Београдске новине

^ Strana 2.

Srljeda

BEOORADSKE NOVINE

27. Jebruara 1918.

Broj 55,

Prcgovori sa Rumanjskom teku povoljDo. — Rumunii polažu glavnu važnost na ustupanje triju besarapskib okruga. Vj. (NaroCitl brzojav „Beocradsklb Novtaa".) Budimpešla, 26. februara. i Jedan ovdašnji list javlja iz Berlina: Prema privatnim izvještajima pregovori ga Averesoom teku vrlo povoljno. R.Uanunji u prvom* redu polažu važnost na tustupanje triju besarapsaih okiuga, koji gu nekađa ođuzeti Rumunjskoj rni berJinskom kongresu. Ova tri okruga obuSivataju ukupno 10.000 kvadralnih kiloinetara, n u njihovom se okviru nalaze i gradovi Ismail, Bolgrad i Kube!. Do gacla generalu Averescoin nije pošio za fufcom da nagovori koga bild od politiŽara, fcoji su prilikoiii okupacije ostali u JBukureštu, #/,a se prinu članstva u njegovoj vladi. L Ruuinnjskoj su progledali. (Naročttt brzojav „Beograđstttti Novina“.) Berlin, 26. februara, Petrogradski listovi javlfciju iz Jaša: Odmah poslije potpisa mirovnog Mgovora sastaće se u Bukureštu ruinunjski parlamenat. da odobri mir. '/naeaiiia je okolnost, da sad svi člano,vi Averescnovog kabineta obzuanjuju .flužnost sporazuma sa središnjim vla* vtinia i đa odobravaju Marghilomami. koji u Bukmcštu radi na tom spora*umii. Ukrajinci i Velikorusi Kb. Berlin, 26. februara. Sa ukrajinske strane saopštavaju: .Neina toga zla, koje ne bi povuklo za isobom kakvo dobro. Poliod „čisto jfuskiii" boljševičkih horda duž ukrajinske željezničke pruge, koji je s\nida širio strah i pustoš, za nas je u todiko bio koristan, što je i veebiu ruskih pristalica uvjerio, da sa Rusima ■jednom za svagda treba prekmuti i da .razvitak r.ašcg ukrajinskog naroda treSba da gravitira prema zapadu. Ruski fooljševiki, sa kojitna su se u borbi pro■tivu svega što je ukrajinsko opct udruŽili i eleinenti nekadanjih „čemosotaca'* (crnih satnija) još su uvečali isto•rijsku mržaju Ukrajinaca protivu Rnsa do samog vrhuuca i konačno su izazvaii toliku odvratnost prema svemn ito je rusko, da će trebati nmogo vrejnena, da se toiiko koliko prebrodi jaz, koji je stvoren sadašujim dogadjajima. jzgieda da je potpuiio iskijučeiiio bratStvo, irošto su kođ nas izgubili svu vjeru u ruski narod, koji je kako prije re.volucije u doba carevine, tako i pod jiheralnnn vladama, pod kadjetom •Lvovom i socijalisthna Kerjenskim i S.enjinom posiijo revolucije stalno i svakom prilikom bio protiv Ukrajine i tkoji je moralno i materijalno podupirao razne siužbeue narodne predstavnike u radu protiv Ukrajine.. To su pokazali dogadjaji u junu i oklobru prošlc i U januara i februaru ove godrnc.

Turska u svjetskom ratu „Agence Milli“ javlja: Ministar spoljnili poslova Ahmed Ne i ssimi-bej je juče držao u komori govor ('koga smo več u našem posijednjem broju u kratkom lzvatku donijeli, a koji dauas zbog njegove zanunljivosti donosimo opšlrnije. Op. Ur.) t u kome je prije svega objasuio pregovore u Brest-Litovsku i uj'ozorio na dvosmisleno držauje ruskiii pregovorača. Poslije ovoga je miinistar saopštio 0 novim inirovnim pregovorinia Rusije 1 izjavio, da izaslanici četvomog saver za nainjeravaju, da otputuju u BrestLiiovsk, i da je turski poslanik u Berlitlli dobio jiotrebua upustva. O lrjiru sa Ukrajinom je ministar izjavio. da će Ukrajina četvomom savezu moći dobavljati razne vrste robe, kao ugaij, željezo, stoku i drtigo. T inie je probijeua blokada spor a z u m n i h s i 1 a n a v a ž n o m i st o č n o m f r o n t u. Taj ugovor. dodao jc minrsiar, može se smatrati kao preleča daljini zakijučenjima mira. Ja se radtijein, što niogti saopštiti, da smo s liovom republikom bili u sttuiju da uspostaviiuo na povoljnoj i nezavisnoj osnovi političke, privredne i pravne odnosc. Kao poslj.dica ovog mira došia nam je namjera, da otpočnemo pregovore s Rmnunjskoin. Oeneral Averesca, koji je obaviješten o naširn glavnim usiovima, otputovao je u Bukurešt, kuda stt vcć otišii i zastupaiici Njemačke i Austrc-Ugarske. Otomansko izaslaustvo će večeras otputovati u Bukurešt. Ja se nadam, da će ti pregovori iuiati povoijan uspjeli. Posredovanjeni giavnog zapovjednika rnskih četa na Kavkazu nama je dostavljena m o 1 b a p r e d s j e dn i k a k a v k a s k e r e p u b 1 i k e, d a o d r e d i m o m j e s t o z a m i r o v n e pregovoie. Mi smo tu molbti s a z a d o v o 1 j s t v o m p r i h v at i 1 i. Poslije poviačenja ruskili četa, koje su se tt našini provincijama nalazile, mi smo te provlncije očistiii od razbojnika, koji su tamo nađ domorodehna iTiuslimauima počinili strašna ziočinstva, oni su ubijali i palill domove. N aše su i ete dospjele do Balbuita i Mama Ch atuna. Ministar je konačno iskazao želju, da se taj niz mirovnih zaključaka kruniše opštim mirom. Ali, produžio jc miuistar, nc treba se čtiditi o razgovorlina, koji se čuju iz krugova naših neprijateija, jer su oni sa pogletiom na opšti položaj prisiljeni da utiču na javno mnijenje. Mi ćetno. sc zadovoljiti da na to odgovorimo, da stt naši ratui ciIjevi poznatl pa ćemo u obimu granica tih ciljeva, udružeaii sa slavnini S vjernim saveznicima, vjerujući u juuaštvo uaše vojske, odanost uašcg staaovništva, produžiti rat dok ne

p o s t i g n c m o č a s t an. m i r.

t t r a j a n

Revolucija u Finskoj /ajcdnlčk! korak kottzuia svih siia nrotiv postupanja crveitc garde. Stockholm, 26. februara, S v e u s b. a T e 1 e g r a m B y r a n juvIja: Zbog nečovječnug postupanja crvene garda pozvao je Ivedski otpravuik pcslo,vu ti lielsingf'Orsu 22. ov\ mj. Lonzule ntrani’i sila na jednu konferenc ju, da bi ilošio do zajedničkog koraka protiv r postupanj« crvene gaide, Konzuli su dobili ipotrebna uputetva od »vojih poslanstuva.

Podmornički rat

NOVA POTAPLJAN.IA. Kb. Borlin, 26. februara, \Volffov ured javlja: Rušo su •podrnomioe u zabranjenoj zorii oko Engleske onet potopiie pet pamih l)ro<lova i | dvije idbarske latlje. Oil poiopljenih par* nili brođova 2 su potopljena u srcd evcje prainje. Ribarske su lauje bile eugleska riharska jedrilica „Holker" i francuska ribarska jedrilica „Marcoin". Nr.čcliua .idmtralskog stožera toomarfco.

Pisma iz Ženeve« iv. Vi se tamo jako varate, ako mislitc da smo mi ovamo u Švajcarskoj brzo i tačno obaiveštemi, šta se dešava u Solunu i Krfu. Velika je cenzuru, pa čak se ni tslužbcoe Srpske Novine ovamo ne puštaju. Sto treba da saznanio to uam vladlal Ijudi pružaju, naravno, ono što oni hoćc i ono kako onl žele. Moj kružok je ipak obavešten o nmogini važnijim stvarima, i to prelto oficira, koji dclaze na popravku zdravIja u Svajcarsku. Mnoga vam od iih obaveštenja iz jKtjmljivili razloga ne inogti saopštiti. Ali ono što trcba sva ki da zna, to je, da je u našoj vojsci veliko nezadovoljstvo, a kod vlade veIfko partizanstvo. Naša je vojska sada spala samo na šest divizija, ixl nekadanjih šesnajest pešadijskih divizija i jedne samostalne konjičke divizijc. Artiijerija je većinom francuska, pošto je naša sva propala prilikom odstupanja. Zbog čega je nczadovoijstvo u vojsei objasniće se iz pričmija dva naša odiična mlada i vrio hrabra oiic;ra. Major K. A., koji je izgubio desntt nogtt i poduže vreme ovde probavio. ovako naan jo stvar objasnio: ,,Za sve neuspehe koje je Srbija pretrpela snosl ođgovornost vlada i cml koji su je pomagaii i održavaH. Vojsci se ne može sporiti da je vršHa savesno svojti dužnost. Podvojcnost, koja je pre rata viadala u oiicirskom koru, zh vrcme rata je potpmio iščezla. Vojska se borila lirabro i sa liožrtvovanjcm, i lo joj je i sam protivnik prlznao. Ali ni hrabrcst vojske i ni njeno rcLko požrtvovanje nije moglo sjjrcčiti propast outdžbine. Du koga je krivica? Svaliako do nas vcjnika nije, jer mi smo čtitali, vršili predauo svoju đužnost i imali poverenje u one koji zemijom upravljaju. Upravljači zcmlie su knvi za propast zernlje, jer njiliova politika nije bila ni mudra ni obazriva, niti su unali moč predvidjmtja, što je za l?o!itičare i upravijače zenilje prva po* godba. Gni stt praviil taikve velikc pcgreške, da li svets-no ili nesvetsno nez* narn, ali te su pogreške đošle glave Sr biji. Takve pogreške nesTrteju ostati nekažnjene. U vojsctose i manjf lteuspo* si kazue. General Ko«dić >e smenjeu, pet’zioulsan i dat jx>đ sttd zbog neuspešnog prelaza 15. puka kod Cevrt’je, gencral Božanovič smenjen i penz'omsan zbog neuspeha u Bosni, a vlada i režim trpe poraz za jx>raizom, katastrofu za katastrofom, a to nesirie biti nekažnjeno, iiiti Lma "toga Srbina koji im sme to oprostiti. Bar mi u vojsci nečento im oprostiti, jer kad smo umeli prolivati svoju krv ua bojnom polju, imamo prava tražiti da nam se polože raćuni šta je radjeno na diplomatskom polju. Ali svc vladinc pogreške, ma koiiko bile velifce, moglc bi se douekle, i to sarno dohekle, malo i opravdaiti, da nije učinila .jedan od najvećih grehova prenia svima nama i prema zetnlii, što nas je lagala. Taj je gtvh strašau, i on pokazuje, da jc vlada znala za tnnoge dogadjaje kako će se razvijati, ali ih je namento krila od na>roda i od vojske. Tim je atjona krlvica još jača, još kažnjivija, i zbog toga je došlo do nezadovoijstva u vojsci, i do ouio uemilih đogadjaja ua solunskom frontu. koji sm vam poznati. Kad je naša Vriiovna Komanda biia obaveštena o predstojećoj velikoj ofaiizivi protiv Srbije, ona jc izjavlia, da Srbija ucćc moći sama izdržati tu

oianzivu, i stoga je potrebno da blagovrcmeno dodje saveznička pomoć iii da Srbija napravi zaseban mir. Trećega 'žlaza nije moglo biti sem — propasti zcmije. Na to je Pašić prvo preko telefoua, a poslc lično došao u Kragttjevac i izjavio, da naitn je savezmčka pomoć osiguratia. U tom se jx>celo očigiedno opažati, da će se I Bugarstfa pridružitl tcd velikoj ofanzivi, I za taj je sluiaj Vrhovna Komauda pređlagala izvcsne preventivne mere. Vlada je odgovoriia, a ruski jroslaiiik knez 1 rubcckoj je potvrdjivao, da Bugarska ne će napast. Srbijtt, a jedua ličnost, koja te naročito biia u Sofiji, izjavila je, da alco Bugarska mobiliše i udje ti rat ućiće na strani našili saveznika. Sve se to dcšavalo na 20—25 dana pred početak velike ofanzive i objave rata cd itrane Bugarske. Kada je ofauziva počela, Vrhovna Komanda je sve češće opomrnjlaa vladu na poskdice dosadanjeg obmanjivanja i tražila što skoriju jiomoč savezni'ka ili što pre zaključeuje mira. Vlada je iiteia zbog toga da penzioniše vojvoau Putnika, aJi valjda bojcći se rdjavog utiska na vojsku, koja ,‘e ođstupaia, stalno je lagala i iagaia. Ja sam bio u štabu jednog odred>a na timočkom odseku, kada snio imali đa ;zdržitno najžešće buganske napade, a s druge straue sa severa približavao nam se ločni obuiivat od GaJ\vUzovih trupa. i tada smo iz Niša dobili izvcš'.aj, da se samo još tri dana držinto, jer je gro savezničkih trupa več ti Skeplju ... I mi smo u našoj čestitosti bili toliko naivni, dia ni u sau nismo mogii pomisliti. e će se jedna vlada titrati sa svojom rodjenom zemljom. To lagauje je trajalo još neko kratko vremc, dok svi ne uvidesmo da su to boš posia, i tada smo psovali i vladu i saveznike kako se najgore možc zamisllct. Nasumalo je naglo ođistupanje. I propast je bila očigledua. Tađa je stvorenu klka za zaveru, koja ie avgusta 1916. imala da raskrsti sa vinovnicirna na vriitt zemaijske uprave. Ja tu zaveru ueću da branini, i daejm svakoni za pravo da o tome diskutuje, je Ii joj lada b ! lo mesta, ali nesumnjivo je, da su ceo srpski oficirski kor, i sva srpska vojska, ogorčcni protivu vlade i cclog režmta, i da joj onl neće ojirostiti propast zemlje, u toliko pre. šlo, kako malo čas refcoh, cna je svesne iagala vojsku. Vi u kaputu možvto biti partizani, pa hratiKi ili napadati \ladu iz partijskih razJoga, ali mi voinic! nismo partizaaii, nego smo samo dobri Srbi i dobrl vojnici i mi ćemo s najvećim pravom od nje, i sviju njfti, ttažit; strogog računa i strašnu kazntt. Franctiski narod nije hteo oprostiti svome generaiu Bazainu, u kogu Jc poiagao nade, njegovu nesposobnost zbog kapitulacije Metza, već ga je žigosao kao izdajnika i osudio na robiju, te je kao izgnauik j>osIe tainuicc umro u Madridu, a ml da oj>rosiimo ncsposobnost i nevaljalstvo Jednom režimu, koji je čitavu državn upropastio! Trebalo bi da buđemo poslednji Ijudi 1 bednici, kakve Srpkinja do sad nije radjaia, pa da primimo ma i jedan razlog kojim se vlada i režim brane. Mogu vladine i režimske pristalice, liferanti i zabušauti, piaćem ncvinari i čankolizi braniti vladu medju vama civilašima, aii n-eka i jedan od tijih ili svi skupa pomolc zube pred uama latnicima! Voieo bih da vidim te majčitte jtmake, da ih dobro upamtimo i zabeiežimo, pa će i oni dobiti svoje!“ Major K. A. je bio sav bled i drfctao od iuzbudjanja kad je ovo govorio. I rni smo bdi uzbudjeui, jer to ne govori

PODLISTAK P a b I r c I ĆOVEK OD ISKU8TVA. ’ Jedau inoj jroznaiiik itvali so da jo došuo do rctkih iskustava. Krećuči sc dugo godiiut JK) raznbu društvlrtia, sajoniinu, kavanama, jx>zorišthna, šetajući ulicama i baštaina, putujući brodom, lelcznicom i koiima, on jc — kako bar prića — došao najzad do toga, da sva svoja iskustva stečena tim načinom, unože podeliti u tri grttpc: na niale, sitvie stvari, koje oovekti stvaraju zadotfoljstvo; na stVari, koje čoveku nisu *po volji, i, najzad, na štvari kojitna Sf Čovek ponosi. Covek je, n. pr. zadovoljan, kad tt itarom prsluku nađje krunu; kad u veČe, dolazeći kući, podje uz etejienice, a pred njini ide drugi neko sa zapaljonom . svećicom u ruci; kad u ždczničkom kupeu primetl, da ćc sc jadau od put«ika, koji iuia ildobno mesto, skkiutf na iidućoj stanici; kad so seti me’iodije, ko• ju odavno po pafneti traži; kad bezoibraznotn kočtjašu utrapt lažnu krunu; Itad kod bcrberina tiadjc uoviue, koje ,'ttdo čita; kad kod koga siučajno u popne natrapa na dobar ručak t buđe zatfžan. A čovek se »cprija'tuo oseća: kad tma da predstavi nekoga, čijc je fme smetnuo s uma; kad udjc u safoa u -irenutku kad se prekine razgovor, pa celo družtvo obrati pažnju na njega; kad u veče, dolazeći kući, pođjc uz stejpenice, i primcti kao da se neko Izvlači S* njegovog stana; kad ne zna da 11 nekome treba da dži napojnicu, ili nc: kad #e nadje s nekim starim poznanikom, s Vc>jim se odavno n»e .video, pa sad no

zna, kako mu je nekada govorio, da !i ,,ti“ lli ,,vi“; kad sc vozi u autortiobilu svoga prijateija, a uz put baš ui jednog poznanika da ga vidi; kad do-bijc op> menu na piaćanje menice, kojoj jc rok istekao; kad se uveče sprema na bal, u prstm mu pautalonc; kad ga žuiji cipeiti, a uema druge da navuče. Čovck sc ponosi: kad ga neko od poznanika vidi lcako se razgovara s nekom lepom devojko-m; kad liči na nekog čnveoiog čoveka; kad može n drnŠtvu da izazove smeh dosetkama, koje nisu njegove, već ih je čuo od kog svog poznanika;kad možc kom poznaliikit rcći, da je poavan kod tog i tog gospođina ili gospodje na ručak. I.LK PROTIV ĆELAVOSf I. ' p Naročito je za mlada čovcka neprij'atna — ćeiavost. Pixrtiv ovo „bolcsti“ preporučuju sc I upotre-bijavaju razui lekovi, ali utoman: na glav!, s koje jc jedtiom kosa opala, nova se više javiti neće. Pa ipak se često čtta'a oglasi, kako je ovo ili ono sredstvo najsigum’tl !ek protiv opodasnia kose i protiv ćelavosti. f kod starili uaroda bilo je ovc bolcsti ! lekova protiv njc. 2a ndre postoje pismeni dokazi iz onoga doba, da su biit slgurai. Naročito se mnogo govori po starim pergaancntima I papimslma o jednom „vrio sigurnoin'* leku, za koji su znali i Rimljani iz Piinljcva doba. I zahvaljujući ovom znanienitom Rimljanhm recept za lek protiv ćelavostf sttčuvan je i za potonja pokolenja, Jer Plintjc nje bto leti, nego ga )c napisao. Stari Rimljani stt protlv ćelavostt npotrebljavali na prvom mestn balega od ovce, razmućenn u medu l kiparskom «!Ju. Plinlje tvrdt. da J* ovrtj lek

bio ponajbolji. Ali je kod njih bilo u upotrebi još i drugih sredstava. Tako n. pr. mast od pacova i pepeo od uuzgiuc kopite raznmćeu u mirtaioHi ulju, Pa onua i krv ođ muiia i njihove glavc davaiiu izvesnc rezultate. samo je ćciavu giavu, namazanu umvkiiin glavama trebaio još pokriti zclcuiiii vrbovim lišćeni, i tako pokrivemi držati 7 dana. Pored cvoga biio je još puno isto tako dobriii lekova. Giava od pacova bila je izvrsaai lek, kad je ćelavost bila posiedica vradžbina. Ježcva koža iskuvaua u rastopljenoj snioli tako isto, Pa onda pepeo od zanijske košuljice nadjcnc izmedju 1 i 2 časa po podue na kakvont osojuom mestu, potpuno su iečili ćeiavost kod starih Rimljaua,za koji su lek sactnali iz Misira uz prcdanje, da se upoirebom toga Idca Piamzes II. potpuno izlečio. Ovorn prilikom ucće blii s gorega đa damo malo korisne pouke i đobra saveta onitna. kojiina kosa počhije da beli. Gpet kod Piiuija nalazi so zapisnn rcccpt Ea crno bojadisrmjc kosc: „Jajc od gavranr;, raznmćeno u bakaimoj šoIji, kad se namaže na obriiasut glavu, boji kosu tako da buđe kao gavi-an crna. All se, dafcle, najpro mora glava potpuuo izbrijatj; inazati se mora u mraku i giava sc ne smc prati puuift Htfl časova r>osle izvršeiic operacije. Naročito valja pazhi ua ovo dogod se jaje potpuno ne osuši ua glavi čovek mora držat' u ustima malo oraiiova ulja, ako nije rad da niu i zubi pocrne kao I kosa.“ Ko ue verflje Plluiju može 'da proba, MRTVAČKI BAL'. Odavno se već zna, da ljrnH, koji ftve n itobiifu ! koji ne znajti šta će

s ltovcima, čcsto puta i pomanitaju, pa eđ besa ue zuaju šta rađe. Zna se i to, da američki niUijarderi dolaze na najčudnovatije misli, samo da im zabave, koje priredjuju radi svojili prijatelja i pozuanika ispadmt što bolje, t. j. da bu» dit ,,što pikantuije“. Ali sc osporifi ne može, da jc glava aa daieko čuvenog miliardera Attura Bruna izmisliia „najpikantniju draž“. . U jeđnom njujorSkoin hotelu prircv dio jc, pre nekiJi godina, ovaj truli bogataš jediiu vrio pikanfcmt bruku, kojoj je dao i vrlo pikantno inte — „mrtvački bal“. Mnoge zvanice dođjoše na ovu znbavu — na mrtvačkfm koiiana. Na vratima dvorane, koja bešc sva u cruini, stajahu tri utvari obojeno belom koprenom, koje izgledaim potpuno spremne, da se kreuu ua onai svet. Na zldovinta su visili skeleti, iz čijih je lobnnja lizals. zelenkasta svetlost. Na goniiii Ijudskih kastiju čučao je jedan sumoraii Oovek, koji je goste pozdravljao moaottmim pojanjem jx>greiniih j>esatna. Sve zvauice nosiie su mrtvačka obeležja l mrtvačke haljine. U ponoć Je ova retka znbava dostigla svoj vrhunac. Svetlost se odjedared pogasiia, pa se čulo zapomaganje grešnika u čistilištu, a skeleii po zidovima grčcvfto su sc pokretali i kioparali. Aii na jedau zjiafc čestitoga domaćina skeleti iščezoše i kad se svetlost opet tipali; od mrtvačkiii znakova više ne beše ni traga ni glasa, i gosti počeše bal u naje^egantnijim toaletama. Ima oiia narodna: Jud se sa svećom ne traži .* 1 1 * / ” > MUoje. ..

jedan partizan, nego osvodočem j unafc, > ne samo n svoje ime, nego u imo svilt * onih junaka, koji su umeli ginuti i s.p . sko ime proslavijati, i kcjima se srp ' ski oarod možo večito ponositi. 2ao mi jo bilo, što u to.no momeu . tu nije bilo ni jsdnog kioji bi branio vla-' du ilt njenu poLtiku, ali sam djcn j3 st'.znao, da je Jedan radlkalčić giduo naseo sa majorom K. A. Naravno, da on nija stao branid \\adu pos.o govo a m joro' vog, već sam poćeo govor o pol.t ci, j misiio joida će opštim patriotskim f,azama, kako će sve biti đobro, kaao je si- ' tuaeija no možo biti bolja i tome podobuo, izazvao guev rnajoia K. A-, i vrlo, so lepo proveo, da mu neće v.še pasti* na pamct ua paiadira sa praznim paaiofcd fc’kim frazama... Posle kiatkog vremena u našem dru-' štvu bio jo jedan mlad konjlčki major,'. ranjen u sva tri rat> i on noiu j: izneo.l gotovo isfcim rečima šta misli i kako ose*\ ća nača vojska. . * Tom prilikom nam je maj'or T... izneo još neka svoja mlšijenja i opažanja. ’ „Vcrujte, gospodo, da se gad rn, kacfi so setim kakva je naša pozauina švuid dlerska. Bio sam u Ribaištoj Ba.i ji na? kčenju i u Nišu za vreme ra.a, i jedvaj gam čekao da se oslobodim onin do\ sadnib patriotskih i optimističkin tiradat naše pozadine i đa so vratim na fronvJ Svaki čas su izm.š jaii neke velike rusko pobede, koje ne postoje, glasno su po grupama skupijeni pretiesak dnevne rat , ne dogadjaje i utikivali se ko će b.ti ve ći optirnista. Naravno, 'da je njiina l? lugodnim posteljama, pn dozrom ručkii večeri, uz Čašu piva i vina ave bilo* ružičasto, a video samtda su sc mnog.; naiočito isticali, i to oni, koji su bo izvukli iz vojske iii ma kakve voj .e oba veze. Mi vojnici trpimo ratne tegobe, bez, roptanja ginemo, a oni tamo u mekoti 'j jugoviru razbaškaiili se, p.ave bj n. jve-* će patriote, a nijedan da što god žrlvuje, već u sebi valjda misli: ginite vi, stokcr, a nama jo lafco ovamo u zavt.trini iz gravati patriote. Prirodno je, da se vlađa oslanjala na ovake ljnde, jer po njim:i je sve dobro, vlada vodi dobru i uspeS; nu politiku, pa su se preko nj.h žiriic, laži i *i> narod. Sećam se jeđne nakaz*> ia Ministarstva Privrede, koji je u Ni-. šu najviše širio glasove kas.o su s.tvez-' nici već tu, kako je pobeda oslgurana, »i, on u isto doba menjao novae u zl-ifco pravio plan za begstvo i prvi umakao. preko Kralje\'& i Raške, Takvih ja „patricui“ bilo puno u pozaclini, ali će imat( kai i om da kijaju. Najgore je žto si* svojim lažhr.a toliko uzbuni.i svet, da niko nije znao žta da radi, ko jj trebao d» ostano pobegao je, ko js trebao da bcžl. ostao jo i ta je pometnja oštetila Bto> tine liiljada nj'.h. Ja sam kazao pn rastan • ku mojirna, sad zbogom i đaj Bože d> se vidimo, ali sve što budete pretrpel* od neprijate.ja zapamtite, da ću tražit/. računa od ovih naših ,,gore“, koji su nan do ovoga đoveli.... , Naposletku smo izgulrili veru u sve i svakoga. Sećam se kad smo bili ;u o keliiri Prištine, bio sam u šlabu kod pob pukovnika Voje 8t. Pavlovića. Zazv; j; tc lefon i zove ga pukovnik Gjura Etoklć Pita ga Dofcić da li jo dobio izvešhri od komandarila đinzije, kako nas vojnri izaslanik na Ceb'nju pukovnik Petar Pe «c Javlja, da so saveznici iskrcavaju velikim masama, j đa se to saopšti tru, pama. Pavlović mu odgovori Ijuilto: j-> u to ne verujem niti vojska u to veruje, i zato to neću saopštiti trupama. Dokid mu na to odgovori, fia i on rie vemjc i da tu naredbu n« fei'ma1“ Ove karakteristične razgovore s hsa žim todMčnim oficirima iznosim, da eo» vidi kako naša vojska misli i oeeća, ij đa pokažera, da kod istinskih bo.aea £

MALl PODLISTAK Isiorijskt kalendar C 0 Ji g f e 11 o w. — B i t k a n a B a rsur-Aube. — Harrach. Na današiiji dati, 27. februara 1807. godinc rodjen je u Portlandu n sa-j veznoj državi Mainc čuveni atnerički pjesnik Henry Wadsworth Longfcllow. Studirao je na Boridoii*: Coliege-u, pa jc jx> svršetku studija >< poslije dužeg bavijeuja u Evropi sam postao profesor na toin naučnom zavo-i dtt. Poslijc ponovnog naučnog putova-' nja u Evropu postao jc profesor na* h a r v a tl s k o m sveučMištu, jednoj od!' najuglednijib američkili vdikiJi škola. Ođ 1854. godinc bavio se isključivo književnošću. Umro jc 24. marta 1882. godine. Longfcllov/ je svoju književnu kulturu zasnovao na odličnom poznavanju evropskib književnosti. f to se poređ engleske, kojoj zbog istovjetnostf jeztka pripada i sama aanerička knji-i ževuost. udubio naročito u špansku, njemačku. francusku, talijaiisku i klasićnu grčlcu S rimsku književTiost. Prvo mu je veće djelo „Coplas de Man-’ rique“ prijevod čuvctnog španskog epa sa velikim predgovoroin o špauskoj književnosti. Zatim su se nizala njegova poznatija djela „O u t r e w e r“ (skice, 1835. godine), ,,Hyperion‘* (putnički roman 1839. godine), „Voices of the night“ („Olasovi noći'ri zbirka pjesama 1835. godine), n ovo; zbirci bna i odličnih prijevoda iz pomenutlh evroj>skni književnosti; lađes and ether poetne“ (1841. godine). „i’oeme on sk>very“ (1642. godine); Znamenito djelo ca upoznavanje ev;rcpskih knj»ćvnosti oredstavtia aota-