Београдске новине

Strana 2.

Neđjelia

beooradske novine

23. decembra 1S17.

Broi 36i.

cvojih preuMavnika tražl. da sadanja vlada odsinnl » načinl mesta drugoj. koja će predloR o miru prihvatiti. J?r Žosađanja srtiska vlada nije usrečila Srblju. i poslc toliko silnih njenili pogrešaka. koje su naposletku dovele do katastrofe zemlje, srpski narod ne mo4e hnatl u njOj poverenja. Sadanja srpska vlada može misliti šta hoće c fatu i o miru. aliona niie neoifranlčenl gcspodar Srbile. tia smc bez priplra narodnih pređstavnika i ostaliii nol'ličkih lica preko Koiena rešiti jedno takvo sudbonosno pltanjc o kojeg možc biti za sva vremenn zavisi bndučncst Srbije i srpskoga naToda. Baš oni, koji drže da je nepatriOtski sada govoriti o miru. to ntsu prave i uvidjavne patriote, dok su se pravi rođoljubi uvek bojali za buđućnost Sibije i želeli, da što pre rat prestane. Uzmimo samo momenat, kađa je naša stranka pređ austro-uemačku invaziju predlagala mir. Da je tada naš glas ix)slušan Srbija ne bi propala, nc , bi bila ovako razdeljena, ncbi podneia siine žrtve vojsci, neborcima i materijaia i osetila strašne poslediec jeuiiog *ovako vclikog rata. ,,P a t r i o t c“ s tt ('t a d a v i k a i c, d a t r e b a r a t p r ou ž i t i. Šta ćc nam ti najboljem sluČaju doncti produženjc rata? Ono, ,gde 'smo stali ti septembru 1915. g. A to je ! nioglo biti bez sviit poznatili strahota. Sađa narn produžcnjc rata niože doneti još mnogo manje nego što bi dobili sad 3li što snio imali pre dve godine. Zato korak druga Kaclerovića trcba da poadrave iskreno svi uvidjavni ljudi, pa ina šta o njemu trabunjale tupave samozvanc ,,patriote“. D. M. sodjallsta. Preaeuor! m mir. firoi Czeruiit o evropskoi konterenciit. (Naročit! brzojav „Beogradsluij Novina”) Rotterđam, 22. decembra. Rcntcr javija ?z Petrograda: U jetinom pismu T r o c k o m, grof C z e rn in jc izjavio, da će se u BrestL i t o v s k u m o ć i s a v j e t o v a t i o nijestu za evropsku konfer enci j u. Pti< njemačkih i turskiii delegata n * Best-Litovrsk. (Narofiti brzojav ..Beogradsklh Novina") Berlin, 22. decembra. 1 Turski ministar 6poijnih postova Ah’li'iod Hasimi-bej, državni podtajnik Rašid Hikmet-bej. poslanik Haki-paša, poslanački ataSe Oran-bej otputovali su einoć u 11 sati i 4 časa sa željezničke stanico Frieđruchstraisse ni mTovtra konifierenciju u BrestLitovvsk. Državni tajfuk pl. Kiihlmann ofputovao zasehpim vozom na po sata poslije ponoii za prest-Lito\vsk. U njegovoj pratnji na'afco 8C: Kriege, pravi tajni savjetnik baron pl. Ilosch i pl. Balli. Odiazak ruskih Izasianika. (NarcoiU brzojav „Beosrađsldh Novtna".) Amsterdam, 22. deccmbra. Iz Pctrograđa se Javija od 19. t. jii.: Juče su otputovali ruskl izaslanici u B r e s t-L i t o w s k radi pregovora o miru. U izaslanstvu su profcsor nacijcna’me ekonomije Pokrpvski, diplomata Dobrovoljski, admiral Ivanov i finanslsta Obclensklj. Mlrovjia propapanda Trockog u spora* zutnnlm zem'jama. (Naročitt brzojp.v ..Beogradslđb Novuia".) Berlin, 22. decembra. ,,L o k a I a n z e i g e r“ javlja sa švajcarske granice: Iz Parisa se Javiija: Trockij je izjavio u razgovoru su dopisnikom ,,M a t i n“-a. da će on mirovni dekret u milijunima prlmjeraka rasturiti preko ruskih agenata u Prnncuskoj, Fngleskoj i Itaiiji.

znajući šta drugo da kažem... Sve jedno, ja ću opet sedeti ovde, spuštajučl se na stolicu za jedan sto. Da se nagledain čuda, potnlslih Ja. Kočijaš ode da uredi sa konjlma. Ali tek što sedoh. ja prlmetlh nešto drugo, što me još više zainteresovalo. Prema stolu, za kojim je hrkao ovaj pastir Gospodnjf, čučalo je jedno lepo malo cnio kučence. Retkost u selu, jer po selima obično vidjamo one velike rundovc džttkcie, pune čička i boce. Ćučl malo kučence. I s vretnena na vreme pogleda na čuđovište pred sobom, čas po Cas šmrkne svojim nia)im i rumenim nozdrvicama, i udiše onaj prekrasni planlnski mfris, koji Je .vejao tamo sa ogranaka i vlsiue našega ordoga Rtnja... Bog l duša ovo malo učence Jc Ideallsalo. I nehotlce počeh da uporedjujem ova dva stvora Božija. Ovo kuče, koje ovako dlvno ideališe i uživa u ovoj lepoj Božijoj gradinl i ovog služitelja božjeg oltara, koji se trešten pijan kupa n znohi ođ — rakije. Mehandžija donese slatko od ruže I čošn ladne vode, kao prvo posluženje, a ja naručih kajganu i mak> sira 1 kajmaka za sebe t kočijaša. U jednput, ona crna masa se promeškolji i ja, kao iz nekog podzemnog carstva začuh jedno teško: ,,Uh!... w Pop podiže glavu 1 naglo zavrati nazadL Ougi pramenovi kose, kojl se behu ra-

Dogadjaji u Rusiji. Veflke demons? r ađJe u Petrouradu protfv sPa s^orpzitnja. (Naročlt! brzojav „Bcoerađskili Novliia") Kopenhagcn, 22. dccembra. Dopisnik ,,B e r 1 i n s k e T i d e nde“ brzojavlja iz Haparande, da su juče u Petrogradu pred s r p s k i m i r u m u n j s k i ni poslanstvom bi1e velike neprijateljskc demonstracije protiv sila spor a z u m a. Demonstracije su izazvane jeđnim brzojavom, po korne su sc i r a n c u s k e, s r p s k e I r u m u n js k e čete pod vodstvom Kaledjina koti Moskve borile protiv boliševika. Masa demoiistranata bila je jako uzrujana, naročito prcd srpskim pos I a n s t v o ni, g d j e j c s v e p r oz o r e p o I u p a 1 a. Držauje sporazumnHi sila pt cnia Rusiji(N'nročlti brzojav „Beogndskih Novina”.) Londou, 22 decembra. (Reuter). ,,T i m e s“ javl>a iz V\'ashingtona, da se tamo govori, da su se Sjeđinjenc Države i spora<umne s:ic na konforencij! u Parisu srorazumjeje, da prenia Rusiji ne zauzmu odredjeno držanje prije, dok ne utvrđe zajedničku politiku. Sporazumoe sile otkazale preduimovc Rusiji. (Naročiti brzojav „Bcogradskiii Novina 11 .) Berlin, 22. decembra. Sa švajcarske granice se javlja: Petrogradska ,,P r a v d a“ javlja, da su s p o r a z tt m n e s i 1 e o t k a z a 1 e s v e r u s k o j d r ž a v i, c a r u i K e rj e n s k o m u č I n j e n e p r e d u jm o v e. O z a k o n i t o s 11 t i h p r ed u j m o v a r i j e š a v a č e u s t a v otvorna s k u p š t i n a. Trockij i diplomate sporazmmiilt sila. | (N'aročiti brzojav „Beograđsihh Novina") j Rottcrdam, 22. decembra. Trockij je u razgovoru sa zastupnlciina štatnpe iskazao svoje žaljenje, što vladi neraspoložetia štampa često ime Buchanana dovodi u vezu sa već savladanim buntovnicima Kaletijinom i Kornjiiovom, pa Jc izjavio nadu, da neće imati povoda, da bude prinudjen đa protiv stranih diplomata preduzmc naročite korake. Engleski pripadnici zađržani su u Rusiji jedino s toga, da se time učini pritisak na englesku vladu za što skorije puštanje u siobođu pripadnika Rusije, koji su u Engleskoj hitemirani jedino zbog toga, što su miru naklonjeni. Rumunjski glavni grad »« rukarna boljševika. (Naročiti brzoiav ..Beogfađskih Novina") '■» Zurich, 22. đecemhra. JaSki izvjestilac „Nene Zfircher Z c i t n n g“-a javlja: Izg’eda, da sn boljševiki sasvim uzeli u svije ruk-t nmunjsid glavni grad. Vijesti, po kojima će Rumunjska 2. janttara otpočeia mirovne pregovore, za sacl se ne obistinjavaju. Kaledjin za svršetak gratlianskog rata. (Naročitl brzojav ..Beogradskiii Novina".) Berlin, 22. docembra. Kako „B c r 1 i n e r T a g e b 1 a t i“ javIja, Kaledjin je uputio petro , ;radskoni smolskom institulu plsmo, tt kome prediaže, da se gradjanskom ralu uliui kraj, Kod Kaledjina neina atneričkiii časitika. , Kb. Petrograđ, 22. decembra. U jednont pismtt je izjavro genctal Johnson, da se ni kod Kaleđjina ni kod drugih protiv revoludonih pobunenika ne nalazi ni jedaa američki časnik. Svi članovi amerićke vojne misijc nalaze 80 »t Petrogradu. Siidbina carskc porodice. (Naročiti brzojav „Beogradskih Novtna".) Ainsterdam, 22. đecembra. Amerikanska štampa se nmogo zabriuula za sudbhtu porodice Romanova. ,,N e w Y o r k T i m e s“ javljaju iz Irkutska, đa je život porodice

suli po licu odbacišc se natrag, ua svojc pravo mesto, a crna masa svojim čupavim rukama mašl se u džcs od matitije, i ctuda izvučc jednu grdno veliku češljinu, i njome tiesvesno stađe urcdjivati svoju promršcnu kostt. Tek sada Ja videh pravu sliku ovog praunuka Darvlnove teorije. Blo je sav čupav po licu Iz nosa, 1 ušiju strčale su ogromno duge diake, a vedje su mu blle veće nego u Starine Novaka. Strašilo. Oii nije prlmetlo moje pdsustvo. Maši se opet za litrenjak I pošto ga dabro nateže. on poće opet da se priprema na stari položaj. Sastavi ruke iza vrata. skupi onu kosu, koju Je malo čas uredjivao, u trenutKu, prebaci jc ojiet preko lica I sruši glavu na sto. Malo kučence, koje je dotle Ideallsalo u jedanput clknu, otskočl korak natrag, zadrhta I sruši se na pod. Presvlsnu od straha. Piiskočih bllže malom dobrom stvoru Ono Je Još za trenutak drhtalo, dok nlje niegovo malo dobro srce prestalo kucatl. Prešao sam na drugu stranu doksata. all, samo nlsam mogao ručatl. Razume se. platlo sam I svoj I koćljaiev ručak, I odmah se krcnuo dalje. Eto tako Je Jedan pop umorio jedno knče.

Romanova jako ugrožen. Boljševiki su jako ogorčeni protiv blvše carske porodice zbog raznih vijestl, koje gradjanska štampa o njoj pronosi, jcr mlsle. da se sprema oslobodjcnje Romanovljevlh. U T o b o 1 s k u je masa od neklh 8000 osoba pred stanom bivše carske porodice žestoko demonstrirala i pokazilavla volju, da prodre u stan I da jc linčuje. Samo se hladnokrvnom držanj'u narođnog komesara tobolskog ima zahvaliti, što nijc došio do ovoga. On je brzojavno predložio savjetu narodnih punontoćenika. da se Romanovi prevedu u drugo sigurnije mjesto. Petrogradski garnizon izjasnio se za premještaj bivše carske porcdicc u Kronstađt. Pokret za samostalnost BesaraMIe 1 Krima. (N’aročiti brzojav „Beosradskih Novfna".) Bascl, 22. decembra. ,,B a s e 1 e r N a c h r i c h t e n“ doznaje, da je bcsarabsko stanovništvo proglasilo a u t o n o m I j u B e s a r ab i j e. I u Simferopolu, glavnom gradu Kritna, opaža se niedju Tatarima separatistički pokreK Neutraina intervencija za opšti mir? Vrlo mračua vljiest. (Naročitl brzojav „BeosndsKili Novina") Žeucva, 22. decembra. Pariski listovi donosc brzojave, tobož holandskog porijekla, prenta kojima se j e d n a neutraina država, koja se neitnenuje, pokazuje voljna, da poda svoje- dobrc usinge u interesu ostvarenja pregovora za cpšti mir. Brzojavi su dosta nejasni, naroćito što se tiče tačke, da ii dotična netitraina si!a, koja se naročito zauzima za sudbinti Belgije i predlaže sporazumu. da sc Njemačkoj vrate koionije, radi iz vlastitili pobuda i!i te korake sprema po nečijem ovlaštenju. flfenzitra proilv iioiije. Revolucionanil nemiri u Napulju. (Naročiii brzojav „Beogradsklh Novina") Bern, 22. decembra. Pogovara se kao pouzdano, da su ovdašnjem talijanskom posianstvu stigle vijesti o nemirima u N a p u 1 j u, koji su otvoreno r e v o 1 u c i o n a rnog karaktera. Već Je bilo i tuče po ulicama. Medju buntovnicima nadjeni su mnogi vojni bjegunci. koji su pucali iz voiničkih pušaka. Broj žrtava je nepoznat. Rusi na talltauskom frontu. Vojna grupa gen. Krensa, 16. đecembra. Prilikom posljednjih bojeva na Col della Beretta istočno od Brente uhvaćen je jedan Rus u t a 1 i j a n s k o j u n i f o r m I. On je iskazao, da pripada ruskom ekspedicionom zboru. koji se borio u Francuskoj I koji se izbljanjeni rtiske revohtcije odrekao daljeg učešća u ratu. Francuzl najprije upotrijebili drakonske mjere protiv ovih Rusa; čaksunanjihpucali Iz m a š I n s k i h p u š a k a, aii su u skoro uviđjeli. da to nije ni malo podesno sredstvo, da se saveznik prisili na saradnju, tc su ih poslali nazad n etapu. A kad je Trockij zatražio njihov povratak u Rusijit, Francuzi su ih otpremili na jugozapadni front, gdje u talljanskoj uniformi pod zanovjedništvom svojih časnika vrše shižbu u municionlro koionama. Dokazano je, đa s e R u s i u p o t r e b 1J u jti t a m o u na j p r e d n j i m redovima, da daklem na tom frontu još vojuju protiv središnjih sila i ako protiv svoje volje u prkos sklopljenom primirju, t e j e zato o tomc ob aviještena rusk a v 1 a d a. Ponovno rekrntovanfc u TtafLH. (Naročiti brzojav „BeogradskJh Novioa") Lugano, 22. đecembra. ,,J o u r n a 1“ Javlja, da Je u Italiji ponovo pozvano pod ®ružje 800.000 tnomaka, tako, da sad stojc oko pet mIIIjuna p od ornžjem. Uzajamn? rađ savcztsičkih čcta na talijaiiskoni frontu. (Niročitt brzojav „Beogradskiii N(jvku“j Lugano, 22. decembra. B a r z I n I izvještava u C o r r i ere deila Sera: Austrijancl 1 Nijemci ne bore se odvojcno I u naročitim odjelenjima, već zamjenjuju Jednl druge, kako kad to prilike Izisktiju. Dcšava se, da njemačke napade sprema austro - itgarsko topništvo. Izvjesne austro-ugarske Jedinice bore se uz potporu niemačkih prlčuva. U opšte se može reči, da uzajamnost naših neprljatelja, rukovodjena Isključivo trenutnom potrebom, dostiže djejstvo, koje nil u svome Interesu ne smijemo ni da predvidjamo nl da umanjujemo.

Smicalice sporazumnih sila u Ukrajini. Za rat protlv Aiistro-Ugarske I Ruslje. (NaročiH brzojav „BeograđskBi Novtoa“.) Haag, 22. decembra. Ukrajfttskl obavještajnl ured u Stockholmu javlja: Zastupnici Irancuske, eugleske I srpske mlsije. kao I poljske vojske bill su kod

glavnog tajnika ukrajinskog vojnog odjelenja I obavještavali $e o politlčkom položaju, a naročito o operativnom stanjn ukrajinske vojske. Engleski uponomoćenik, francuski uponomoćenik I zapovjednik kijevskog francuskog gamizona rasoitivali sn se o medjunarodnom položaju Ukraiine, pa su obećali ukrajinskim predstavnicima ttioralnu, finansijsku I ekonomnu potporu, akobi Ukrajlna voljna bila da produži rat kalco protiv Rusije tako i protiv Aus t r o-Ug a r sk e. Predsiednik rade (narođnog savjeta) odbio je te ponude sa svim jasnom izjavom, da će Ukrajina ostati potpuno netitrafna, a da će braniti samo vlastite interese. Ko su Lenjin i Trockij? VJadimir Ilijič Uljanov (Leiyin\ koji danas kao predsjednik radn'čkili i vojničkib to se'jačkih sav'eta v'ala RnBijom, poznat je tek onima, koji su pozornije pratiii borbu radničke ktase u Rusiji. Osobito se nije nikada isticao, pa jo ostao u mradjanskim krugovima Itusijc gotovo nepoznat. Boc jalistički kragovi čitave Evrope cUcnili su ga od uvijek kao jcđnog od najista’cnufjih so cajalističkili političara i učenjaka. Već od svog djetinjstva stojao je blizu narodu, te težio za s!ot<oiloin i znanjem. Rodjen je 10. aprila 1870. u Simbirsku, gdje je njegov otac bio ravinU'j osnovne žkole. Godinc 1887. vj-' > 5aii je u Petrogradu njegov brat, poznati revolucionarac Uljanov, raT za n vanog aten'ata na cara Aleksandra ni. U to jo 17-godišnji Vlađimir polazio univerzu u Ka„ zanu, studirajući pravo, no dog'o a ga raii socijaiističke propagande isk'jufiše. Od 1892. boravio je u Petrograđu i bavio se gorljivo soc'.jalizmom i organiziranjem radn'ka. Njegovo je dj;lo prva radnička organizaćija Rusije, irnenom „Savez boraca za slobodu radničke klaso“. Izdavao je i stranački list pod psendonimom K. Tumin, u kome je ošlro ustaja- protiv svakog komp'omisa sa buržoazijom. U decemb-u 1895. u'pSen je zajedno sa svim drugovima, s kojima je utemeljio ,,Savez“. Dvije je godine ođsjedio u tanmici, a onda tra p'-ognašo u Sibirijn. Za to vrijeme pre vorio se „Savez“ u „Rusku socijalisiičku radnifku stranku“. Nakon što je nret"pio svoju kaznu, otputio se u inostranstvo, te utemeljio sa Martovom i ptupo’u ,s!ot o 'a rađa“ list „Iskra" i sedmlCni lfst.Zora“. U obim je listovima oš'ro u«ta : ao proliv oportunističke struje u ru^koj snč.demokraciji. Tada je nastao raskol, ruski socijaliste razdijeliše se u boljševike i menjševike. Kad je buknula 18”5. revofucija, vratio se kući i postao duša čifavog pokreta. Priredio je t londonsku konferenciju ruske socijalist'čk'; strmke. Kad je revolttcija u"ušena l r, 07., otnut o se opet u inost.ran°tvo i opet se roj iv'o u svjetskom sociialističkom pokretu kao član intemacionalnog boc'; lisličkog ureda. Gođine 1912./14. davao je iz inostranstva potitički pravac li tovima ,,T?tina“ i ,,Razjašnjenje“. Pos!jeđnje tri godine rata bavio ge pisanjem, osudjujući socijalni imperijalizam. Kad je buknnla u Rusiji revolucija, on je upeo sve sile, kako bi i na zapadu izazvao pokret radništva. U Rusiji je neminovno raHio na daljnjem razvi-anju revolucije, te je tako došao u žcstoku borbu 8 Ke^enskim. I tu je pobijedio Lenj n, onaj Lenjin, k£u ko ga karakterizira Charl Rappoport u „loumal de Peup!e“: „Lenjin nije čovjek komprcHnisa. To je čovjek ©d jednog komada. On ne zna m davafi ni primaii konoesije. On je Louis XIV. revolucije, jer kaže: „Revolucija, fco sam ja i moja stranka!“ To jo bila uv'jek Lenjinova deviza, koji nikađ nije stupao u savez sa dru~im organizce jama. On misli, Ida sva vlast u gradovima i seiima mora biti u rukama proletarijata. Njegov program jeste diktatura pro’eter'jata sa njegovom strankr.ni kao "điklatorom. On nema drugo vrline, ni druge mane. On sc ne tjstručava o’i nikakvih borbenih sredstava, ali i ne upotr >bljava ua-i!na sređstva bez nužde. Ivenjin nije paifist i on se sniije fcesav’e n : m stmmj’ičenj'ma buržoaske štampe. Ou je molem* Robespitrro bez afcktacije i retorike. Oa jo bez slabosti i njetovtt volju niko nijo u stanju uništitl. Njegovi pristalice su mu odani do smrti, do zločina. Kerjenski i Lenjin, to je jedna ,,grandio«ia borba energija". , Trockij je već višc poznat ŠiroJ javnosli. Mnogo se čulo o njenrn već za ntsko revolucijo 1905. Prije toga boravfo je u Berlinu, a na prvi gTas o revolucijt pošao je u Švajcarsku, a ođanle u Rusiju. Tada ntu je bilo 24 godino. ab je uz Lenjtna bio jelan od g'avnih pokretača revolucije. U to je vrijome bio predsjednik radničkog i vojničkcr? vijeća u Petrogradu. Pošto Jo revolucija bi!a ugušcna, uapsiše ga. Pred sudom držao je strastvenl govor, koji je bio prava optužba proturevoluclje. Osudišo ga i poslsše ga u Sibiriju. 1907. uspjelo mu je da odanle pobjegno. O'putio se u zapadnu Evropu, ali njegov se rad svejodno oejcćao u Rusiji. Evropa ga jo upozna!a po njegovom dj'elu „Rusija i rovoluclja‘‘, koje jo prevedeno gotovo na svo jeziko. Do počotka ra!a boravio jo u Beću, gdje jo živio vr!o bijedno, baveći se žumalistikom. Pripovijeda se, tia mu je stanodavac u Sieveringu kraj Beča zaplijenlo pokućstvo, jer nije imao čime platiti stana. Kad je otifeao iz Austrijo, pošao je u Francusku, gdje je izdarao rnski ligt. Tu je vođio

oštar boj protiv imperijalizina, k ko ruskog, lako francuskog, engleskog, njemačkog i anstrijskog. Konačno ga frascuska vlada izagnala, pa pošto ga ni švajcareka na že!ju franruske vlade nijo /Jtjel- pnmitt, pošao je u Span'ju. Zatim jo otputovao u Ameriku, a oda'le so na glas revoludje otputio u Rusiju. No engleska ga je vlada llhla naositi. te ga intermra u jednom zarob!je"ičkom k>gora. U logoru počeo je Trockij agitirati medju zarobljenicima za socijalfzam, pn je zliog toga separiran. Pušten jo fek na intervenćiiu ntsko'r ndničkoc 1 i vojničkog vijeća. Eng’e ki je noslanik Buchanan razglasio, da je Trockij pođmićen njemafkim novcem, no dokazano je, da se tu radilo tek o nekoliko sto ina dolara, koje su ‘»»lc’nili amcr'.čki Nijem. ci za žrtve rustce revoIuci : c. Trock j je' kasnij- izdao brošnru protiv Buchaaana, koju svršava riječ.ima: Knda ćc već jednom đoviknuti raska demok ac jn go. spođinu Buchananu: DoJje noge ?a s'olal“ Danas se i u glavnom vo.ii u Petrogradu boj izmedju Trrckoga i Bucbanaea. boj za rat i mir. Dsim Trocko r a bomv'o je prod ra. tom u Beču i Lenjin, te više drugih vodja boljševika, medju njima i Lnnačevslu i Akselrode. U Pragu pr'pravili su boljševici tajni sastanak, a Trockij je sazvao u šleskoj Opavi taj i • s'anak ruskih revolucionaraca jz djele Evrope. Na tom sastanku eu sudjeiovali I če3ki i anstrijski socijaliste. J “i

Borbe na zapadu. Pren&šanje njemačkih ratnlh zarobiienlka. Kb. Amsterdam, 22. đeoembra. Holandski brzojavni ured jav ja : Izmedju Engleske i Holandije pos i 0 nut je eporazum o prenosu njemačkih rntnih zarobljenika. Krajem ovog mjeseca će iz Rottcrdama otploviti putnički parobrodt ,,Zeeland“ i „Kćfnigjn Regentin'* zeelandskog brodarskog drušiva zajedno s brorlom „Sindre" rotier-iam.kog Lloy. da, da prenesu iz Engleske ratoe zarobljenike. Najnovlie brzojavne viiesti. Pobuna francuskih mornara. (Naročit! brzojav „Beosraiiskln Novlna") Rotterdam, 22. decembra, „Times“ javlja, đa je u zalifla Ornana u Alžiru došlo đo pobune mornarsktlt vojnika na jednom f -."ncu kom krstašu. Casnici su mogli samo pomoću radnika u pristaništu ostati gospodarl broda i otploviti iz pristaništa. Krstaš je kasntje prispjeo u Toulon, ali je zbog izgređa i n.v'p' 1 '' pobunjenih vojndka rnorao otići u dok. Premijera Ogrizovićevog ,,Objavljenja“. Ko nam brzojavljaju Iz Zagreb'a, bila je u petak 21. ov. mj. na kralj. hrvatskom zemaliskom kazalištu prem!jera najnovije drame hrvatskog dramskog pisca Milana Ogrizovlća ,,0 b j a v 1 j e n j e“, snovidjenje u tri slike. U njoj su scenski izradjeni trza.ii žene (gosjx>dja Nina V a v r a), kojoj se u bolesuim sanjama javlja sa bojišra mrtvi muž (gosp. N u č i ć) i koji hoće. da je povede sobom n vječnost, dok je njegov mladji brat (gosp. P a p i ć) svo* jom ljubavlju privlači zemlji i životu. Premijera je sjajno uspjela i kuča je bila rasprodana do posljednjeg mjesta. Pubiika je bunio pozdravljala omi* Uenog pisca 1 glumce, koji su sve svo* je sposobnosti morali da upotrijebe, da zadovolje zadatak pred koji ih je stavio pisac duboko zamišljenom svojom radnjom. Osobito se u svojoj ulozl istakla I ovdje u Beograđu dobro poznata uinjetuica gdja Nina V a v r a.

Grad i okolica. Đneviti kalendar. D a n a s |o neđjelj« 23. dtcembr*. po starora 10. decetnbra. — Rjaiofcatolici: Vlk»orlja dj. m.; pravostavnl: Jovan despot »rpski. Casnlčka I člnovniika kasina oivorena Je do 12 sati c noći. C»fc vojnički dom: Citaonlca, »oba za plsanje i tgranje. kantina. Otvoreno od 7 saU (zjutra do 9 sati aveče. Siobodan pristupsvakorac vojnlkn. Beogradski orfeum (u ztmskotn pozorlčtu, prije Boulcvard): Dvije pred»tave. Prva u 4 sata posilje podne, a arugc u 8 30 aali uveče. Kineraatografi: Vojni kino u Kralja Milana uliei 56 (Kotosenm): U 4 I 6 uti r lje podne predstave za voj Ike, i kr. Kradjanski kino ua Tera zijama br. 27 (Parisl: U 2Š0. 4 I 6 tal poslije podne predstave za gradjanstvo. ,S 1 a v i | a*: U 3 30 I u 6 saU poslije podne predstave za gradjanstvo. Noćna sluZba u Ijekaraama: U sedmid od 23. do ukijudvo 23. decembra obavljaće nocnu siužbtt n Beogradu ov« Ijekanie: L rejon: Delin«, Kneza Mihajta nlica br. I; 1L rejoo: Viktorović, Teraztje br. 28; UL rejon: Prcndić, Kraija Aleksi.ndra ul, broj 64. Posljednjl elektrlćnt voz za Topfider kreće od spomemka u 3‘30 uti posltje podne, a lz Topćidera za Beogrzd u 4*03 uta posltje podne. To vall i u ned J e 1 j u. Red vožnje parobrodom iz Beogradn u Zemnn: 7, 8, 9, 10, 11 I 12 sati prljc r lne; 2, 3,4. 5,6, 1 1 8 sati poalije podoe. Zemnna u Beogiad: 6 30, 7 30, 8'30, 9-30,10-30111-30 pr. podne; 130, 2-3% 3‘3C ♦9% 6-90. 6.30 I 7-30 posl. podne. — It