Београдске новине

Utorak'

28. maja 1918.

Strana 2. -r~. Sa Balkana. BUGARSKA. Bugarska uloga na Balkanu. ,,Dnevnik“ piše: Počcvši od mirovnih pregovora sa R’imunjskom i konačnog priključenja Orčke silama sporazutna postalo ie potrebno, da se ispitaju sva balkanska pitanja. Time su u isto vrijemc počele i spletke protiv Bugarske, od koiih je na prvom injestu, ona prema kojoj da Bugarska teži za hegemonijom na Balkanu. Naši nepriiateljski susjedi se naročito trude, da ovu spletku rašire mcdju narodima na zapadu. Ovoin spletkom je u balkanskim ratovlma došlo do pitanja o ravnoteži, Čiji odjek i 'sacla čujemo. Cudnovato je riješenic raznih pitania, kcja su u vezi sa ovom spletkom. \ GrČka hoće da postane velika sredozemnomorska država, Srbija se prepire sa Italijom i AustrO'l'garskom 0 gospodstvu na Jadranu, Runiunjska se priprema, da preotme moć 1 uticaj 'Austro-Ugarske na Balkanu, Ako mo■žemo objasniti, zašto Grci, Srbi i Rumunji vode takvu poliitiku. onda je ipak čudnovato, da ta ipolitika nailazi na pristalice tt zeinljama, koje su u prošlosti vodile sličnu borbu za švoiu slobodu i nezavisnost, kao i mi. Aii Čak 1 da bi bilo elemenata ?a bugarsku premoč na Balkanu, ova se ne bi mogla ostvariti, jer i medjunarodna poJitika ima svoje interese na Balkanu. kao kapiji za Aziju. Što se tiče ravnoteže, ova še na 'Balkanu može samo tfko ustanoviti, ako Bugarska, preko koje svi Iputevi vode na istok, bude dovoljno jaka, da ove puteve brani i osigura na njima slobodan saobraćaj. Bez ove pogodbe nema 'ravnoteže. Vidi se dakle, da naše narodno jedinstvo leži u interesti ne samo 'Austro-Ugarske i Turske, kao i u interesu bucluće evropske ravnoteže. _ 1 GRCKA. U ratu sa cijelim četvornim savezoni. „Vojeni Izvjestija" pišu: Čuje se, da je Grčka potpisala londonski ugovor u pogledu zabrar.e sklapanja zasebnog mira. Ovo znaČi, da se cijcSi četvorni savez nalazi a ratnom staniu sa Grčkom. Tiine postaje besprcđmetno sporno pitanje, da li se Grčka naiazi u ratu sa svimu đržavama četvornog saveza. Na dvaj način je Grčka nianifestovala svoju solidarnost s sporazumnim silama. Ovim potpisom se cijeli četvorni savcz našao automatski u ratu sa Grčkom. Poznato je, da Amerika nije potpisala londonski ugovor, kod Orčke je to gotava-čimenica - Znameniti krajevi u Srbiji.*) ‘ Njihova istoriia. II. Okrug požarevački. Braničevo. — V i m i n a c i u m. — Kao što je poznato Vhninacium je bio glavni grad gornje Mezije. On se naliodio na ohema obalama Mlave, pri njenom ušću u Dimav. Glavni i najveći deo grada bio je na desnoj mlavskoj obali, gde phžijivi i vičhi posmatrač može raspoznati još i danas tragove kako pravilnih ulica starog grada tako i čctvorougolnih trgova. Na levoj obali, iznad nekadanjeg grada a na jcdnom višem brežuljku, podignut jc bk) četvorougolni, veliki C a s t r u m,

*) Ostavljeno pižCevo narječjc.

sa okruglim kulama, gde beše glavni stan sedme Klavdijeve legije. Oha dela grada behu vezana kameniin mostom, čiji se stubovi još mogu viditj kad Mlava jače usane. Ceo prostor, na kome ic ovaj grad ležao, posut je mnogobrojmm ostaciina. Svoida se tamo nailazilo, a verovatno i danas, na temelje od gradjevina, patose od mozajika. na rbine od sudova, na komadiće od stubova. na rimske novce i t. d. Pre nekoliko desetina godina nadjen je veliki vodcvod, koji je polazio čak sa sela Velikog Crnića i k-oji je tu primao sve izvore što su izbijali kosom Lipovačkom, i odvodio ih u dno doline u ovaj grad. Vimmacium }e vrlo rano dobio srpsk-o ime B r a n i č e v o, ioš u ono vreme, kad je ceo ovaj kraj s njim zajedno bio pod Viizantijom. U Braničevu je biia stolica jedne episkopije i za vreme Vizantijskog gospodstva sedište jednog stratega. Kad su Huni porušili Viminacium, on je ostao u ruševinama, a Braničevo je bilo na brdu, oko rimskog grada. U ratovima vizanlijsko-magjarskim, u XII. veku, Braničevo su Magjari nekoliko puia cpsedali. U tlm ratovima spaljeno. cno se nije više nikad opravljalo. U docnije vreme se ovde nastanilo selo, koje se prvc, po rimskome Castellum zvalo Kostol, a docnije, kao i danas Kostolac. Od onolikog velikog Braničeva zadržalo se to ime danas na jcdnom parčetu zemlje na desnoj strani Mlave, u velikoj ravni izmcdju grada Kostoca, sela Drmne i Kličevca. K o s t o 1 a c. Godine 1380. i Kostolac je knez Lazar đao svojom poveliom inanastiru Gornjaka na uživanje. U Kostocu za đuga vremena^ s_u vadjenc stare rimskc ciglje, te su i najdalji krajevi tog okruga gradili svoje kuće staroin rimskom cigljom, koju zovu kostolačkom. — U samom Požarevcu nema ni jedne starije kuće, koja ne bi iinala pod od velikih, obično kvadratnili cigalja, donetih iz kostolačkih ruševina, sa žigom brcja Klaudijeve legije. U Kostocu ima ugljeni majdan, koji pcdmiruje odavna potrebu u gorivu mnogim industrijskim zavodima i privatnim domovima u Srbiji. Gradić Ram. Na Dunavu malo više Bazjaša nahodi se selo Ram, s. na kamenitomc rtu, što je iznad sela upro u sami Dunav, dižu se još vrlo dobro očuvane zidine građića Rama. Da li su Turci ovaj grad iz temelja podigii iii na temeljima kakvog rimskog utvrdjenja, nije utvrdjeno, ali se još i danas lepo raspoznaju osnovni oblici drugog utvrdjenja, koje je bilo podignuto malo niže, ispod sela, na jednoine višem brdu nad sanum Dnt.inimm i za Koje se rmsn aa jc cfelo rimsko. Ovi ostaci od građa zasuti su istina živim peskom a po negde prevučeni i tankirn slojem živice, travom obrasle, ali se ipak još vidi cla je imao oblik duguljastog čctvorougla. Tačnijhn ispitivanjem se saznalo, da je imao po jednu kulu na svakom roglju. Prema Dimavu nadjeni su tragovi od neka tri platna od zidova, koji su se ozgo ođ grada spuštali. Ovo ie mesto za RimIjane moralo imati veliku važnost, jer je i na protivnoj obali dunavskoj bio rimski gradić, podignut po svoj prilici radi obrane prelaza Dnnava. Ram je i za vreme Turalca imao velike i vojničke i trgovačke važnosti. Trgovačku mu važnost kazuju još dobro očuvani zidovl veiikog karvatiseraja, sagrađjenog od tesanog kamena. U pfostoru ogradjenomc tim zidom nahodi se danas crkva ramska. Ram uvek pa i do u najnovijc doba važna

BEOGRADSKE NOVINE je izvozna tačka na Dunavu, naročito za izvoz svinja, debelih ! mršavih. Q o 1 u b a c je tvrdjava koja se ođržala najbolje od svih starina u ovom okrugu. Golubac je na Dunavu, gotovo prema Mudavi. Ona Je baš na ušću onog tesnaca koji ulazi u Dunav kad več prodje banatsku ravnicu, pa udari u planine desno srbijanske, a levo erdeljske. Sva je prilika da je ta zidina još iz rimskog doba. Za srpske države bila je to važaa tvrdjava, a kasnije su je držaii nekad Magjari a nekad Turci. Letopis pominje, da je na Golubcu 1428. godine palo mnogo turske i hrišćanske krvi. kad se pokušalo da se ona povrati od Turaka, ali je sve bilo uzalud. Tvrdjava ima osam debelih okruglih kula, koje su vezane jedna za drugu zubčastim zidovima, koji se verugaju na strmenitim stenama na kojima stoje kule. Dole ima tri kule i zid za topovc, od kcjih se jedna zove š e š i r-k u 1 a. Vrlo je teško uspeti se u tvrdjavu, jer je stari put sa sviin oronjen, zasut i u trnje zarastao. Tu su se nalaziii konradi od strela kojima ss služilo u boju pre baruta. U dolji sa zapada, od kuda se dolazi u Golubac, bila je iedna džamija i jedan turski hamam, pa je to porušeno po naredbi kneza Miloša. Pola sata na zapad od tvrdjave Goiubca, na dunavskoj obali, grad je Golubac, sve na zidinama nekog starog grada, u koine su se nalazile mnoge stare stvari. Isjod grada Golubca, opet na obali Dunava, nalazi se Gradac, čije se zidine i danas poznaju, a jcš niže niz Dunav stari ie grad Ćezava, iz koga se neke starine nalaze u beogradskom narodnom mnzeju. Od Goiubca na više uz Dunav, kod Gradišta, iina ostataka ođ nekog starinskog grada. al! jc to svc zub vremena jako porušio. Jedan letopisac drži, da je tu biia rimska T a 1 i j a t a. Živi pesak. Mislimo da nećemo pogrešiti ako ovde pomenemo jednu karakterisiiku zemljišta ovog okruga. To je živi pesak, jedna ogromna nevolia, kojima je on sused. Živog peska ima i u krajinskom okrugu, ali ga je u ovom okrugu najviše, od Rama do Golubca. Gorica, veliko brdo na istočnoj strani grada Rama, koje udara u Dunav, pešćara je od svojih 1000 hektara prostora; druga je pcščara iza sela Zatonja, oko 60 hektara, treća je na zapad od Velikog Gradišta, izmedju građa i kisiijcvaćke barc, i ova je oko 60 hektara; čstvrta je peščara najveća, jer zauzima dugačak trougao izmedju Peka, Požežene, Bikotinca i Vimaca, pa se pruža na Dunoir nrAlvrv I Trln — — — že imati oko 2000 hektara. Silna ustoka (ftošava), koja u Pođunavlju gotovo jednu trećinu cele godine duva, na sušnom vremenu diže obLake ovoga lakog peska i nosi ga te zasipa njima svako rastinje, p.a čak i veliko drveće i kuće po selu. Strašno je viditi u selu Vinchna, u Požeženoj ili u Bikotincima kuće do streje potonule u tu suvu vodu, koja ume potopiti, a ne ume oticati dolde je opet struja vetra ne bi oduvala. U Veljkom Gradištu oseća se živi pesak u samorn gradu ier je tu košava osobito silna. S t i g. Kad sc izadje iz Gornjačke Klisure i ostavi za sobom sivc krševe od planina, što su Homolje pregradšle, odmah se otvara široka raVan, koja se do Dunava besprekidno proteže i koja biva sve šira što god se bliže ovoj velikoj reci primičemo. Tu je S t i g, jedn.a od prostranijih i osobito brižljivo obdelanih žitnica Srbije. Osim to-

ga što je Stig rodan 1 dobro obdelan, on se može pohvalitl I time, što Je snaga njegove glavne reke Mlave u Industrioi upotrebljena obilatije nego snaga koje druge reke u Srbili. Veštačkl mlin u Malom Crniću, kako po ogromnom razmeru u koine je podignut, tako i po prostranstvu radnje, može se takmičiti sa svima zavodima svoje vrste u Evropi. Ovaj je mlin uvek snabdevao svojim finijim brašnom sve brašnarske trgove u Srbiji. Drugl je veštački mlin u Bratincu, pored sanrog druma koji vezuje Požarevac i Gradište, a osim oviii nahode se na Mlavi još nekoliko mlinova prostijeg stroja. Petrovac. U sredini gornjeg Stiga nahodi se najglavnije mcsto ceIpg ovog predela, Petrovac. koji ie pre dvadesetak godina izgledao kao kakvo veliko se!o, ali je brzo napredovao tako, da je danas lep I mnogoIjudan grad. Do 1859. godine ovo se mesto zvalo Svinje, a tad.a ga knez Miloš prozove Pctrovac. Na nekoliko kilometara na zapad nahodi se selo Dobrnja, gde je rodjen Petar D ob r n j a c, jedan od najvidjenijih vojvoda o buni na dahšje. Mogućno je, da je ovde, gde je danas Petrovac, još i u stara vremena neko veće mesto bilo, jer se u neposrednoj okolini inogu raspoznati tragovi od nekih starih zidina. Ždrelo Braničevsko. koje se danas obično zov>e Gornjačka K 1 i s u r a, načičkano je ostacima starih utvrdjenja. Ova klisura, kojotn Mlava iz Homolja otiče, đolazi u najredje prirodne lepote u Srbiji. U njoi je manastir G o r n j a k, koji se nahodi u takvom jednom sldopu od bregova i planina, da ga nije mogučno viditi pre, đok se baš predanj r<e dodje. Manast.'r je pored same reke Mlave na levoj strani'. a ođmah iza njega s druge strane viđi se kršna, kaine- 4 ' nita strana Krilaša, planine od nekoliko stotina metara. U toj strani ima nekoliko pećina i u jednoj cd njih, odmah iza samog manastira, nahodi se neka stara isposnica bogomolja i ćelija, sa czidanim grobom nekog pustinjaka. Misli se da je to Sv. Gligorij e. Gorniak je zaclužbina kncza Lazar.a, koju podiže 1830. godine i darova joj ne samo mnogo seia ncgo i ribnjake na Dunavu. Dalie ođ Gorniaka, uz samu Mlavn, u jednoj tidolini, nalazi se ,,M i t r o p o 1 i j a“ gde se lnisli da je sedio vladika braničevski, a malo više od tog mesta je „Blagovešten j e“ u kcme je, veli se, živio duhovniik V i s a r i o n, koji je nekako posle auuu Dcspuia Oicvailil 'VlS’JKOg' POzvao poznatog Radosava prepisača svetih krtjiga, te mu je prepisao ievanđjelje i druge ncke knjige (Stojan Novaković: Arheološka izložba u Kijevu). (Nastaviće se.)

Dnevne vijesti lz švedskog noviiistva. Kb. Stockholm, 26. maja. „Svenska Telegrambyrau" objavljuje izjavu, u kojoj saopštava, da će se starati o tome, kako bi švedsku štampu i nadalje snabdjevala vijestima. i ako su sporazmnne sile osnovale svoj dopisni nred. Dalje, da odbija sve pokušaje spora'zumnih sila za prekupIjivanje jcr hoće. da svoj položaj švedske nezavisne ustanove zaćrži slobodan od svakog stranog uticaja.

ću im ga predati. Neka ga nose onamo, od kuda su ga i doneli. Smestio je samar u kelneraj, uspremio po radnji, zatvorio kafami i otišao da spava. I samar jc inirno ležao u keineraju, očeluijući sutra nove poslove. II. Ujutru je Bogosav prvi svratio kod ,,Jeiena“. Bio jc straliovito inaniuran od s noćnice. Da bi razgalio mamurluk, popio je za nepuno pola časa tri kavc i dve čaše sode. —- A šta ćemo sa ovim? upitao ga Je kafedžija prc nego što ćc da sc digne da podje. — Ja sam piatio sve! odgovorio mu je ovaj, misleči da kafcdžija hoćc da govori o nckom neplaćenom računa cđ sinoć. — Ama, brate, nisi ništa dužan! Nego se stvar odnosl na nešto sasvim drugo. Evo! Govoreči to, pridje kehieraju izL vuče samar i pokaza mu ga. — Pa, šta? upitao je prvi. — To jc tvoje? — Kako? Moje?! — Da, da! Ti si ga sinoć ovamo doneo, zajedno sa tvojiin drugovima. Dakle, cvo ti ga natrag; ja sam ga sklcnlo ovde dok jedan od vas ne dodjc. ' Tek se sad Bogosav postcpeno : priscćao sinoćnih ludorija. Bilo ga je takoreći sramota od samoga sebe, a kanio ii od kafedžhe. — Sta sad da radim?! pitao se primajući samar 1 vraćaiući se natrag siolu. Nije smeo da izađje iz kafane na u!icn sa njime u rnkama. Bio bi pr€«U metom, radotnalih pogleda.

— I kuda ću sad’sa njime? razmišljao jc dalje. U tom momentu udjo unutra malstor Milc, obućar, koji je važio kao dosetljiv čovek. — Da zapitam njega za savet! senu mu iznenadna misao. — Dobroj‘tro. dobroj'tro! pređusrco ga je, pre nego što je majstor Mile i pomislio da pozdravi. Zatim, nckom prekomeriiom predusretljivošću pozva ga za svoj sto, naručujući kafedžiji da skuva i za njega kavu. — Tebi mora da je upalio Ioz, kad si tako rano počeo sa ČaŠćenjem? — Daleko je od toga, ncgo tek onako! Kao velim, sad ja, drugi put ćeš ti. Gdgovarajući ua ovo pitanje, tražio je izraze: kako da prcdje na glavnu stvar i zamoii za savet. Pošto su pretresli razne obične sitnice, osmdli se na kraju krajeva: — Ali, sad da predjem na jednu stvar, zbog koie mi je potreban tvoj savet. Ispričao mu je sve do sitnica, od početka do kraja, dć trenutka kad ma je jutros kafedžija predao nemili predmet. — Šta sad da radim? Reci mi! Majstor Mile se slatko nasmeja. — Cudio sam se. kad sain ugledao samar uz tvoju stolicu. Poniislio sam, Boga mi, da si promenio profesiju. Još sam se sprcmao da ti napomenem. da jc posao rentabilan. bar za sada, ali da zahteva jakih fizičkih napora. — More, nije m! do šale! Nego pomozi. Znaš li, da se stvar može smatrati kao kradjsjia! A ja ne žcliin da idem u policiju. „ -« — Pa, potrudičemo se,, * -

Posle ovoga produžili su da govore tiše. Izglcda da su bili našli naČin, kojim ćc se Bogosav izvući iz platke. — Molim te, zadržl ga u kelneraju do podne-, dok se ne vratim! Obratio se tim rcčima kafedžiji, plaćajući mu što je popijeno. — Saino dotle, duže ne. Jer, ja ne smem tudju stvar držati kod mene, i predaću je posle toga vremena prvom stražaru. Posle lupajte glavu vas trojica, kako znate. — Ne brini, biću tačan. Kakav su zaključak Bogosav i majstor Mile doneii, nije se moglo dokučiti. Ali je Bogosav od ,,Jelena“ krenuo pravo n Fišekliju, mesto da ide na posao. Kad Je došao do kafane pred kojom je juče ležao samar, zsustavi se, poče da rasmatra da II js to tu bilo, pa onda prikupi svu hrabrost i hiadnokrvnost I tidje unutra, U kafani je bilo sve kao 1 obično. — Dakle, ovde se ne zna ništa o nama trojid! Tim bolje, bar ću izvesii stvar kako treba i oslobođiti se jedne bedc! U cvom rezonovanju seo je za sto, pozvao kelnera i naručio kavu. Kađ je ovaj urlužio i doneo mu narućtiio piće, zadržao ga je pitaujem: — Nije li vam poznat iedan nosač, Kome je j'uče po podne tikraden samar. Trudio se da pitanje npravi kclneru potpuno mirnim f odmerenim tonom, što je ovcmc stvorilo mišljenje da je preobučeni policajac. — Da, Juče je nosaču Marku nestalo Ispred naše kafane samara. ~ A gde je taj nosač sada?.

— Odneo je neke stvari tu u blizini. Vratiće se ovamo najdalje za pola sata. Kelner ga nije prevario, jer se traženi nosač pojavi pre toga vremena. Bio je sav oznojen i brektao je od umora. — Uh. brate, a!a sam se umorio! Nije šala. Teret veliki a pleća nenaviknuta na novi samar. Ah. samo da mi ga je pronaći!... Bogosava su na ove reči zasvrbila ledja, ali ipak održa svoju pjividnu hladnoki'vnost. — Kakva jc nevolja stari? Ko tc je to naljutio? — Ama, gospodiiie, juče mi neka vucibatina ukrala samar! Bio je tu, pred kafanom, prislonjen uz zid. Dopao mu se, pa ga pridigao. Najžalije. mi je što takav samar danas ne mogu đobaviti. Bio je islužen, ali ipak za moja pleća dobar. Postavljen je bio kožom, a unutra mu je bila kozja dlaka. Kad ponesem i najveći teret, ne osećam ga. Ne žulji me. Divota! Juče sam ovaj drugi kupio, aii ni prineti. Piatio sam ga 23 krune, i opet nije kako treba. Balđisao sam, kao da sam tri dana vukao najveće terete. Rezignirano je nosač završio istoriju o svome starom samaru. — Nemoj očajavati stari! prihvati Bogosav. Niie sve izgubljeno. Onoga ožari zračak nade — Blagodareći meni i mojim drugovima, uisj pokrađen. Neka su deca; doduše, pridigla bila samar, ali smo ih srcli bJizu opštine, odnzeli im ga i sklonili na sigurno mesto, đok rau ne nadjemo sopstvenika. — Sine moj! kliknuo je razdragano nosač, otskočivši od stolice i požuri

BroJ 141, . - ■ —« Poslijc zapljene bolandskih b-odova, Kb. Ameterdain, 26. maja. Kako jedan ovdašnji list doznaje i:f jRotterdama, pami brod „Eijidik** ot. pulovaće iz Holandijo čim s ignc iz Am0. rike vijest, da j« otplovio pami brodl „Java“. Nova Imena njemačkih nijesta u BrazIlijL Kb. Bem, 26. maJa. Kako ,,T e m p s“ iz Rio de Janeiro javlja, vlada je riješiia, da nazive svih njemačkih mjesta zamijeni s brazilijanskim. Engleska niisija u Uruiniaju. Kb. Amslerdam, 26. maja’, Prema jednom ovdašnjem lislu ddiznaju ,,Times“ iz Monteviđca, <la jd tamo stigia jodna cngleska misija. Na čelu misije jo Maurice Bunseu, bivši engleski poslanik u Beču. ir.-...— . ■■■■■ B5 --..',J Grad i Gkolica Dnevn! kalendar D a n a s je utorak 28 roaja, po staroo 15. maja. — Rimckatollci: Augustln; pravoslavni: Pahomije Veliki. Blbiloteka 7 . a pozajmicu (Balkanska ulica br. 1, Hotcl Moskva). Otvorena ođ 10—1 sat priic i otl 3—7 sati posllje podne. Kinematografi: Voini kinouKralja Miiana ulici br. 56 (Koloteum): U 3, 5 i 7 sati posl.je podne predstave za gradjanstvo. — C. i kr. g r a d j a n s k i k i n o na Terazijama br. 27 (Ptrisj: U 5 i 7 sati poslije poune opšte predstave. Casnićka i cinovnička kasina otvorena je počamod 15. iebruara do 11 sati u noći. Clk. vojnički dom: Citaoniea, soba za pisanje i igranje, kantina. Olvoreno od 7 sati izjutra do U sati uveće. Slobodan pristup svakome vojniku. Beograbski orieum (u zimskom pozorišiii, prije Boulevard): Početak predsbive u 8'30 sati uveće. iN oćn a - si uzb a u ijeltainama: Od 2G. maja do uključivo 1. juna 1918. vršiće noćnu službu u iietigradu ove Ijekarne (apoteke): Miciil, St.-.ra Crkvcna ui.8; Kušakov i ć, Knežev spomenik 2; S e k u 1 i ć, Takovska ul. 37, i ljekarn3 „Crvenog Krsta“ Beogradska ul. 2. C. ikr. savsko kupatilo. Otvoreno cijell dan. Za vrijeme ot.aranja ratnogmosta — ud 7 do po! 9 prije podne — ne će so vršiti prijevoz posjebiaca kupatila. Saobraća; ssa ratnusn mosta Izuiedju Keograda i Ztmtina obsutavljen je svakog dana od 7—8 du sati piije podn« od 12.30—2 sata posiije podne. Kužna boinica: i’osjeia nije dozvo« Ijena. Obaviještenja o boiesmcima dnevno ođ 11 do 12 sati prije podnc nauiazu u bašta boinićke zgrade sa strane Vidinsuc ulice. Posjei boiesnika u bolntcama: U boinici ,Brčko‘: od 2—4 saia poslije podne. U bolnici pBrunn’*: od 9 - 30—12 sali prije podne i od 2—4 sata posiije pod.ne. — U c. i k. građjanskoj bolnici: u utorak, ćetvrtak i nedjelju od 1—3 poslije podne. Rimnksfoiićk# elužbn Božja 113 Tje* lovo (30. maja). I. U žu p n o j c r k v i: U 7 sat! U jutro i poslije tjelovske procesije (oko četvrt do pola 11) tthe sv. mise. U pol 7 sati uveče majska večernja. II. U dvoru: U 7 sati u jutro tiha sv. misa za vojništvo. U 8 sati svečana sv. misa, posliie koje će krenuti tjelovska procesija i to kroz uiice Kralja Miiaua, Resavsku i Poslaničku, opet u dvor. Pristup u dvor ima na Tijelovo svako. Narodne dobrotvorne predstave. (,,H as a n a g in ic a“.j Danas u četiri sata popcdne prf« kazuje se ,,Hasanaginica“ za učenike c. i k. reaine gimnazije. Suira, u srijedu, za ostalu publiku matineia ,,Hasanaginice“ u 4 sata popodne. Uiaznice za ovu predstavu prodavaju se u knjižarama ,.Jugo-iscok“ i S. B. Cvijanovića. (Lože u poia cijer.e).

Bogosavijevom stolu. Od sline radosti hteo ga je zagrliti. — Neka, neka, stari! umeravao ga je ovaj— Daj gospodinu da pije šta ‘oče! zapovcdnički Je dreknuo r.a k-elnera, da se ovaj trgao. — Ne, ne, stari! Nisain ja došao radi muštuluka. Pošto je odbio njegovu ponudu, obratio se kelneru: —• Daj ti njemu nek pije šta hoče, kao čast od moje strane! — E, Bog te živio, sine! tronuto je zahvaljivao nosač. — Mi smo, nastavio je Bogosav predali tvoj samar na čirvanje kafedžiji kcd „Dva JeJena“. Otidi tamo. zatraži i dobićeš ga. — E, veliko hvala, gospodine! Pošto je stvar ovako izveo, posedio je još neko vreme, da potom plat! račun i oprosti se sa nosačem. ospokojen što je dobro uspeo. — Mogk) je ispasti i gore, đodao je u scbi kada je preiazio prag od kafane, pri iziazu. Hvala Bc.gu kad se ovako svršilo. in. Istoga dana, oko podne, došao je nosač kod *Dva Jelena“. Bio je „amalski“, trešten pijan. Stari samar dobio je natrag, a kupljeni prodao i sav. novac propio. Nije mario što se izložio trošenju novca, samo kad jc ćo svoga starog samara opet došao. Isto tako Bogosav i Nikola nisn maiili više, da so mcSaju n nj gov zarat. To je istorija ovog samara u jednoj šetnji Beogradom. Ona trcjica ne vole da se na nju podsećaju. Probajte da ih na nju opomencte, pa ćete videtl šta ćete dobiU.