Београдске новине

Strana 2.

Srijeđa

BEOORADSKE NOVINE

16. januara 1918.

Broi 14.

fredbe, da se tekst poslanice javi teleŠ rafski u Brest Litovsk, da bi ga ruski elegati upozoali u svi.na pcj.dnoe.ima.

Amerika u ratu J *. Nove poreze. „ (Naročid brrofav »Beoeradsktb Novtna") ■ " v Bem, 15. jmua-a. 'Amerifikt listovi javljaju, 'da ame:i6ta vlađa radi velikom energijom na zakonu o porezi na prinos. Nada je, da |fce se tim porezom poTa-iti 15 mi.'jarđi Jjvanređnili izdataka. Engleske neprilike Značajtia Iziava prvog lorda engfeskoe admiraliteta. Kb. BerSin, 15. januara. Sir Erig Geđđes, prvi lord englm pkog aclmiraliteta jo na prvom sastanku, . J3o koga Je došlo izmedju predsLavn'.ka (vlade i pieđstavnika stručnlh udruže. ja, jn povođom sa'.i'etovan'a o pitan’ima coIpune vojske, kako javlja ,,D a i 1 y T ejegrap h“ od 4. j'iiuara, izjavu, preiua kojoj so položaj u tobu posijednjib šest mjcseci zbog dogadjaja u Rusiji potp no izmijenio, Gubitnk Rusijo na kraju krar fjeva biće višo nego najdoknadjen ame ič8rim vojskama. Ali vrijeme, za koje će se (rojske dovesti na front, goiovo potpuno . ^avisi od pitanja brodskog prostora. Kbog toga će od sada Enrleska još u ve' ćoj mjeri morati stavljali na raspolože* >ije svoja pomoćna eredstva. Da bi se izvojevala pobjeda treba ubrzat gradjefijc brod,ova, a s druge stranc štedjcti sa tbro'đskirn inaterij lom u interesu voj«ki na boj'štu. Pos'ijo iscrpnog savjeto[vanja sa vladom, veli se, došli su učesjiici na ovom sastanku 'do uvjerenja, da »e vojske na frontu mogu odrfcti na istom brojnom stanju samo u siučaju, <iko bi se vebki broj lju'đi izvukao iz mujiicijonih fabrika. Ova činjenica 'đokazuje, jda oskudica u brodskom nif> Rerijalu onemogućuje prevožeiijeameričkihtrupauvećembro- •ju, a s druge strane slabi il* engleski front ili englesku proizrvodnju muuicije. Slvar se još pogoršava time, što premanajnovijimv.jestima Engleska više voli, <la s obzirom Jia sve veću oskudicu u ž.tu, mesu i Stočnoj hrani primi ođ Amer.ke te ardkio .n mjesto vt-jne pomoći. IRCi PROTIV 1ZVOŽA SVOJIH L \v VOTNIH NAMIRNICA U ENGLESKU. . * (Naročiti brzoiav „Beosradskiii No’.ina*'.) Y RoUerdaan, 15. januara. U skupštini ,,SinufeineTa“. koja se ovih dana obdržavala u Dublinu, izja; odužirnanjem ujenih ŽivotniJi namirnica, koje Irska nužno treba za isliranu svoga stanovništva. Ako se ove namirnlce izvezu iz zemIje, trpjeti će Irci zbog uestašice živeža. Stoga je zadaća fraca, da vode brifc'u o tome, kako bi irski živež ostao u zemlji, u slučaju potrebe i s i 1 o m. Italija u ratu. Auieričkc čete na frontu. (Naročiti brzojav JicukuuIskui i\uvina“) Lugano, lo. jmuara. „Ziiricher Zeitung“ javlja, da BTi amerikanske četo otišlo na ta ijanski fiont.

Borbe na zapadu Smrt poručnika Mitltera Kb. Re. 'in, 15. januara, Kako „Lokalanzeiger‘ j vlja, da je poručnik A!ax Muller, od!i.,ovan jredom Pour ie merite, najuspješai.i lo

tač odreda Boelcke, u blirini Cambraia poginuo zasvojuotadžbinuz.og neke pog.jsške u motoru. Poručr.i t Mfiller je pobjedio u vazdušnoj borbi 28 proti,vnika. Iz zeml'e škandala CalIIauxovo uapšenje. Kb. Paris, 15. januara. Caillaux je danas prijc podne u a p š e n i odmah je sproveden u bolnički zatvor. Zvanlčno saopšteuje. Kb. Paris, 15. Januara. O apšenju C a i 11 a u x a javlja „Agence Havas“: Komesar utvrdjenog logora, Briolet, u 9 satl prije podne je otišao u kuću br. 22 u rue Alphonse de Neuville, stan Cail1auxa i tu je izvršio apšenje. Caillaux je odveden u ured Brioletu, koji je izvršio prvo saslušanje. Zatiin je sproveden u bolnički zatvor. Briolet se vratio u ministarstvo pravde, da podnese izvještaj isdjednotn sudiji. Vljest u komorl. ’ V elik utisak. Kb. Paris, 15. jauuara. . Havas. Vijest o apšenju Caillaixa đoznala se u komori oko podne. Poslanici, koji bijaiiu po raznim komisionim sobama i u biblioteci, povrviše sa svili strana i opkoliše izvjestioce, koji đoniješe tu vijest. Utisalt je bio veliki, koji je ta vijest izazvala. Stampa veli, da se je kronika skandala obogatila apšenjem bivšeg ministra-predsjednika Josipa Caillauxa kao jednim od najznačajnijih događjaja. Opšti Intcres. D aljn je uov i nske v ij e s 11. Kb. Paris, 15. januara. Vijest o apšenju Caillauxa, koja se brzo rasprostranila, učinila je jak utisak. Svijet se u punoin smislu riječi grabio za večernje listove i vrlo se živaiino govorilo o vanrednom dogadjaju. Večernji su listovi masnim slovama javijaii o apšenju prijatelja Bolo-paše iii su dali dogadjaju naslov „Ziočinstvo protiv otadžbine 1 * 111 ,,Pozorišna igra“. Ne donoseći tačne uzroke apšenju, listovi govore o pretresu željezne kase, koju Caillaux ima u filialu talijanske e»>komptne bauke u Fiorenzi. Kako ,,intransigeant“ javlja, u toj su kasi tiadjene svote vrijednosti u znatnoj količini i dokumenti, koji su od uesumnjivog interesa. List dodaje, da se u rukama vojno sudskih^ vlasti mašnog značaja i istinitosti, da više nije biio probitačno CaiDauxa i dalje ostaviti u slobodi.

Najbolji puder na svijetul Mala doza stoji K. 2'— Veltka doza stojlK. 4 - Moče se posvuda dobiti, Glavno prodavaiište: „DIANA" Handels A. G., Budapest V. Nador uica 6. 14

Najnovije brz. vijesti I Velike patnje rumunjske vojsbe. (Naročiti brzojav „Reograd'Vlh Novlna".) Zeneva, 15. jinuara. „Tournal de Geneve' javl a da je neki rumunjski no inar n p s o pismo u ,,E c! a i r*‘, u kom« kaže, da r u m u n j-. ska vojska grozno strada zbog ljute zime. Samo je&an puk izgubio je 1500 IjudL Vijesti iz unutrašnjosti Plilog. Andrija Ekonomides, trgovac iz Kruševca, poiožio je kruševačkom zapovjedništvu K 500.— s tim, da se ova suma po pola stavi na raspolaganje austrijskom i ugarskom Crvenom Krstu. Novac jc poslat na odredjeno mjesto. Ubljstvo. Pišu nam iz M a r k o v i ć a: Neki dan jc Radosav Kovačević napao Vitomira K o v a Č e v i ć a, pri čem ga je sjekirom teško ranio u glavu, od čega je napadnuti i umro. Vitomira Kovačevića je poijska žandarmerija I uapsiia i predala čačanskom okružnoni sudu. Kradje. Doznajemo iz Slatine: Manojlo Magjarević iz Mršinaca uapšen je, pošto jc Divni Simić iz Bacanje ukrao vola u vrijednosti od K 900.—. Miliji Penjović iz Boče ukraden je 25. pr. mj. 5-godišnji crni vol iz jarma. Stanku Andriću iz Raške ukradena je 30. pr. mj. jedna krava, koju je naša poljska žandarincrija našla, ali iopovu do sada niie ušla u trag. Uuiorstvo. Sa Raške nam javljaju, da su dva nepoznata zlikovca 24. pr. mj. oko 10 sati noću napali na kuću Stanke Perovića iz Piesine i da su joj tom prilikoin oteli razno odijelo i veću koiičinu platna, a sutradan da su nesretnicu u polju bajunetima izboli i umorili. Jedan od zlikovaca liči ua ozloglašenog razbojtiika Radojka Jovkovića. Reda.rstvo traga za razbojnicima. Nezgoda sa ručnotn grauatom. Iz Ćačka nam javljaju: 'Ovll! đana igrao se 12-godišnji bravarski šegrt, Srećko Mark p vić u radionici Milice Cirković sa jednom nadjenom ručnom granatom. Kad je ćekićem udario u zapaijač, granata je eksplodirala 1 šegrtu odnijela lijevu ruku, povrijedila ga na licu i grudima, a ujedno ranila zaposlenog u radionici Dbojica su predati čaeanskoj okruzno] bolnici.

Građ i okolica Dnevn? kalendar Uanas >c srijeda 16. januara po starom 3. januara — Rlmokatollcl: Marcel papa.; pravoslavni: Malahlje 1 Gordlje. Časnlčka i cinovnlčka kaslna otvorcna je do 12 sat! u noći. Clk vojnlčki dom: Citaonica, soba za pisanje i igranie, kantina. Otvoreno od 7 satl izjutra do 9 sati uveče. Siobodan pristup svakome vojniku. Beogradski orfeum (u zimskom pozorištu, prije Boulevard): Početak pređstave u 7'30 sati uveće. KinemaiOKraii: Vojni kino u Kraiia Milana ulicl 56 (Ko'.oseum): U 6 satl uveće predstava za vojnike, a u 8 sati uveće predstava za ćasnike. — C. i kr. gradianski klno na Terazijama br. 27 <Paris): U 6 sati uvcčc predstava za gradjanstvo. Noćna siužba u 1Jekarnama: U sedmicl od 13. do uključlvo 20. januara 1918. obavljače noćnu siužbu u Beogradu ove Ijekame Dr. P a n i 6 , Saborna ulica 77, D c 1 i n i, Knez Mihajlova ulica 1, N i k oIlč, Biioijska ui.ca 2, Protić, Kralja Miiana ulica 87.

SIMFONIJSKI KONCERAT u pozorišnoj dvorani posadne monaže „Kasšna“ Terazije 25. u ponedieliak 21. ianuara 1918. sodlne “OTs Sjedišta u orkestru mogu se dobiti uz cijenu od K 5«—u knjižari „Sud-Ost“ (Jugo-Istok) i na dnevnoj blagajm) Terazije 25).

Posjet bolesnlka u bolnlcama: U boinid ,Brčko‘: od2—4 sata poslije podne. U bolnlci „Briinn 0 : od 9*30—12 sali prije podne l od 2—4 sata poslije podne. — U c. I k. gradjanskoj bolnici: u utorak. četvrtak i nedjelju od !—3 poslije podne. Kužna bolnlca: I’osjsia nije dozvoJjena. ObavIJeStenja o bolesmeima dnevno od 11 do 12 sati prije podne naulazu u baStu bolnićke zgradc sa strane Vldtnsze ulice. Pogrcb. Danas poslije podtie u pol 3 sata biće pogreb bivšeg poljoprivrednog člnovnika Johanna Slavika. oca saradnika „Belgrader Naclirichtena" Richarda Slavika. Sprovod kreće iz ratne prosekture pričuvne bolnice ,,Brčko“. Ugarski sanatorljum u Uj Tatra Ftired — za beogradsku sirotluju. U san.ato:ij’umu u U j Tatra Fii re3 ekupljeno je na Badnje Veče 103 kruna, koja je svota pos'ata ‘iro injskom o’jelenju opštine grada Becg-ada, kao prilog aa pomaganje beograd ke gi.o'injo od slrane ovoga sanatorijuma. Prizuauice za pornoć. Priznanice za pomoć za mj'-s&c januar izradjene su do broja 57C0 i mogu se odmah danas i dobiti u uredima okružnog zapovjedriištva Beog adgrad u ulici Kralja Aleksandra broj 7 u sobi broj 57, od 8 do 10 sat prije pođne. Istoga liana, odinah po prijtmu prizranice pr'je podne blagajna c. i k. ok:vižnog zapovjedništva Bo"grad-g ad isp'aćuje i pomoć. Kako p ihk m p i ema priznanice, tako i same pomoći potre' no je imati uza se ređarstvenn le'i iinaciji radi ustanovljenja indentično-ti. Nepodignute novčane pošiijke. Upozoravamo na treću stranu na šega tdanaš"j°ga broja gdje se nal ze imena. or.‘ih lica, koja se ima'du pr javiti reklamacijonom c^djelcnju c. kr. Wiener Bank-Vereina, ekspozitura u Beogra'đu, bilo lično sa potrehitim legitimac'jama bilo pismeno, da podignu nep dignu i o vac, koji je stigao posređovan'em s pskoaa. crvenoea krsta n Zenevj. Za, stari i oznatena samo nca, tcoja stanu-u u Beogra'đu, a naknadno će se o' javiti i ona Uca, koja stanuju u unutrašnjoetr. Marljan Matijević u Palauci Prema jednom brzojavu Iz Pa1 a n k e priredio je tamo poznati atleta Marijan Matijević, „Junak iz Like“, u nedjciju, 13. januara i u ponedjeljak, 14. januara (na pravoslavnu Novu godinu) po jednu dobrotvornu predstavu. Kao i sve dosađašnje Matijevićeve predstave i ove su dvije ođlično ispale. Mnogobrojna pubiika, medju kojom su se nalazili i predstavnici tamošnjih c. i k. vlasti, burno je pozdraviia Marijana posiije svake tačke njegovog obilnog i lijepog programa. Iz Palamke otišao je Marijan u kragujevačku Raču, gdje ćc takodje prirediti predstavu. So. Sve prodavulce životuili naniirnica opštine grada Beograda otpočele su plodaju soli^kao sljedovanje za mjesec j a n u a r. So se i sada dobija na osnovu ktipona za s6 i staje po kilogramu 80 helera.

Poslijednje brzojavne vijesti VUEĆANJA U BERLINU. Berlin, 15. januara. Državni će kancelar po svoj prilici za nekoliko dana odgoditi svoj govor, koji je objavio za srijedu, dok uz« mogne reći nešto izvjesnijega o vjero« vatnom tečaju pregovora u Brest-Ll« tovsku. Nasuprot će se sutra grof Hertling duljim govorom predstaviti gospodskom domu. Berliii, 15. januara,\ Vijećanja kod cara ne daju — prema beriinskim listovima — povoda za nikakvu promjenu kursa. Državna vlada ostaje na svom dosadanjem stajalištu odnosno ratnih ciljeva, naročito u istočnom pitanju. Bivši pravac za državnog tajnika Kuhlmanna važi F dalje. „Norddeutsche Allgemeine Zeitung“ označuje neispravnom vijest, da će se sastati krunsko vijeće, pošto ne predleže nikakve stvarne diferencije, koje bi iziskivale odluku krunskog vijeća. Izmedju državnog kancelara i vojskovodja, koji se u ovaj čas nalazo u Berlinu, došlo je đo povjerljive izmjene misli. KRVAVI DANI SEVASTOPOLJA. Rotterdam, 15. januara. ,,Times“ javlja iz Odese 11. o. m.: Sevastopolj je kroz tri dana pozo- : rištem krvavili dogadjaja, koje su prouzročili boljševički mornari pod vodstvom časnika mornarice. Javlja se, da je usmrćeno 60 časnika, medju niima 4 adrnirala. Većina su njih bilr članovi istražne komisije, koja je 1912. godine pod starim režimom inrala is«. pitati uzroke momarske pobune, kojom je prilikom 17 mornara proglaše-' no krivima i većina od njih po« gubJjena. Admirai N e m e c, vrhovni zapovjednik crnomorske mornarice. zbog tih je sramotnih dogadjaja odNEUTRALNOST FINSKE. * *- 1 Stockholm, 15. januara. Ka'l jo ministarski predsjednik u finskom saboru pročitao zvaaičnu potvr du, prema kojoj su Svedska, Francuska i Njemačka kao prve p iznale samostalnost Finske, čitav je sabor t o..rj.t .i n „Živje-. iel“ pozdravio ove tri vlasti. Ministarski je predsjednik zatim obja< vio čvrstu neutralnost Finske.

EKSP8Z1TURA PESTAHSKE-U6ARSKE KOMERCIALNE BANKE q BeosraSii — Knez Hibcjlovo br. 56. Specijalno odjelenfe ga šSijanje novaca ratnžm garobljenici« wa 1 Interniranima. Osnovna glavnica 1 pričuve 232.0(K).()n0 liruna. 9lf

idjave namere. Vertij ini, dragi moj pilomče, susedne zemlje, kao i tvoj naroU. žele samo jedno: miran rad, pra.vicu, razumni poredak, ličnu, imovnii sigurnost i poboijšanje svoga žlvota. Nemoj ih n tome ometatM Ne slušaj doglavnike i Iukave spletkaroše, koji od rata očekuju koristi za sebe. Ti Ijudi ne misle doL.j iiarodti, koji treba da prolije svoju đragocenu krv radi njihovog bogastva, gospodarstva i prazne sujetc!... Meuefta nije mogao- da sluša ovo pametne reči. On je bio zatrovau laskanjein; njegova je giava bila zamagijena snovima o svetskoj slavi, kako će sa zlatnom krunom na glavi ulaziti kao pobedilac u nova carstva, kako će drugi carevi 1 velikaši ići u Iancima pozadi njegovih pobedonosnih kola. — Pazi, gospodaru, da ne navučešsSmna sebc nesreću. Varljivajevojuička sreć a. To je sve jcdno što i po oblacima nagadjati kakvo će biti vreme. Po večeru ceniš i očekuješ sutrašnjicu veclru, a kad se probudiš — vidiš, lije kiša. Cuivaj se narodnog prokletstva! Poštedi nejač i narod svoj od krvi i propasti! , 7 ~ The, ne boj se, moj stari HIkose. O svemu sam ja razmislio. Pitao sam, osim dipiomata i političara, i žrečeve — gatare. I oni potvrdjuju sigurnu i potpunu pobedu. GovorUi su i s iduhovitna umrlih iz onoga sveta porao'ću astalčića. SveU krokodili. kako uveravaju žrečevi, podskakuju od radosti p svojfm, ležištima kad se samo spo-

mene reč rat. Sveti Aist jeo je bez računa žabe, što znači, da ću i ja bez računa satirati neprijatelje a svete mačke, pak, to sam ja glavom slušao, očajno su vrtskale: „mjam, mjau“, t. j. ,,idi, idi“! — Sve je to laskauje 1 iukavstvo tvojih dvorjana i pootpuštenih spietkaroša, gospodaru! odgovorio je Hikos. Nesnoj žuriti, razmisli! Krokodili uvek zapljuskuju i podskakuju iz svojih ležišta, naročito, kad očekujn hranu. Duhovi ne govore kroz astalče, niti se oni mogu dozivati po našim prohtevima i željama. Aist, kao i ti, ako ga ne hrane nekoliko daiu gutaće proždrijivo hranu, a mačke ću i ja, tvoj nedostojni sluga — i to se mogu kladiti — naterati da mauču, ako ih polako počnemo vući za rep. Nemoj biti Jakomislen, Menefta!... — Ali nije saino to, — dosaduo je prekinuo Menefta. Ja sain zvao gatara. On je sipao brašno iz rešeta i po linijama od brašna takodje je predvideo pobedu, sigurnu pobedu!... „Kako se prosipalo brašno, — govorio je on, tako će se prosutl svi naši neprijatelji“. — Hm!... progundja Hlkos. Veliki je šeret i lažov taj tvoj gatar. Rešeto samo ne govori i u ime njegovo se može kazati šta hoćeš. Ono se neće parničiti. Ako hoćeš i ja ću okrenuti rešetom i reći ću: Jesi li video. kako je letelo brašnol?! Tako će se razleteti i tvoja vojska na bojnom polju. Sta ćeš ti na to odgovoriti?!

— Rcći ću da si fl jedau šaljivčina, Hikose! Zar je moguće da je lagao i zvezdar, koji je, tailtodje, po zvezdama nagovestio najsigurniju pobedu?... Ne. okani se praznih razgovora, već dodji nam na oproštajno veselje!... Teško uzdaiinu Hikos i reče: — E, dalje se već nema kuda! Vidi se da nc mogu savladati glas laskavaca. Moraću da pribegnem pomoći pokojnog Ramzesa. Nisam hteo a moratn obeloclaniti tajua. Gospodaru! Ti si slušao savete živih, čuj šta će reći i mrtvac. Hujdemo grobnici tvoga pokojnog oca!... — Mrtvi i ne govore i ne čuju! uzvikuuo je Meuefta, — oni su i nemi fgluvi. — Sasvini je tako, odgovoio je Hikos. Ali su isto tako gluvi i nemi i tvoje rešeto, I zvezda, pa si ih ti slušao. Savetovao si se s mačkama, Aistom, krokodilima, — posavetuj se i s ocem tvojim. Pristade Meneftai Spustiše se do grobnice u podzemni hram, skidoše tri zlatna poklopca s kovčega, u kome je, po Egipatskom običaju, počivalo, uspravno stojeći, telo faraona Ranizesa. Zbuni se Meuefta. Pune oči suza. Najzad, on se malo odmače i tiho prošaj^uta: — Pa ti vidlŠ, Hikose, pokojn'tk ćuti; bez potnebe snx> uznemireni... Cax još ne beše dovršio. Hikos dodirnu rarae od leša. osušena se ruka ispruži i, kao da je htela datl Meneftl, i— držala je saviiutak artije, .

— Ne boj se, gospodamt, reče Hikos, zadržavajući prepiašenog Menettu. — Pokojnik ti daje savet. Čitaj! Mladi se car zagle-da. Na hartiji beše ispisano: ,>Ne može se videti suuoe ki'oz maglu „Niti traži mu'diost u l.iskavim rečiimt!.. ,,Ti hočeš da osvcjiš susedne zemljo?L „Ali i carevima jo samo pedalj z.mlje dovcij ;nl „(Pamti, svi oemo postaii preg.št prušino. „Na3 će nadživet samo i j >diuo dobro“i Zamisli se Menefta. Duj.o je stajao pred razvrnutom artijom. Približi se već i veče, suncc zadje, a car je još jednako u hratnu. Pozno u noć ćuteći izadje s Hikosom. — Sutra, dragi nastavniče, raspušti vcjsku. Neka svi idu svojim kućama, kazao je Meneita praštajući se. Dok sam ja živ rata biti neće. I po Egiptu su se ponovo zaorile vesele pesme, narod je bio u blagostanju i ceo je svet dugo i dugo prosluvijao Miroljupca Meaeftu. f , « * 4 Mnogo je vekova proteklo od toga doba. Mudrost Hikosa dugo se pričal r i u Egiptu, pa su je tuvili i mnogi drugi strani vladari po sveiu. N.caie 6u države i velike i male. Ali nikada i nijedne nije bilo, a da se u pitanju Rata ili Mira nije našao i po kakav Ramzes u pomoćl kolebijivom Menetti i pravecoome Hkkosu. Samo Je jedna 1 iedi-

na državica ipak ostavila trag kroz šarenilo svetske pozornice sa jasmm obeležjem, da nije želela čestito proživeti ni stotinu godina u društvu svoji’n druga i suseda. I ona je imala svojih Ram* zesa, proterivanih I ubijanih, koji su još za života ostavili potomstvu spasonosne primere i zlatne poruke o vodjenju malog, ali dragocenog broda. Nije taj narod bio oskudan ni u razboritim Hi* kosima. I bogastva prirodnog, i bistr!ne duševme, 1 slave — svega je imao taj mladi i redak narod. Ali je jedno ipak nedostaaalo. Kad su posie najsrećnijib dana nadošli odsudni trenutci, pa je trebalo odiučiti: ili sačuvati narod od propasti, ili poći u ogatnj za lažnim ) !okavim prijateljima — taj veseii narod nije imao svoga Meneftu, koji je. zajedno s laskavcima i stradcima, blagovremeno svima Hikosima usta zapuš:o... ... Izubijano 1 svo u krvi nesrećno tejo toga nekada divnog naroda pcčiva danas polumrtvo pođ teretom ogromnih ruševina nezapainćenog orkana. Možda će se u skoroj budućnost) i naći kakav nov Menefta. ma i tudjeg roda i kolena, koji će zalečiti grdne rane ovom zlosrećnorn narodu, ali će se još dugo i dugo, umesto veselih pesama, raziegati po selima i dubravama piač i jauk!