Београдске новине
ubg imviiiE Br. 328. BEOGRAD, četvrtak 29. novembra 1917.
Izlaztt dnevno u jutro, ponedjeljkom poslije podnej
Pojadlnl brojtvl:
■ ■W|l«N I I m* *. I l». htl «• dj»«l a«. ... • M«n • Bfl I c. tl)Ml «C 10 feHtn bna «nf nđrul)« «• d)«d it. . .10 MNn ■ i ■ Ogl*«l po ellanlku.
M|a*oCns pratplatal
awi 0 Buograa« u dut«>sn ■ kutu .... 1M| II Hr>«tat«l-tta>o«ip, B*Mt-M*r««fa>M I Dnfmiol|f U «>t«IU« kra|o>1iu Aultr«-«!*r>k* muuMf« »—-j II lawtra««t>« ...•>• I™
Urodnlttvo: BEOGRAD, Vuko Karodžlfco ul. bro| 1& Talofoo broi 81 Uprava I prlmanja pratplata TopUCIo vasa* bro| 21. Talefoa bro| 21 Prlmanl« oplasa Knaza Mlhalla uL bro| 38 . Tofofoa br. 241
Godina III«
Djelitnična demobilizacija Rusije. — Protest sporazumnih sila protiv ruske ponude za primirje.
A Ratni izvještaji. IzvjeftaJ austro-ugarskog glavnog stožera. Kb. Beč. 28. novembra. Nema nlgdje naročitih ilogadiaja. Načelnlk glaviiog stožera. Tojni uiovori. Što se jasnije ispoljavaju teZnje «a inirom ruske radničko-vojničke vlafde. tirn ogorčenija postaje borba Izimedju hnperijalizma zapadno-evropiskih slla i revoludjonarne demokracijc na istoku. Svakiin danom, koji lon'donsklm I pariskim vlasnicima donese jkakvo novo neprijatno iznenadjenje, pooštrava se I sukob izmedju bivšili isaveznika. I s jedne i s druge strane tu podjcdnakoj se mjeri služe bezobzlrffiim ucjenjivanjem. Sporazum, koji (\1dl, gdje se na sve strane ruši zgraida njegovih teorija o usrečivanju čovječanstva, koja 1 onako nikada nije frila čvrsta. primjenjuje pretna Rusima isvoj prokušani sistem liječenja gladju, a Trockij l dntgovi opet vraćaju milo za drago izbacujućl jedno za druglra adute, što ih drže u svojim rukama. Opasnost, koja se Javlja za cngleski 1 trancuski kapitai, koji je još u „dobrom starotn dobu“ uložen u Rusiji ( kojl sad lako trvože propasti, prlnudjuje ivlasnike toga novca, da zapnu iz petnlh žila radi njegovog spasavanja. S Jdruge slrane opet ruski narod u svoJoJ težnji za ntirom, u kojoj se siažu |sve demokratske stranke, kuje sve iiovo i novo oružje. U ovoj borbi inedju zavadjenim tprtjateljima nova vlada u Petrogradu svakako upotrebljava još oštrija sredBtva nego što to čitte njeni protivnici. JJprkos sv r ega truda, što ga je sporaztim uložio da to spriječi, poslo je za trukom savjetu navodnih povjerenlka u iPetrogradu, da se dočepa tajnih ugoivora sa sporazumom, o kojtma se več jtoliko vremena na dugačko I na široko raspravlja, tih glasovitih tajnih ugoivora, koji već jednotn treba da pokaSžu, je li zapadno-ev'ropske sile vode jzbiija borbu za prav'O t za siobodu ill za nešto čisto suprotno — kao „ultima tratio“ radi ostv r arenja svojih sebičnih hnperijaiističkih ciijev r a, koji se prote!žu ne samo na cijelu Evropu. v r eć goftovo i na cijelu zemjju. Petrogradski list ,,Pravda“ otpočeo je objavljivatl pojcdinc odlomke ovijt za svjetsku Šstoriju toiiko znamenitih dokumenata. IiVeć ove prve probe i suviše jasno pokazuju, koji su pravi motivi oduševljaivaii za rat sile, kojc su izazvale ovaj svjetski požar. Tu se nalazi jedan akt, što ga je sastavio Engleskoj vijerno 'odani Sazanov, koji ne samo jasno zaTttijeva Carigrad, zapadnu obalu Bosfcra, Mramornog tnora i Darđanela, Već se izrično traži i južna Trakija do linije Enos-Midija, kao i azijska obala sa ostrvima Imbros i Tcnedos. Tu da!Jc ttalazimo zahtjcv zapadno-evropskih sila na azijsku Tursku i za potči-
Podlistak. Mllorad M. Pctrović: > Anegdote IZ 2IV0TA SRPSKIH KNJIŽEVNIKA. Janko Vesellnovlć. Došavšt u Bcograd Janko je ubrzo jfckao obilan broj prijatolja, i on je Kio jedna oruiljcna pojava, koga su proslo hosili i priliva/-alt s ruko na rtiku. Ip-tk broj njogovih inUmnih prijalelja, imao je svojih granica. To su blli književnici. U hjihovom drušlvu, njemu j© bilo najfcoplijo i najugodnijo. Njegov Karda Brzak, (pobratim Ciča Uija Stanojević, dalje opcfc drugi „Člfca Mllovan OllSić, pa onda njegov ,,Bata“ Mihajlo Sretenovič I svl ostali, za kojo jo on imao svakorn ponaosob po jedno ime ,,od miIosti“, to je bilo društvo, u komo so on ©sećao najugodnije. Tu treba tražlti njegovu biogratju i život. Kvo nekoliko anogdota: Kod 11 direka u Sapcu. Ja saxn onda bio ueitelj ,u Crnoj Bari, a Janko i Gruja Protić bili su već lučitolji u Sapcu. Došao sam u Saibac i sastali smo se. Svi trojica, i svi trojica gvoro — prića M. Sretanović. — Pijo mi so Babo!.- roći ćo Janko. fdje mi so, i popio bih otrov... —> I ja... i ja... ■—> I jai... dodaje Gruja... ■ — Po ovim gospockim kafanama (,,E|Vropa“) nemam knadita, & a ovim n&•
njavanjem tako zvane neutralne zone u Perziji sferl engieskog uticaja. NaJzad tu se nalaze neoborivi dokazi o potajnim sporazumnim nainjerama tta zapadno-njemačkoj granicL U pogledu ovog posljeđnjeg pitanja Engleska I Francuska ostavile su jedna drugoj potpunu slobođu rada odnosno preuredjenja novog posjeda. o kojetnu stt sanjale. Samo se po sebi razumije, da je ovont prilikom Elzas-Lotringija imala pripasti francuskoj repttblici, all se zato javlja dosad nepoznati dođatak, kojl se prema svojoj stilizaciji može neobično rastegljivo tumačiti, naitne vel! se „EIzas-Lotringija i oblast ugljenili i žeijeznih rudnika 14 . Ova se odredba svakako odnosila na sliv rijeke Saare, čija se granica prema ratnoj sreć! ittiala promjeriti bliže ili dalje na Jstok. Dakle sve su ovo već ratni ciljevi, koji u veliko izlaze izvan okvlra oslobodjenja Elzasa i Lotringije, koje Njemačka tobož ugnjetava i kojim se ne ide ni za čint drugim, nego za jačanjetn francuske industrije pomoću osvajanja na račun staroga neprijatelja. U ono vrijeme, kada su sastavljenl tl ugovorl, još atije bio izmišljen pojain „desaneksija", inače bi ga sporazum sigurno proširio I na ove krajeve, ma da je kraj oko Saarlouisa jednovremeno sa Landauom pripao Njemačkoj već 1814 god. Doduše još je mnogo bestidnij! drugi jedatt đokumenat, u kojemu se prosto utvrdjuje, da se svi krajevl do lijeve obale Rajne moraju odcljepitl ođ Njemačke i potpuno izdvojltl od njemačkog političkog I privrednog utloaja. Zabtijeva se. da se Iz tih krajeva obrazuje nezavisna neutralna država. fzlišno je naročlto tumačitl, lcakva bi bila sloboda te nove državne tvorevine, do koje bl došlo po milostl siwrazuma. Čovjek može misliti šta hoće o političkom rađu novoga ruslcog režitna, ali zato Ipak niko ne smije odrećl svoje priznanje Ijttdima oko Lenjina I Trockoga za zashtge, koje su stekli time, što su odlučnitn zamahom zderall licemjemu obrazinu sa lica sporazumnih državnika. Tajni ugovori, koji se sada objavijuju tt potpunoj itijeri otkrivajtt krajnju britansku proždrljivost f francusku zaslijepljenost, oni za istoričara našega doba prnžaju tttožda najdragocjenije podatke, a jednovremeno predstavljaju sjajno opravdanje svete borbe, u kojoj se središnje vlasti pqbjedonosno krvave.
Rszvoj fusKe rmliidje Pobjeda boljševlka. Kb. Stockholm, 28. novcmbra. Kako petrogradska .,P r a v d a" javlja, ovi se gradovi nalaze u vlastl boljševika: Petrograd, Moskva, Kijev, Nižnji Novgorod. Harkov, Odesa, Je-
šim opet, iscrpio sain kmlit: Kucla ćemo? — Hnjdemo kod 11 direka, predložih ja... — Tu jo l>aš čvor. Dugnjcm onotu cincarinu nekih 14 litara vina, a to je baš ravno 70 groša. — Pa platićeš mu, voli Gruja. ** «— Pravo lcažeš, dodade Janko. T Krenusmo. — Gazda Naumče, otpočo Janko jo5 s vrata, ”daj nam dva litra vina. Mi scdostno za sto, i očeknusmo nekoliko minuta, ali gazda Naum, niti donosi v'ino niG Čašo. Pravt so nevešt, i' jednako nošto tumara okro kelneraja. •— Ovde rteće bili ništa, reći ćo Gruja. .Tanko se naslonio na zlesnicu i ćuti. Izgleda, da ga je obuzela neVa tuga. Tišina. Ujedanput onu mrtvnt tišinu proreza jedau zđrav, srebrn iiariton, jodna liha pesma, i rai zanomismo: ,,Sto no m i se Travnik zamaglio, Dah gori II’ ga kuga mori'. Niti gori, nit ga kuga rnori, Djevojka ga okom zapalila, Camim okom lcroz srćali pondžer.„ Gazda Naum, koji jo u taj mah brojao neko novoe, preldde sa brojanjom, i kako se okrote pevaću, tako ostade. Kad Janko završt pesmu, on pridje stolu i sedo. — Defcei... rasptiavi se ctncamn. Decai tresnu šakom o sto. Jedan dripac dotrća. — Dva kila vina, ama iz podruma. I Još te nešto molim, gospodin Janko: Da nu pevraš... 'da mi pevaš... Mriogo lepo
katarinoslav, Samara, Saratov, Kazan, Rostovr, Vladintir, Reval, Piškov, Minsk, Kamjenjek-Podolsk i Čertin. Tajtd uguvori. (NaroCitl brzojav „BeogradskJh Novlna") Berlin. 28. novembra. S ruske granice se javlja: Trockij je potvrdio, da je iztnedju Kerjenskog, Tereščenka i saveznika zaključen u septembru ove godine tajnl ugov o r, k o j i m s e R u s i j a p o t p u n o predaje saveznicima. Djeihnlčna detuobillzaclja. Kb. Stockholm, 28. novetnbra. (Vijest zastupnika c. i k. doplsttog ttreda). Prema vijestima fz Haparanda Lenjin je naredio d j e 11 tn i č n u d emobilizaciju. Oodište 1899. je več otpušteno, đruga godišta će biti ttskoro otpuštena. Vojnici pri svotne povratku tnoraju predati orttžje vladlnom odboru. Vijesti o putu Buchatiana. (Naročiti brzolav „Beogradskih N'ovina") Stockholm. 28. novembra. ,,S t o c k h o I tn T i d n i n g e n” iavlja, da englesko poslanstvo u Stockhohnu ue može da potvrdi vijest o ođlasku poslanika Buchatiai> iz Petrograda. Poslanstvo je naprotiv đobiio izvještaj, da Buchartan ostaje u Petrograđu. Odiazak cngleskog poslanstva. (Naročlti brzoiav „BeograđskJh Novina") Kopenhagen, 28. novembra. ..Nationaitidende'* javlja iz Haparande: ,,Hu f vu ■ :a ta dsb 1 a de t“ (?) javlja: Englesko poslanstvo o tputovalo jeiz Petrograda 23. o. mj. 1 treba da je prošlo kroz Wiborg. Od onda se o njcmu ništa ne čuje. M islise, dajezadržano u Fins k o j. Sporazttinne sile dgnorlšu Trockovtt notu za prhulrje. Kb. Amsterdam, 28. novembra. Ovdašnjl jedan Ilst donosl pctrogradsktt vijest ,,T I nt e s“-a, po kojoj je na sastanku poslattika u američkom poslanstvu z-akijučeno, đa se nota Trockoga ima smatratl kao đa nijc pritnljena, te da se tako ignoriše. Trockij protiv štrajkaških điplomata. Kb. Kopcnhagcn, 28. noventbra. ,,B e r 1 i n gs k e T i d e n d e“ javJja iz Haparanđe: Kako ,.Nowaja Ziznj" javlja, Trockij je izjavio činovnicitna ministarstva spoljnib posiova, da će se smatrati lcao otpušteni ako do 30. t. tn. ne dodju na svoju dužnost. Savjct narodnih komesara sprema vcć što trcbavda država uzme u svoje ruke privatnc banke.
pevaš. A Janko so nava.lt na slolieu, rappuči 'gruđi i zagrme: ,,0j, Joko, Joko, zelena jabuko, U kitu te kitim u nodrima nosim'. Zalosti moja, što ja nisam tvoja.." Koliko je osećanja on onda. imeo u tj l pesrnu, razumljivo je, jer je ta Joka bila docnije njegora žena, i on ju je sa ovom pesmom ovokovečio u „Djidi". Ta pisma, i ono što gu so posia nje nizale Imale su i drugl uspeh. Gazđa Naumoe je pocepao svo star© račane, i punih 24 sata plaćao cch po svima, šabačkim kafanama. — Badava, neka kazo ko šta hoće, ah mcn© je ovaj, mfij kredilor uvorio, da i cincari mogu da budu pametni — kad btinpuju — ali, šicta, što im retko dolazi p;unet u glavu. Naravno, od tada smo irnali ncagrar ničen kredit kod 1T direka. Menlca. Dužnik jo bio Janko. Dug je bio 250 dinara u Vračarskoj Zadruzi. Potpisnicižirantl Čiča Iliia StpnO'evlć i Čiča Mllovan Glišić. Jedan rok bi© jo Itaš pred Božić. Ciča Uija » Ciša Glišić dogovorili so, l spremili resto 150 dinara, da isplale celu menicu, da kurtaiišu Janka. Na nekoliko dana, baš pred Božić, eto ti Cič© kod Janka. •— Zdravo po'bralimel ■— Piaem ,,Martu“ — odgoVori Janko, I produžuje pisanje. — Je 1’ dobro nešfco? — ..Seosko Cveće!“ •— Je si li tealimio? Gjoki Anastaflijeviću knjigovescu,
Izjave diploinata sporazuutnili sila o protstojećem zasebnom mlru. (Naročiti brzojav „Beosradskih Novina") Kopenhagcn, 28. novembra. Prvi poslaničkl tajtiik talijanskog poslanstva u Petrogradu, koji je na svom putu prispjeo u Haparandu, rekao je đopisniku ,,S n a e 11 p osten“-a, list koji ti Malmč izlazl, da seRusijanalazl neposredno pred mirom. Ako Englezl napuste Rttsiju ne će proči ninogo dana i z as e b a n nt i r č e b i t! z a k 1 j u č e n. Jedan franciiskl političar, kojl je na povratku u otadžbinu stlgao u Haparandu rekao je istom dopisniku, da će poslanici sporaztininili sila ovih dana otići iz Rusije. U Haparandi su već spremljeni željeznički vagoni. kojitna će diplomate otpntovat! za Bergett. Ko sto.il iza sovjeta »arodttlh povjerenika (komesara). (Naročitl brzojav „Beograđslcih Novina") Berlin, 28. novetnbra.. S ruske granice se javlja: Po jednoni izvještaju ,,Djena“ može se dobitl objašnjenje, u kome obimtt stoji Rusija iza sovjeta narodnih komesara, lcoji je zaraćenitn silama ponuđio primirje. Za sada, prenta tome listu od 60 gubernija u 44 ne postaje nikakve stvarne vlasti. U tini gubernijama upravljaju većinom čittovnici carističke vladavine, koje nl sama privrcmcua viada nije zamijenila svojim činovnictma. A gdje je to učinjeno, tamo ,,vladaju“ pristalice Kerjcnskog. Oni. razutnije se, i ne vode račuita o naredbama i zapovjestlma koje dolaze iz Petrograda i Moskve. U pojedinim gubernijatna je izbio pravl rat iztncdju činovnika Kcrjenskovog pravca i mjestnog odbora sovjeta, i on joŠ traje. Potpuna viadavina sovjeta uarodnih komesara postoji trenutno u tri, ali i najvažnije gubernije Rusije. Držanje vojske tako isto nije još sa svim ođređjeno. Zna se toiiko, da sievero-zapaana vojska i zapadna vojska potpomažc ciljevc sovjeta. Sa jugo-zapadnom vojskom i kavkazkom vojskom od dvije nedjelje na ovamo je prekinuta veza, što bi značiio, da te vojske nijesu na strani sovjeta. Prerna totne do sada se tek dvanaesti dio ruskog narnda izjasnio, da je na strani narođnih komesara. Glad ii vojsđ, (Naročitl brzoiav ..Beosradski.h Novina") Kopcnhagcn, 28. novembra. Vojska sjevcrnog fronta je ttputiia savezu željezničara brzojav, u kome se veli: „Više ne smije blti zakašnjavanja ili nemaarosti, ne ostavljajte nas da pomremo od gladi! Več nckoliko dana vojska nema ltljcba!“ Izaslanici vojske, koji stižu u Petrograd, javljaju, da se tnora vršitl raz-
1 — Četiri ba.uk©! —• Do!>ra Martal A pošto jo Gjokma rađnja preko puta „Zlatnog Angela“, to ć© nto nu pioko pu'a Gjokine radnjo svršiti sa te četiri l>anke. •— Naravno! —• Nego, ]>olvrat.ime, ja dodjoh kod lel>© nekirn poalom i nekjm potrebicama z.a ovaj zomtui. — Ilajd pričaj I — i Jauko produžujo pisanjo. — Znaš, sutra jo tobi rok, za onu mašu monicu, i ©vo ja sam donoo 150 dinara, da prebrinom sivar. Evo, ja j Ciča Milovan skrpili snto sve, i tvoja je jedina dužnost da odnosoš novao u Banku. Ne zaboravi pobratimol... Prošlo je nekolilco dana posie fcoga. Jednog dana saopštiš© prvo jednom, pa posle drugom ,,Ciči“, da irn so stavlja zabrana na platu, zlrog meničnog duga... ov© tste menico. I kao po dogovoru, oha ,,Ciče“ upuliše se kod Janka, i sukob.še se baš prod njogovom kapijom. — Znaš, poče maton čiča", ovaj nas sinovac Janlco obrukao. Men© stavili zabranu na plaću — ili ako ne raz.umeš na hajluk. — Pa i meni. Istina na šesto mesto, a.U opet, zabrana je. Znaš stričo, gori obraz, sramota. Udjoše kod Janka. On j© opet pisao. — 0, bajke, dobro mi došli. Kako st» provolr praznik? — Pa, sinovče, dobro smo proveli praznik, i zdravlja Bože, 'da provddimo i rnnogo igodiua, nego šla jnradi U sa
mjcštaiije čcta, jer vojnicf, koji su ved blizu da poraru od gladi ili su goll 1 bo-< si, bjegaju u masama. Raspoložettje j« medju četama vrlo uzrujano, vrio j« bliztt da izbije pobitna zbog glacli. Kb. Amstcrđam, 28. novembra. ‘ Po ,,A 11 g e m e e n H a n d e I sblad“-u javljajtt ,,Daiiy Nevvs" \t Pctrograda: Stanje na sjevernoin frontu zadaje mnogo brige. Oovori se. da tamo vlada glad i da čitavu nedje-* ljit dana nije bilo hljeba, a peksimita bilo je jedva za dva do tri đana. Vojnf delegati. naredjli su redovno poviače* nje četa, da bi se predupredilo opšte bjegstvo, koje bi naravuto imalo razti« izgređe za sljedstvo. I na frontu Dvinska vojnicl gladuju. Nemaju skoro ttišta za jelo. Bojazan je, da će nastatf ncmiri kod četa. U mjesto potrebniit 100 vagona hrane stižu dnevno jcdva 20. Zastoj u trasportovanju nastao je povodom najnovijih dogadjaja još veći. Čele, poslate u razna mjesta, zadr* žane su, jer su željezničke pruge Is« kvarene, da bi se spriječio dolazak voj« ske u Petrograd. Čete se nalaze u gra> dovima, u kojima nema životnih na» mirn'ca. Odstupanje rttskog poslanika u Washlngtonu. , (Naročitt brzojav „Beoerađskih Novtoa") Rotterdam, 28. novetnhra. ,,C e n t r a I N e w s“ javlja iz Wa* shingtona, da je rtiski poslanik Behme« tjev podnio ostavku, ali će za sad Jo9 ostatl it VVashingtonu. Maksimalistc zaplijenile sve rezcrvc zlata. (Naročitl brzoiav „Beograđ&kih Novina") Kopenisagen, 28, novembra. ,,D j e n“ javlja, da su maksimahs’t! zaplijenili sve rezerve zlata iz držav« ne banke. Kerjenskij obrazovao zasebnu vladu? Kb. Stockliolm, 28. novembra. Dopisnik švedskog brzojavnog u« reda javlja iz Haparanda: Kako „Izv j e s t i j a“ javija, Kerjenskij se već odvojio od Rusije, obrazovao je zasebmt viadu i izabrao parlametiat. u kotne je 40 socijalista; boljševiki imaju u njernu samo jednog zastupnika. Inače \1ada potpun mir. Raspoloženje za ntir na frontu. (Naročitl brzoiav „Beogradskih Novlna") Stockiiolm, 28. novembra. Na ruskom froutu vlada potpuncf mirovno raspoloženje. Ne samo prostl vojnici nego i viši zopovjednici traže načina da se sprijatelje s protlvničkim četama, te sc na taj način spre« ma raspoloženje za primlr« j e i m i r.
onih 150 dinara Što ti je sinovac ,,'Ciča''* doneo za monicu. — A jcst... odvrati ncmarno Janko. Potrošio sattt ih. Slatka para. — Pa što bar nisi i nas zvao n đruštvo, da okusimo i mi nešto oti naš© zarauke. — K, pa nisfo naišli... zavTši .Tanieo i po običaju raskopča prsluk i zal»ruja: .Jhovedoš© starca Viradina Vujadina sa obadva sina!...“ •— Neka ti je prosto sinovče i ovog it onog svota, trepće stari ,,CiČa“ GLšić« — Da te colrim, culo pobratim©, da to cokim... zagusio s© Ciča Ilija... janko i Matoš. Jcson. Rana i gruba jesen. Oblao. no, a iz oblaka veje izmaglica pomešana po kojom pahuljicom snega. U kafanama već nameštene i naložene peći. Staltii kafanski gosti izabrali već mcsto za zimu. Dardanele puno glu« maca, književnika i utnetnika svih vrsta i svih kalibara. Tu je i Matoš ( Janko i Vojislav. Matoš je Izabrao mesto pored pećl. Te godine Maloš ie pomišljao da ide u Pariz. a Janko u Namačku. — Atna čuješ pobratime (čiča III« jl) hoću da idem u Nemačku, tamo ću da pustim bradu, kao deda Tolstoj. da se povučcm I da pišem nemačke prlčo i rotnane. — Lepa želja, pobratlme, samo izgleda mi neostvarljiva. — Što, nije valjada Ncmačka preko sveta. — A, nije zbog toga... nego Jed«