Београдске новине

Strana 2.

Utorak'

BEOORADSKE NOVINE

Bra)47.

vill su demobilizaciju. Obzirotn na dcertiranja front se i onako nlje mogao održati u vezi. Obrazovanje crvene garde nikako ne treba precjenjivati. Seljaci i vojnici, koji nemaju zanimanja, stupaju u gardu, I mogu se bolje u ovoj organizaciji održati, jer su tu barem pod izvjesnom disciplinom. Bila bi ludost, htjeti sa crvenom gardom — u kojoj ima najviše 800.000 ijudi — savla-dati Ukrajfnce i u isto vrijtme slomiti protivrevoluciju. Narodai komesari nemaju te namjere.

Dogodjaji u Rusiji Voinieke operacije generaia Alekseleva protiv boljšcvika. — Cete sovjeta kod Voroneša opkoljeue. Kb. Petrograd, 18, februara. Petrogradski brzojavni ured javJja: Preduzeća generala Alekseje,va u oblasti Taganr'oga dobro napreduju. Bi!o je žestokih sukoba izmedju crvene garde i njeuih protivnika. Na tri mjesta je došlo do vojničkih operacija. General E r d e 1 i se bori kod R o s t o v a, general AI e k s ej e v kod Voroneša. U ogorčenoj borbi kod Voroneša čete sovjeta su sa svih strana opk o I j e n e. Aleksejev je izradio strategijski plan, da sa svim zaokruži re.volucijonarne čete. U slučaju uspjeha general Aleksejev će krenuti naprijed preko Voroneša prema Harkovu za Moskvu i Petrograd. Sudbina carske porodice. Kb. Petrograd, 18. februara. Petrogradska brzojavna agencija javlja: Listovi misle, da će sovjet narodnih komesara u brzo proučiti pitanje o sudbini carske porodice. Pojedini članovi carske porodice su se pismeno obratiii sovjetu i na to ukazali, da je republikanski režim u Rusiji dovoljno učvršćen, a da bi se još moralo strahovati od osiobodjenja bivše carske porodice, koja se u ostalome odriče svojih krunskih prava. Pismo opominje na to’, da je predjašnja proivizoma vlada riješenje toga pitanja pridržaia za ustavotvornu skupštinu, a!i, pošto jc ova raspuštena, to je po svemu sudeći, samo izvršni odbor, koji ju je zamijenio, pozvan, da se o tome iziasni. Potpisnici pisma iskazuju želju, da se presele u Francusku ili Englesku i daju izraza nadi, da njiliov boravak u tim zemijatna ne će naići na teškoće. Listovi misle, da se većina uplivniii čianova sovjeta narodniih komesara i izvršnog odbora ne će protiviti, da dade siobodu predjašnjem caru i njegovoj porodici. Zapljena diouičkog kapkala privaiuiii : banalca. Kb. Petrograd, 18. februara. Petrogradska brzojavna agencija javlja: Dekret o kontiskaciji dioničkog kapitaia privatnih banaka glasi ovako: Da bi se odstranio uticaj kapitalista na rad narodne banke ruske rcpublike, naredio je sovjet narodnih komesara ovo: Rezeffve i specijalni fondovi predjašnjih privatnih banaka preiaze potpunom konfiskacijom na narodnu ban!tu. Sve diouice banaka se uništavaju a ispiata dividenda uskraćuje. Sve dionicc moraju sopstvenici beskamatno podnijeti narodnoj banci. Sopstveiiici akcija imaju podnijeti spisak s naznakom, gdje se akcijc nalaze. Sopstvenici, koji za 14 dana ne podnesn akcije, biće kažnjeni koufiskacijom njihovog cjelokupnog irnanja. Svaki posao s akcijama i ujiliov prenos na druga lica je strogo zabranjen. Učesnici u takvom zabranjenom poslu kazniće sc zatvorom do tri godine.

Zaplijenjeno ziato u privatnim bankama. Kb. Petrograd, 18. februara. Petrogradskl brzojavni ured javlja: Prilikom zaplijene ziata u bankama nadjene su ove količitie zlata: U rusko-azijskoj banki oko 10 pudi, u sibirskoj banki 50 pudi, u indijskoj i u industrijskoj tvornici u Moskvi po 40 pudi, a u medjunairodnoj banci 8 pudi. Trgovačko brodovlje proglašeno državnom svojiuom. Kb. Petrograd, 18. februara. Petrogradska brzojavna agencija javlja: Jednom naredbom proglašcno je trgovačko brodovlje državnom svojinom. Samo mali brodovi ostaju i dalje u posjedu privatnih sopstvenika. Predstoji utrostručenje sadašnje brzojavne tarife. Kongres crvenih raduičkih I seljačkih garda. Kb. Petrograd, 18. februara. Petrograidska brzojavna agenc.ja j vIja: Prvi kongres crvenih radtiićkib i seijačkih gar-da u Moskvi pozd-avio jo sovjet nanodnih komesia - a kao pravu narodnu republiku. Crvena garda stiažari čvtsLo nad odbranorn onoga, što je revolucija izvojštila i boriće sc za konačnu pobjeđu. Revolucija u Finskoj Pozivanje stanovništva pod oružje. Kb. Stockholm, 18. februara. Kako ,,A f t o n b 1 a d e t“ iz W a s e saznaje, riješila je skupština tamošnjih opšrinskib zastupnika, da se sve opštine pozovu, da svoje niuško stanovništvo od 18. do 40. godine starosti stave u aktivnu vojnu službu, a sve preko 40 godina starosti u pričuvu.

Najnovije brz. vijesti Protest Vaiikana protiv isključenja Sv. Stoiice na mirovnim pregovorima. Kb. Lugatio, 18. februara. „Osservatore Romauo" pišc o odredienju londonskog ugovora, koje je cstavljeno samovolji talijanvidilo, da na mirovni kongres rnože, bez pristanka sporazumnih sila, biti pripuštena i država koja ne ratujc, onda se protiv toga ne bi imalo šta reći. A!i iskijučenje samo Sv. Stolice, koje je postavljeno samovolji taiijanske vlade, mora se srnatrati kao pogrda i uvreda protiv čega mi protestujemo. O njcmačkoj koioisijalnoj poiitici. Kb. Karlsruhe, 18. februara. Državni tajaik kolonijaluog urtda đr. Solff držao je govor o njrrra'lđni misrjania, io jo uzeo za zadaću, da se izjasm o koion.ijalncj politici. On ja rekao, da je cilj njemačke državno upravc povraćanje ujemačkog koion ja.nog po ^eda i razvijanje ovoga u ivo.cvaie, sposonne da privredno odoiijevaju i st\ ar; j i. Ona će svim s.edot\i.i.a ialiti protiv militanziranje, koje toliko škodi miru Evrope. Daije je državni sekieiar zastupao stvai o pravednoj novoj počjeii kolonija u Afrioi s obziiom na fizične i prirod ne snage đotičnih država. Prevel.ki posjedi Francu3ke, Belgije i PortugaLske pokazuju, da sadašuja podjela pos^eđa ne odgovara pravednoj mjcri. I ord Robert Cecil o stvaraitju „Jlge naroda". Kb. London, 18. februara. R e u t e r javija: Lord Robert C ec i!, upitan za pojedinosti svoga piana o stvaranju „lige nacija“, koju je u pariamentu nagovijestio, odgovorio je, da

najveća teškoća leži- u tome, kako bl Imale da se privedu u snagu odluke I žaključc! medjunarodne lige nacija. .On preporučuje za to privredne prinudne mjere. Inače bi liga imala mnoge dobre strane. Ona bi bila velikl korak u naprijed, kad bi se usvojiia odredba, da niko ne može objaviti rat, dok se njegova stvar nije budi kako podvrgla mediunarodnom razmatranju. i ako notpuna liga treba da obuhvati sve kulturne nari.de, ipak bi bilo moguće, da se to otpočne ograaričenijim brojemi. Podizanje šećeme indnstrile u Turskoj. Kb. Carigrad, 18. februara. Vlada je podnijela komori zakonski prijedlog za unapredjanje kulture šećerne»repe i za podizanje šećeme industrije u Turskoj.

Pismo iz Ženeve i. Znam da će našu braću ! sestrc, koji csiad’oše na svonre ognjištu, toiteresovati šta se ovarrro radi, govori, misli i oseća, kao što i nas ovamo interesuju vaše prilike. Znamo svi, kako je teško izgubiti svoju otadžbinu, ali v! tamo ni izdaieka ne možete osetiti onaj bol i onu čežnju za domovinom, koju mi ovamc osećanro. 1 reba biti izgnanik iz svoje otadžbine, potucati se po belom svetu i šzgubiti nadu na skori povratak, pa da se oseti sva ona veličina bola za zemljom u kojoj snro sunca ugieda!!, gde srno mladost proveli, gde su grobovi naših predaka i tolike nade za budućnost našeg potomstva!... bvi znate da jte Švajcarska lepa zemlja, u nju se s : ežu stranci iz ceia sveta da se nagiedaju i nauživtaju njenih prirodnih lecota, aii ona za tias Srbe, koji izgubismo svoju otadžbiuui nema ni malo draž!. Ni sunce ovatno ne sija onako kao a našoj lepoj Srbiji, ni dah gorskih poveraraca nije onako mio kao kođ nas. i kađ se motnentano zaboravimo, pa se sranemo diviti kome predelu švajcarskom. na mah nas probudi strahovita java stvarnosti — setimo se svoje otadžbine, sv-e nam u njoj dolazi lepše i nrilije i obutzme nas neizmerna tuga. Teško je nama izgnanicima, teško I prcteško! Što srno duže u izgnanstvu sve se više odajenro razmišljanju, sve više mislimo o ovome što nas^ siiadje, pa svi postadosmo n neku ruku filozofi misiioci. te dan i noć pretresamo naše stanje, našu politiku, našu prošiost. Podeliii snto se po grupama, i svaka grupa prerresa iste terne, ima iste razgovore. iste pnepirke, i sve se slažu u tome, da nam je s+a>nje užasno. U mojoj grupi, Ima nas šesiorica, sve smo Ijudi sa srednjim i višim obrazovanjem i sem jeđnog trgovca sve državni činovnici na raspoloženju. U početku smo se strašno metdju sobom prepirali. aii smo u toku vremena naše pogiede postepeuo saobrazili. ? na kraju krajeva došii do Istih zaključcka. O tcmie hoću baš i da pišem I da iznesem ceo razvoj naših diskusija, ne bili se viddo, šta ovanKr mislimo i govorimo. čemu se nadamo. šat ako i za drugog koga buđe kakve pouke iz toga. Medju nama ima privrženika sviju stranaka u Srbiji, ali smo u toku vreniena postaii jedna stranka, a koiiko znamo taj je proces izvršen i kod većine ovamošnjih Srba, sem malog broja preteranih vladinih privrženika, koje neki naročiti hiteres iii neica neobjašnjiva zasiepljesiost drži I daijc u hipnosi, hipnosi koja je došla glave slobodnoj srpskoj kraljevrui. Prva i najgiavnija tema o kojoj smo dugo raspravljali, i koja nas je dugo deliia u dva jako protiy»ič>ka tabora, biio je pitauje zarje sve ovo moralo biti? VećrtKi je u početku zastupaia mišljenje tako je moralo b i t i, mišljenje, koje viadini privrženici

llvatao je riječ po riječ. Zaboravio na sc i zaturio sve brige. Boli ga doduSe, što je sve preturio, ali što zato! Eto i ona najstrašnija slika nestaje, gubi se u nepovrat. Kako je to siatko, kad se uvjeriš, da je drukčije! Mislio crno, a svijetlo je svuda... — Kako sam to i mogao... istina, osLabio jc jako, nia osiabili su i drugi. Nije rat dnevna razbibriga, niti pusto anjicanjc. —- Pa I nc mo'S ti biti onaki, kakav s’ bio pre odlaska. Ne moš' ti biti uvik ko momak, pa da s‘ samo dopadavaš. Pa to i netreba... Ja ali, žcnsko je čeljade drukčije, pa on mudrovao inako. Ne će ga ni pogledati, a karnoii dočekati. Pa onda, kađ ga ugiedaju ovako svega otrcanog ko Joba, u njemu ćc srcc da pukne. Te boli, pa fe sramote! Bojat ćc se doći nui na biizu, ili ako to i bude, pružit 'će ntu ruku k6 od mllosti i kazati mu koju, da ,,m* ne budc ž’o“. A ona, možda je ohladila, a ako nfje, mogla bi sada, kad ga ugleda ovako svega jadna. Zensko Čeljade pa eto! — Ne mora, al’ nrnže blti... dogadja s’. Onda Je prislunlo jače 1 razabrao tijek divana. SluSao i gutao svaku riječ, slog, glas... Zazeblo ga i ofurilo u isti tren. Jeli on to sanja ili su to Ijudi. evo ba® kao što je i on sam. Pa I zašio on tn Čeka kao beskućnik, kada 'kJom zove. a domov! brigaju samo o

njemu? Eto *to jc pun, a sve Čeka njega, da oživi svaki kutić i ulije željkovano uskrsnuće. — Nek dodje,., Pa: — Kako došo„ da došo. Siaike ove njozine riječi ponavlja sve jedno za drugim, pa nikailto da sc snadje. One opajaju. Osjeća kako neka posebna ugoda sladi i tamo, gdje ga je još čas prije peklo. Sunio rnu oko prozur' jače i on se sam od sebe zastidi. U drugoj prigodi oprezno bi se obrnuo na sve strane i u potaji otr‘o lice, a sada mu se tek prosuo lagodan osmjeh oko usana, koji preieli licem i neka vedrina protrese ga do u dušu. — Drag3... ‘di s‘ ona vrintena.. s 1 pnci prevršiše mjeru. Uzica na vratima zadršće u košćatoj ruci, potegne oštro, gvogideni zapor škljocne i on teškim a!i slgumim korakom zakoraći unutra

MALI PODLISTAK Istoriiski kalendar Na' jučerašnji dan, 18. febnia«ra 1548. gođino umro je u Erslebenu njenjački reformator đr. Martin Luther. O njegovom životu već umo govoiill piilikom gođišnjicc njegovog ro< jei ja (rodjen je 10. no embra 1483. godineb 18. febnrara 1814. godine, a za vnjemc

svoga povlačenja k:oz Francu ku, pobjo<lio je iVajx)leon saveznike kod Montereu-a. Pozuata je siika iz te bitke, koja predstavlja Naroleona, gdje lično ispaljuje top. — 18. februara 18S0. godine umro je na Voloskom blizu Opaije (Abazzie) državnik Jui.'jo (Gyula) Andrassy, koga smo onomađ pomenuli kao po 4 pisnika aust o-ugarskc nagodLe 1867. godine. Sa položaja ugarskog m»nistra pređsjednika došao je Andrassy 1871. gođinc na poiožaj austio-ugarskog zajedničkog ministra spoljnih poslova, na kojemu je prohavio do 1879. god'ne. Andrassv je, kao šfo jo poznato, zaslupao Austro-Ugarsku na berlinskom kongresu 1S7S. god ne, a pod njegovom je vladom 1879. godiue zaključen savez izmedju Ausfro-Ugarske i^Njemačko. 1 nje ov stn Julije i ■ ' ’"a , 'jirskt nolitičar i već je u više maha bio minisfar. — Na današnji dan 19. februara 1859. go dine rodjen je u VV y k u švedski fizičar Svante Arrhenius. — 19. februara 1865. godine rodjen je u Slo kholmu čuveni švedska književnik i pufnik Sven v. Hedin. Sa svojih zam:.žnijih i interesantnih putovanja po centralnoj Aziji, po krajevima, po krjima u opšlo nijc putovao pti e njega Evropl an n, dao je dične putopise. Glavno mu je djelo ,,Kroz azijske pustrnje“. Pisao Je i mnogo popuiamih putopisa za. narod.

19. ffbniara 1918.

I dan danjt bez ikakve logike neprestano ponavljaju. Sad svi razumemo što vladini Ijudi kao ketbu iza pojasa vade frazu ,.tako je moralo biti“, jer njome se opravdava cela politlka radikalne stranke. opravdava se rat, opravdava se propast Srbije, za koju niko ne treba da pnnese odgovomost, jer — tako je moralo bitL Koliko cinizma, koiiko bezočnostL koiiko drskosti kod ljudi, koji ovo četiri reči upotrebljavaju da opravdajti nesrećnu politiku srpskih upravljača. a koliko neznanja, koliko gluposti 1 podiosti kod onih, koji u to nekoliko reči veruju. Još prvih dama po naŠern doiasku u Ženevu pre dve godine u jednom ovećem društvu, posle silnog vajkanja. neko nas htede utešiti rečenicom „tako je moralo biti“. I gotovo celo društvo beše voljno da prihvati tako obješnjenje, dok ustade .1. R„ činovnik jednog ministarštva i odlučnim glasont reče: nrje tako moralo biti. Žao mi je što ne mogu ponoviti od reči do reci šta je sve tai moj prijatelj odlučnim rečima.živim tonom izgovorio i mriogobrojnim primerima iz naše skoro prošlosti potkrepic, ali se cdo društvo kao prtobraženo okrenu na njegovu stranu, sem jednog otrovanog radrkala D. J. i jednog glupog novinara P. T. koji samo protestovahu, a ne behu u stanju da raziozima O'bore govor moga prijatelja. U kratko ću reći, šta je moj prijatelj J. R. u toin govoru kazao (a on je posle toga držao mnogobrojrre takve govore. dok naposletku nije oteran u Toulon): Fakl je da je srpski narod vekovima živeo u miru sa susednom monarhijonr. Fakt >e da je Srbija u nodavnoj prošiost; imala vojnički savez sa suseđnom monarhijom. Fakt je, da je ta mcnar’nija u ugovoru o tom savezu dopuštaia Srbiji širenje na jug dolinom Vardara. Fakt je da je susedna monarhija imala starog i miroljubivog vladara, kome je samo jedno lebdelo pred očima, da održi mir i da očuva svoju državu. Fakt je da se Austro-Ugarska povukla iz Sandžaka i time manifestova!a da neće osvojenja na Balkanu. Fakt jc, da je Franc Josip bio voijan da primi posetu kralja Petra i da živi s njime u miru i u prliateijstvu. S druge strane opet fakt je da je Srbija posie pogibije poslednjeg Obrenovića zauzela agresivno (napadačko) držanje prema susednoj Monarhiji.Fakt je, da je kraij Petar odmah po dolasku na presto izvikan za budućeg jugoslovenskog krafja. Fakt je da su srpske radikaine vlade organizovaie propagandu po jugoslovenskim krajevima mcnarhije. Fakt je, da )e srpska viada i toleriraia 1 pomagala udruženja koja su radila protivu susedne carevine i u Beogradu stvorila centar za takav rad. Fakt je, dia se u Beogradu smatraia Austrija kao potpuno trula država.Fakr je da je Srbija tesno bila vezana za Rusiju, i da je srpskom spoljnom poiitikcm upravljao ruski posktnik u Beogradu. Fakt je, da jc vlada po migu iz Rustje sprečiia posetu kralja Petra caru Franji Josipu. Fakt je, da je Engieska hteia da politički opkoli i usanri Neinačku, i kao posiedica toga došla je obnova odr.o&a sa Srbijom, Srbijom kraljoubica. koje je Engleska baš prva, pre toga, anatemisala i bojkotovala. Fakt je da je balkanski savez pod zaštitom Rusije bio stvoren da se prvobitno upotrebi protiv Austro-Ugarske. Fakt je da se i u Rusiji i u Srbiji govoriio o ratu s Austro-Ugarskom kao neizbežnom dogadjaju. Fakt je da se Rusšja. a po njenom zahtevu i Srbija, spremaiur za taj rat, na osnovu toga što su kao u vosku držaie da će se Austro-Ugarska slomiti za nekoliko mjeseci. Kad su sve to nerobitna fakta, l kad se jedna drugome stave na suprot, znači: 1. da Srbija nije bila pod ruskim uticajem, 2. da nije verovaia u slabost Austrije a u moć Rusije i sporazumnih siia, a s obzirom na 3. đa je Austrija mii’oijubiva država koja neće i kojoj nc trebaju osvajanja, nebinidošlodo sukoba n i do rata, i onda jc krajnje nevaijalstvo tvrditi da je rat Srbiji namanu* i da je sve to moralo biti... I)a, da, sad svi mi preturamo u mislima po našoj ncdavuoj prošlosti l sećamo se, sa koiiko se detinjske lakomislenosti prestavijao naš odnos prema susediioj mojiarliiji. Uznrimo sve naše listove od reda, sem malih, časnih izuzeiaka, pa da se čovek zgrane šta se sve u njima lupalo, počevši od „Politike“, koja je kod vlade i dmastijc bila u veiikoj miiosti, pa do onili poslednjih ćalova braće Savića. Srpski novinari! Grešne su vaše duše, jer ste i vi doprineli propasti naše milc i Iepc otadžbinc. St. V. J.

EKSPOZITBR! PEII.1HSKE-DGHRSKE KOMERGIALNE BANKE o Beogradu - Knez Hitiajlovo nr. 50. ipecijalno odjeienje la »iljanje novaca ratnim larobljenici« tna I Interniranima. Osnovna glavmca i pnčuve 232.UUU.UUO kruna. M

Traže se Društvo Crvenoga Krsta u c. i k. vojnoj glavnoj gubemiji za Srbiju, poziva radi pri'manja novca niže imenova** lica, ako su u Beogradu da se jave lično sa legitimađjom (prijavnom listomi, inače da pošiju tačnu adresu i označe najbiižu poštu, koja prima novac uputnicom. I. Biagajnjku Društva Crvenog Krsta u c. i k. vojnoj glavnoj gubfcmiji za Srbiju g. dr. Marku T. Leku, prof.. Beograd', Dnbračina u!. 16, svakog radnog dana ! od 2—4 sata poslije podne sa pozivom na broj, koji se pred svakitn knenom nalazi: A. Broi 6561 Andjelković Zorka Stanoja, posluž. vojne odečc; 6542 Avakmnovič Jovana trorodica, min. u penz.; C. Broj 6550 Čajić Jovan, inteiKlant U penz.; F. ’ Broj 6537 Francel Hubert, penzioif, fonda rad. vojn. teh. zavoda, Pop Lukina 4; 0. Broj 6560 Goiubović Jovan, DuŠa. nova 16: 6534 i 6535 Grujić Milica, pen* zion. vojn. teh. zavoda, Dubljanska 64; 1. Broj 6551 Ignjatović Miian, cariTt revdzor u penz., Mlatišumina 13; 6538 llić Kaiica P., suprnga potkivača, Avalska 6; J. Broj 6559 Jadzić Luka, raden. drž štanip.; 6558 Jakovljević Jeiena, raden drž. štamp.; 6553 Jalnković Pavle, knjigov. u penz.; K. Broj 6554 Koćović Dariaka Jovana, penzionera, Nova Varoš; M. Broj 6536 Milošević Sve4ozar, ću v-ar bogoslovije Sv. Save? N. Broj 6543 i'iadler Edvard, inspek* tor u penz.; 6565 Nikoiić Mibajlo, posltiž. konzistorije; O. Bioj 6556 Obreaiović Hrisdna penzionerka; 6544 Ostojić Ljubomira' porodica, p.ptikovn u penz.; P. f Bro« 6545 Pantelič Sreteo, kape-i u penz.; 6546 Petković Sofija Laze; polic. čin. u penz.. Grocka; 6567 Petro’ vić majka Aleksandra — Caieta, advo kata, Mačvaaska 44; 6562 Protić Svc* tozar, sreski kapet. u penz.; R. Broj 6563 Radović Dimitrije, vojn, čfn. u pesrz.; S. Broj 6566 Sekulić Nikok porodic^ sanit. čin., Kapetan Mišrna ul. 20; 6539 Stanisavljević Jovanka ćerka Hristine, raden. vojn. teh. zavoda, Fruškogorsk# 14; 6547 Stefanovič Avram, knjigov. u penz.; 6518 Stefanović Darinka, učit. u peaiz,; T. Broj 6549 Triftmović Nedcžjko, čte u penz,; rV. Broj 6540 i 6541 Vuković Marijau Dubljanska 9S; 6564 Vuković Toma. posluž, monop., Simina uL 21?

Vijesti iz unutrašnjosti Otvorenje čitaonice. Pišu nanr iz Prijcpoija: Na 1. ovog mjes-eca otvorili su muslitnani svoju čitaonicu u zgradi gdje je prije bio kluh „itihad ve Tereki’*. Otvaranju je prisustvovao okružni zapovjednik. njcgo\| pnmoćnik, gradjanski povjerenik i mnoštvo najotmjenijeg musiimanskog gradjanstva. Čitaonica če hnati kako muogo raznih listova tako isto f svoju blblioteku. Osim toga uvcden je odmah kurs njemačkog jezika kao I čitanje i pisanje hrvatsko-srpslcog jezika. Oospoda časnici prhnili su se dragovoljno nastavničke dužnosti. _ Za predsjedmika izabran je okružni muftija Mehmed Bev Hašimbegović Clan odbara M. Murad ef šečerogić H svom govoru zahvalio je srdačno predstavniclma vojnih vlasti na njihovu isKre-nom zauzimanju oko napretka muslhnanskog naroda. kako ovom tako ! u svima drugim prilikama, Utajivač koža. Iz Saljinaca javljaju nam, U a je tamošnje redarstvo uzaptilo kod seoskog kasapina pritajenu veliku količinu osušenih govedjih koža. Utajivač jc ranijc bio opančar, pa je mislio da kasapskim zanatom dodje, i protiv naredjemja o predaji, do što veće količine materijaia za svoj raniji posao, da bi ga sad što bolje iskoristio makar i nedozvoljenim načinom. Kože su mu oduzete, « sa njlm je zakonski postupijeno«