Београдске новине

I zl a z e:

dnevno u Jutro, ponedjeljkom poslije podne.

Pojadini brojevl: I 0 krefttrlma upoi|aOMUm 11) hnjnH ad a. I kr. 6tU pa tl]»»l a<l . . . lUIIClCld U 13 halare

Mjeoočna pretplata:

U tanreOg I a kra|..lma uaatjai kajaa I atapna

a. I kr. Ma u U ■aagraOu u Oaataraa a ku«a U manartilll. U ImHranatre

P»*ta. . 3 80 :• :■; :• E,

Oglasl po cljsnlku.

Jrodnlltvo: BEOGRAO, Vuko Karadžlća ul. broj 10. Telefon broj 83. Uprova I prlmanjo pretplata Tcpllčln venac bro] 21. Tolofen br. 21 Prlmanjo oglaaa Knoza Mlhajla uL broj 38. Telefon bro| 245.

Godina IV.

RATNI IZVJESTAJI IzvjeŠtaj austro-ugarskog glavnog stožera Kb. Beč. 26. aprlla. Na jugozapadnom fromtu nema nlkakvih važnih dogarđiiaja. Načelnik glavnog stožera. Dogadjaji na moru. Noću izmedju 22. i 23. aprila i>rodrlo je jedno odjelenje našili razorača u j u ž n o m J a d r a n u u o t r a n ts k i m o r e u z. U borbi s protdvničkim lakim borbemlm snagama j ak o j e povrijedjen jedan neprijateljski razorač. Naše su se jedinioe bezgubitaka i nepovrij ed je n e v r a tdI e tiazad. C. 1 k. zapovjedništvo momarice.

Izvještaj njemačkog vojnog vodjstva Kb. Berlin, 26. aprlla, Zapadno bojište: Napad vojsko generala SI x t a pl. A r in i n a protiv Keminela potp ii n o j e u s p i o. Kemmel, vis koji daleko gleda u flandrijsku ravnicu, nalazi se u našim rukama. PoslBe snažne topničke vatre prešia je pješadiia generala S i e g e r r a i pl. Eberharda juče u jutru na juriš. Francuske divizije. kojima je, u vezl ua englesklm četauia. povjerena odbrana Keniinela, i njima kod W i tschaetc i Dranoetera naslonjenl Euglezi, izbačeni su iz njihovlhpoložaja. Zauzeti su velik! granatski lijevci kod S t. E1 o i-a i samo ovo mjesto. Oovojono cu uiuogobrojne betonsko knće I izgradjeni cir.Jm !• P; j atic I bavarske trupe osvojile su jurišem selo i brdo Kemmei. Pod zaštitom artiljerije, koja je dojuriia uprkos nezgodnog zemljišta, prodria je pješadija na mpogo mjesta do potoka KemmeI a. Uzeii smo D r a n o e t e r i vis sjeverozapaduo od Veengelhoeka. Bojno ietačke eskadre napadaie su sa uspjehom kola i koione, kojima su bili jako posjednuti putevi u pozadini iieprijatelja. Kao plijen jučerašnje borbe javUeno je do sada više o<l 6S00 zarobljenika, većinom Francuza. Medju zaTobljenicima su bili jedan engieski i jcdan fraiicuskl pukovski zapovjednik. Južno od Somme nije se pred neprijateliskim protiv napadom mogao držati V i 11 e r s-B r e t o n n e u x, u koji smo bili prodtli. Daiji jaki protiv uapadi s 1 o m i 11 s u s e istočno od sela i pored šume li a n g a r d, lioju smo otell od neprijateUa. Bro] zarobljenika u ovom bojnom odsjeku povlslo se na 2400.-

Izmcdju A v r e i OI s e osim pokadšto življe vatre ništa značajnijcg. Na zapadnoj obali M o s e 1 e jurišale su saksonske čete na francuske šančeve i prodrie su u R e g n i e v i 11 e. Izvršivši svoj zadatak vratile su se sa zarobljenicima u svoje linije, Prvl zapovjednik glavnog stana p!. Ludendorff.

Talijanska tragedija. Poslije ogironmog sloma na Sočl, koju je nadiošla ziina pooštrila, osjetila je Itaflija sav teret i strahotu rafa, Ovo je bilo utoliko teže, što je u naibavcl životniih namirnica i sirovina zavisila od milostl svoiih saveznika. Sa rapidnim umanjivanjeim brodskog prostora Englaske naravno da je na prvom mjestu irasla i nevolja*'Italije, i to u dvostnnkom i trostnikom tempu. 1 Ova sve veća nevolja naiazila ja svei živijeg izraza u govorima, uličnim manifestacijama, u krvavo savlad'jivanoj pobuni i apšenju u masama. Danas se Itailija nalazi pred svojom ekonomskom i finansijskom propašću. Prema zvaničnim ižvještajima taiiJanske vlade iznosili su đržavni dugo\i Italij? 31. decembra 1917. godine 34,590.163.813 taiiijansikih lira. Ako se ovamo doda ostali d'ug, kao: interni blagajničkl bonovi. nepokrivene državne novčamioe i pozajmtoei emisionih bauaka, onđa nije nimalo pretjerano, ako se uluipni dugovi dižave procijene sa 50 milijardi lira. Italija Kllitl ftrafuiUlitVči /rd IĆll I I jJUS milijarđu, I đržavni dugovi mogu do konca 1918. god, marasti skoro na 70 miiijardli. Prije rata izmosilo je talijans'ko narodno irnanje samo 75 milijardJ, a danas, u vezi sa nastallm ipadanjem vrijeidmosti novca, rna će iznositi više od 90—95 milijardi. Prije rata račuoa ni su taiijanski državnl đugovl sa 15 milijardi. Ostaje neriješeno pitanje, ' o kome mogu njihovi finansijski političari lupatl glavu, kako će Italija inoči plačati kamate jednog za 50 milijairdi uvećanog državnog dug«, koji, uz otplatu kamata i amortizacijoim anuitet traži gođišnje 3 inilijarde lira više. Italija je prava zeinjoradnička državas koja nema uopšte nikakvog izvora za dopunu tako važnili sirovlna, kao što su ugalj i gvoždie. Naravno, da je pođmorski rat mnogo ipodveizao dovoz u uglju iz Engleske. Zbcg toga su čak i željeznice u Italiji i nmoge važne fabrike municije svoje nedov'oljne zalihe uglja morale dopunitl drvima, a ttme je cijena za drva skočila

na 400 talijanskih lira po toni. Još gore stoji sa privatnom Industrijom. Skoro sve fabrike, koje re rad'e baš za vojne ciltove, moraie su s« zativioriti zhog oskudice ma-terijata za g-oirlvo. O-nih malo fabrika, koje su ma ikaiko mogie nastaviti svoj rad. morale su cijene svojim produktiima povisiti u nedogled, samo da bi bllans njthovog prediuzeća -osfao u aktivi. Konoeim ovoga rata izgubiće Italiia svu svoju sposobnost za izvoz, pošio konkurenti u d'rugiin zemljama rade ipod mnogo jmvoijnijim oko'nostima. Uz svu ovu ckomonsku nevolju do-lazl još i strah pred noivom ofen'zivom Austro-Uga/rske. Vijestl Iz njihovog taibora priča-ju, da se, na cijelom frontu grozničavo radi na pripremama za odbijanje novih iiapa-daila. General Marazzi digao je u komori velike optužbe protiv vojnog vodstva. Njegova otkrića i-mala -u po svoj prilioi tu iposljeđicu, da ie većina armijd na talijansko-m frontu dobila no-ve zapovjed-nike. Franctfske ! engieskie pomoćne trupe đopmuiju poderotine, jer Italija nema više potrebnog ljudskog materijala, da bl lnogla svoje gubitke naiđoknaditi iz svojih rezenva. A prema ovoj vojsci, iznutra siabo], a duševno premorenoj, stoje irkupne boračke snage Austro-Ugarske. Odista, Itaiija ima đovoiino uzroka, đa drhti pred biidućiiošću. Posljeđnji čin talljansko tragedije već počinje. Ušla je lakomisleno u rat, • uzevši na sebe m amotr.i žig izdajuičkog kršenia ugf- v r -'•„ <la bi bila prisutiia, kau ouuu :./cdju soboni prom’nici dijelili kožu Austro-Ugarske. Ali ova Austro-Ugairska bila je svojom snagom jača od svih protivnika, koji su protiv njenih granica jurišuli sa halapljivom čežnjom. Nevj-e-rna Itailija do> bila je svoju uagradu ne' samo u vojničkom neuspjehu, nieigo ta-kodije i u ekonomskom siomu svoje zemije, do fcoga mora naskoro doći.

Pregovori s Rumunjskom. Ugovor o kouačnom miru potpisaće se za nekoliko dana. (NaroCItl brzojav „Beogradskib Novtna 1 *.) Berlin, 26. apriia. O savjetovanjima Kuhlmanna sa vodjama stranaka čuje se, da su trajala sat i po. Kiihlmann je dao detalje u bukureštanskom ugovoru o miru. Izjavjo je svoje žaljenje, što se pregovori odugovlače, ali da j-e uzrolc u tome, što se naročito kod ekonomslcih utanačenja moraju riješili mnoge

pojedlnosti, a to veoma dugo traje. U detaljnim pitanjitna n. pr. zaimteresovano je 40 njemačklh ressorta, zbog čega je veoma veli-k broj stidjelovača u pregovorlma. K fi h 1 m a u n je zatiin saopštio, dasu sada pregovori z a v r š e n i, apotpisivanje u g ovora o mirti biiiće za nekoiiko d a n a. Pregovod o Besarabiji još su u toku. Pitanje je t&ško, jer je stanovništvo sarno djelomice rumunjsko a C'tnografska granica se teško može ustamovitl, Kfihlmann misli, da su Rumunji sa uslovima o miru u glavnom zadovoljui. Onl trebaju veoma hitno inir u interesu osiguranja svog budtićeg razvitka. Vodje stranaka izjaviie su Kuhlm'annu svoje simpatije i osudiii napadaje, što su u posljeđnje vrijeme upravljeni protiv Kfihlmannove ličnosti. Dr. Kfiliiniann u Beču. — Vijećanja sa , bariniom Burianotn. \ Kb. Berlin, 26 . aprila. Državni tajnik za spoljne. poslove dr. pl. Kublmann, koji je sinoć otputovac u Beč, |da bi sa austrijskini ministrom spoljnih poslova, barunorn Burianom', otišao u Bukurcšf, govorio je na sa3tanku sa vodjama frakeija u parlamentu, opširno o pitanjima, koja su u vezi sa mmunjskim ugovorom o miru. Na mjegove izjave, koje su dodirivale i dinse stička pitanja, nadovezalo se kratko objašnjenje. Prema „ V o s s i s o h • Z e i t u n g 1 * dobili su iz izvještaja državnog tajnlka su- j đjelovači na sastanku ulisak, da 6e for- : malrii zaključak mirovnog ugovora sa Ru- | UnfliJjg^iUlU iJlil Li IlD jK.iti.Cv'iii fuku, Kako „Doutscbe Tageszeitung^ Idoznajo iz parlanientarnih krugova, govoriće državni kanoelar u pariamenlu, neposreRno poslije zaključka mtrovnog ugovora sa Rumunjskom, o političkom položaju, prr čemu oe se opširuije baviii za- ! ključkom cijelog istočnog pitanja za Isjemačku, nastalim uslijed sklapanja nfira sa Paimunjskom. Sa Balkana SRBIJA. Kalio je Bratiauu usrećio Srbe. U vremenu rumunjske neutraiiiosti Brafianu je, koj-i je tada bio ministar preosjednik i miisnistar vojni, obećavao Srbima sve moguć’e koristi, pa je izmcdju ostalog nared'o l)io. da se /a srpsku vojnu upravu izrad! 300.000 pari cipela. Kako sad ,,G a z e t a Buoares t i 1 o r“ donosi, Bratianu je ovu nabavku ustupto jednom svonte politič-

kom jednomišljeniku, bukureškom mi« lijunaru i tvomičaru lcoža, koji Je totti priliikom učinio vrlo dobar pazar. On je mjesto djonova i potpetica od skup© kože dao mnogo jeftlniju debelu hartiju. Ova stvar je imala još jedan do« gadjaj, koji se istina nije ticao Bra« tiauovog štićenika, kojl je svoj dobltak sa svim mirno strpao u džep, nego srpskih časnika, koji su u ovu stvai bili umiješanl. Srpski general S t e f a« nović je zbog toga stavijen u pcn« ziju a jedan srpski poručnik je od srp« skog ratnog suda osudjen na smrt f strijeljan. RUMUNJSKA. Ušća Dutiava. Medju mnogim pitanjima, lcoja sa imaju rlješiti pri zakliučeniu mira s Rumiinjskom od najvećeg je značata pitanje o nšću Dunava. Ako se hoće da ostvari \ r eliki projekt trajno osigurane veze izmedju istočnog i sjevernog mora i Crnog mora, onda će se, lcako ,,D. B. Z.“ razlaže, za svagda oduzetl ođ' Rumunjske policijski nadzor i politički monopoi nad ušćima Dunavu. Rumunjskoj se tte smije ostaviti, da po svom nahodjenju čini smefnje najvažnijoj tačci prirodnog spojnog puta izmedju srednje Evrope, Baikana i sje'vern'O Azije. Četvorni savez kao takav mora u svoje ruke uzeti dunavska ušća, ( mora ih za sva vremena za sebc osigurati. Dunav je upravo prirodna veza*, ko'ja spaja države četvornog saveza, o.n središnjim viastima pokazuja put, kojirn treba da podju poJitičlci r privreduo, kad što on u svnme donjem toku Srbiji, Bugarskoj i Rumunjskoj jasno diktiije pravac, kog se moraju pridržavati, da bi duševno, politički i privredno mogli napređovati. Dunav f slobodan saobraćaj od istočnog i sje« vcrnog mora kvoz ušća za Cmo inore četvorni savez mora sebi za sva vremena Osigurati kao dragocjenu tekovinu svojih krvavih pobje-da nad Ru« iminjskom. Odiučni dani na zapadu. Veiikl engleski gubicl. Kb. Bcrlin, 26. aprilać. Da su gubici engleski u posijednja’ vrijeinie bili \t-Io velilci, viđi se več 1 po tome, što se dopuna u opšte sastojl iz sa svim mladih regruta. Ratna zamorenost lcod staroisluženih vo'jnika j® jalco porasla. Često se puta dešavalo, da su ih sanitetski vojnici morali rastjerivati iz granatskih ljevaka, u kojiina su se on'i kao kod svoje kuče od« marali. Trajni veliki gubici i potreba, da se oni prikrivaju od javnosti, pobudila je Francuze, da se dopuue za iste četne dijelove ne uziimaju, kao u početku, iz svoga prvobithog dopunskog oicruga. nego iz svih dijelova fraucuske. Na taj su način gubici podijeljenl ua razne pređjele, te tako ne izgiedaju tako strašut.

PODLISTAK Branka Veijić. Nepostojanost. Jednoga dana, lcada je razum bio zaićljučau, kada je srce imalo slobodno kretanje, pored uzdaha privulda se patnia i bol i... I došla je na svet ,.ona!“. Rodjena od boia i patnje, zadojena očajanjein, krŠtena u plaču od tuge, dobila je ime: ,,suza“. Rošla je u svet, u društvu čemera I muke. Ročetnica je počela da gazi po vremenu. Shvatila je život brzo, bila je vrlo bistra i mud>ra, a pri tom i ambiolozna. Zavidela jo ulozl čoveka i rezonovala o njemu. Ta po čemu se razlikujem od čoveka? I on je podložan vremenu, kao i jai Ni on nije večan, kao ni ja! Ta zar l čovek nije suza kao i ja? Bog Je imao duge 1 jednoiike dane, ispunjene dosadom, društvo monotonije, viclik mu je bio mračan, razonodu uije poznavao, a zanianatnja nlje Lmaoi Jednoga turobnog jutra, posle neprospaivane noćl od stvaranja raznih kombtnacija, kada je đosada đostigia vrhunac, Bog je otvorio oći t hteo je Svetiost i ona Je došla. Svetlost je sfr nula i njen blesak zasienio mu očl, on •ih Je umorno sklopto, da se odmori, i bila je tama. . Bog je pogledom svojim, stvorio dan. Odmont je namenio san, zastro iga je*tamom i mazvao ga: noć! Kada je vidikom zagospodarila isvetlojt, ugledao je on tek tada, masu mepreglednu bez početka i kraja. Masu u svoj svojoj nagoti i siroitlnjl, masu ueupotrebUtviuI Om zahte da se masa razdvojl na zemUu i vodn! I

desi se preokret: zemlja zatutnji, voda zalclolcota, pribiraše se cla prolome zemijine ispuni, Proces razdVajanja svrši se! Zemlja se izdiiže nad vodom, povetarac zaćarlija nad njom, dla je prosuši. A talasi se u moru dizaliu 1 spuštahu, kao da su se borlli za prevlast svoju; i večdo tako bore se oko vlastl, talasi niorskl i zemlja, lcoja ostade pod vodom zarobijienai. Zahtevoin Njegovim, zemlja se uađigia nad vodoin, bejaše nepomična, a voda zadrža slobodne pokrete i dalje. Dan se pomolio, vedar kao osmeh detinjstva, lop kao niladost, ali liiadan lcao ijubav prema neprijatelju. Bog tada izvadi usijano djule iz vatre, 1 zavitla ga irreko neba. Djule otpoce da se zračl, i đan dobi toplotu. Kada je poŠao na večernji po-einak, pročara Bog vatru, a milijoni žiške rasuše se po ueby, na čelo stavi lcao predvodnik jedan ugarak, koji se čas razbukće i svetli, a ćas trne i gasi se kao žar. On je bio pratilac mnogobrojnih zvezda i dobio je ime mesec. I svetlost sunca zagrevala Je dan i krasi'lu ga. A ulcras noći bio je mesec 1 mnogobrojne zvezdie.. Sada Bog htede da skrati borbu taliasa i zemlje, i švakom dade ddsta zanimanja. Vodl je dao ribe. Vazduhu podari tice, koje otpočeše da pevaju: himnu ljubavi i sloge, bola I tuge, himnu osećanja l srcai Zemlji Bog odredi da bude stan zverova, veiikih l malih.' A na čelu te meuažerije htede on da ima sviesno biće, pomoća koga je trebao on da gospodari prirodom. Ko bi mu blo zamenik, pomoćnik, ‘ delilac truda 1 muke, radosti I sreće, all ipak da fcude pod njegovom kontroiom l da zhrisl od Njega, tvorca svega I svačega?

I jedna suza srećne pomisiii, suza koja je trebala da znači deobu muke i tru'da, suza kojoj je bila namenjena patnja, omače se na zemlju Iz Njegovog oka. Prionuo je brzo na posao, načinlo je stvora ođ zemlje, nalik na sebe I zadahnuo ga svojim dahom. Zcmlja natopljena suzom žalosti 1 radostl, bola 1 sreće postala je pokretljiva. AH tada je Bog ućinio prvu i poslednju pogrešlcu, pogrešku sa kojom svako dolazi na svet, greh koji ja urodjen; jer ga je Bog, kao otac i učitelj učiniio pri stvaranju života. Ukrao je od uspavanog stvora rebro i napravto mu drugaricu. I ođ tada, greh je bio oličen u ženi, a suza koja je postala od razmna, zanešcna ođ osećanjai. dobHa fe ime čoviđk. A da se nebi čovek, kao razumno biće, osiiio I doslcočio EJogu, on mu je odredio rok bavijenja na zemiji. Dakie večnost je bila I ostala samo u Božijjim rukama! A najsavršenija njegova tvorevina, to je njegova suza, njegov razum, njegovo osećanje: Božija suza 111 čovek. I tako je završavala rezonovanje ambiciozna suza, o postanku čovečjetn 1 o njihovoj razlioi. A ona, kao lcći patnje 1 bola, bila je malodušnija i bojala se stvarne grubosti života. Neiprekidnim koračanjem kroz život nigde nije naišla na radost, tegobe života.nije mogla da podnese, omrzla Je život i zaželiela je, da ode u gornje prostorije, u beskonačnu atmosferu. da s« izgubi u nepoznatoi vasioni. U toj želji, suza se istopila, Isparila i poletela k nebp! Magla je podigla, oblak je prlveo, 1 ona je ugledala onog... o kome je ganjala, ugledala je onoga, o konie je

mislila i maštaia, all lcoga uije poznavala. Otpočela je, da mu se pravda. Nije inogla da oipstane na zetnlji. 2ivot je patnjai U tijemu je izvor muka, a hrana brigal Pa i ou j© odmaltnuo rukom, mladost mu je pala u nemilost! Sreća joj se ugasila. Smrt joj rezervisala mesto... i... 1... tada se dogodilo ono, čeniu se ona, najmanje nadala. Bog je pustio svoj gnjev da plar.it! i besni, razljutio se, sevao je i grineo svojim baritonom na nju. Pozivao se na svoje zapovesti, na blaženstva, koje je Hristos ljuditna ostavio, po kojinta treba da se upravljaju. „Blaženl plačušči, jako ti utješatsja! Blaženi alčuŠči i žažduščl pravdi, jako tl nasitjatsja. Blaženi izgnanl pravdl radi.... Uši su joj brujaie, nemoć je obuzela, vidik joj se okretao I ona.... se našla najedaređ Gde? .... Ni sama nije ntogla da se osvesti: gde?.... Sve joj je bilo nepoznato i novo. Kao kalcvo scoslco čedo, zagledala je široke, lepe i čiste ulice. Posmatrala je zgrade, koje su se gordo dizale u svojoj slobodi. Čudila se Iepom uredjenju parkovS, veselim licima, uposlenhu ijudima, nasmejanim devojkama i zadovoljuim staroima. Ali nije imala vremena, da sve razgleđa i da se naidivl. Potisnata od svojih drugarica, utekla je u vodu široku 1 veliku, nepreglednu I lepu. Okretala se u njoj i pribirala sećanje: gde je? Ali u zarnani Geografija joj Ćejaše Ispaia sa odredjenog meista, pri nenadnom sletu na zemlju, I nije mogla da odredl mesto, okolinu I položaj gde Je zapaia. Drugarjce, su joJ se smejale i dovikivale: „Pogledaj prirodu, sv® odlše slobodom. pozledaj 'Jude tado-

voijne, a život teče svojim fokoml Ta zar ne znaš gde si? A ona još zbunjena od neočekivanog preokreia, padala je u sve veču zabunu. Ostavila ;e drugarice, da joj se smeju iza leđja, udaljila se od njih, i pošla je da đozna, ono, Sto nije znala. Talasi koji je ne poznavahu, izbaciše suzu na jmvršinu. I tu jo] gostoprimstvo pokazaše. Jedati čamac klizio je prcko talasa njoj, kao da je imao zadatak da je smrvi, da je pregazr. U čamcu su bile dve prilike. Ona ih je ugledaia! Sećala se njih, negde ili je videla, iii još bolje, poznavala, ill je može biti sittšala o njima, ill stt joj bilt itrddinet govora! On jo bio iep kao bajka, veiiki kao nada, blag kao vera, mlo kao ljubav, hitar kao veverica, sebičan lcao siroče, nepoverijiv kao neprijatelj! AU oči, crne Jtao ponoćut zločhi, bejahu upravIjene horizontu, lcao da su tražile kakvu lzgubljenu stvar. A ona, vitka kao trska na vetru, mlada kao proleće, sveža kao rosa, lepa kao ushićemje, nrila lcao uteha, iniala je usne jedre 1 rumene kao čaša neiskapijenog vina; a oči vragoiaste, siične po boji I neniiru talasima, skitais su po olcolinl i uvek vraćale njemu, da ga još jednom pogledaju. On okrenu glavu k njoj , uhvatf nien pogleđ na sebi: ,,Pouirquoi me rcgardez ainsi?“ Ona skrenu pogled ! ostnehnu se. Zatim gia pogleda ispitivački, a on produži: ,,Je suis bien aise de vous... voir!...“ ali mu ona ne dozvoli đa produžt, n<e sačeka, da čuje. ono što sluša svakog dana. Ona otpoče da se smetje lskreno i srećno, smehoin, kojt dolazl od srca. Nije slušala njeeov zbunien govor. brz