Београдске новине

Br. 38. BEOORAD, nedjelja 10. februara 1918.

rziazei đnevno u Jutro, ponedjellkom poslije podnft

Pojsdlnl brojavl: ■ tmgnđt I ii krai««liM upMjaOMfla M •. I kr. 0 , 1 , p« sljnl H . . .

MJosoEna protplat«:

1 tt ®- I kr> M* za bojna I otifna«Aita. . SKa.-.r* (= Tt : . • tU UMtraMtva. 4-80 Oglatl po cljoniku. ==»

Ursdnlitvo: BEOGRAO, Vuko Koradžlćo ul. bro) 10. Tolofon broj 83. Uprovo I prlmonjo pretplato Topllćln vonoo broj 21. Tolofon br. 25. Prlmanjo oglasa Knozo Mlbajta uL broj 38. Tolefon broj 241

Godina IV.

ratni izvjestaji Izvještai austro-ugarskog glavnog stožera Kb. Beč, 9. iebruara. N i k a k v i h z n a č a j n i j i h b o rticnih djelatnosti. .1 u t r o s j e u 2 s a t a u B r e s fL’ 11 o v s k u z a k 1 j u č e n m I r, s a U k r a J i n s k o m r e p u b I i k o ut. Načcluik eiavimg stožcra« Izvještaj njeinačkog vojnog vodjstva Kb. Berlin, 9. fcbruara.' Zapadno bojižto: Front prijestolonasljeđnika R u pprechta bavarskoe: Sjevemo od P a s s c h en d a e 1 e-a I zapadno od O p p y-a u matijim smo pješadijskim okršajima zaroblll izvjestan broj neprijateljskih' vojnika. Izviđjanje jednog mainjeg odjelenja kod fontaine les Croisilles Izaivaio je kod neprijatelja ž e s t o k u paljbti u širini fronta. Na istočnom obronku C 6 t e s l'orraines imao je u s p j c h a jedan rcpad protiv ncprijateljskih poloaja sjcvemo od Ronvaux-a. Na Uekim sektorhna lzmedju M a a s e i M o s e 1 e francuska topovska paljba. Sjeverno od X1 v r e y a zarobiU smo jiekoliko A m e r i č a n a. Sa ostalili bojišta ničeg novog. Jutros u 2 sata potplsan je mlr sa L'krajinom. Prvl zapovjednik glavnog stana pl. Luđendorff.

V i c e v i Prije liekog vremena douio je nekl bečki ilustrovani list fotografski Snimak, koji }e prikazivao grupu austro-ugarskih časnika u razgovoru sa ruskini vojnicinia na istočuom bojištu. Na toj slici pojedini Rusi oko rukava 'jaz bijele trake sa nekitn natpisima. jz opisa, koji je pridodat ovoj slici, vidi se da su to novo naimenovani ruskl časnici, kojima su te trake jedino oblIježje njihovoga čina. Ko na toj slici šbolje pogleda izraz lica austro-ugarskih časnika, anože đa opazJ, da se oni kanda teškom mukom uzdržavaju od smijeha. Šta hn jc to smiješno, odmah ’će razumjeti posmatrač, pošto iz tumačenja pročita, da su nckl od rusklli drugova predstavljeni na slicl kao visoki vojni službenici, koji bi imall prayo na titule „načelnik saniteta“, „ttar čelnik intendature“ i t. d. Kada se čovjek sjeti zluradog pisattja sporazumne štami>e, koja još jednako računa sa mogućtiošću novih vojnih operacija na istočnom frontu, nehotice mu pada na um ova slika, koja pruža prizor, prl kojetnu je, — kako veli latinski cltat, — zbilja „teško, ne pisati satiru“. Nada, koju izražavaju službene agencije, 'da će na istoku uskoro opet topovi za>inijeuiti razgovore delegala o miru, u tolikoj je diametralnoj suprotuosti sa

svima činjenicanra-, koje su poznate o današnjoj Rusiji, da čovjek zbilja nezna, koji će od silniii protivnili atgutnenata, što stoje na raspoloženju, izabratl kao najrjcčitijl. Ako bismo čak ostavill na stranu najvažniji razlog, haotično stanje, koje vlada u nekadanjoj imperiji, ako čak ne bismo imali u vidu krvave terorističke borbe, u kojima se u unutrašnjosti zemije medjusobno kasape pojedine stranke, pa kada bl unijeli u račun rusku vojsku kao takvu, kakva se trebala prcprtroditi u toku revolucije, a kakva u stvari odavno više ne postoji, to iz samog tog momenta izlazi činjonica, da čak i idealni oblik socijalističke vojske, kakvu su rnožda zamišljall prevratnici u Petrogra-du, tie bi imala nl najtnanju vrijednost kao borbena jedinica. Osnovicu svake vojničke trupe predstavlja njen časnički zbor, a snaga časttičkoga zbora uslovljena je njcgovim stručnim kvalitetom 1 njegovim etičkini osebinama. Današnjt rat već od vodtiika u svakom pogledtt tnnogo što šta traži, a za zvanje načelnika vlših resora i viših komandanata razumije se, da je prirodna predpostavka intenzivno kako akademsko, tako i praktično školovanje. Operacije na svima bojištima dokazale su, cla su časnlcl središnjih vlasti bili u nadmoćnosti i prenra takvim protivnicima, koji su svima sredstvima, što iit pruža njihova prirodna inteligencija i njihova opšta veii-ka ohdarenost na brzu ruktt gledali da lradoknade onu sprcmu, kojoni n mirno doba nijesu raspolagali. Tako jo na 'primjer engleski časnik od kućo ponio mnoge dobre osobine za vojnu službu, ali jc za to ipak podlcgao čvrstoj, jednorodno iškolovanoj organizaciji svojih protivnika. Bez stmrnje da su maršaii Trench, NiveJle i Haig vojskovodje prvoga reda, a1i kada se njihova djela uporcde sa radom, kojitn je pregažena Beigija, osvojena sjeverna Francuska, kojtm jc u istoriji ućinjeno besmrtnim itne Gorlice i kojim su sporazumu oduzete Srbija i mletačka oblast, pomenuti maršali ne prikaztiju nam se u najboljem svjethi. A koliko je velika opet, koliko je beskrajna razlika izmedju onih francuskih ! engleskih vojskovodja, koji su svakako od s\'oga djetinjstva bili vojnici i onili sumnjivih ljudi, kojitna je kanda sada povjerena sudbina ruskih vojski . . , Ta zar ne niože izazvati snrijeh dobroćudno Iice onog ruskog vojnika, što ga vidimo na pomemitoj slici u oiiom bcčkotn ilustrovanom listu, kada u tumačenjinra te slike pročitamo, da je on nckl vajni „načchiik inteudaturc“? A .zar se ne bi valjao od smijclta kakav istinski aračclnik intendanture, koji zna, ;koii-

ko je znanja I iskustva potrcbno za vršenje te teške siužbe, kada bi vidio kakve viccve sebi dozvoljava krajnja demokracija? Kao što rekosino čovjek, gledajućl to, teško da se ire anora nasmijati. Ako zapadni ev.ropski državnicl zbilja i nadaJje misle đa plaše srcdišnje vlasti ratom sa Rusijonu ove im posljednje na ćc braniti to zadovoljstvo. Biće iin čak šta više zahvahie. Baš ništa ne škodi, ako se kroz rađost, što je u nanri izaziva zaključcni mlr sa ukrajinskorn republlkom, nazire i smijeh onih kepeca, koji izigravaju budale u svjetskoj istorljt. Mir sa Ukrajinom Ltisak u Budiiupešti. (NaroiMU brzolav „Bcoiradskth Novlna“) Buditnpešta, 9. februara. Vijest o miru s Ukrajinom izaziva u cijelom gradu I tt kuldarirna parlanienta živalmo raspoloženje. Listovi siave u uvodnim članđma značaj 9. febrnara kao p r v I zaključak m i r a u s v j c t s k o ;n r a t u. Značenjo litira sa Ukrajiuom za Mor.arhiiu. (Naročtti brzoigv „Beogradsldh Novina") Budimpešta, 9. februara. ,.Az Est“ doznaje iz Beča o ntiru s Ukra.iinont ovo: Ministarstvo nih poslova pritnilo je do sad ne brzojav s objekti' , uiui saopštenieni o zaključku inira, vti 1 nekoiiko subjektivnih prhnjoiiaba, kolhna se izražava zadovoljstvo .cpog zakijučenja mira. T a j j e in i r > r v I u o v o m s v j e tskoin ratu, te ga već zato treba r a d o s u o p o z d r a v 11 i. S gledišta austro-ugaitskc inonarhije inir s Ukrajinom je naročito važan, jer titue postajemonarhija na istokusasvimslobodna. N a s j ev e r u g r a u i č i satla s P o 1 j s k o tn. a n a i s t o k u s u o v o m u k r a j i us k o in r e p u b I i k o tn. Tako ostaj e s a tu o R u m u n j s k a, k o j a s a d m o r a u v i d 11 i d a 1 e b d i u v a zd u h u, p a p r e m a t o m e u č i n i t i odlučan korak u pravcu spor a z n m a s a s r e d i š n j i m v I as t ima. Najveća dobit za AustroUgarsku je ta. što Je Ukrajina b o g a t a u ž i v o t n i m n a m i r n i cama i što će višak istih bez sumnjesdragevolje uputiti s v o m m i r o 1 j u b i v o m s u s j e d u. Osim toga je Ukrajhta demokratska država a ujezina vlada narcdna, koja za cijelo ne bi s ltama skiapaia mir. kad bi nii blli imperijalistička gnipa, kako to Trockij tvrdl.

Pregovori za mir PREGOVORI STUPILI U ODLUČUJUĆI STADIJ. (NaročJU brzojav JJecsradsldb Novlaa“.) Bern, 9. februara. *" ,,H uraanite" javlja: Pregovorl u Brest-Litovsku stupiii su u odhičujuću fazu. Središnje vlastl voljne su, ako TrockiJ bude I dalje produžio sa odugovlaćenjein pregovora, da prcgovore sa svim prekhni. Lenjin hoćo mlr, Troc« kij ga no će

Borba Ukrajinaca protiv boliševika

Velika pobjeda Ukraiinaca nad boljše« vikima. Kb. Stockholm, 9. februara. Ovđašnji ukrajmski brzojami ’nred javlja o velikoj pobje'di nad boljševikima i niiiogobrojnorn p 1 i< jenu.

Ukrajinci protiv izopačivanja sporazumne štampe Kb. Bern, 9. februara. Držamom Lajniku za spoljne pos'ovri ukrajinske republike dodijeljem ukrajinski diplomata i političar Goorg Gaseis ko, koji se ođ nekoliko nedjelja bavi u Svajcarskoj u svojstvu tajnika za spoljnu službu ukrajinske republike, prošle si> jeile je pretlao francnskorn posLaaiku u Bernu •— kako „Gazotte du Lausanne" javlja — iscrpan pismcni prolest, kojim' odlučnim načinom protesluje piotiv neislinilili vijesli, koje „Agence IIavas“ rasprostire. Gasonko ulvrdjuje, da u Ukrajim u opštc i ne postoji njkakva boljševička ukrajinska stranka; jer svi boljševica, koji se u Ukrajim' nalazi, ne pripa- • daju ukrajinskom nego ruskom narodu. Drugo, tako zvana Clfarkovska ra'đa nijo zastupnik ukrajinskog naroda a nc možo to ui bili, jcr su nju Itusi izvjcštačenim načinem stvorili u svrhu, da u ukrajinskom narodu izazovu sunmju u socijalističkt i narodm đirh središnje rade l da na taj način oslaIx: njen ugleđ. Gasenko navo'di Jmena svih boljševičkih vodja u Ukrajim i time utvrdjuje, da se u tome 'društvu, koje r kovođi boljševičkinr pokretom u Ukrajim, ue nalazi m jc'đan je'dim Ukrajinac. Dokaz jc o tome činjenica, što zvanični jezik Charkove rado nijo ukrajmskf, nego ruski, jer ti Iju'di i ue znaju ukrajanski jczik. Gos;xAla Trocbij, .TofJ'o 5 Kamenjev, koji se ističu kao zastupniei ruskog naroda a ni jedan o<I njih nije ntskog porijekla, hljeh’ bi 'da Charkovska rada, modju čiim < l;v 1 novima nema m j<Alnog jodinog Ukrajin-

ca, važi kao vođj ukrajinskog naroda. Ali je ukrajanski naro'd još toliko pame* tan, 'đa ne đozvoljava da pustolovi njaž me upravljaju. Jedno je od glavnih na< čela, na komo se boljševički mir osniva* pravo samoopređjeljenja naroda. Medjrn tim se 'do sad vidilo, đa Trockij, Lenjirt ifd. pravo samooprcdjeljenja naroda shva< taju tako, kao i bivši car, naime da f>£ oni htjeh pravo samoopređje'jenja, pa <Ia raspolažu s narodima po svojoj voljf. Borba izrnedju japanskih i ruskih četa (NaročiM brzojar „Beogradsklh Novlns") Stockholm, 9. februara, „Novaja 2lznj“ javlja, da sa otpočele žestoke borbe iz« mcdju ruskHt I japansklH 5 e t a.

Nesavladivost Njemačke (Naročitl brzojav ..Beosradsk>h Novina") Kotterdam, 9. februara. • Izdavalac „Northamerican Rov i e w a“ dokazuje, đa je vrlo teška stvar, Njemačku pobijetliti. On veli, đa izdrža< vanje vojske staje Sje'đinjene Državc č < tmaest puta skuplje nego Njemaćku, jer za svakog američkog borca moraju če< tvorica 'da rade u pozađini. Trebalo bi 5 go'dina, da se taj ogroman: posao savlada. Lalco je reći, da Njcmačka ne može 'do kraja da vodi rat protiv veoine svijeta, ah je istina, 11 a to n a dobija, čim više pobjedjuje. Za to se srnijo tvrditi, da je sad nastao naj< c-rnji trenutak od daria bilke na Marui.

Revolucija u Finskoj Strahote nad strahotaina. Kb. Stockbolm, 9. februara. Bijcia zaštitna gai'da u Wasi tdlegrafiše u srijedu uveče: Građjanskl rat traje u Finskoj i 'daije, tslo tako i teror socijalista. Više od 20 ođličndjih jičnosti u Helsingforsu pogubljene su na strabovit način. Dnevuo se pljačkaju vadnje i kuće i stvaraju požari. Ubijajii nenaoružane, nevtne osobe, ruiiočito u jugozapadnom dijeht Finsko. Bijela gaida se ipak nada us» pjehu, i ako se te sfrahote ne mogu je'điuom sprijeoiti. Velika je dobit za bijeIu zaštitnu gardu, šlo su juče zauzeli Kemi i Tomeju. Poraz ruskih četa. — Sjevema Finska ii rukaina Finaca. Kb. Stockhoim, 9. febmara. Finska ba'jeia garda je sađ konačno gospo'dar Torneje. Jođan đioruske vojske je zarobljen’ u Torneji, ostali je pob jegao. Ru-

PODLISTAK Voj. Jov. Kulundžić: Iz uspomena jeđne gospodje (Nastavak.) I’relazeći ovu posleUnju sccnu, i zatini ono, što je potoin došlo, Mlla JoX vanović se strese. To je bila poslednja • scena, poslednji čin njihovc Ijubavi. Zaisia ona ga je izncverila. Nc! ona ga nije izneverila, jer time bi postala po»lednja, no ni ona sama nije znala, šta ie to bilo u njoj. Bilo je već nekoliko dana kako se je ona lomila, borila, kako se duša patila pod najrazličitijlm tnislima, koje su doiazile, ukrštile se u njenonr mozgu. I pod tim uticajcm osetila je da joj je volja oslabila. Samo tako se moglo desiti ono što je došlo. — Bože moj! i on sve to oprašta? Kol'ko žrtava time samo prinosi? Aii, nemože biti. Oni su se rastali i otišII su daleko jedno od drugog. Ona je sada verena za ovim čovekom. I ona uporedi njih dvoje. Tamo se je vukla ljubav, koju niko nije mogao uništiti, ovde već data reč materina 1 Q i eiia - j 7 Sta.bi rekla mati? pomisli devojka u sebi. Oh, ta žena, ona bi presvis • nula, ona to ne bi nikada dopustila. Osećala je kako je glava počinje ’da boli poi tlm mistlama, koje su se sve ,više 1 vi$e rojile. Nabrekle Žlle oa sle-

poočnicama kucahii joj jako, hrzo. Sva je bila uznenrirena i neka nervoznost i ustreptalost sviju živaca pojačavala joj još vcću uznemirenost u duši. Sve uspomene, zakopane, zatrtc, skrivcne u najtamnije u najintimnije kute dcvojačkc duše, pojavljivahu sc sada pred njoin iz dubine. I svaka ta usponrena 'pokazivala jc sada prcd njom jeduo doba, jedno vreme, koje je bilo prošlo i proteklo u kome je ostavila ona trag svoga ja. I činilo joj se da, u njenc sunčane dane pune simca i svetlosti, nije umela. da sc dovoljno napije toga zraka i te svetlosti. Njoj se učini, gledajući ovako iz daljine, da su joj ti dani mnogo lcpši bili, ncgo što ih je ona glcdala... Mila Jovanović se diže. Pogleđa na ulicu. Svetlost je još sijala. Ona brzo sede za mali sto, ukrašen fotografijama u mallin ramovima. Jedna bela porculanska glava stojala je u uglu. Ona se ogrte jednlm šaloin I upali lampu, a zatim izvadi hartiju i pcro i brzo odpoče. da piše: „Dragi moj, U ovom monrentu, kada ti pišem ovo pismo, ja prelazinr sve dogadjaje koji su se dogodili za ovo vrcme- Jedna reč postoji za mene dragi moj: voiem te. U samoći, u tihe noći, kada seđlm sanra, ja osećain tu tajanstvenu snagu, koja me veže celim bićem za tebe. SIušarn ćuk ptice i mislhn: ona peva o njemu. Puštam da me miluje noćni vetar I mislim: da osećam tvoje ruke. Sanjam o tebL misllm o tebi. Ćežnja me opo-

minje na tvoje oči. 01 dragi! Ja volem tvoju dušu, dragi. Ja nalazim u njoj sebc samu. I ja treptim 1 ja drhtim. kada mi ti otvaraš njenc đubine. I r.v smo se zavolcli, dragi. Mi se još vdcrno i mi se nećemo nikada zaboraviti. Kako je to lnpglo da dodje! Ćuj mo ćiragi! j« ti se iskreno ispovedam noćas, čuj me dragi! Nisam te Iagala. Moja je ljubav bila iskrcna Ijubav jednc poštcnc devojke. Da li ćcš kadgod da zaboraviš našu Ijubav? Ja je nikada ncću zaboraviti. Sećam se, kako si me pratio, kako sl nmogo i mnogo prlčao o sveinu, o tcbi, o tvojim starima. O! ja sam bila uverena, da si nie volco, dragi, kao šlo sam i ja tebe volela. A ja sam patila. Koliko si mc puta pitao: zašto si Ćutljiva i tužna. Tu melanlioličnu crtu pridavao si moine karaktcru. 0! da si znao dragi, O! da si zndo... All ja ti nisam rekla; ja sain patila. I nad našom ljubavlju navukao se mutni oblak. Jedno vcče srela sam iijega. Oovorinr ti o mome sadanjem vereniku. Upo« znali smo se na jeduom žuru. Moja ga mati siino vole. I otada, ja sam počela da patim. Nemoj misliti, da je on bio u stanju da sruši ono, šta smo tni sazdali. Ne! on je bio slab, taj crnt kapetan sa kosom u kojoj je po gde Izbijala po koja seda, taj čovek bez duha i smisla. I onda, na moju dušu beše paia duboka senka... Mati! Mati! koliko sam puta zavaptla u tim crnim noćima. Matil Matit

Bog mi jc svcdok, dragi, nikada, nikada, nikada... Ćutala sam, bila sam ncvcsela pri našim susretima, pri naŠinr šetnjama. Znala sam, bilo me je sramota od scbc satne pomišljajući na tcbe. Ali mati ga jc volcla i govorila jc, da od naše ljubavl nećc ništa biti. 0! dragi da znaš koliko sam sc lomlla, koliko patiia po čitave noći. Sve se ukrštavalo u mcni: i Ijubav i dužnost i osećanje i mržnja. I ja sam se kolebala pod majkininr neprcstaijim rečima, pod mojiin osećanjima, lomila sam se, kršila ruke, prizivala Boga. I u sred tih muka, na raskršču, pod hipnozom majkinih rnisii, ja sam ostala ncrešena, zbunjćna. On je bio učtiv i nije zahtevao ništa, ja korcktna. I tada se dogodilo ono što je najužasuije. O! koliko sani bila slaba. Ali to jc bio plod vaspitanja. O! zašto me nisi saslušao. Priznajem dragi ja sanr bila slaba. 0! trcbala sam da voleni strašno, bezumno, ludo; da tražim ono što mi pripada. Ali, ja sam bila vaspitana tako, da vidim ono što jeste, a da ne protivurcčim. I onda. nastaio jc ono, — ja sam ga trpela korektna, ćutala sam na majkine savcte 1 mislila na tcbe. O! zašto nie nisi saslušao dragi, posle toga zlokobnoga večera. Trebao si da saznaš bole jedne napaćene duše, jedne Izbezumljeue devojke. Zar smo se toliko poznavali! Izmedju nas je nastalo nerazumevanje; ti si sebe nazvao razočaranlm i prevaretiim a mene nevernom. Dragi! najteži dani, najteže noći,—< to su bile. Proplakala sain misleći na tebe. Bolelo jc to dragi. I svi dani pro< vedetii zajeđtio, svaki časak, svaki tre« uutak opomiujao rne je na tcbe i nagrizao je ranu moju. I srcc moje slabo grčilo se, kidalo, trzalo dok sam tc ja pi izivala po čitave sate. I moja te suza vise nc vrati, i moj bol te ne tače. Dragi, ja te još voiem. Srctnemo II se kad-god znaj uvck, da ćcš naići u nieni onu istu. Ali, ti si otišao, dragi, razočaran u neražumevanju, a ja sam ostala. Naši su se puti razišli, lako mnogo dana. A danas, ti tne opet pitaš, a ja ti velim dragi: Ne! Volem te dragi, volem. Ali, poštedi me i ne člni da se nroje stare krvave rane ponovo otvore I zakrvave tvoja Mila. Kada je Mila Jovanovič svršila pismo, ugasila lampu i leže. Hiijadu misli navališe na nju kao dosadni roJevL Uzbudjena, ne mogući da nadje Izlaza u ovoj zbunjenosti, ona zagnjurl glavu u mekani, bell jastuk 1 poče da plače.... Tek dockan u jutru, ona se osvesti, i probudi. Uvide, da ju je umor sa« vladao i da je prospavala ostatak noći. Uzglavlje joj je bilo svo mokro od no* ćašnjih suza. Ona se diže lagano 1 stađe s« oblačiti. Osam časova je već bilo proš* lo. SaĆeka doručak i podje kancelariji. Prl polasku uze plavi kovert sa stola I ponese ga sobom da ga ispošlje. Napolju je padala ona ista kiša.