Београдске новине

IV! IIII

Izlaze:

dnevno u jutro, ponedjeljkom poslijo podne.

Pojedlnl brojevl: U B*»jr»4u I 0 krujtflm« (ipMltlNUl« •1 e. I kr. teti pe cljtnl »I .... 8 lnHn U Hr»it»lo|-Hi>*»nl|l, Bo»nl - H»rd|«»ml I DilmtelJI pe eljeel tC levn «»ej potruEJi pe djenl »4. ■ • »19 btler« Ogls*l po cljenlku.

MJesoEm protplat«:

I ■ krtlorlmt MpttJ»<wlle (S kejNltfipMi

959

e. ft«. 'Sata n U Ueejrtou u tntiim ■ keOu U HrnteioJ -SlirtnlJI, B»n|.H» ... otifBiciji , « aeo Us»taHrakr*Je»lneAu>lri-U|irik«RMirini 3 U ineitreeelrf .■■■•••»■>> 4 90

UrednlStvo: BEOBRAD, Vuk* Karađžfća ul. broj 10. Talefoa broj 89. Uprava I prlmanj« pratplaf* Topllčln vtnie broj 21. Talefon broj 25, Prlmonjt oglaao Kneza Mlhajla ut. broj 38. Talofon br. 245.

Br. 282.

BEOGRAD, neđjelja 14. oktobra 1917.

Godina III.

Njemački car u Sofiji. _r Spanski diplomata o engleskom slomu.

Ratni izvještaji. Izvještaj austro-ugarskog glavnog stožera. Kb. Bcč, 13. oktobra. Na istoku i u Arbaniji nije se kod našib sila dogodilo ništa osol'bitoga. Na S o č i i na t i r o 1 s k o m fronrfu clošio je na vrlo ninogim mje/« t i m a d o ž i v a li n e t o p n i č k e HĆljelatnos ti. Južno od Petlefgrinskc doiine u Doiomitima privele i su naše napadne čete iz neprijateliskih ro\ ova zarobljcnikc i plijen. Načelnlk glavnPg stožefa.

Heumoljlvi.

skoro zločin. Veliko je samo pitanjc, boće li narodi sporazumnih država htjett i dalje da žrtvu.iu sobi ovim ludostuna. Ima znar kova. da se i njima otvaraju o5i. Razdani li se jeđnnpula i tnjima, pašće Llovd George i Asquitli prcko gomile Ijcševa, koje je skrh ila njikova bcsprimjenia sebionost.

Ko ]e Itfiv? Pismo uredništvu.

pokolcbljivog ti'ićrenja. dasuupra vijači S r bi je k r ivi, što je došlo đo rata izmedju Sibije i Austro-Ugarske. Ovo ne govorir.'. ni iz inata, ni iz partizanstva, vcć lrao pravi i iskreni Srbin, koji svoju zetnlju neizmerno voli. koji dttboko oseća njenu nesrcću i ne lnoŽe nikako prćžaliti njenu propast, pa kao takav čovek oscćam se do dna srca uvredjen od onilt ljudi, koji zemIju upropasiiše. Ne tiče me se kako se oui zo.vu, niti kojoj parh'ji pripadaju, nego vidim zlo koje učiniše i taj zločin pretna zemlji osndjujetn i ja i svaki dobar Srbin. Zašto je Austro-Ugarska objavila rat Srbiji? Da li' je to bio bes sa njene strane ili jc bilana to pfimtdjena? . Kod nas sc stalno tvrdilo kako je Austro-Ugarska trula država. Pa lcad je ona trula država. othuda joj snage i volje da ttlazi n rat. Za tjm kod nas se zn;t!o i uvek tvrdilo da je pokojni car Franja Josif bio miroljubiv čovck. a pri tome i sfar. Zur čovek, koj 1 jc tt svome životu pretrpeo silttc borbe i domaće udarc, pri tome star i jednoni aiogom u grobu da uvlači svo.iu zemIju u rat bez prevelike nu:žde? Tu moraju biti dubljl i opravdani uzroci, koji su ga na to naierali. Tu su uzroci u d r ž a n j u Srpske Vlade i srpskog vlađaoca. Od dolaska Kralja Petra i radikala na vladu u Srbiji je nastao icdan uk protivij suscdue carc.vine. Javno i privatno se protivu nje govoriio i rađi10. Novine nisu imale dobrc reči o njoj i prcdskazivali sn joj skortt propast. Austro-Ugarska kao miroljttbiva država i iijen viada'-, sed i iskusan. sve su to mirno i tijjajivo podnosili. Nc đao Bog da nam je sused bila Nemačka, Francuska» Engleska ili Rusija, pa da smo tako sa jcdnom od lijifi radili. Nc bi nas ui 24 sata ostaviii na miru. Ja ne mislim brauitt .Austro-Ugarskn, niti je lioću prestajwitiida nam je bolji prijatelj od kojeildrHge državc. ali iioću da potvrdim Opšte poznatu stvar, da .ie njeno držanje bilo m i r o 1 j n b i v o p o r c d svegizazivanja s n a 5 e strane. Za tim je naša vlada počcla prikupljati razne mladićc iz jugoslovenskih zemalja i oni su se predstavIjali kao mučenici, primali su ođ dižave pomoć, pisali po listovima i buška • rali po Austro-Ugarskoj. Pa se nijc ni na tome zaustavilo, već počeše ateutati, na guvernera Bosne i Hercegovine i na hrvatskog bana. Kralja Petia slavili su tada kao jugoslovcnskog kralja i njegove su slike rasturali po tamošnjim krajevima. Svakti javnu reč, koja bi se digia protiv takve poIitike vlada je ugušivala. Zar ne razrušiše štampaviju Svcti Jakšiću i ne nazvaše ga izdajuikom? Poiiliku Obrenovića, a naročito politiku kralja Mila na nazvaše izdajuičkom. Zbog čcga? Saimo zato što su od‘rža\ ali dobre i prijateljske vcze sa susednom monarliijoin. Kad je kralj Petar trebao da ide u posetu caru i kralju Franji Josiiu, zar ne uzbuniše svet 'i pi-eko novina lie sprečiše njegov odlazak. Kral.i Petar je možda i uvidjao, gde vodi ova zaslepljena politika, ali nije imao snagc i smelosti da jo.i izidje na Snsret, jer ie tako bio vczan za radikale i zaverenike. zbog ubistva kralja Aleksandra, da nije smeo ni prstom mrdnuti, da se od lijili odvoji. Zb o gtogajeionnjih o v saučesnik, i isto toliko k i i v z a t u p o 1 i t i k u k a o i r a d ik a 1 i i z a v e r e n i c i. Austro-Ugarska je dakle godinnma gledala i trpila, šta se protivu nje radi u Srbiji. Posle balkanskili ratova taj je bes uzeo još veći mali. Zar naše novine nisu pisale ovo: kaid su jednog ranjenika posle kumanovske bitlce pita11, kako mu je, on je rekao: jedva ćekam da ozdravim, pa da se bijemo sa švabom. Jedan mi je prijatelj pričac, da je za vreme turskog rata bečlci !ist ,,Pressa“ pitala: iina li jednog jedinog čoveka u Srbiji, koji ne bi bio protiv Austro-Ugarske? Sve bi to Austro-Ugarska tuo/e bi'tl i dalje snosila, da nije đošlo ubistvo njenog prestolonaslednika. Svi su tragovi pokazivall. da su konci toga ubistva u Beogradu. Kad je rat počeo, to se kodnas nije ni kr 11 o. Dok nije počeo rat naši su se zvartični i nezvanični lupali rukama u gruđi i kleli da ništa o tome ne znaju, kad je rat počeo, i kad se mislUo da će sve glatko ići, hvaHH su se time. S1 i k e Erincipove prodavale sh se,

p a č a lc i n a t u r a 1 e. Budimo dakle pravcdni i pošteni, pa priznajmo, koja bl to država bila ma!a ili vclika, (rpela đa joj čak i iirestolonasleduika ubiju, a da ne preduzme najoštrije jncrc pa čak i rat. Inače bi trebala da dade ostavku na ,,rang“ samostalnc države. Austro-Ugarska jc prvo pokušala mirnim putem, prelco ultimatuma. Zaista ultimatum sadrži nekc tačke, Icoje se kose sa nezavisnošću Srbije. Na priiner da srpska vlada menja tačkc ustava i da 'time spreči uvredc stranog vladara, cla izbriše iz kniiga školskih lcaiko u Bosni, Dalmaciji i t. d. ži'/e Srbi. Ali svi smo čitali odgovor srpslcc vlade, i s r p s lc a v 1 a d a i e p r i m : 1 a b a š t c t a č k e u ! t i m at li iri a, k o j c s e lc o s e s a đ o s t oj a n s t v o m i n e z a v i s n o š ć u S r bije, a nije primila ouu tačlcu. gde sc fraže izvesne ličnosti, na kojc sc sumnja, da sn umešane u atentat. Da ii je nekolilco ličnosti, — pa ma kc io liio — preče od mira i spokojstva Čitave jedne države? Ako vlada srpska nije imala ničeg zajedničlcog sa lim liciina, ona ih je mogla slobodno prcdali sudu i alco nisu lcrive bilc bi puštene, akc su krive bile bi osudjeae. Srpska ^\!r.đa fo nije učinila za to, što ic znala da ćc Tankosić, Pribićević i drugi, lcađ ini bude život u pilanju, dokazati da oui sami nisit Ičrivi, niti su smeli i inogli sami na svoju rulcu vodUi takvn politiku. Time se otlcrio potajan rad vlađe, i oua je to htela da spreči. Zato (lakle ona nije usvojila ceo ultiniat. Ovo sam izneo svc što srm ja pratio i lcojc je mogao svaki trezven čovck pratiii, a sad ću izneli ra/goVor moj sa jednim vrlo školovuuim čcveicom, lcoji nije odobravao ovaku po'itilcu Kad sam loga gospodiua u počctlcu rata zapitao, lcalcva je to lakomlslcnost usud'ki se da se ubije jirestolonaslednik, on mi je rekao od reči dc reči ovo: „Posle ncmačko-francuskog ra'a Francuzi sc neprestauo sprcmnju da povrate dvc oblasti (Elsas i Lotring) što su u tome ratu fegubiii. Zbog toga su oni napravili savez sa Rusiinc. U Rusiji su bile dve struje: jedna jc biia za prijateljstvo s Nemcima, druga protiv Nemaca, i u tome se Rusija lco ■ Iebala. Pre jedno .S godina Englcska ic načiniia sporazum sa Francuskom, jer Euglezi se strašno uplašiii od nemačke utakmice. Od kako se Nemačka pre 40 godina ujedinila, talco je nagio napredovala u trgovini i industriji, da jc pot'eia suzbijati cnglcsku trgovinu, dotle prvu u svelu. Da bi svoju trgovinu što bolje osigurala, Njemaelca ic počela naglo dizati flotu. Eugle/i su za poslednjih sto godina bili najjac.i o morska sila, i nisu imali nikal \ : tak- | maca. Sad su se uplašili od nr*v<>;* tak- i maca, Neinačlce, i liteii su, da g' '"s u ! začetku suzbiju. Zato. su pri Fr.m- j cuskoj i Rusiji, tc da pomoću u\v d\e j sile uguše Nemačku prvom /goćnum j prilikom. Uspcli su biii da prcovlada struja u Rusiji protiv Neinačlce. Rusija jcstc velika i mnogobrojua, ali novčauo nije jalca i nije imala sredstava da podigne vojničkc žcloznicc prema Ncmačkoj. Za taj cilj joj je clala novac Francuska. Rusija se otvorcno spremala za rat sa Nemačlcom. Što je ratna struja u Rusiji protiv Nemcćkc jiobedila, uzrok je u tome, što je carcva vladavina pokolebama bila neuspešnim ra- J tom protiv Japana. Da bi se uglcd j vladavine podigao trebalo je povesti jedan uspešau rat. Ali i ruski revolucionari takodje su poinagali ratno raspoloženje, jer su računali, da Rusija iieee biti u stanju da izvede rat s uspeliom, pa ee se režim srušiti (tako je i bilo'). U Rusiji se otvoreno radilo i govorilo da je rat s Nemačkom i Austro-Ugarskom rešeua stvar, samo se čekala 1917, godina da Rusija bude gotova sa vojničkim 'žeđeznicama. Tako je Trojni sporazum spremao rat, i vrbovao nove saveznike. Prvo je pridobio Srbiju, i otuda u Srbiji tolika smelost za raid i izazivanjo protiv AustroUgarske. Trojni savez je video I osećao, šta nm se sprema. Nemačka je istina bila vojnički jaka, ali izdržati rat sa tri veltlce sile nije laka stvar. AustroUgarska pak. usled mlroljubivosti svoga cara bila je u naoružanju i vojsci zaostala. Otula prestolonaslednik Franc Ferdinand stMe se zauzimali, da se i austro-ugarska suvozemna voiska

s artilcrijom i pomorska sila uvećaju. lcako bi sa svojim savcznikom mogli odoloti napadu sporazumnib sila. Rusi se poboje, da do 1917. Austro-Ugarska nc bude tolilco spremna, da im može davati uspcšnog otpora i rcšc, da se s lc 1 o n i nosilac vojničlcc ideje u Austro - Ugarskoj, prestoloiiaslednik Framc Fcrdinand. Računalo se, lcađ njega nestane, Austro-Ugarsica će s« zbuniti, prestaće s daljim naoružanjcin i daće maha jedno dve tri godine đa Rusija do kraja izvedc svoje planove. Eto u tome je razlog, zbog čcga je ubijen austro-ugarski prestolonaslednilc. I z a i s t a u v c z u s u b i s t v o m ;1 ov o d i o s e M a m u 1 o v, d r a g o ni a n r u s lc o g poslanstva u B e og r a d u. Ali su se svi u tome račiinu p r ev a r i 1 i. Prozrevši naniere protivnilca. Nemačka nije litela dati Rusiji nialia. da do lcraja izvede svojc planovc na štetu Ne’mačke i htela je preduprediti u tome —• prva joj je objavila rat. To jc takozvani preventivni rat.“ Dalcle zbog toga je došlo do evropskog rata, i Srbija je usled lakomislenosti i neuvidjavnosti svojiii državuilca uvučena u taj rat, koji joj je doneo propast. Da ponovim ulcratko gospodiua N. N. 1. Jeste Austro-Ugarska prva objavila rat Srbiji. ali ne znači da ga jc ona pošto poto htcla, vee što je na to izazvana bila. To je lcao lcad se nelc.o mangupčc na nelcog čovcka nepresiano nabacuje Icamenom, isplazivši jczičinu. a čcivek odaiani motkom pa ono posle.eiči; nije kriv čovclc. već niangupče koje ga je izazvalo. 2. Ultimat je zaista imao vredjajućih tačaka po Srbiju, ali ipak jadik a I n a v 1 a d a p r i m i I a b a š o n e tačke, koje najviše zadiru u nezavisnost Srbijc. Naposletlcu da joj ne zamerimo, i da ga jc celokupnog primiia. Srbija bi time ne'sravnjivo manjc izgubila, nego što je ratom izgubila, a Austro-Ugarska bi onda tek bila pravi krivac za rat. alco bi i posle priinljcnog uUimafa zara'tiia sa Srbijom. Ko lioćc da po duši govori. prizuaće da je ovako, a ja i dalje stojim na hiijezi i gospodimi N. N. i svakoiii drugom.

Njemački car u Sofiji. Zalivalnica careva gradu Soiiji. Kb. Sofija, 13. oktobra. Na pozdravni govor gradonačelnilca car \Vilhclm je odgovorio ovim rijcčima: Gospodinc gradonačclničel u rimite moju iskrenu blagodarnost ua "••iatcljskoj dobrodošiici, koiu mi puJiiu.siK' ■ re gradjana grada Sofije. Prožet istorijskim .-načajem trenutka b i so. starinske zuako liugarR og gos'oprinislva. Ja neću nikad ziaboraviK Jan, d.■ k sam ušao u vašu ponosou pvijestonicu i ao gost vašeg uzvišenog vladaoca, niog. dragog p; i.iau: ja i sav eznika i lirabrog iiafoda. Neka K : suiicc. kojc danas svim sjajcm s. :, n; obaslpa Sufiju, uagovijestilo buduće sbtvne J.u.\ lcojima vaš tisućugodišnji grad vazJ> mladalačkom snagom gredi kao živolna središna tačka velike, cvjctajuće. ujcdinjcne bugarske državc. Zdravica kralja Ferdiiianda. Kb. Sofija, 13. olctobra. Na sLnoč u čast’cara Wilhe!nia prircdjeiiom svečanom ručku kralj Ferdinand jo izgovorio ovu z.lravicu: „Vaše Vcličanstvo! Današnji je dau, kada mi je u dio palo, da u So'iji pozdravini moćnog vladaoca plemcnitog njemačkog naroda, od velikog istoriiskog značaja, ne saino za mcnc i za inoju zemlju, ncgo i za cio istok. Sa mnom pozdravlja moja vojska uzvišenog glavnog zapovjednika vojskc inoć-> nog njemačkog narođa. vjernog saveznika i iskrenog prijatclja Bngarske. U ime moje i u irne, blagodareći zajedničkoj saradnji sluvnog njemačkog naroda potpumognut našim vjernim savoznicama Austro-Ugarskom i Turskom, sad već ujedinjenc Bugarske, izjavljujeni Vašcjn Vcličanstvu duboku blagodarnost na ukazauoj časti, koju ftatn je Vaše Veličanstvo svojom visokoin posjetom ukazati izvoljelo. Taj radosnl dogadjaj je za nas nov dokaz o Iskrenom i s.aveznički vjecnetu ras-

Poslije jasuilt izjava njomačkog državnog tajnika dra pl. Kflhlmanna bilo je ižvan svake suinnjo, Vla ćc vladajući kmfiovi sporaziimnili sila i opet dignuti svoj filas, da cijelom svijetu ponovno saopšte, Ikako clugo, zašta i sa ko.Hin ncslomljiviin l'ouzdanjcm misle do kraja voditi vcliku 9>orbu u Lvropi. L!oyd George, koji jc u iposljcdnjc vrijcmc mnogo šutio, npotrije;t>io jc dosta ncznatiniu prilikn, da stivpi i on u redove svojili političkili drugova. I jtako je on jučcr prcd izaslaiiioiina cngkskili osiguravajućih Unišiava, koji su bez isumuje došli k njcfflu u čisto trgovač(koni poslu, rckao što on misli o posljeđpijom govoru iijemačkog državnog kanoefaiaikoje ćc ort stunovišle prem.i njcimi izauzcti. Bile su to stare fraze, koje su ba'Cale krlvnju zbog produženja rata na Bć'jeinačku i kojima .ie nastojao, da besfin'islcnim doskočicama opravda zalitjeve jfraticuske vladc na Elsas i Lotariugiju. fl’oni prHikom izjavio je LIyod George, da |će sc Englcska boriti na strani svojih satveznika, dok njlma nećo poei za rukom Jda oslobodc svu svojn braćn. Ove lijcpc triječi cngleskoga pronijeja izrcčeue su »ircd svijetom 11 a žalost 11 isto vrijemc, Ikad je još u svjcžoj itspomeni bido ueopravjdano bGinbardovanje frauouskih i belgijIskiit gradova, u vrijcme, kada je u franicuskoj kontori izrcecna optužba protiv saft'ezntekc vjcrnosti Engleske. Doista je ču(dnovata ova anglo-frauouska borba za jsvetinje velikoga naroda, kad dozuajomo \r. pasijednjcg izvještaja pariske komore, Ida j'rancuske čete tia zapadnom frontu liranc vcć osamnacst nijeseoi 574 kilomctaia, dok sc Englczi zadovoljavaju sa NS kiloinciara. Obzirom 11 a ovu optužbu, koju se usudio podioi jedan Francuz projtiv engloskog vojuog vodstva, fatalno zvu|či zaklctva Llojd Georga, tim više, jer /vidimo, da maršal Haig upotrcbljava na flaitdrijskoni frontu samo ondjc engleske jčcte, gdje to Iražc čisti cngleski interesi. Zaposjcdnučc baze njemačkih podmoruica jna bclgijskoj obali prijc svoga je stvar jVelike Britanije i samo radi svog \ lasti|tog dobitka skupila je Englcska na fronttu ođ 15 kilomctara skoro svu svoju snajg'tf i silun ratni materijal. j\b dju!iin može l'Fraucnska da raidi što hoće, jcr pravi Eniig’cz ticćc liikada da za drngoga vadi ke'stenje iz vatre. Ali i Asuisith, taj drugii JiC'UmoIjivi, gojv’orio jo tako'dje o ratnim ciijevima sa»veziilka 1 tom je prilikom nastojao, da ičiin vise oorni Njeinačku. On jc i opet pafcušao, da osrježi staru lvajku, prema ko iioj vlada nesaglasnost izmodju njoinaokc Ivlade i naroda i opet sino čuli glavne tačprogrania, u kojean zauzimaju prvo iftjeslo riječi kao ,.trajuo uspostavljanje JBclgijc“ i nešto o „prirodiiiim granicama ‘Srbije i Rumunjske", što svc može prijataio da zvoui prijatoljima sporazuma. I bkstjuitii se grozi prođuženjem rata do ko-> mačne pobjede i on ocrtava današnji po« tožaj saveznika najljepšiin bojama, kako(VC scbi ne može niko zamisliti Ijepše. Dok Iljemačke podmornicc prazne cngleskc žitMice i zbog toga sve višc raste u englestroni narodu žclja za mirom, izjavljuje !Asqulth največim inirom, đa ne postoji pnasnost gladi; dok engleska vlada pojstavljanjein žcuske vojske otkriva i više jnego što jc mogttće htjela i mislila svoje tkarte, govori on o potizdanju u vlastitu jsuagu; dok je sporazum izgnbio 374 letitica, a Nijemci u isto vrijeme samo 82 i dok Igospođa u Londonu očajno gledaiu, kako (Nijemci ncsmetano napadaju engleske iobalc, usuđjujc se Asquith govoriti ,,da ćc 41 skoro Hngiezi i u vazduhu postići uad4 noćuost“. I ovako slično govori on dalje. K'onosno ističe, da su djola Američkrh Država svakog 'dana veća, doku isto vrijcmc sami Američani priznavaju, da im ne vrifio'di muoicija. I tovako teče svc 'ednako ‘daije. • U svojim_ posljedniim govorima natjetu se LIoyd i !ASq*uitbi( i čiiic, kao da sc iečajem cijelog rata nije ništa dogodilo, što JUi ili inoglo zaferiftuti. 'Njihova ncitmolji■'Vtst raste kao i priie iz fanbastičke persfi^riive suludog uvjcrcsija, koji je več

Gosp. N. S. Rudničanin. je tl „Beograclskim Noviaama” pustio čiiuiak pod naslovorn: „Ko je kri\ r<< ( i n tornc člalikii za ovaj rat i propast Srbijo. krivi kra]jn, vladu i radikalnu slranku. Zadržavam scbi pravo — ako me u oi>štc uivdništvo „Beogradskili Novina" pusli 'do reči — da ćlokažcm da za vodjenjc spoljno polilike, kakva je takva je, nijc kriva samo ra’dikalna stranka, jcr su nju o.lobiava’i i pomagali samostalci, nacionalci i naprednjaci, i oada su svi krivi,' a!i o tomo flocnijc, iicgo molim „Rudničauina", ako lioćo da primi javni mcgdan, da rni odgovori na sledcća pitaaja: 1. Ko jo prvi i kome pbjavio rat, Da ii Srbija Austro-Ugarskoj ili je baš biio obnnito? 2. Da )i bi Srbija, pa I g. „Rudnič*nin“ kao pravi Srbin, mogao primiti i usvojili onaj ultimaium austro-ugarske vlade, kojiin se polire suvercnstvo Srl'ije- Ako je redakciji zaisla shrlo do objeklivnbg raspravljanja pilanja, koje je „Ru'djučauin" iolpočeo, lieka primi i štampa iova moja postavijena pitanja lliidničanimi, i omla mo/.emo biti na čisto. N. N, Primjedba uredništva. Prc dosctak dana priniilo je uredništvo jedno pisamce dd an'oniinuog pošiliača sa gore izncscnom sadržinom. Dosledno principii objektivnosti ureJništvo j'e poslalo sadržaj g. N. £. Rudiiičaninu da odgovori na nj. Ciin smo dobili odgovor puštaino ga za.iedno sa pitanjima N. N. Moj odgovor. — Plše N. S. Riidiiičauiii. Ure'dništvo „Beogradskih Novina“ poslalo mi je pitanja tickog g. N. N. da na njiii odgovorim. Da je pažljivo čitao moj članak nepoznati pitač, nc bi imao potrebc postavljati mi gornja dva pitanja. Ali niu ne zameram. Znam da sam sa mnogima usineiio razgovarao o ratu, politici i nesreći koja nas jc snašla, i đa su mnogi smatrali da Srbija nije ništa kriva, nego da je njoj rat nametnut, i da je ona morala braniti svoju neza\risnost. Ima Ijudi, koji vrlo dobro znaju da nije to tako, ncgo sc prave ludi, i objašnjavaju postanak rata na taj način, oni to čine iz partisanstva. Ali inia i naivnog svcta, koji nijc pratio mnogo politiku, koji je slepo verovao novinama, i koji je i dan danji uveren, da Srbija nije mogla izbe.ći rat, da ga ona itpravo nikako nije ni litela, ali da joj jc rat nametnut, i onda se morala braniti. Da ncpoznatog pitača i ia dopiinim. Ima Ijudi, koji miroljubivost Srbije vrlo razložno brane i oni vele, zar Srbija, koja je vodila dva balkanska ra.ta u kome se iscrpila, da izaziva i treći rat, i to sa velikom silom. to je glupo i pomisliti. Srbija je trcbala mira. da se oporavi od bailkanskiii ratova, đa se sredi i da iiredi oslobodjene oblasti, ali naši neprijatelji, da bi sprečili razvitak i napred:d< Srbije, litcli su rat pošto poto i čas prc. Dakle ima sveta koji i ovako govori, i na prvi pogled izgleda zaista tako, ali kad budcm odgovorio gospodinu N. N. na dva postavljena pitanja \tideće se, 'da nije tako. Istina je. gospodine, da je ’AustroUgarska objavila rat Srbiji , a ne Srbija njoj, ali to ni malo ne pravda upravljače Srbije. Z b o g t e f o r m a In o s t i oni nepreistano kao kebu iz pojasa vade, kako oni nisu krivi, ncgo su primorani bili da prime rat. Ali treba ispitati stvair dublje i objasniti, z a š t o j e Austro-Ugarska objavi'la rat i je li ga ona morala objaviti ili ne. Kao što sam u prošlom članku rekao. ja sam prost čovek, ali sam dosta čitao, i za vreme ovog rata dolazio u dodir sa pametnim Ijudima i političarima raznih vrsta, pa sam sve podatkei što sam od koga šta čuo, prikupio, i došao do ue-