Београдске новине

Strana 2 .

Pefa ](

BEOORADSKE NOVINE

20 marta 1918.

Brol 84.

ncprestano voini vozovi. Od ponedjeljka su na neodredjeno vrijeme zatvorene i švajcarsko-talijanska i ivajcarsko-francuska granica. (Jznemirenost u AmericL (NaročtU brzojav „Beojradsldh Novlna“J Rotterdam, 28. marta. Iz Wasliingtona se javlja: Koml*ija za spoljne poslove u senatu vrlo Je uznemirena zbog dogadjaja na zapa nom frontu. Ona je molila generala S m u t h a za objašnjenje. Ovaj ie izjavio, da su vojni stručnjaci uvjereni da njemačka ofenziva ne će uspjeti. Medjutim ipak preporučuje, da Sjedinjfcne Države pošlju u Evropu 8to je moguće prije 2 milijuna ljudi, a osim toga da druga dva milijuna obuče i naoruža. Bijeg stanovništva iz Sieverne Francuske. (NaroCld brzojav ..Beozradskfh Novlna“.) BudrmpeŠfta, 28. marta, ,,Az Est w javlja 1z Madrida: Po Izvještajima španjolskih listova prepiavili su bjegunci iz Parisa i sa sjevera cllclu južnu Francusku. N|3!t ima tako jnnogo. da se već ne mogu smjestitf pod krov. te moraju spavati na ulici. Bjeguncima !z sjeverrie Francuske onemogućen dolazak u Paris. (N3roćitl brzojav „Beograclsldb Navlna’*.) Ziirich, 28. marta. U nedjeiju ujutru prilijepljene su .objave na pariskim željezničkim zgradama, da pruge od Parisa prema sjeiVeru i istoku privremeno preiaze u Vojničke ruke. l'ime se onemoućuje dalji pridolazak bjegunaca u aris iz sjevernih i istočnih krajeva. Euglezi nisu ranije ni pomišljali na mogućnost svoga odstupanja. (NarotiU brzoiav „Bcosradskiii Novlna“.) Berlin, 28. mari.-c, Karto Resner je brzojavto ,,Lo kalanzeiger‘‘-u: Osvojeno zem j šte mnogostručno pokazuje, da Englezi i.ifiu ni pomišljali na to, da mogu silom biti izagpani. Oni su taj precijjo, iz kog smo se |ni s proljeća 19i7. BVi,jjvo jno povmkii, velikoin radinošiu podig.i i sagradili maJe željeznice, koje su sad Nijemcima paie gi ruke i na nj.ma svoja neprijatelje uzagtopce gone. Na mjcstu uništenib sela palaze se logorišta od baraka, šalora i ftaja. Ima odličnib bunara, Od svega opoga, što su u toku godine za sebe stvoiali, nisu mog.i ništa uništi.i. Nasira prepauom sva u uredjenjr, s ko.iina se dapas već služe njemaeke čete, došla su Heošlećcna u naš posjed. 5a onu siranu jborbene zone zađobiii smo od neprijateija i dobro obradjena poija, Šta tinglezi smatrajii najvažniihn. (Naročld brzojav „BeozradsUb Novlna'’.) Rotterdam, 28. marta. R e p i n g t o n piše u ,,M o r n i n gj>ost“-u: Najvažnije. je za vojske spojazumnih sita, da ne budu razdvojone. ?urba anieričkog senata. — Za dva sata 10 ratnih mjera. Kb. Washington, 28. marta. Pod prttiskom ratirih ćogadjaja na Irancuskom bojištu američki senat jc dva sata riješio 10 r a r n i h m j e r a. 0*uoovrunaio je komLija za ishranu »ssino ograničila izvoz pšenice. CJćmenceauovi ,,zadovoljavaiući w utiscL Kb. Paris, 28. marta. U minlstarskotn savjetu je C 1 ćjncnteau. cdmah posJije svoga poVratka s fronta, gdje je bio s predsjcdnikom Poincareom i ministrom za municiju, razvio sliku o vojničkom položaju. On je izjavio, da je posjetom na frontu dobio zadovoljavajući utisak. Njegova razlaganja su inutla isključivo karakter obavještaVanja. Torcd svega svog jada, vojn ci su ec smijali njemu i pnozvali ga „mali piavi“. Jedne večeri „mali pla\i“ pokušao jc potjtoi, no nije bio m na ćiv.-d set koračaja od gomi.e udnjan, kad je st.aŽa nanišanila, odapela OiOz i on 83 pruŽio po ledhii... Vojni.:ka kapa o.kotrj da #e u Btranu i lijepo se v’uijda blijeda jvojnikova glava uokvirena piavom vuhenom kapomi... Vojnik je ostao od stola, zahval'o uđoaci, zagrt.o ju i kazao joj, da ne trel>a da guiu nadu, jer ja još mnogi i mnof i Francuz ostao u njemačkim tamnicama tvrdjavama. A nj.n Ar.stid da će se fcgurno vratitii... Zatim je uzeo torbu i otišao. Kađ je tnaio odmakao od kuće, obrisao je nos f protro vlažnc oči. Vrlo dobro -je on 8m<o, da ac „mali plavi“ neće poviattti tiikada — n,kada... fAALI PODLISTAK Istorijski kalendar Na Uanašnji dan 29. mar-ra 1826. god. umro je u Heidelbergu pjesnik i fhodog Joiiatui Hriieiir-ich V o s s. Rodjen je 20. februara 1751. godine u Sommerfeldu u Mitoklenburškoj. Pošic je neko vrijeme služfo kao pritvatni učiteij stupfo je 1772. godčoe na Uoiversitet u Odttingenu, gdje je

Bombardovanje Parisa Opšta panika i opšti zastoj u Parisu. -" (Naročltl brzojav .BeoeradskUi Novina“J Ženeva, 28. marta. Francuski list ,,L‘Oeuvre“ piše: Pošto nam naredbe sa višeg mjesta zabranjuju, mi ne ćemo opisivati izgled Parisa, koji su ovdje vidjeii 4 milijuna stanovnika. Niko nije bio spreman na napadaj u sred bijeiog dana. Sve je jurilo ovamo-onamo. Signal za uzbunu čuo se tek 1 i pol sata poslije, nego je prva bomba pala. A onda je nastupio opšti zastoj. Podzemna željeznica, glavno saobra* ćajno sredstvo gradjanskog Parisa, obustavilo je vožnju. Auto-omnibusi zastaše na sred uiice. Šoferi se razbježaše u podrtimc ili mehane. Olavna pijačna zgrada, magacini i banke zatvoriše se. U podne su svuda lutale stotinama liiljada ljudi tražcći hrane. Slomljen sav javni i privredui život Parlsa. (Naročltl brzojav pBeozradskili Novina") Berlin, 28. marta. Prcma brzojavima ,,B e r 1 i n e r T a g b 1 a 11 “-a iz Berna, s 1 o rn i o s e pod utiskom bombardovanja u Parisu s a v j a v n i i p r i v r e d n i ž i v o t. Iznenadjeni EngiezL (Naročitl brzoiav „BeogradsUti Novtna") Ro terdani, 28. marta. Topnički stručnjak ,.E v e j i n g Nevs“-a kaže: Bombardovanje Parisa primijeno je u En*icskoj kao veoma veliko iznenadjenje. Ubrzano bombardovanje. — Paris u vječitoj uzbuni, a Nijemci ga bombarduju iz vazduha. (Naročitl brzojav „Beojiraiiskiii N'ovina") Kopenhagen, 28. marta. Kopenhaški list ,,B e r 1 i n s k e Tidende“ javlja iz Parisa: 1 daije traje bombardovanje Parisa ietilicama i daiekosežnim tcpom. Pošto je u nedjelju poslije pocinc u 5 sati dat znak da je uzbuna prestala, grad je bio miran do 1 sat noći, kada je opet bio uzbunjen zbog letiiica, ali to nije dugo trajalo. Ogromni top je medjutim otpočeo ponovo svoju đijelatnost u 7 sati u iutru. Bubnjari su proiazili ulicama i davali znak uzbune. Od petka je grad bio šesti put uzbunjen. U posljednjih 60 sati Paris je 48 sati proživio u uzbuni. Dalekosežni top ovom prilikom nije udarao svakih četvrt sata, nego svakih 7 minuta. S toga vojni krugovi misie, da dva topa gadgaju. Žestoki uapadi ua Cićmenceau-a. (Naročiti brzojav „Beozr idsKiii N'.'vlr,a“) Bern, 28. marta. Jedan dio francuske štampe, koji se Još osudjuje, đa izjavi svoje mišljenje pod diktaturom Clemenceaua, izrazio je živalmo nezadovoljstvo sa mjerama vlade pri bombardovanju Parisa. INaročiU brzojav „Beozrađskth Novlna“J Bem, 28. marta. Patiisica soc jalifti ka štampa nap .da žestoko ^lemenceaua, što je protiv* rječnim rr j:r<oma povodom bombo.dovanja Parisa i protivrijjčnim zvaničnim i zvještajima višo uznmiiiio stanovništvo, nego li i same granate. Clemenccau js obmanuo stanovništvo time, što je prvo objavio, da su letači napali Paris. Stanovništvu je trebalo reći istinu. Čiidovište od topa. (NaročlU brzojav „Heoitrudskiti Nov1na M ) Zeneva, 28. marta, ,,Temps‘‘ javija: General Mucliot, ddrektor teinćčkog odjelenja fnmcuskog mini8tarstva \-ojuog i; j ivijiij© u ,,Temps‘*u da su oblik njemačke granate i balis i. ke pojave potpuno nepoznate.

otpočeo svoj obilati književnieki l pr>tvoiilački rad. Docnije je dobio mjesto re!<icea u Otterndorfu, gdjs' je Izradio svoj čuveni prijevod Odiseje, a docnije je došao za rektora u Eutln. 1781. godine pojavi se njegov idilični spjcv „Der siebzigste Qe-. b u r i s t a g“ („Sedamdeseti rodjendan“). 1793. gođine izišao je potpuni prijevod llijade i Odiseje. Osim toga je Voss preveo &koro cijelcg Vergilija, Ovidija, Horacija, Aristoteia, Teokrita 1 sve os;ato glavnije grčke i rimsko klasike. 1795. godine dovršio je Voss svoje i)ajpozna.tije književno djciio, tdilički spjev ,,L u i s e“. 1805. godine postavljen je za/ profcsora u Heiddbergu, gdje je ostao do smrti, koja ga je zatekia na današnji dan 1826. godiine. Kao knjižcvnik Voss je bto energičan radnik, pun dnbokih osjećaja i lijcpih misli. Kao prevodilac stekao je velških zasluga naročito svojim odličnim pirijevodima Omira (Homera). Osim toga prevodio je i sa živih Jeziika, na primjer Shakespeaire-a i drugo. Dao je oslm toga još i značainih fiioioških radova. 29. marta 1835. godine rodjen je u Stockhohnu medicinar Oustav Zander, csnivač medikomehanične glmnastikc, po kojemu <se zavodi osnovani po cijblom svijetu za ovakvo bječenje nazivaju „Zanderovim zavodima".

CNaročiU brzojav „BeoeradsHlh Novtna’’.) Berlin, 28 . marta. Generallajtnart Rohne, poziai topnički stručnjak, piše u „Vossische Zeitung‘‘-u o čudovišnom topu oso: Bombardovanje Paiisa iz da j ne o<l 120 kiiometara nadmašuje i najmieljj ooekivanja stručnjaka, ko i su računali sa ubojnom da jinom od 40, ali ne 120 kilometara. Takva ubojna da jina je samo moguća, ako je brzina gra ate zna.nija veća nego dosadanja. Brzi. a ne dos ize sad još 1000 m u pooe.ku. Kod nove g anate se mora pretpo3taviJ poče.na brzina od najmarjj 15.000 m. G auata je vjerovatno 250 kg. teška. Ogronmi top mora biti dug oko 20 metara. Za jedcn metak je potrebna količina ha.uta od 30.000 metaiskih toua, zašto ja potrelau pritisak plina od 3000, a vLimki p i isak od 4000 atmo3fera. Kod ubrjne d.lj'ne od 120 km dostiže granata vi.inu od 30 km, gdje je vazduh vanredno proredjcn. Tu vazdušnu proredjenost niko ne zna, jer dosada: ji po3nia,.,an.a ni.u oiišla dalje od 10 km. Da prevali c.o svoj put granati je potrebno 2 i po do 3 mi ,uta. Sa Eifelove kule se granata ne može vi .jc.i zbog zemljine kiiv.ne. fcamo bi le.ač, koji se popne u visinu od 1320 m. mo 0 ao nešto viđjeti i to pri veđrom vremenu. (Naroćit! brzojav „Beozradsklti Novtna’*J Kopenhagen, 28. marta. Koponha-ška „Politiken" veili o čudovištu topa, da je on sjajan dokaz visine moderne tehnike. Vrijednost američke pomoći Kako se u stvari iina sa američkom gradnjom brodova i naoružavanjem američke vojske. (Naročiti brzojav „cseozraasiun Novlna".) Rotterdam, 28. marta. New-Yorški Lustiovani ne„j-j i list ,jL e s I i e s New Papers** douosi čanas o stanju američke voj ske, g..,je veli: Mi Ameiičani skupismo doduše 1 miiijardu do.ara za gradjenje brodova, ali tinie ne đobismo još nikakvin brodova. U godini 1918., 2 godine poslije, nego smo počeli sa gradjenjem brodova, biće samo toiiko novih brodova gotovo, koiiko podmo rnice potope za 2 mjeseca. Pix>izvodnja čelika zaosuila je za 40o/ 0 . Zbog nesposobne ofganizac.je zapao je transportni saobraćaj u zemtji u potpu* n i m e t e ž, odakle naslaje odugovlačenje u i'ndustr.jt vojnog naoružauja. Kao primjer lošeg gazdinscva neka bude fabrikadja enfield-pušaka, kojima će se naoružati američka vojska. Uve p,.ške su već tražene za Engtesku, Zuog toga su fabrike mogie life.o.ati samo lO.OoO komada. Očigledno bi svc imalo biti u redu, ali posi.je 5 n jeseci izliferovane su prve puške. Poslije 9 mjcseci bila je sposobuost za i zradu baš za polovinu tako velika kcco prije poeelka rata, pošto se mjesecima čekaio na odluku m'n s.arsiva rata. Na enfield-puški našlo se toliko nedostalaka, da su bi.e poacbue popravse, aii se vojno minisLarstvo niji mog’o na to ođlučili, nego je trebalo mnogo mj .seci, za koje je vrijeme fabiikacija stajala. Zbog ovoga su se ćcte morale obuča\a!i drvenim puškama. Sa mašinskim puškama bito je još gore. Sa Balkana RUMUNjSKA. , v Zaktjučak mira sa Rusijom? Prerna listu ,,V o j e n i I z v j e s t i j a*' ima se rusko-rumunjski mir zak j ičit< na ovom osnovu: Rumunjska se obvezeja, da če u roku dva mjeseca napustiti cijslu Ecsaraldju, kao t Bender; ovu oTilast imaju ponovo da zauzmu Rusi. Vlast u Besarahiji prelazi na lokalna autonomna tijela t naroduu vojsku. Rumunjska se odriče fcoga, da se interesuje za unulrašt.ji život u Bcsarabiji. Za zaštitu rumui jikog stanovništva i njihovog vlasništ.a može Ruunmjska ostavili u Besarabiji svoje odjel«. Ugovor predvdi’ja takodje ncodtožnu rumunjsku evakuaciju akcrmanskog okražja.

ĐH

Pczio nii pretplntn! Od 1. aprila otpočinje nova mjeseina kao i tromjesečna pretplatal Molimo, da se ista za vremena obnovi, da bi se mogao list bez ikakova prekidanja dostavljati. Kod obnove pretpiate umoljavamo, da se uzmu u obzir ove cijene: Pretplata: Za Beograđ, za Gubernlju Srbije, za vojne I etspne poš<e, mjesefno 2 60 krune; Za Beograd sa dostavom u kuću mjcsečno K. 3 - Za Monarhlju mjesečno K. 8’—; Za inostrans'.vo mjesećno K. 4-50. \ Kod plaćanja se ima J&sno navesti točna adresa. Kod preselenja, osobito kod promjene vojnih pošta nužno je da se osim točne nove adrese navede I prljašnja adresa. Uprava „Beogradskih Novina* 4 . elapna pošta Beograda.

Pisma iz Zeneve. X. Od jednoga narodnog poslahika, koji je ovuda prošao, pa će preko Rima u Krf saznali smo za stodeće raspoložeuje medju opozicijoin: OlKizic.orie su straimke otpoček akciju protivu - Pašićevog kabineta lz mnog&brojnih uziroka. Jedan od glavnih uzroka vojnička afera, koja se svršila smrtnom osudom Dimitrijevića, Vulovića i Malobabića; i robijom velikog broja oficia kao i penzionisanj-m i udaljenjem iz vojske vrio veli'kog broja cficira. Nisu sarno lične i rodbioske veze tili oficira sa narodnlm poslanicima, koje su stvoriito ogorčenje i nzraspoloženje prema vladi, več i princ.pijelni razlozi. Šteta j'e za vojsku da ss vrio velitki broj oficira iz nje uđaljl, a medju njirna ili iina vrlo imiogo odiličnih, nije pravo što je vlada par.izanski tretirala i sudiia ooo taj pokrot, ma da je i ranije znala za njega i kad su joi bili drugi raouni, drukčijim očima na njega gleđala. Sf.d se saznalo, da su još naknadno vrlo rranogi oficiri osudjcni. Osiui oficirske afere ima masa zlonpotreba od strane vladinih ljudi i njenih agenata u Francuskoj, Švajcarsk.oj i ltaliji. lmercisantno je da je broj vladinih pris alica sve manji, au da oni koji su ostali uz nju postaju sve osioniji i bezobzirniji. Atinosfera je po-tpuno z-agušljiva i nesnošijiva. Demagoški obzi;i proviruju kroz svaki po.tupak vladinih ljudi. Poced toga zavladala je nemarnost i nerad. Stvorena su dva odboira za pomoć, jcdan je u Parisu a drugi u Nici, ali je rad u njima labav i neiskreai te ti odbori ne vrše ni pravilno ni savesno dužnost, koja iin je namenjuia. Novčame zloupoirebe su prevršile svaiku meru. i kaiko će se sve to raspctljati, sam Bog zna. Cujemo da je Stojau Protić zapretio opozicionim poslamicima, kako će se on s njima razračunavati. pa to je njih jaiko ozlojedilo, i oni njemu preite još više. Pašić i Protić nisu u stamju da sasave kabinet od jačih i solidnijih ljudi — spsJi su na proste kretene i prišipetlje svoje. lsto su tako opozicioni poslanici zabrimui politikom, koju Pašić vodi prema saveznicima. Podneče se inte-ipelacija o iome, kako se imaju shvatiti izjave Lloyda Qeorgie-a i Wilsona o uisjx>stavljanju Srbije. Po njihovim govorima izgkda. da ova dva najglavnija čoveka u čitavom sporazumu sarno daju nade, da će Srbija biti povračena u granice koje su bile pre rata. Judan napredmjak, bivši poslauički kandktot iz,avio je sledeće: ,,Mi sino do sada pomagali Pašićevu politiku i bili smo u potpunoj saglasnosti sa njom. ali smo u Parisu sa merodavnih mesta saznaii. da Pašić nije uro.o eksploatisati svoj uuicaj u Londonu, već zadovoljan ličnim pohvalama, propustio dobiti vrlo važne garancije od engieske vlade. Francuzima je to veonia žao, ali nam oni u tome ne mogu pomoći, pošto su vodjstvo poiitiike prtpU'Stili u engieske ruke, a što naša si.var u Engleskoj ne stoji bolje, krivica je, veil'e, do srpskih državnika i do Pašića. Pašić u poslednje doba nb'e sam neposredno vodio stvarl s Londonom, nego je pinstio da jugoslovenski odbor kao neslužbeno i neodgovctnio lice uzme na sebe ceo posao. Zato ćemo tražiti da Pašić odstupi, a ako }e to nemoguće izvesti, da. u katomet udju ljudi iz ojpozicije, koji će njegov rad komrolisati.“ Svakako, da će u Krfu doći do jakih sukoba 1 burnili sedfnica. samo velike rezul.iato odatie ne možemo očekivati, jer niko ovamo nije u stanju da se emanciipuje mreže u koju smo zapali. Gospodhi Dj. M. V. koji je pre neki dan doputovao iz Francuske pričao nam je razgovor, koga je pre n>e<ki dan iniao s jedh'Jn Amerikancem. Taj Amerikanac je doktor. studirao Je u Parisu i Wi'irzburgu, a posiednjih godiua bio je giasovit lekar u Sa*n Francisku. Amerikanac je vrlo iskreno I ot\ , oreno govorio, i kaizao je, da to nije samo njegovo mišljenje, nego da je to u opšte aimiričko 'stovatajije, jer su Aineričani, manje više, svi jednog glediš a. Daktor Ameriitanac rekao je sledeće: „Što se tiče družine rata teško je uuapred oprodeliti rok. Mi smo Američani spremni da rat vodimo i deset godina, aiko bude potretoe, i ako to naši inteiesi iziskuju, a u s anju smo načiniti t sntra miir, ako opet prilike to budu tražile. Pre rata u Americi je podeljeno biio mišljeoije — velikl deo je bio za mir, omoliko isto koliiki je bio i za rat. Danas je veli'ka većina, gotovo aipsolutna za ra>t. To je potreba za nas. Nema sumnje. da nas vezuje* istovetnost rase za Britance, ali je to mamji, upravo sporetdmi razlog, prema drugim bknim interesima Unije. Naša je država jedna od najvećih na sv*etu, i poslednjih decenija počela je voditi svetsku poli šku u velikom §ti'lu, naročito posle rata sa Španijom. I aiko smo ušli u red imparijalističikih sila mi smo ipak od sviju s;*la tzostali u pogledu svoje vojničke organizacije. Naša država od 100 mHijona stanovniika nije imala više od 35-000 stajaćih vojnika, upravo onoiiko. ko-liiko dirsže najmamje evropske države. Da očuvamo i raši;rlmo svoj položaj svetske siie, da održimo vodjstvo ceie Amerike (panamerikamismn) nama je potrebno da našu unutrašnju struJrdura prilagodimo aovotn

sanjn sivari, i zato nam je svetski rat dobra i jt<lma prilHta. jer je u miru to nemoguće bilo učiniti. Uzmite za primer tnglesku. U toj je zomlji odvratnost prema stainoj vojsci i opštoj vojnoj cbavezi bila tollka, da su oni kootimenialne na/;ode sažaljevali i služenje u vojsci nazivaii ,,robovanjein“. Ni jedan lakc popularam vojskovodja kao pokoiP.i lord Roberts nijc mogao ništa svojim agitaci.aima postići, da Engleze oduševi za opštu vojnu obavezu. Teic strahovita realmotst rata probudila je Engie/e iz njihovog tvrdoglavog predubedjenja. da su u toku raa moralf preduzeti one vcjaičke mere, koje su «• miru prezirali. 1 dok se Engleska militarizuje, dok Japam, inače militarna siia pivog reda, stoje oko Unijs dotlc ona resme ostati u svome starom položaju i sa zastarelim ukorenjenim gledištem. Rar. je potreba, da Unija or* ganizujc svoju vojnu siiu i da je dovedc na onu vistinu, koja je potrebna za' njen polcžaj u svetu. Nemci kod nas n'<3U baš omiijem, aii lh luuočito ne mrzirno, niti su nasm intere&i u takvoj suprotnosti, da se moramo boriti na smrt i živor. Zato smo gotovi, kao što vam pekoh. da svakog momenta zalključimo mir, ma da, — opet ponavijam — rat inože trujati i vrlo dugo. ■ Što se tiče tevtetrvemcije Japanaj kod r.as je ovako shvatamje. Jaman, kao azijutska sila, vodi sa svim zasebnu po-' litiku, i hna interese, koji su čisto japanski. Japanci hoće ii’ hegemoniju u Azi/i, u toliko pre, što su oni najsposobniji i najaktivniji azijskf narod. dok s-u ostali azijski na-* rodi apatični i indokntni. Japancimai' je cilj, da se b:ii narodi što više medju soboin iskrve, da se toliko csJabe i vojnički i ekonoms/ki, da njčma posle budil potpuno odrešene ruke. Japanci su u ovom ratu toliko zaradoli, oni su se toIiko obogatili, da sumnjam, hoće li ij jednu paru potrošiti za rafcne ciljeve u kojima b! moraJi što kori'Siiti i svojim sadanjim saveznicima. Ovako, sačuvani finansijski i vojnički, oni će toliko biti sveži i jaki posle svršenog svetskog ra a. da će bez veJike muke moćl pristnpiti ostvarcnju svojih zamašnib plamova u Aziji.“ Gospodi/n Dj. M. N. pričao nam jeda amerioki vojnici prave siinpatičan utisak, ali da kod francuskog stanovniš.va nisu mnogo omiljeni, jer plačaju bez pogovora najveće cene. pa ie nastala grdna skupoća u mestima gde se pojave. A i francueki trgovci, sa svoje strane, preteruju u cenania toliko. da se opet Amerikaaici buna, jer za jedntf stvar, za koju su darns plaitiii pet fra= naka posle pet dama moraju da plaćaju pemaest franaka. Na završetku- saznadoh da je Pašić pokušao da sastavi koalicioni kabinet iz sviju stranaka, ali se ta vest jo§ nije potrv”d4Ka. Ovdašnji samostalci l ostali opozicionari miŠJie, da je koalicioni kabinet moguć samo bez Pašića', (Medjuiim je Pašić uz saradmju dosa= dašnjeg kabinc.a obrazovao svoje novo ministarstvo, pošto je bio uzaludaai pokušaj sa koaiicijonim kabinetom i sivaranjeni siporazutna medju siranka= ma*. Op. Ur.) St, V. J. Podmornički rat NOVA POTAPLJANJA, Kb. Berlin. 28. marta. Naše podmoniice su ponovo potopile u Irskom moru i na istočnoj obaif Engleske 20.TO0 bnito tona neprijateliskih trgovinskih brodova. Nač-elniK ifirmr.-ilskog atožera tnomnriee, Njemačka Poraz nezavisnih socUaiista, i (Naročiti brzojav „Beogradskih Novlna“Jj Berlin, 28. marta. Pri užiin izborima za Reichstag u izbornom okrugu Nlderbarniro izabran je socijalista većine (Scheidemannovac) Wissel sa 25.132 glasa. Nezavisni socijalista Breitscheib je dobio samo 269 glasova. Kandidat socijalističke većine Wissel je izjavio, da prihvaća program državne politike i unutarnje reforme. Prema tome je ovaj izbor znak raspoloženja u krupnim spoljno-političkim pitanjiinao Najnovije brz. vijesti Skakanje kursa maraka usiijed nietnačkih pobjeda. ; OtaroClU braojav „BeozradskUi Novlni“Ji Stockholm, 28. marta. Pobjedničko nadiranje Nijemaca na zapadu prouzrokovalo je u utorak skakanje kursa maraka u Stockholmu za 4 i četvrt kruna, što znači do sada najveće skakanje za jedan dan. U privatnoin saobraćaju popeo se poslije podne kurs maraka za dalje 2 marke. Nova laž Reuterovog ureda. Kb. Beč, 28. mairta. Iz glavnog stana za ratnu štampif javljaju: Potpuno je izmišljena vijesf Reuterovog ureda, da su čete ukrajinskog sovjea ponovo zauzele Odesu, I da su u tome učestvovale i pomorsike boračke snage. Grad se i sad nalazi u rukama saveznih četa. U gradu vlada ređ i mir.