Београдске новине

Izlazet

dnevno u jutro, ponedjeljkom poslije podne.

Pojedinl brojevi: U 8Mj'riu I D krointlm« >ijio9]«4nulim cil o. I kr. čota oo ci]onl o1. . . . 8 halara U HrroUkaj-SlavsnlJI, Bosirl-Harcajavlnl I Dalmaoljl po cljenl oiT. . . . . Iivaa ovog DodruCJa po cljenl od..

MjeseCna protplata: U Seograilu I a kralevlma rapoajodnutlm t* c. I kr. (ota ta 6ojnu I etapnu poitfl. . SE*U Boogrndu oa dostarom ■ kuCu .... 2 00 U Hrvatokol-Slavoaljl, iosol - Horeugovlnl I DalmnolJI 3 80 U oatallm krnjovlma Auitra-ugaraka mtnarhija 3'U Inaatranstvu........... 4-90

.10 halara . 12 tielora = Oglasl po cljenlku.

UredniStvo: BEOGRAO, Vuka Karadžića ul. bro] 10. Telafon bro] 83. Uprava I primanje prefplata Topličln venae bro] 21. Telefon broj 23. Prlmanja oglasa Kneza Mlhajla ul. bro] 38. Telefon br. 24S.

Br. 239.

BEOGRAD, petak 31. avgusta 1917.

Godina III.

Ratni izvještaji. Izvještaj austro-ugarskog glavnog stožera. Kb. Beć, 30. avgusta. Istočno boiišfe:

Ponovni teški poraz neprijatelja na Soči. Dosada zarobljeno 10.000 talijanskih vojnika.

Njeinački pukovi proširili s u s v o j e n o v e u s p j e h e sjeverno od Focsanija, zauzevši juče mjesto

četka jedanaestc liitko privede uh zaroliljenika povisio se na v i 5 e o d 10.003. Trst je prije podne po 'drugi pnta, a jutros rano po treći puta u toku ol čctrdeset i osam sati bombardovan od neprijateljskili letača. Napađaju jo palo žr-

1 r e s t i, čiji su liosjed održali u prkos innogobrojnih napadaja. Južno od Ocne osujećeni su neprijatcljsk; napadaji. Dalje sjeverno pojačala se na innogobrojnim odsjccima borbena djclatnost. Talijansko bojište: Velika bitka naSoči uas t a v i 1 a s e j n č e s a n a j v e ć i m 0 g o r č e n j e in; ž i v i o d b r a n b eni z i d b r a n i o c a p o b j ed n i č k i j c o d o 1 i o n a j t e ž i m n a s r t a J i m a. U p o d r u č j u sjeverno o d K a 1 a s I o m i 1 a s u s c u z o r u d v a j a k a t a I i j a n s k a n a p a d a j a. K o d P o d 1 e š c e. M a d o n i a i B r it o f a bacaojeneprljatelj p r e3c o cijeloga dana svedo kasn o u n o ć n c p r e k i d n o n o v e m a s e p r o t i v n a š i h p o 1 o ž a j a. Svi su se neprijateljslci na 1 et i s k r š i 1 i n a ž i 1 a v o j u z d r ž 1 j iv o s t i n a š i h h r a b r i h j u n a k a. Uz mnoga borbena sredstva, čijom pomoći liokušava neprijatelj da slomi naš otpor, upotrijebio je juće jedno novo sredstvo, Icoje se jedva moglo očekivati na tom zemljištu: i s t o č n o o d B r i t o f a p o š 1 a j e n a k o n j i m a protiv naših ušančenja na napad talijanska konjica! D o č e k a li a j c ni a š I n s lc i m p u škama i uništena. Junačlcim borciina na Gori S v. G a b r 1 j c 1 a 29. avgust i opet je donio tcškc časove. U v i j e lc p o n o v o nasrtavaoje neprijatclj u jnrišu protiv naših utvrdjenja, pa uiu jc pređ t'ečer uspjelo, da ua sjevernorn obrouku prodre u naše rovove. Nakon nastupa tame pošlc su poslije tcškog nevremena našc čete na protivnapadaj. Nova je borba svršila sa por a z o m T a I i j a n a, lc o j i s u u n e-r e d u p o b j c g 1 i. Ni istočno od (Jorice nije joS popustio pritisak neprijateljske vojske. Dnk su prije podne bili o'dbijeni samo djelimični napadaji neprijatelja, prešao je protivnik poslije podne, nakon višesatne bubnjarske vatrc ponovo na sveopšti, na široko zasnovani ndarac u rnasi. I lopet jc bilo područje Sv. Marka središte borbi. Na nož i ručn i m granatama ov d j e j e k a o i po svuda izme’dju Sv. Katarine 1 Vertojbe održana prva 1 inija. Kod Kostanjevice pomako so našfrontposlijouspješnogpre* pada nešto naprije'd. Kraj ostalih četa našli sn u najnovijim borbama i odjelenja 10. puka (Przemysl) i 18. puka (Nagy-Katiizsa) zgode da se posebice istaknu. Krvavi su neprijateljski igubici ncobično teški. Broj oi po- |

tvom višc stanovnika i. višc jc priva'mli kuea oštećeno. Načelnik glavnog stože«'a.

aeorčenie oslobodjeniti. Dok se ii nioskovskoj vellkoj opcri obdržava jcdna od najvećih komedija parlamentarizma, kod čega se ruskom misera plebs con ribitens bacaju u oči čitave naslagc pijeslca. zauzimIje ogorčenje ruskih ’iarodnosti svc više revolucijonamiji lcaraktcr. Ivad su prevratnici izbacili sa prijesiolja imperatora samodršca i uz drelcu petrogradske fukare objavJjivali novo doba u znalcu siobode, jadnakosti i bratstva, onda sc i kod nniogobrojnili liarodnosti ogromne ruske države jrojavila nada, da je tiapokon i njima kuciiuo čas oslobodjenja. Te se narodnosti nijesu litjele odvojiti od Rusije, ne, onc su i daljc vjcrnom privrženošću liljcie da ostami u sklopu svoje zajedničke šire domovine; jedino Šta su one litjele bilo je, da im se da sl-oboda slobođnog razvitlca. Prije sviju postavili su ovaj uistinu nc pretjerani zalitjev kultur'ni Finci, koji su se kraj toga liiogli da pozovu na ona svoja prava, koja im je ,,priznavao“, aii u jednakoj mjeri i gazio carizam; iza Finaca posiaviii su taj zalitjev Ukrajiaci, Koji kao iiarod od 30 tnilijuna i s velikom istorijskom prošlošću takodje iniaju uzroka i prava, da traže od revolucijonarne vlade u najmanju ruku samostalnu samotipravu. Poljsku su ispod ruskog jarma oslobodiie središtije vlasti. Tako se u Rusiji i mimo volje sporazumnili sila izvršuje onaj čin, koji sačinjava jedan od njenih ratnih ciljeva: Oslobodjenje malih narodnosti ispod tucljeg gospodstva.^ Šta inedjutim čine Kerenski, Kornilov i drugovi? Oni sa svim sredsivima ugušavaju svaki narodnosni pokret u Rusiji, tako da se već Finci spremaju da svoja osporena prava odbrane oružanorn rukom; a Ukrajiuci prijete, da ne će prezati da Ispunjenje svojili ideala iznude silom, alco se privremena vlada u Pe;rogradu i daljo bude onaiko tvrdokorno opirala njiliovim pravednim zahtjevima. Drugim riječima, Kerenski i Kornilov nc poniišljaju na to, da ruskim narodnostima dadu samoupravu. Oni toga ni ne sniiju da dozvole, jer se tome protivi —

Engleska, koja posvc dobro uaslućuje prirodnu posijedicu svcga toga: primoratije Rusije na 'manačenje zasebnog mira. Ni Frnel naime ni Uicrajinci nemaju ni najmatije volje, da se i diaije tuku za britanske iutercsc. Njiliove su simpatije na strani- središnjlh \ lasti, oni to već posve otvoreno priznavaju. Ogorčenje osiobodjenili! To ie zacijelo najozbiljnija tragikomedija, lcoja se u ovaj čas odigrava u Rusiji, tragikoinedija, kojoj satiru daje dcozački zalitjev, da sc sadašnji rat nasiavi do „konačne pobjedc 1 — sporazumniii sila! Kozaci se u svojoj giavnoj masi rekrutiraju iz neciviliziraniii naroclaRusije, što se najbolje vidilo po onim. sramnim djclima, koja su ti neljmii počiniii za vrijeme ruske invazije u istočnoj Pruskoj i istočnoj Galiciji. Oni su biii najčvršći uporanj carističkog rcžima, strali i trepet sviju, kad su svojom knutom praviti ,,recl“ po petrogradskim uličama. Oni su lcao tnkov'i i dianas najjača potpora —■ revolucijonarcu Kerenskom! Oni predstavljaju dakle glavnu silu onih revolucijonaraca, lcoje je kiipila Eiigleslca, predstavIjaju rob’ove revoiucijonnrne reakcije, lcoji treba da i dalje podjarmljuju daleko kulturnije narochiosti zapadne RuSije. Sloboda je uopšte jeJna osebujna slvar. Englez drži da je najslobodntji čovjek na svijetu, jer može da u Londonu na svalcom čošku drži govor i jer može da gazi perivoj u javnim parkovima ltcz bojazni da će ga za to stražar pozvati na red. Kerenslci i Korj nilov, — te obe cesarske uaturc, j posmatraju slobođu takodje kroz en) gleskc pozlaćene naočari, koje su sebi ! prejevthio dali na nos postaviti od j prepredenih intereščija bognte lon: donskc četvrtjk' Najprije Ireba da sc j Finci i Ukrajiffid iza britanske ciljeve ! dadu umštiii -o-ja-onda, docnije, mnogo docnijc, kad jeflnoin bude svc svr! šeno, možda da ćc Kerenslci i Kornilov ipak milostivo Jitjeti da sa ,,svojim“ narodnostiina govore o „nekoj s!obodi ; ‘ ili kako tu ,,s;var“ te uarodnosti već nazivaju. No i Finci i Ulcrajinci i suviše dobro poznaju svoje ruslce „prijatelje", a da bi so litjeli dati od njih i dalje voditi za nos i pristati na njihovu nečistu trgoviuu. Ti liarodi jasno razabiru, đa bi, Icad bi jednom po nesreći pobijedile sporazumne sile, u Rusiji ntske narodnostj pod Kerenskijem i Kornilovom bilc u jednakoj injeri poflačivaue, kao što su bile potlačivane od doma Romanovih. Sloboaa i Rusija! — to su naimc dva nespojiva pojma. I Mi ovo ogorčenje oslobodjenili

vrlo dobro shvaćamo, jer u stvari u Rusiji dosad uoiršte liije ništa oslobocljetio, osinr možda što se pefrogradska fukara oslobođila oniraženih im jiolicaja, a razuzdana soldateska riješila 'željezne discipline. No socijaiiziranje naoružane sLle opet je svom brzin.om obustavljeuo i nadoinjcštcno, mjerama, kakve gore i krvavije ne može da uvcde ni uajgori tiranin. Talco sc u glavnom liova Rusija od stare razlikuje samo po tome, Što je promi.ienjena firma i što se pod tom novoin firmoni pospješiije neizbježivo rasulo. Račun će. razumije se, (piatiti samo oni, lcoji su še od 'revolucije u'adali, da ćc iii osloboditi. Ukrajinski pokret. (Svršctalc). Znači li dakle, 'da bi piomjena priiika u Rusiji, bilo opasln'o i po Evropu? To se jc-đva (ćlade zamisiiti. Ekspainzijone osuove Ilusije odredjeree’ su njenirn granicama, ‘jer lona od časa, lca'da je dobila u svoje ruke Poljsku i Uki’ojinu, lnorala je, da teži za Danzigom, Galicijfoiu !i 'prelco Crnog mora.'Morala su da izbiju lualo-azijska i azijska pilanja, po primjcru Kuropatkina, koja bi Rusiju prijc ili kasnije doveia 'do sukoba s’a Engleskom. Za volju ovih svojih o-novri, rnorala jo Rušlja podraživati austro-uga’skc narode i u vječiloj političkoj groziii ci drzati Balkain i na posljetku je morala da stupi u rat protiv sre'disnjiJi vlasti, jer su one bile uvijck najveća zaprjeka svili njezinih spekuiaiivnifi nada na Balkanu. Kerenskova of<en?iva n lialiciji najbolje je pokazala, da je gcografski položaj jedue zcmlje i flržavc ! iiajmjerodavniji fakior u njezinoj izvanjj skoj politici, mjerodavniji od ličnog mii šljenja onib, koji treba da jo vo'de ili s i njome npravljaju. Bude 'li je'dnoč odiučivala Varšava i Kijev, ne ćc nikada doći do onili borbi, koje sađa vo'di Rusija. Jer i ako iii ostali isti ekspanzijoni putovi, falila !)i i snaga za njihovu realizaciju. Nema suntI nje, da bi nezavisna Poljska tražila ta! kodje put na more, pa bi sigurno tražila Danzig kao svoju luku, ali ]>i taj zaliljev nastojala da ostvari na temelju spoia .u' ma i dogovora. Jednako lii i za Ukrajinu đaljc postojalo 'dardanelsko pitanje, : ali i ona bi tražila naravnije riješeuje ovog pitanja, nego što je „protjerivanje 1 Turaka iz Evrope". U interesu je dakle evropskog mira u prvom redn, 'da se sila Rusije raspadne ; u manjo snage sa više volja. Tu i leži veliko značenje onili dogadjaja, koji se sađa razvijaju u Ukrajini, pa bi ih sa | rno pod oviin uvjetima trebaJi ua razina; tramo i prosudjujemo. ^v^uarescrrm.iifi u !!■■■ n ■ iiTf n ’r n

Do sada je biia Ukrajina jo'dno islorijsko rcs nuilius, jedno politićko Vacuiuo, a svaka susjedna' ekspauzijona vlast na istoku i zapadu sntatrala je svojotn povjesničkom misijom, da ovn prazninu ispuni, i to je dovo'dilo do krvavih borbi izmedju Lilvo i Poljslce, Poljske i Rusije, Riisije i srcclišnjiJt v'a'sli. Zadaća jc sa'da pokreta u Ukia'ini, koji je obuhvatio jednako seljake, k-so i gradjane, raduišlvo i vojskii, da sI.im na pnt ovim ekspauzijonim prolitjcvima. Ncma sumnje, da te primirje izmedju Rusije i Ukrajine brzo se prekiliuli, šlo više, danas je ovo već svršena stvar. Osimtoga ne trcba zab'oravili, da se ovi odiiošaji na svaki načinmogtr još više pogorgati, jcr je izvau svalce sumnje, da eo u Tlusiji u mijskorije vrijeinc opet zavladati cenlr ; diy.mu o’dnni gradjant. Šve to ne Ireba. da sineia posmatiača, 'da ove stvari gleda sa cvropskog stanovišla. I. !ovo stanovište ne smela pravu T kiajioe i Ukrajinaca, da oni svoje o'dnošaje pie ma svim susjeđima riješe posve san.ostalno. Naravno, dugo će proći vtijerne, daće lo uvjdjeli i R'usija. Na stepama Ukrajine piijeli požar i bura. Ova je bura potrebiia, da pročistj. "okuženi vazduli, koji je obavlo cije'i astok i onda telc se mogu očekivaM’ Imlja i srelnija vremena. Predistorija svjetskoga rata. Otkrića povodom SiihomliHove parnice. Kb. Beriin, 30, avgusia. ,A ossisclie Zeiiung" javlja 1 ptcma izvještaj« „Novoje Vieinja": ! U- parnici Suhomlihova je iskazao liivši 1 načelnik • glavnog stožeia vrbovnr.g zapovjeduika, general J a n u š k i j e v i č, d i jc krajem jula 1911. liješeiio bilo, da se mobilišu samo čctiri jugozapadna okruga prema Auslro-Ugarskoj. Docnije je ,Ta’nuškijovič zahlijevao od cava 'da sc izvrši opšLa mobilizacija, da bi ne samo Austro-Ugarskoj nego i Njemačkoj bilo jasno držanje Rusije. C'ar je potpisso naredbu o opštoj mobilizaciji. istog 'damt u večc car ga je telefonom upitao, da li bi se opšta mobilizacija mogia zamijenili djelimičnom. Januškijev'iĆ je o'dgovorio, da je već pozvano 400.000 rezevvista, da je promjcna nemoguća, l Ua bi ona mogla izazvali katastrofu. Cav mu je na to odgovorio, Ida jc dobio brzojav carti Vilima, kojimg'a uvjerava i jarnči da će se održati prijateljski o'dnosr izmedju Njei mačke i Rusije, ako se u Rusiji nc izj vrši opšta mobilizacija. Poslije razgovora izmcdju Sasouova, Suhomlinova i Janušlcijeviča je riješeno, da se opšla mobilizacija nc opozove, jer je to nemoi guće, — Poslije ove Izjave Jauuškijeviča :iw»un ■Tirini'T i fi nwi

Pođlistak. Bora Stankovlć: Balkanski tipovi. Svadba. U polumrak vratiie su se iz ainama. I sve: i devojke i žene dok su prolaziie čaršijom, prelazlle onaj most, uvijene, pognutc i krijući se jedna uz drugu, išle su mirno. Cim se izgubiše iz vida čaršiji, opet počeše da se pogurkuju i pbziru. A već kada kao namirlsaše mladinu Pasinu ulicu, sve pojuriše. Svaka je trčala, da što pre stigne. Baba Simka iii s ltiukom zadr"žavala, dok lia posletku ne diže ruke od njlh i gotovo sanio sa niiadom ; ostade. Ali mlada je to'iko bila umorna, da ništa od toga nije primcćavala. Samo kad sagieda kuču i već ispred kuće upaljena dva fenjera, koja su gorela f treštala, kao neka dva crvena strašna oka, a izmedju njih se lelujao venac od šimšira i velikih belih ruža, kojitn je bila okićena kapija — njoj cela kuća, naročito zbog ;oga šimšira, kao da zamirisa na nešto pokojuo, mrtvačko. Na krovu, koji je prepokriven sad, sigurno od onog novca dobivenog za nju, što se udajc tetina za bogatu ali seljačku kuću, padoše joj u oči nove ćeramide, crepovi, koje su jasno odudarale od starih, crnih, mahovinom već obraslih, crvcneći se, kao aa su od mesa, kao — a to nije nto£]» da pojml otkud joj dodje i zašto r— kao đa su od njenog mesa, od nje *ume. Ona se sva stresč. Aii se pribra

i sa baba-Siinkom udje ne ua kapiju, ! jer će od sada na nju ulaziti samo sva- j tovi, zvanice, gosti, ncgo iza kuće kroz 1 komšiske kapidžike. U kući je već sve biio uzrujano, 1 izmešano i vrilo od sveta. U kujni je krkijalo jelo u velikim loncima, i svuda masna para: iza kuće bnktao je veliki oganj, treštao razgoren žar, na kome se okretali i pekli prasci i jagatij- j ci, iz one komšiske kuće, odmali preko bašte, gde je sada ograda bila izvaljcna, da bl se moglo u liju komotno ići, j jednako su dotrčavala deca, sluškinje, i jednako se tamo vukle haljine, jastuci, j jorgani, kolije, jer će se noćas tarno sva cleca nositi čla spavaju... A ovamo po kući sve žene, osobito mladje, bile su tako lcpo obučene, sve u stajaća ali večinom tamna, svilena provldna odela. Jer sutra za Bo- j ga, treba da se pokažu svatovima no- ! voga prijatelja, da se vidi kakva je j tnladina rodbina. Sve su bile u đugačkim svilenim anterijama a povezane čojkama sa raznim nakitima, a skoro obojenih rmasnlh i crnlh kosa, navučenih obrva, nabeljena lica, osobito pođbradaka i gria. Podbraici I vratovi bili su sasvim otkriverd. I to tobož zbog posla, trčkaranja po kući, a najviše i zbog toga, što su znale da za sada, ovoga večera, neće đolaziti ni jedan stranac, tudj čovek, već će sve biti njihni iz rodbine i nemajući od koga onda da se kriju, zato su sve bile slobodne, više ovlaš obučene, a čisto su uživale u toj svojoj otvorenoj, komotnoj nakićenosti i lepotl. I kao da nisu bile matore. neke gotovo već stare,

vcć kao da su devojčice, tako su se od te svoje otkrivenosti I slobode bile razdragale. Svaki čas su silazile u podruin, gde jc bilo piće, i oko banara već jc uvek po koja hlađila lice i glavit. Pasa, udavača se sveinu tome nije ni čudila. Znala je da če one, kao na svitna svadbama, veseljima, tako i sađa biti takve. Kao da će ovc noii J biti sa drugima, a ne sa svojim liiužc- | vima, fako će biti lude. Trista će čuda od besa i strasti činiti. I doctiije, što i piće buđe jače, njihni tnuževi pijaniji, I zagrejaniji i one će sve raspaljenije, j sve strasnije bivati, kao da se sa tim ! svojim muževitna, s kojinta su već fo- J liku decu izrodile, tek tada prvi put u životu vide, kao da se prvi pur tada zavolc 1 zaljube jedtto u Irugo. 1 cele tioći biće sve gore, sve bešnje. Svaka će gledati da bude što ludj.i, što vatrenija, da Tiitt, tom svojom vehkout ljubavlju prenta njemu, svome mužtt, kao podiže mu i daje neki veći ugled i cenu. Jer eto svaka od ltjiit počela več oko ognjišta da izdvaja od jela i začinjava ga onako, kako njen muž voli. Neke čak donele od svoje kuće brašna 1 masla, jer zna da njen najradije od toga brašna voli; neke opet u testijama od svojih vina, jer boji se da će ako drugo vino, jače piće pije, kao što je lud, trista čuda načiniti, a ovamo od tog, njegovog vina, na kojc se navikao, ništa mu neće biti. I tako svaka. Svaka će gledati sebc, da što više ugrabi od veselja, sreće. Nijedna se neće obazreti na nju mladu, još manje da joj bude bar blagodarna, što eto njoj, 2 bog njene udaje i svadbe, ima da za-

Itvali za to svoje veseije i rados: 1 , I tek' će onda, po običaju, u zoru, kada počnu dolaziti gosti, kada treba litlada da se oblači i budc sprenina za venčanje, tek će se onda nje kao setiti. Iskupiće sc oko njc, i kao kajttći se, što stt je noćašnjim svojim tolikim, od srca, kao samoživim veseljetn, zaboravili, počeče, češijajući jc i kiteći, da plaču, nariču oko nje. Ali mladi zato ipak na njilt nije bilo krivo. Znala je da im je o jedino, kada budu svadbe i slave, što i one mogu da se sasvim odvoje od rada, briga, dece, i osetc život. 1 tađa, pošto se i pre same svadbe, dugo radi, dugo sprenta, onda se, kad već i cna dodje, svc zaboravlja, baca, potpuno se predaju jelu, piću i veselju. I to činc nešto zbog toga, što im je kao jedino tada dopušteno, a nešto i zbog santili sebe — saine se tom udajom i ženidbom zagreju. Valjda ilt ona podseti na njihne udadbe, kadla se one venčavale. I onda na tim udajanta drugih one, ttcke od razđraganostl, što itn se nade ispunile, pošle za onoga kojega su volele i želcle, sada se kao kaju, što su onda bile tako lude, stidljive i uzdržljive, nekc valjda od bola i tuge, Što im sc nikad one nade nisu ispunile, nc pošle za dragoga, niti će ikada osetiti šta je drago i milo, — posiaju toliko litđe i bestte. Zato je njih mlada sa osmeiiom gledala odozgo, kako im iica, od plča i razdraganosti, došla rumena, vrela i to od onog tamnog ženskog rumen'la: kako itn sc očešljane icose sve više razvijaju I u neredu, vitlcania, padaiu

oko vratova; anterije i pojasi itn sc već olabljavaju i okreću tt stramt,_ i kako već nc inogu više da izdrže. Što viŠe dolazi i pada mrak, one bivaju sve unezverenije. Ne mogu da dočckaju, kada će već jednoni sasvini pasti rnrak (ma da je blo pao), sasvitn otpočeti veselje? Od kada su već sveće po sobatna i fenjeri ispred Luće i po dvorištu upaljenl; odavmo je već i prašina počela od njinog silnog trčanja da se diže, koleba, a još ništa tie počinje. Jer, još svit'flči ne dolaze, a dok oni lte dođjti, dotle ništa od veselja i svadbe aenta. I. zaista, što već ti svirači ne dolaze? Jer ako se ovako još čeka, neče sc ntoći Izdržati, možda če sc pre toga neka od njih već opiti, već zasititi i onda — tta šta tolika radost, tako dugo čekanje i žudnja... I zato, kada sc već jednom ču odozgo svirka, cela sc kuća pokrenu, sve polete na kapijtt, s uzvikom: — Eto čalgidžija! Svirači su zaista dolazili. Cuo sc čak i zvon čampara od čočeka, i vika dečurlije, što je skakala ispređ njih. Dole u dvorištu, što se svirači više približavali, sve više se dizala graja: — A, babo, babo!... To se odnosilo na mladinu mater, koja od sutra, posle >renčanja njene Pase, postajc b a b a a ne mlada žena, koja je, sada onako uzujjana, izgledala da se zgranula od radosti. Nije znala šra će, jer eto i to dodje. Dodje da sada, kao svaka mati, koja dočeka ovo veselje, mora prva oro da povede. Na posletku i svirači udjoše. Pokloniše se pred Todorom materpm