Београдске новине

Br. 294.

Ratni izvještaji. Izvještaj austro-ugarskog glavnog stožera. Kb. Bcč. 25. oktobra. Talijansko boji^te: Dvanaesta bitka na Soči, koja jc proizašla iz inicijativc u nevoiji I stnrt; vjerno udruženili središnjili vlasti, za- | počela le juče sa velikim uspjchoiii. U sedatn sati ujutro započelc su topničke tnasc svoje razorujuće djelo. Jedan sat docnije prešia je za bure, kiše i sniježue vijavice pješadija na napad. Vrijeutc i gorovito zemljište stavilo jc na čctc vrlo teške zadatke. Neprijatelj sc branio najočajnije. Ipak već o ooduc je bila nepriiafeljska borbena liuija na više mjcsta probijena irinotl.it* Rombona t Avče. Pukovi iz alpiuskib krajeva uzcli su Flitsch. njemačke čete bacilc su da!je južno neprijatclja u prvom naletu natrag. Visine zapadno od VVoitseiiacha i sjevero-istočno ođ Avče bile su u večer potpuno u posjeiht saveznika. Na sjevcrnom dijelu vlsoravni Banjšica—Sv. Križ odiipirali su se Talijani još tt večer očajno protiv svib našilt napada. Na Gori Sv. Gabrijela, kod Gorice i tta visoravtti Krasa sprcmila sit Injesna prcduzeća uvjete za daljnje operacije. Topnička vatra tt ovim odstecima razvila se na obe strane do uajveće žcstinc. Do večeri je javljeno više od 10.000 zarobljetiika. Medju njiina se nalazc brigadijski i divizijoni štabovi. Plijeu se ne utože još ni prividno ocijeiiiH. Kod vojne skupine maršala baruna Conrada (jttžtti Tirol) traje topnički boj. Istočuo bojište i Arbanija: Nepromijettjeno. Načelnik glavnog stožera.

Austro-ugarski podnevni izvještaj. Kb. Beč. 25. oktobra. Oienziva napreduje. Zauzeli smo neprijateljske oslone tačke na visinanta. Zadobili smo preko 1000 zarobljenika i bogat plijen.

Podlistak. Brauko Mašič: P e r u n i k a.*) — Legctida. (Nastavak). Jedno jato lepršavih belih senka dolazilo jc od dvora i primicalo sc uje4iiu. To su bile dvorske igračice i Fa•raotiove odaliske, a medju njima bila ie i Jevrejlca Abijojla. Faraon iit nije vidco; a nije ih oj>az,io ni onda, kad se moglo čuti škripanje i>eska pod njiho, vim nogama i šuštanje peplona. Tek kad ga s jedne strane okružiše, kad Abijojla istupi od ostalili, i kad se rukama dodimu njegovih tiogtt. on se ’t'rgmi, promrsi nekti psovku i bcsno viknu na njih. — Milost!.., milost, gospodarui — zavapiše sve u jedan glas. — A ti, bestidtiice jedna!... Zar ti nije dosta, što te maločas ne udavih? Zar još imaš obraza da mi izidješ pred oči? — Onrosti!,.. uvredila sam te slavtii i silni Faraone, — zavapi ona plačnim glasom. — Oprosti ili me ubij... Njemu se odjednom smiliše ove slabe, mekušne i strašive žene i njegovo lice sinu blažim izrazom. A Abijojla je samo dirljivim i izvcštačenim glasom nastavljala: — Tako ti ljubavi tvoje, tako ti oružja, inoći i besmrtne slave tvoje, što tmičiš samoga sebe i nas sobom! Čemu pobede, triumfi i veselje, čemu svako uživanje, kad tebe nema ni'edju natna? Saletila te neka tuga, zloslutnja, f -') I* oglašene ab|rke u ttaUladi knjižara Mrka Breiera .Lntanjc*.

Izlaze: dnevno u jutro, ponedjeljkom poslije podne.

Pojedini brojevi:

U BstjraJu I u krajtvlma od c. I kr. (ct> po cljenl od. , ■ . S halera U HrvotikoJ-SlavonlJI, Boool - Horoo|ov!nl I DatmaelJI pa eljanl of 10 holoro Irvoi ovog podruCJa po cljenl od. . ■ ,12 helen ■ ■ Oglasl pa cljaniku.

MJesoCna pretplata:

I D loogrodu I a krajovtma lapoiJodnoUm 0< ■ i.l t«- 2ota io aojoa | otopnipoKs . . VU Boogrodu >0 dootavom o kut« .... 2*90 U HnrotokoJ-SlovoiilJI, Bovnl-Hara*|ovtat I DltmaclJI a«0 U aitollm krajovlmaAuitro-o|ar>komonarMJo 3U Inostranstvu 4’Sđ

UrsdnlStvo: BE08RAD, Vuka Karadžlia ul. broj 10. Talofon braj B3. Uprava i primanja pratplata TopllEin venac broj 21. Talefon bra] 21. Prlmanja oglaia Knozo Mlhajla ul. bro) 38. Talafon br. 245.

BEOGRAD, petak 26. oktobra 1917.

Godina III.

Početak dvanaeste bitke na Soči. — Talijanski front u širini od 30 kilometara na više mjesta probijen. — Preko 11.000 zarobljenika.

Izvještaj njemačkog vojnog vodstva. Kb. Berlin, 25. oktobra. | Zapttdno bojište: Front prijesfolonasljednika R u pprechta bavarskog: U F1 a n d r i j i borb’enJ toU sjek i zmedju obale i Blaukaarla ]>io ja jireko clana izložen žešćoj vatri nego Inače. l' odsjeku od loga mjesta pa do L ysa prolimik je pojedine oclsjeke tnkao vatrenim bujicama, koje su se od H o o u t b It o u 1 s t c r s k c š u m c do Passcliejidacle pred večc pojačale do najžešće 'dobošne vatre. Voćili napada nije bilo. U Artoisu i kod St. Queniina odigrnle stt se botlie ispred položaj’a sa povofjniin uspjchoin po nas. Fi'ont njemačkog prijestolonaslgftd-nHfa: Na kanaln, koji spaja Oise-u sa Aisne-om datt je pro.šao nz ncznatnu neprijateljsku valrenu 'djelalno-i. Nep'osrodno pt'ed mrak vatrena horlla iznenada je za’dohila U žestini. FrancUski izvidjački ođredi nndriješe na nekotik'o mjcsla, ali stt svuda odbijeni. T preko Uoći oslala je jialjba vrlo živa. Izmedjti A isne-o i Af a a s e 'došlo j'- u više maba' do izvidjićke b'orh’o, koje sU izazvale mjesno pojačanje vatre. Isločno boiište: Ncma značajnijih dogadjaja. Maćeđonsko bojište; U većini odsjeka pojačala sc artjijerijska djelatnost. TaHiaasko bojište: Kao vjenii drugovi po omžjti iuče stt njeiiiačlce i austro-iigarske čete ratne uz ratne stupile u borbu ptotiv nekadaujeg saveznika. Pošavši poslije kratke priprente vatroin na širisti fronta od preko 30 ktn. tta juriš, probtše često puta u borbi prekaliane dlvizije talijanski sočattski front u tolniiuskoj i iličko.i dolini. Jaki lieprijateijski položajt, koii sti branili priiaz dolinama pregaženi su u prvom naletu. U prkos žilavoj nepriiateljskoj odbrani naše se čete isncše uz strme plaitinske padino i zauzeše na juriš neprtjateljske oslons tačke, koje se nalažahu tta vrliu tili vlsova. Sttijcg i kiša ometali su nadlranie u neproliodiiom planiitskom pretlijclu. No te su teškoće svuda savladane. Uporna taliianska odbrana u više je inafia savladana tek u ogorčenoj borbi prsa ii prša. Borba se nastavlia. Do u

■»■■■ 1 11 ■» veče bilo je zarojzUeiio preko 10.000 Talijana, niedju njitna nalaze se čitavl divizijskl I brlgadni štabovi. Javijajtt I za obilatt plijett u topovima i ratnotu ntaterijalu. Prvi zapovjcdnik giavnog stana pk Liidendorff.

Suprotnostl. Radnički I vojnički savjet jjredao je svom povjereniku predjašnjem mints'tru Skobeljevu poznate uslove za mir prije ttjegovog puta na konfercnciju u Paris, za koju je Lloyd George pred neko vrijejne rekao, da će biti jedna od najvažnijih. M! smo ove mirovne uslove prikazali kao znak volje za mir ruskoga naroda, ali smo odtnah u isto vrijcme naglasili, da su tt mnogočetn potrebne promjene i revizije. Sada vidimo. da se ruska vlađa odriče mirovn'rh usiova savjeta, jer oni nemaju obvozatni značaj ni za jednog od ruskih članova konferencije, jer su jednostrani i sastavljeni u korist središnjil; vla-sti. 1 opet se pokazttje ona suprotnost, koja uvijek vlada u ruskltn vladajućitn krugovima, čim koji od njihovih faktora šta rcče ili predttzme. Otuda se vidi s jedne strane nesloga, a s druge strane nepoštenje i osje'ćaj tteodgovornosti kod vodećih faktora. Istina diktator Kerjenskij drži u svojim rukaina kormilo, ali medjit njegovim Ijudima vlada tolika nesloga, da on mora čas ovamo čas onamo da skreće i popiišta. Narod želi mir, sporazum i rat, a Kcrjcnskij auora ug-adjati jednim ! i drugima. Posljedica ovili suprotnosti jesu i Skobelovljcvi mirovni uslovi, koji osim ncsloge pokazuju, da je tt Rttsiji nestalo pojma.O/pošteniu. Otuda se vidi, đa vladajnčiičkmtgovi tt Rttsiji stoje pod uplivom Fjlgićikc i lo s razloga, koje smo na oTommijestu već više puta naglasili. Ne treba da se damo iznetiaditi što ruska vlada tvrdi, da su ovi mirovni uslovi sastavljeni tt našu korist, dok bi zapravo sređišnje vlasti po lijima izgubile sve podlog'e svojito sjajnilt pobjeda. Ako neprijatelji središnjih vlasti ttpravo groteskno pretjeruju, lte treba niko da sc čttdi, jer oni ne mogu napu stiti svojit tilogu i pošfo su za cijelo vrijeme svjetskoga rata radili sa upravo nevjerovatnim lažitna, prevaranta izvraćanjem činjenica. to se nadaju, da će moći i kod mirovnih pregovora prevariti središnje vlasti. Ovako ticoa ‘ objasniti sve one suprotnosti, na koje

nailazimo kođ neprijatclja središtljih vlasti i koje naiii toliko otežavaju svetnu tonie doći do temelja. Moraino se čuvati, da računanro sa ovim suprotnostiina, jer su oni tt pravom smisltt riječi nule, kojih nestaje čim ilt čvrsto i bez stralia gurnetno na stranu. Središnje vlasti i njihovi saveznici više su puta otvoreno i pošteno izjavile šta traže i na kojim su temcljima prtprav ne, da svaki čas stupe tt mirovne pregovore. Na to su sporazumtte sile uvijek odgovorile sa bijesnont vikotn j olttda ltioramo zaključiti. da one još nijestt zrele za zdravo tttišljenje. Ipak sc čini da bi Rttsija prva tnogla da dodje do pameti. Mogitće će ovu njezinu željtt potkrijepiti pariška konferencija, jer prema zadaći, koja jc povjcrena Skobeiljevu, teško se niože očekivati. da će ostali izaslauiei Rttsije poći it Paris sa velikint ratnim raspoioženjetn. Po svemu šfo se zna iz Rusijq neće saopštenja ruskih izaslanika biti baš najprijatnija za sporazttnt.

Ofenziva protiv Italije. Oiettziva se nastavlja po osnovi. (NaroCiti brzojav „Bcogradskih Novina“) Beč, 25. oktobra. JavJja sa iz stana rahie štampc: I ako naša pripremna topovska paljba na Soči nijc dugo trajala, kako je tiobičajeno na francuskom frontu. mora da su posljedice bile straliovite u neprijateljskim redovima. Jttrišni rtapadaj pješađije bio je do itajmanjih detalja majstorski pripremljen. Svuda nam je pošlo za rukoni, da prodrćnio u prve redove neprijateljske, na ntnogim sino ilt mjestima prešli. Neprijateljska pješadija sc ogorčeno opirala, ali je velikim đijelom vcć j>ri prvom napadaju popustila. Ofenziva se nastavlja po utvrdjenoj osnovi. Priznanie savezničkoin topništvn. Kb. Lttgano, 25. oktobra. Ratni dopisnik ,.Secola“ izjavljuje: Paljba austro-ugarske i njemačke artiljerije vrši se velikom metođom i žestinom. Naročito biju jako stražnje linijc. Borbe n južnom Tirolu. (NaroJiti brzoj'av „Beogradskih Novina") Ziirich, 25. oktobra. O borbama ti južnoni Tiro-lu piše ,,C o r r i e r e d e 11 a S e r a“, da ponovno oživljavanje topničke djelatnosti i z a z i v a u 11 a 1 i j i o p š t e osjećaje uzn emi r en o s t i, koji

se opažaju i u fali-janskoj komo'r i, u kojoj je ministar vojni uvjcrio poslanike, da bi Italija budućim dogadiajinta trcbala tnirno da idc tt susret.

Car i kralj u južnom Tirolu. Kb. Tricnt, 25. oktobra. Car i kralj je i>rodužio svoj put n* frontu. Po povratku tt mjesto svoga stana Njegovo Veličanstvo je davato audijencije.

Njemačka akcija u Istočnom moru, Nada u istočnu flotu. Kb. Petrograd, 25. oktobra. Petrogradski brzojavni ttred javlja: U privremenont parlatnentu je ttzeo riječ ministar lrtornarice \erderevs.kij i izjavio, da se sad sva pažnja obraća riškom zali\'ii, a time i istočnoj fiotl, kojoj Rusija mora osigurati sve pomoćne izvore i tehnička sredstva, da bi mogla svoju dužnost ttspješno izvtšiti. Slaba proizvodnja tvornica, koje radc za odbranu i zastoj u saobraćaju u tom su pogledu velika smclnja. S toga je potrebno radnicima uočiti tteophodnu potrebu, da rade i tioćti i danju, da nebi s proljeća bili slabiji nego što snto sad. Admiral jc zatim govcrio o ođnosima izntedjit časnika i vojnika. flote i rekao, da je položaj u Revalu iiormaJait, dokic je tt Helsiiigforsu daleko od toga. Ministar ie završ : o riječima: „Nadant se, da će se pitauje (* disciplini izniedju časnika i nioruara ua brođu riješiti tta osnovi medjttsobnog povjcrcnja. kao š'm ic dobrovo'iito ize ršeno' na brodovitria. koji su učestvovali u borbatna u riškom zalivtU. Spašena ruska flota Kb. Pctrograd, 25. oktobra. , Petrogradski brzojavni ttred javlja: Prema brzojavtt iz Melsiugforstt Nijemci stt bili preduzeli vclikc najtcte. da ruske brodove zatvore u riškont zalivtt, ali je strateg'jskom vifcšUnom pošlo gencralu Ratvoz o v u 'za rukom, da neprijatelja prcvari, tako cta stt sc svi ratni brodovi povukli u finskc vode i sjcdinile s glavnom sna* gom baltijske flote. čija ie posada svoje jttnačke cintgove burno i oduševlieu > pozdravjla ttz zvuke marseljeze Nevjerovatne vijesti o bjegstvu ruske flotc u Švedsku. (Naročifi brzojav „Bcosradskilt Novina**) Rottcrdam. 25. oktobra. Listovi označuju vijest dopisnika „Chicago Tribune" o bijegu ruske

šta li, i ti mesto da ilt pesrnom, igrom i veseljetn odgoniš od sebe, ti se još više oda'jcš ttjinta. Veruj, Faraone, veruj Jevrejci Abijojli, koja utne pogadjati sudbinu Ijudsku, to ne sluti dobrti. Faraona, lcoji je verovao u predrasude, dirnuše te reči. — Idite... ostavite me — rcče nežnije i povcrljivije no ikada dosad. — Bez Pcruni'ke prorokove nema pravog veselja za inejie. — Doći će ona, ne briži Gospodaru. Cim samo mesec zadje za one |>Iatane, ona će već biti na tvojhn koleniina. A tada će opct jiaisfati veseJje. Mi ćeino biti tijczhic robinje a ona naša majka i kra.ljica. Pazićctno je, ttagovaćemo jc i nosićemo je kao na rukanta... — Hvala, Abijojlo! Birajte, šlo vam srqe ište i veselite se, dok i ja ne dodjcnt medju vas. Sve se devojke na to lcao u jedan dah od strasti i čežnje pretvoriše, sve se još više zgrčiše, kao da o tom času ovisi njiltov život. Je'dva čujno i kao stidijivo dolazio je tada drhtav glas Jevrejke: — Da. nas pustiš, dobri gospodaru, kod svetih labudova? — Dobro... idite samo — naglo reče on, jedva čekajući da ga ostave satttog. Mlada vatrcma srca žestoko zakucašc, od ncnadaitog uzbudjenja, grudi itn se uzbibaše, a oči kao žiže sevnuše pa se ovlažiše. Zabim se lagano olcrettuše i nečujno, hitro kao kune podjoše prema ribnjaku. U tu se Faraon seti, šta im je dozvolio. — Abijojlo! Beli široki peploni zalepršaše i sve

se otte kao u isti 5as okrenušc. — Ti si ltti ođgovorna svojom glavom za labuda Trosa. Ntjedna od vas. ako vatn je život mio, da ga nije tti takla! A sad iditc. I dok se zaljuljaše blistave liarke, dok se vcsclc devojkc navezoše na jezero, dok se razbuđišc drentlrivi labiidovi, i klikćući i lepršajući krilinta dok se pomešaše mcdju njilt, — đotlc sc Faraon već povratio tt dvor i zapovcdio robovima, da tnu osedlaju svečanog konja, i iznesu najskupoccnije odelo i oružje. Hteo je da tako izadje na susret Perunici. Uzvrtiše se robovi, uzneniiriše sc rizničari, perjanici i konjušari. Izvedoše liiti kao gavran crnog hata sa svetloin dlakom i nemirnim očima. Spone i kopče su tta ormi i uzdama od suvog zlata, kolatt je od čvrste vcprove lcože, široke uzeindžije od kovanog srcbra. a velika aša lconjti preko vrata do kolcna od najfinije čeje izvezeue srmom i biserom. Pod kalpakotn od pcgave kunine kože, pod teškini gritttizotn od tigrovine i j>od skupoccnim i blistavim oružjem, Faraon se vintt koniu tt sedIo. Naiinestiše mu dtigačko koplje od tvrdog abonosa, dodaše tiiu još zlatom okovanu buksiatu*) od anlilopinog roga i velik kožnati štit od bivoIje kože; a tada on dohvati uzđe, doviknu visokint snažnint konjanicitna u brončanim oklopima koji se skupljaju oko njega: „Pratnje ne trebam". pa besno podbode kottja i kao blesak munje izgubi se u mraku. Jašio je prenta maloj vedeti na

*) Rog, truba.

gradskim vratima, koja su iza Segora ostala nezatvorena. Neopaženo našao se tako izvan grada, na nesaglcdnoj steni, kraj groblja i ostataka paganskiii tunuila i levantskih pagoda od glasastog peska i katnena. Sa grozničavotn zebnjom i nadom u srcu. lagtmo se uputi odatle prenta pustinji. Potmuli i monotoni topot njegovog lconja čudnovato je prekidao glttvu pustinjsku tišinu i tajanstveno iščezavao n njoj. Baš je najlepše razmišljao o Perunici, kad se pojaviše neke senjcc, kojc tmt se sa žaniorom itrimicalttt. On se odjednom trgnu, ust'avi konja i upita glasno, gromko: — Ko je? — Mi smo. gospodant tvoji robovi — prepoznaše ga. — Gde je Segor? — Evo ga iiosimo mrtva ... Prerezao si žilc. Perunika ntu ustavila krv i prentazala rantt mirisnom ćulzijom al uzalud. — Dalkle moju zapoved ttiie izvršio? — Nije, gospodaru. 1 nijedan od nas ticma toliko snage, da tičitti što na žao Perunici, koja jc mnogu našn ranu ovog poslednjegf boja prcvila. Faraon plamt kao baklja, škripnu zubima i već podiže kopljc da navall na njih, ali se u to kao priseti nečega i samo viknu iz sveg glasa nu njih: — Nitkovi! Kukavice! Sve ću vas sapeti u valake i dotle vas udarati po tabanima, dok vant pasja dttša ne Izadjc na grlo! — pa podbodc konja. i kao van sebe odjuri prcma silueti oaze, koja se fantastično crnila n ravnoj pustinji. Već izdaleka videlo se nejasno, drhtavo svetlo iz prorokove pećinc.

Faraott sjaši s konja, privcže ui'de za jeđnu kržljavu palntiru. pa se pc«lako došttlja do samog ulaza. Nije sc tiinc ninogo koristio. A'ideo je samo drvctti luč kako sporo i nepravilno gori i puckara tik do otvorenih mahft vrata sapletenih od debele trskc. Podje unutra. Osećao sc tniris raznih lckova * suvih trava. Doskora opazi modrikast ditu ntirhe i tamjana. na prorokovom žrtveniku, zastrtom crnom, fvrlom abom, a tta njeimu ona ista amtota svstc vode, s velikim kandilom iznnd r.je. Dugačke i guste scnkc igraTe su na sve strane. I Faraon sc ttije usiuljivao umći. Bilo trtti je nczgodno, tcskolmo u dtiši, svc je sumnjuo, da li će iinaii dovoljno odvažnosti i snagc da se odu* pre toj čuđnoj žcni. On sc čak poboja. da ne zatekne proroka kod kućc, ored čijint je licent i pogledotn on uvek prczao: a sad bi ga tnogao toliko zbuniti da bi se mogao vratiti a da i tte vidi Pcrunike. A a'ko nje uojiće ncma doma, ako je otišla, sakrila sc gdc? To ga toliko dirnu i oltrabri, da je tiho i ita prstima nnišao sasvjm u pećinit. U zaklonjenom kutu, kraj malog ražarcnog ognjišta, Perunika jc nešto radila. Zbog velike zaparc nemavno se ogrnula tankiin belim plaštom, stegm;tim saino u pojasu, a raspletena i-uiina kosa padala je u gustim nramcnoviirta po ramenima i golim rukanui. Faraon se ttnezvercno oliazrc po pećini, pa kad vide prorokov ležaj prazan, necUrmtt, on sav uzdrhta od neke ntiliue. koja rnu se razlevala po žilanta; i ttičega se više ne scćaše. Dugo je nepomično stajao \zn nje i, ustavljajući dah, posmatrao igru ru’liteuog odsjaja, koji ju je polevao sa