Београдске новине

Strana 2.

Petak

beogradske novine

28. novembra 1917.

Broj 322. <

Ofenzivo protiu Itollle. Naše prodiranje prema Bassanu. (NaroCIti brzojav JBoocrađsktb Novtna**) c Berlln, 22. novembra. Sa Svajcarske granice se javlja: Zvaničnl talijanski izvještaji javljaju več o tešklm borbama na ulazu u dolinu San Marino. Tu su saveznici, ka"ko protivnički izvještaji Javljaju, »vojim prodiranjem dospjeli već do tvedine dubodoline Brente i nadiru prema Bassanu, gdje se đolina otvara ii veliku ravninu. Iz najnovijih talijanskih izvještaja se vtdi. da zapovjeđništvo doista ne namjerava da drži predjeo Piave. Prava otporna linija biće vjcrovatno na Ečavi. Pooštreni pođmornički rat. * NOVA POTAPLJANJA. Kb. Berlln, 22. novembra. Zvanično: Na englcskoj zapadnoj obali potopile su našc podmornice ponovo 12.000 brutto registrovanih tona. Medju uništenim brodovima nalaze se engleski parni brod ,,Tlie Marq u 1 s“, kao i naoružaui natovareni francttski parobrod „Longwy“. Načelnik ađiniralskog stožera tnornarice. Potopljen engleski patrolni čamac. Kb. London, 22. novembra. Britski admiralitet javlja, da je 18. o. Thj. jedna neprijateljska podmornica potopila tt Sredozemnom moru jedan patrolni čamac. PoginuII sit 4 Časnika i 5 Ijudi. iz holandske kcmore. (N'nročlti brzojav ,3co£radskih Novina") Haag, 22. jiovernbra. U 2. komou je vcalj hohuidske soctjaiističke rađničkc stranko Troelstra zahtijevao u svome govoru, da so ustanovi međjunarodm ohranički sud, saradnja parlamenia u spoljnim poslovima, u’cidalije tajnih ugovora, ohrazovanje narodnog eaveza i medjunarodno organizacije na mjesto međjunarodne anaihije. On se pozvao na đjelo dr. Karla Jt en n e r a, ko.i je praktičan političar a nije utopista. Težnja za medjunarođnim razoružanjem i jttvaranjem parođnog savcza previadaće cijelom Holandijom, dok se taj cilj ne poetigne. Braan so militai-izam time, što je on u intercsu rnalih država. Ah' tehnika militarizma ima jednu granicu, preko koje jo on za malc države besko’ishtn. Vodj hnšćanske istorijsko stranke Jonkh r de Savornin-Loman je izjavio: Ako se rat evria n’arom, na koji bi pobijedjena strana bila prisiljena, on*da ćo time hiti jusadjena klica za novi rat. Tada no može biti ni govora o razoražanju. fPrema tome su izgledi za razoružan'je vrJo nepouzdani. Mi moramo, rekao je govornik, održati vojsku, da bi se, ako hude potrebe, mogh do krajnosti braniti. Ako bi btud đoslo do ljudske kiantce^ mi za to nećeroo biti odgovorni. Jedno Wilsonovo iskrsno priznanje. Anglo-aiuerlčka trgovinska zavlst. (NnroCItl brzo'av „Becgrntl#kib Novioa") Ariisterdam, 22. novembfa. U konfercitcijl amcriekc „Eedcratlo of iabotir" držao je Wilson govor u kome je izmcdjtt ostalog rekao: Prije

kako se možc sedeti satima i sattiO razgovarati. Za njega je to besmislica! Ali meni jc to potrebno. Ja oscčam potrebti, da mu otkrijem svojtt dttštt, da mu kažem svc što sam prCŽIvcla, osctila, mtt&taia; đa podclim sa lijsm svaku sfflDju ntlsao i svaki svoj oscćaj. Ta, zaboga, ja sam desct godina ćuta1 , 1 , uvučena u sebe samu, a sad kad imam njega, meni je potrebtio, da govorim, da se smejem pa i da piačem su tijltti. Da li si ikad osellla polrebu, kad tl je duša umorna I tužna, đa se nasioniš na koga ko t! je bltzak đušl. I da jtOlflko bez jeeatlja i potresa plačeŠ, sužama koje se saine skupljajtt u krajevitna očiju i teške padaju polako. I ža svakom suzom koja tako padne ti Ofeećaš kako ti Jedan deo tefeia 1 boia sa đtiše pada i oiakšaVa tl, dok posic izvesnog vremena ne ostane na duši jedno slatko — tnžno raspoložetlje, ikoje potseća na prifodu, kad usred leta naidje neki ttiali beo obiačak, 1 onako kro« sunčane zrake prospe 8v6je kapljice na tistjanu eemijit. Aii iijega, ,,te sentimentainc Kiuposti" nervlrajtt, a mene ta PjegoVfl nervoza boli. 1 tako sam Ja opet samfl. Sama, flii mnogo strašnijc sama, pored njega koji je tu, uzfl me alf ipak toliko dateko od meite, da ja osećam da ga nlkad fteću imati potpuno. Zbog toga *iino patim. Patim, jer osećam, da sam jpak primila ono, protiv čega sam Be godinama boriia, Ijubav bez ijubavi. A to je ono, sa čim ja pikako ne mogu 1 neću da se iemirim. Vratiću se h svotu tamnicu, ali osećam, da će mi ona biti sad mnogo cmja ! strašnlja, jer tnim, da ću u njoj ostati de kraja iiTo je moja ivrsta odiuka, Ja fte

rata se cio svijet đivio uspjesima Njemačke na duhovnom i materijalnom polju. Njemački ljudi od nauke uzvlsill su industriju Njemačke možda do najveće savršenosti na svijetu. njetnačka trgovinska marka „Made in Oermany“ „izradjena u Njemačkoj") bila je jemstvo za solidnostizradei dobar materijal. Svi svjetski trgovi bili su Njemačkoj otvorenl, s v i su se trgovci bojalinjene pouzdanosti, pai samo uporne takmičenje Sjedjnjenih Državanije se mogloodržatt prema Njemačkoj. Wilson, iz čijeg je daljeg razlaganja jasno provirivala a n g 1 o-a merička zavist prenta N j e m a č k o j i n d u s t r i j i i t r g o v i n i, došao na završetku d o pogriješnog zaključka, da sc trgovinski uspjesi NjemaČk e osnivaju na p o t p o ri n j e m a č k e v 1 a d e.

Prekid američko-japanskih pregovora. (Naročitl brzojav „BeogradsUh Novina“) Ženeva, 22. novembra. Iznenadni prekiđ washingtonskotokijskih pregovora o anteričkoj nabavci čelika za Japan izazvao je u Parisu veliko iznenadjenje, jer je Još jttče u člancima posvećenim Clćmenceatt i Pichonu slavijen rad oba liiiuistra- na ostvarenju američko-japanskog sporazuma. Japan nc ćc poslati u parisktt konferencijti naročitog zastupnika. Njegovi poslanici tt Parisu i Lonclonu dobili su opttnomoćenja da učestvuju tt konferenciji. Neutralnost Meksike. (Naročiti brzojav „BeogndsMli Novina") Haag, 22. novembra. Fiaansijski agent ineks'k mske v’ađe u Sjcdinjenim Državama je izjavfo ,„New-York Heralđ“-u, da ga je Carranza opunomoćio da izjavi, da je Meksiko, komc Njemačka nije jiikad ueinila kakvo zle^ čvrsto rijcšena, da i dalje oćuva svoju neutralnost.

Amerika u ratu. Zajedr.ički rad Ajneilke sa sporazuuiiiiin silauia, Kb. Ixmdon, 22. novembra. Ministar predsjeckiik LIoyd George je predsjedavao jednoj konfereaciji izmedju kabinela i ratne komisijo Sjedinjenih Država. Svrha je koni'ciencije .bila savjetovanje o sporazumu u pogleđu 'finansija, plovidbe i životnih namimica da bi se iskazao poipun zajednički rad izmedju sporazumnih sila i Siedinjeniji Država. Ainerika ii ratuoj lievolji. (Naročifi brzojav „Beograđskih Nov!ua“) Haag, 22. novembra. ,,N i e u w e s b u r e a u“ javlja Iz ! Londona: Po želji preclsjednika WiIsoI na danas je otpočeo pukovnik H o u s e pregovore o učešću Anterike u zasehnoj ratnoj komisiji sporazumnih sila. Ali se Sjedinjene Države nijesu još nikako rijcšile, da sa svitn kao član pristupe sporazumnitn silama, nego će se ograuičiti na to, da tt ođređjenom pogledu za odrcdjenc svrhc rađe zajednički sa sporazumnim sikuna, a da sebi očuvaju potpuno slobođu krctanja. mogu da podnesem to, da moja Ijtibav, ovakva kakva je, slttži nekome kao razonodjenjo, ili da uekome bttde dosadna. Povučen je sobom u svoju staru tamnicu, ali bez stare vere, da će možda Ipak doćl nekl vitez da nas izbavl. Ne, sa tim jc snovlma svršcno ali jo svršeno i sa mojim životom, koga ja tako reći nisam nl imnla. To je moja prva i poslednja Ijttbav. to je ttloj prvi i poslednjl greh. Da li sattl ja tražlla ono što se ne može naći? lli ttiožda ja nisam imala sreću da to nadjem, tleznam! Sailio osećam, da sflni tražeći taj svoj Idettl Izgubila žlvot. Osećala sam potrebtt, da sve to nekomc kažerti. pa sam te žato pozvala. Još ncšto, ja sutra ptttujem, Jcr ne mogti više da podnescm taj osećaj, da sam dosadna onome, kome sam Ja dala sve što je bilo najlepše u men! — svou dušti. Zftam đa to iieće blt! tako ako al! se uzdam u svoju staru voiju 1 Čvrstinu. Ako mi bude mttogo teško pisaću ti, ti ćeš me razumet!.“ Oprostismo se, f ja je ostavih ipak dćftekle timiteiui svojom ispovcšću. Posle nekollko daita dobtia sflni od njc karht: Mila> prijateljicel Oritdi mi sc nadimaju od boia u Brcu. Za tako kratko vreme preživeti toliko utisaka, koji se svi krunišu jednim rastankom bee nade i utehć. Ncverovatnom brzinotn prelazim iz jedne ekstaze u drugu I najead se pitam, gde će se sve to završitl? Može ii sve to da podnese čovečija snaga, a da ne platl jednim delom svoga života? O, ne! Ovakvi utlsci ostflvUaju vidijiva tfagfl do smrti I uskorav»ju je. T>oja oesrećna M f 1 »<

Amerlčki državnl izdaci. (Niročttt brzojav „Beogradstdb Novtna'*) Haag, 22. novembra. Kako se Iz New-Yorka javlja, ukupni izdaci Sjedinjenlli Država su u tekućoj finansijskoj godini iznosili 100 milijardi franaka. Saveznici dobijaju mjesečno dvije milijarde predujma. Amcrika plijeui šećer. kupljen od Rusije. Kb. New-York, 22. novembra. Vlada je zaplijenila 10.000 tona šećera, koji je bio kupljen od ruske vlade prije revolucije, a sad je bio ovdje smješten, i ima se upotrijebiti u Americi Amerika u ratnom savjetu sporazumnih sila. Kb. Londor, 22. novembia. ,,C e n t r a 1 N e w s“ javlja: Zvaničfio ee javlja, da jo pnkovnik House odredjen u najviši ratni savjet sporazumnih sita. General Eliis će ,u ratuom savjetu zastupati 'Sjedinjene Države kao vojnički eavjetnik. Northclifte kao ,,klevetnik“. Kb. Rotlerdam, 22. novembra. , ; N i e u v e C o u r a n t“ javlja iz Loaiđona: Carson je u svome govoru u đonjem domu oštro napao lorda Norlhcliifa, jRekao je, tta taj nadćovjek (iord Norihcliffe) priča, kako smo mi u sravnjenju sa Amerikom vrlo m;do učmili, te jo Amc rika morala da uzme u svoje ruke vodsivo rata. To je kleveta naših sugradjuua, a nije gleđišle Amerieana. „Ja tu krit'ku ne nazumijem. Kad Northoliff sjcdi u parlamentu l misli, da stvari idu pogriješnim putem, zašto nam s tog mjesta ne kaže, šta treba da radirno? U parlamontu mu se možo odgovofiti. Ja satn pregledao vrlo rnnogo parlameaiiskiii izvještaja i našao sam, da tij „veliki' čovjek“ nije u jiarlamentu, gdje bi se mogao suiljiti, podnn') ođ kako je pofeo rat m' jedau jedini predlog.

Najnovije brzojavne viiesti. Bugarski car u Beču. Kb. Beč, 22. novembra. Njegovo Veiičanstvo car Ferdmaud Bugarski otišao je jutros u 8 sati u kapucinski samostain. ’Na vratn'icama samostana đočekao je .vlftdaoca jgvaidfjan pater Andrija i odveo ga u kosturnicu« Kralj je u pratnjr prijestolouasljedlnika Borisa x princ«a Cirila položio vije-nac na kovčeg upokojenog cara i kraJja Frimj-e Josipa. Vijenac jo bio od cvijoća, koje su princeze, kraijeve kćeri, iz tlvorskm vrtova u SoSji i Vrani .uzabrale i upfefe. Zatim je kralj pribivao nvetoj misi koju je pater Andiija za spas dušo pokojmkove očitao u bosturmcu. Švajcarsko savezno vljeće prema akdjf za mir. Kb. Befii, 22. hovembra. Odgovarajući na dopis švajc.orškog inirovnog draštva uT.uzemu za obrazovanje stručne komisije, koja bi izvela predradnje za mir, primjelilo je savc-zno vijeće, da studira najpažljivije mcđjuiaarodm položaj i žeh' mir isto tako živo, kao i đrugi ljudi’, ali ne drži, da je sađašnje vrijeme iwdesno za poduzmiainje potrebnih mjera. Kad to budo, vijcće će saslufiati one ljudi, koji su ,za to pozvani u oviin teškim danirna. Izborna refcrma u Engieskoj. Kb. Rotlerđam,‘22. noverhFra. ,,Meuwe Courant“ dozuaje iz fjondona: Kod raspravljanj.a o refcrmi jzbomog prava u donjoj kući stvorem' su ovi zakijučci: Kod izbora za Tokaina zae'iupstva dobfja piavo gl«asa svaka žena, ako lma najnuiiuje 80 godina, u ima muža, koji ipua prava za tokalni 'izbor, * e njirno Sivi ti zojodiiičkom kućanstvu. Za izborc u docju kuću đobijnju pravo glaga »vi vojnici i momari, koji su a’uži i u ovom ratn, ako imaju najviSe 19 godina. Osim togn, piiznato jo žennm« pravo opštinskog izbora. Amerlka 1 Skaudinavija. Opš 1 1 uapadi švedskog llsta p r o 11 v A m e r i k e. Kb. Stockhohn, 22. »lovenvbra. U Clanku pod naslovom ,,A m e r 1k a 1 Skandlnavlja" napada ,,S t o c k h o 1 m s T1 d n I n g e n" v rlo oštro polltlku Sjedlnjenih Država. List Iziticdju ostfllog piše: Najvfcća nevolja Bkandinflvskih zicmaIJa ogleda se u težnjl Sje#njenih Država, da nas fzbaci Lb naše trsovlnflko-političke neutralnostl t da povrljodl pravo samoopredjcljenja B našlm vlastitim prolzvodlma". U produženju članka pobrojavaju se u pojedinogti amertčki žahtjevi t ogorčeno *e krltikuju. Er.gleska vlada protiv anttvoinićkoR rovarenja. (NaročiU brzojav „BeoEradsklh Novina") Rotterdflnt, 82. novambra. Iz Londooa se javlja: Ehgioska vla;da fe preduzela oštfe mjefce pfotiv »a vezA za ncvTŠefije vojne dužftosti i Ugc za medjunarodno kmirenjo. H mnOgim kućama Je Izvršen pretrea.

Iz Hrvatske i Bosne. Izborna reforma u Hrvatskol. Ovih je dana predložena hrvatskom saboru osnova izborne reforme, koja je već zadobila predsankciju Njegovog Veličanstva. Tom zakonskom osnovom o opštem, jednakom, tajnom 1 izravnom pravu glasa zemlja se dijeli u 122 izborna kotara. od kojih svaki bira jednoga zastupnika. Pravo glasovanja ima svaki muškarac, zavičajnilc, ako je prevalio 24. godinu, ako je upisan u rzbornu listinu, a nije isključen, ni izuzet od prava glasa. Poslanikom može biti izabran svaki zavičajnik, ako je barein pred pet godlna ste* kao zavičajno pravo, ako posjeduje prava glasa, ako je vješt pismu i hrvatskom ili srpskom jeziku. Olasovanje se obavlja ceduljoni, na kojoj je napisano ili štampano kandidatovo ime. Izbornik ima lično doći pred izborno povjerenstvo. Tu prima kuvertu i u posebnoj izbornoj prostoriji meće svoju glasovnicu u kuvertu, te je zatvorenu predaje izbornom povjerenstvu, koje glasovnicu baca u izbornu žaru. Glasovanje se hna najkasnije do 6 sati uveče zaključiti. Novi iist u Hrvatskoj. U Zagrebu je izašao 1. broj novog lista pod naslovom „Hrvatski ž eIjezničar”, a zadaća mu ]e, da zastupa interese hrvatskih željezničara. Poplava u Petrinji. Uslijed dugotrajnih kiš.a izašlc su Kupa i Petrinjčica tako, da su poplavile vrtove i nekoje kuće biiže Kupl. Voda je mjestimice doprla do nogostupa. Nastradala dva hercegovačka sela. Pred neko je vrijcmo zadesiia dva hercegovačka sela kotl Čapl.ime nemila elementama nesreća. Jedne je nočT silna voda s okolišnih brda —• po svoj p?Ffici usnjeu proiom.a otnaira — oamjela svu zemlju seljaua trebižatskih i dreteljskih. Na njivama je ve im d jelorn još bio kukuruz, te je sav otišao zajedno sa. zemljom u vodu. Silna so voia nije imala m o Sto zaustaviti, jer brda nisu pošumljena, te je ođnijela zemlju sela Trebižata u rijeku Trebižat, a seia Dretelj u Neretvu. Ostao je goli kamen, a još je voda navaijaLa sitni pijes«ak i kamen a u same kuće, staje i dvorišta. i par je kuća voda odnijela. Steta se cajeni na 15Q hiljada krana, ako se uopšte može procijeniti ofio, što je seljaku jedino.

Nevaspitana mladež. Jeđan apel liadležnima zbog ispada na javnim mestiina. Gospodinc uredniče! Moram Vas umoliti za Ijubaznost, da u Vašem cenjenom listu pustite nekoliko reči o jednoj važnoj stvari, o pitanju vaspitanja naše omladine, koja je, na žalost, u ovome ratu mnogo više nazadovala no liapredovala. Moramo odinah sa bolom konstatovati, da je omladina kod nas, u pogleđu opšteg vaspitanja, na dosta niskoin stupnju i da to njenu stanje zaslužuje našu svestranu pažnju. Osim opštih ratnih neprilika, koje su sprečavale našu decu, već više godina, da uredno posećuju školu ili da se posvete ma kakvom ozbiljnom poslu, za rdjavo vaspitanje mladeži na prvoni mestu krivi su sami roditelji, kojima pre svega i posvećujemo ovc redove, obraćajući im pažnju na neke vrlo neprijatne pojave kod njihove dece. Na kakvom se stujmju nalazi osećanje za dobar ton kod naše omlađine. najbolje ćete videti, ako samo prođjete kraj koje grupe mladih Ijudi. Tu ćete čuti psovke tako grube i nevaspttanim načinom tako glasno izgovorene, da ćete morati okrenuti glivu i žurno proći pored tih razmetljivaCii, crvenečl od stida i ljutnje. Pa ne samo da odrasli mladićl psuju tako gadno i ncpristojno, no ćetc najružnije psovke čuti 1. od same dece, koja Još glasnije 1 još bezobzirnije izgovaraju skaradne rečl, ne vodcći nikada ni najmanje računa, da li ih ko god čuje. Onl se ne stide, da se 1 na iiajžlvljlm mestimaf medjusohno svadjaju, ruže. Ua psuju takvlm načlnom, koji nc pristoji nl za obični ulični ološ l od Ćega bi se trebao I najnevasjiitaniji čovek da stidl. Kako se mora osećat! svaki ozbiljan Čovek, u naročito ženski svet. kad Je prlnudjen na ulici da to čuje, nlje valjda potrebno naročito naglašavati. All so taj nevaspltaui način opštc* nja ne ogranlčflva eanio na psovke u govoru; kod dece je razvijena l druffa ružna navika, jo§ gora I od samih psovkfl. Masa beogradske dece Itftfl nekl dlvljački oblčaj: da na fasadama kuća i po zidovima piše najskaradnljc rečl, ilf da BVflku drugu kuću izgrebe t rasnlm šaranvA nakaradl. Prf tomc, ftjihovo varvarstvo nema niere. Treba samo proći kojom od najbllžih ulica, kffcz MihaJIovoj III Terazljama, pia da 8e pročitaju, isplsane na kućama krupnhn slovima, takve bestijalnostl, kojc moraju svakoga zaprepastiti. I to prolažnlci treba mlrtio da gledaju, a *en»ka Čeljad je Često neminovno upućena, da I ne hotećl člta te oedotupavne saBtav* moralno nerazvljene dečuri Hje!

Pre svakog drugog trebalo bt da sami roditelji obrate naročitu pažnju na to: šta rade i s kim se druže njihova deca. 1 ako su sadanje ratne prilike, razumljivo, oslabile interesovanjc roditelja za vasjiitnu stranu dece, to ih Ipak oni ne sineju ostaviti bez ikakvog nadzora. Njihova je sveta dužnost, da svojoj deci pruže uljudno vaspitanje, taj pravi temelj celokupnog života. Odsustvo dobroga tona, koji dete u svojoj kući stiče, pokazuje se docnije kao nioralna zakržljalost sa najštetnijim posledicama za društvo i za državu. Zato roditelji treba uvek, kad primete i tiajmanji istup kod svoje decc, da ih strogo kažnjavaju i upu-i ćuju na popravku, na dobar put pri-J stojnog ponašanja. Na drugom mcstu, dužnost je učitelja, da u školi upućnju decu lejxmi ponašanju i đobrom tonu u govoru.; Oni treba da obratc naročitu pažnju na onu decu, koja kod kuće nemaju prilike da čuju dobar savet i lepu reč. 1 Pre svakog drugog znanja koje deca dobiju u školi, ona se moraju prvo naučiti, kako se treba ponašati u dru-' štvu, na ulici, pred starijim. Ozbiljn? saveti učitelja ostavljaju na dccu ovek dubok utisak. I ovo govorimo vlše zbog roditelja nego zbog učitelja, jer tma roditeija koji tako naopako siiva-; taju strogu reč ili kaznu učiteljevu, da> u tome vide kao neku njegovu tlraniju I grubost, a ne sredstva za bolje vaspitaiije napuštene dece. Naposletku, nioranio obratiti paž-| nju i samim policijskim organima, da motre na onu nevaspitanu decu i drs-; ku čeljad, što nije u stanju da na ulicama obuzda svoje ružne navike. U in- 1 teresu je javnog morala. da bude naj-‘ slrožije kažnjen svaki onaj koji svojim gadnim navikama hoće da uprlja drugoga. Njihova reč treba da bude poslednja, ali i najstrožija. Nadajući se, da će se moje recr razumeti kako najbolje zaslužuju, ja> Vam, gospodine uredniče, najljubaznije zahvaljujem na gostoprimstvu. Jedan rodifelf. Grad i okolica.

Dncvni kaSendar. D a n a s je petak 23. nover.ibra, po sUrom 10. novcmbra. — RimokatoUcI: Kle-' mcnt p. m; pravoslavni: Erasi, Olimp I dnigf, Cssnička i ćinovnička kasina otvorena je do 12 satl u noći. C i k. vojnlćki dom: Citaonica, soba za pisanje i igranje, kantina. Otvoreno od 7 sati izjutra do 9 sati uveče. Siobodan pristupsvakome vojniku. Bcogradski orfeum (u zimskom pozorižta, prije Boulevard): Pećetak predstave u 8-30 uveće.

Kinemaiograii: Vojni kinouKralja Milana ulici 56 (Ko'.oscum): U 3,4'45 i S - 30 sati poslije podne predstavc za gradjanstvo. — C. r kr. gradjanski kino na Tera 2 ijama br. 27 (Paris): U 6 sati nveće pred«ava 2 a gradjanstvo. Posljednji elcktrični voz za Topčider kreće od spomenika u 7 30 uveče, a iz Toj>čidera za Beograd u 8 sati uveče, a nedjeljom u 11 sati noču.

Noćna služba n ijekarnama: U sedmici od 18. do ukijnčivo 24. novembra obavljaće noćnu službu u Beogradu ove Ijekarnc: Dr. Panić, Saborna ulica 77; Nikollć, Bito'.jska 2; „Crveni Krst”, Bcogradska ulica 2. Red vožnjc parobrodom iz Beogracs u Zcmun: 7, 8, 9, 10, 11 i 12 sati prije podne; 2, 3,4, 5, 6, 7 i 8 saii poslije podne. u Zemuna za Beograd; 6‘30, 1M, 8’30, 9’30, 10-30 i 11-30 pr. podne; 1-30, 2-30, 3’30 4-30, 5-30, 6.30 t 7‘30 posl. podne. — iz Žemuna tt Pancsovu: u 6 sati ujuiro I u 12 sati u podne — Iz Pancsove u Zcmun: U 8'30 sa'.i prije podne i 3 sata poslije podne. — Ladja, koja vozi Izmcdju Zemuna i Fancsove i ooraino ne pristaje u Beogredu. — Brodarski saobraćaj S a b a c—S m e d e r e v o. Polazak tz Beograda za Sabac: sii.edom i sobotom u 7-30sati u jutro; iz Sapca za Beograd: ćetv.Ikom i nedjcljom u 7 s. u juuo; iz Beograda za Smedercvo; cetvrtkom i neđjeljom u 3 sata poslijt podne; iz Smedereva za Beograd: utorkom i petkom u 8 sati u jutro. — Brodarski saobraćaj izmcdju Bcograda i Budimpcštc: Brod fz Bcograda za Bu dimpcšlu krečc svakoga dana u 5 sat; izjutra; brod stiže u oudimpešiu drugogs dnna tt 5-30 sata posifje podnc. — Iz Budimpešte za Beograd krcće brod svakoga dam tt 8 saliprijepodne; u Beograd siiie uj broć drugoga dana u 7-20 satl posiije podnc. Brodarskl saobraćaj izmedju Z e m u n a I Szcgeda: Ođlazak iz Zemttna prcmt Titelu, Szegedu: U ponedjeijak 1 ćctvrtnl tt 12 saii u podne. Dolazak u Szeged: L’ utorak i pctsk u 1 sat poslije podnc. Odiozak iz Szegeda prema Titeiu t Zerountr. U srijedu i ncdjdju u 6 satl u jutro. Doia. zak u Zemun: U srijedu l uedjclju u 6*417 ssti uvećc. Kretanje parobroda za vojti i k e. Odiazak U Zemuna i Beograds tf Oršovu svakoga poned.eljka, srijeae i subote. Odlazak iz Beograda u 5 sati Izjutrs dolazak u Oršovu u 3 sata 1 10 miuute poslije podnc. lz Ortove u Zemun 1 Beo grad svake ncdjelje, utorka l ćetvrtka, odlasak tz Oršovc u 5 sati izjutra, doUzak v Beograd u 8 30 sati u vcčcr. Botanička b a i t a. Otvorena utorkom, Setvrtkom, nedjeijom 1 prazniclraa. Posjet bolesnika u bolnicama: U bolnici .Briko': od2—4 sata posllje podne, U boluid „Briltm u : od 9*30—12 sati prijc podnc i od 2—4 sata posllje poduc. — U c 1 k. gradjanskoj bolnld: u utarak, Cetvrtak l nedjelju od 1—3 postlje podne. Kužna bolnlca: Poajeta nije dozvoIjcna. Obaviještenja o botesnidraa dnevno od II do 12 satl prije podne naulaau n battu bolnlćke zgrađe sa strane Vldiusse ulice. . Vojno narno topio kupatllo u Car Dusanovoj ultcL — 1. Kupatilo u kadaraa: a) Za vojne osobe otvoreno radnim dauiaa od 7 sati pdje f )dnc đo £ sati poslije podne, a ncdjeljom praznldmi od 7 aatl prijc podae do 12'/ satt n podne. — b) Za gradjanstvo radnim danlma od 9 saU prija podnc do 5 taii poslijc podne, a andjcljora I praaaldma od

9 aaU jprije podne do 12';, aaU ■ podoc. — *. P#rno kupa tllo aa Catnlkn