Београдске новине

BGDOadSKG MlE Br. 156. BEOGRAD, srijeda 12. juna 1918.

Iži az e:

dnevno u Jutro, ptntd]»l|taim poslije podne.

Pojedini brojsvi: • BmkKi I o krcJiTlmi 1 fcr, W» p* eUenl *l\ . . . I flbfeftHilit • 9 • • li • T'• "• • 12 hfllvffl

MjeseCna pretplata: ueoaldlnuUa ofl BMnfMHnV • ••#••••••• Ofileel^po oljenlku.

2 00 8 —

fredništvo: BEuuRAO, Vuke Karadtlfa ul. bro] 10. Telefon bro] 83. Uprava I prlmanje pretplate Topjltln venao hro] 21. Telefen br. 28. Pdmanje ogleu Kneia Mlhajla ul. broj 38. Telefon bro] 249-

Godina IV.

Odlučni dani na zapadu. Nijemci probili i četvrti neprijateljski položaj. Za vrijeme majske ofenzive zarobljeno 75.000 vojnika.

Nijemci na Marni.

jesospušiaju doOise. prodr 11 smo do Ribccourta. Broj zarobljenika popeo se na proko 10.000. Time je porastao broj zarobJjcnika pri vojnoj skupini njemačkos prljestolonasljednlka od 27. maja do sad 11 a nekih 75.000. Na frontu cd Olse đo Relmsa položaj je nepromijenjcn. Ozbillni ncprijateijskl napadi sjeverozapadno od C h a t e a u-T h ie r r y-a slomljeni su uz volike Kubitke po neprijatelja. Prvi zaoovjednik glavnoK stana pl. Ludendotif. Istina i fantazija o srednjoj Evropi. Od prof. dra. S. Saengera, Berlin. Odista je potrebno, da već jednom bude jasno, šta ona gomila probloma o srcdnjoj Evropi za nas, za našu sadašnjost i našu neposrednu budučnost znači. Nepodnošljiva politička rontantika, — koja se prebacuje u fantastičkim !rreds.taivania, i služi za priinjer, lcako se javnost ne može obrazovati za politioko mišljenje, — preovladjuje, otkad je izišla knjiga Friedricha Naumanna, te ju stavila u svačija usta. Naumann je dovršio svoj rad 1915. godine u maju. (Datum se ne smije i 2 gubiti iz vida). Način odličnog publiciste poznat je: On je majstor u umjetnosti, kako treba umanjiti teškoću ijubaznim nagovaranjem 1 gladjenjem. to jc ono, što Engiezi zbvu vještinom običnog čovjeka, — tako da se njeno svladavanje može smatrati kao neka posve laka stvar. Pošto je on istupio za jednu iđeju, ne kao prvi, nego kao najdarovitiji u stilu i književno neobično ugodan popularizator, — to mu se ovo u stvari ne baš neopasno postupanje moglo i ostaviti. Ou je spominjao korsku državu. Pričinjao se, kao da smo svi duševno udešeni za to. da srastemo u jeđnu cjelinu. Trebalo bi samo nekog spoljnog oblika, da bi se stv r orila neka državopravna iinponirajuća sika. Knjiga je učinila ogroman utisak, pokrenula je •pojmove, koji od onda nemaju mira: pokrenula je ekonotnske i političke dogovore svih vrsta i dala im krila. To je djelo, kojim se može ponositi jedan publiclsta. Ali — inia stotinu tih ,,ali“, kojima se đjelovanje Naojnannovih političkih fantazija mora ograničiti, da bi se cijell taj pokrct skrenuo u staze razuma, politickih mogućnosti i onoga, što se može željeti. Jezgra ovc srednje-evropske niisli pornalja se. ako se sjetimo na prirodu saveza, koji je nekada skloplo

Bismarek pod sasvim drugim okolnostlma i pri sasvitn drukčijoj ukupnopolitičkoj perspektivi. .Već sam majstor naglasio je, da je savez sui generis, t. j. svoje naročite vrste. On je kasnije kritičkim i i>olemičldm dodacima kao i svojirn sudjenjem (u ,,Mislima i uspomenarna“, u novinarsldm Članchna) sant potamnio ono, što je u ovom savezu sudbonosno. Mi smo vldjeli, da čak i jedan čovjelć, kao naš prodjašnji poslanik u Ivondonu, sve to tako predstavija, kao da je Bismarck u ono doba bio voljan, da našoj kontinentalnoj orijentaeiji dade drugu osovlnu. To je iz osnova netačno. Naša kontinentalna orijentaclja ima jedared za svagda ovu jugoisiočint osovinu. Naša politika nije sve do danas inogla. niti se može udaljiti od posijedica ovog sudbonosnog osuivanja, a da ne tida« ri u prazninu. Jedan njemački državnik ne bi bio vrijeđan ni jednog metka, kad bi ma i iza trcnutak zaboravio, da ita mjeslu, gdje se ttalazi Podmtavska Država, rnora postojati likupnaJflijstrijska država, ma kakvti struktura 'imala i tna k'ak'av odnošaj bio Izmedju ' njenJli naroda. Naravno, zato mađmašnjc tijegov austrijski interes ono čisto formalno. Svaki korak za stvaranje r.ekog' modus vivendi-a tnedju narodima monarhije. za preporodjaj jedne ukufmo-austrljskc državne ideje ptirodno budi njego_v najživlji interes. On ne ćo smjcti zaboravitl, da je ova Monarhija prestaia postojati kao čisto germanska sila. Ta to je bi’a sndbina Evrope, k'jja io đovclc Jj cn političar! i politički šegrti iz saveza, protivnog Austro-Ugarsko-j, ovu smatrall kao ntasu za likviidaciju, pa je kao takvu stavili u račttn. Odatle se zakijučuje, da je defenzivnl savez izmedjit srcdišnjih sija sklopljen ne za datias iii sutra;mego za sve istorijsko vrijeme, koje se može izračunati. Da* Ijo se zaključuje, da doduše sve države, koje u ovom savezu sudjeluju, ne satno u 'svojim unutrašnjim granicama zadržavaju svoju samostalnost — ne samo da ostaju gospodarl svog kulturnog i ekonornskog razvoja, nego I da su se spoljno-politički taman toIiko vezale. đa se više tte može zamisliti rat, koji bi vod'ila jedna usamljena grupa. U tome je odlučna crta ovog saveznog karaktera. Grof Aehrentha! je govorio još poslije bosanske krize, koju Podunavska Država ne bi bez opasnosti mogla savladati bez Njetnačke. kao da je „uostalom svaka od obadvije ugovorne strane takodje spoljno-politički slobcdna da radi otto, što joj se prolit!je“. Ali to je već onda bilo satno u pola istrua, da ne kažetno više. a danas je iz osnova netačno i zavadja.

? .Več u priroidi ovog đefenzivnog saveza- leži za obadvije strane izvjesno ograuičenje njihovo spoljno-politlčke samostalnosti. Ovo je tako očiglcdno, da političari uopšte i ne tnogu diskutovati o potrebi izgradnje jačeg saveza izmddju Njemačke i AustroUgarske. Uvidjavnost o trajnoj spoljno-političkoj vezi ovih dvlju sila postojano je rasla u toku posljednjih deset godina. Istorija postanka svjetskog rata, pa.čak i vojnička priprema za nj u Njemačkoj, koja Je počela doživljajem opasnosti balkanslcog rata, otvorili su oči eak i večini skeptičara. Ma kako da u pojedinostima budu izgledala vojnička, po-litička 1 ekonomska utanačenja: agresivne namjere prema spolja, na primjer protiv našilt sadašnjili neprijatelja, rnože im podmetati samo zla volja. Sva ta utanačenja imaju da služc samo n svrhu da osiguraju naš državni položaj i ti granicarna željeniit koristi, takodje ekonomski, a protiv svih nczgoda. kojo naši protivnici sa zapada imaju za nas u pripremi. Ona ne ee nikada ni moći ni smjeti važiti kao naknada za slobodnu svjetsku trgovinu, za uspostavu svega onoga ckonomskog rada, kojirn je ujeinački život •za posljednjih j pedeset godina u onolikoj mjeri obo- | gaćen, i koji j'č postao nosilac naše [ cijelc kulture. Ja ne mogu misliti, da se u glavi odgovornog njentačkog državnika ugnijezdila zamisao, da naša budueuost leži u pravcu jugoistočnog imperijaiizma. Ova je tnisao sko-ro smiješna za onoga, ko odista ima preeled uad okolnostiiua u i'urskoj i tnogućuostima u Maloj Aziji, ma kako na to navddila okretna i ne baš nevješta litcratura. Molim vas, ^redstavitc tok rata u Aziji tačno, sa svim vcjničkim, ekonomskhn i nacijonalno-psihološkim pojedinostima, pa ćete razumjeti na šia sc ovđje misli. Sta za život i razvoj trebamo, to je takav tok' rata, ikoji nam dopušta, da opasni bojkot sirovina u klici ugušimo, i da otvo«. rinio puteve za odista slobodan svjetski prontet. Srednja Evropa je ttaravno više nego samo tnjera za odbranu. Ima tu čitav snop organizatorskih zadataka, koji proizlaze iz istorije. gcografskog položaja I slobodne volje njenili naroda. Ovl imaju korijen u najprostijim prometnim potrebama, koje su prostorno odredjene. Ali u đoglednoj budućnosti ova misao niti niože niti smije mešto više učiniti. Ne treba niutiti pogled za prave ciljeve, kojl sc nalaze s one strane ovog mora krvi, što se uguralo izmedju nas i naših današnjili neprijatelja.

Neodlučnost u Francusko], — Za I pro* tlv napuštanja Parisa. (Naročitl brzojav „Beogradsklh Novlna**) ) Bndimpešta, lT.Junaf.~V'' Zenevski clopisnik ,,Az E s { a*‘ do« znaje o položaju U Fiancuškoj oiX>: Tr. hovni vojni krugovi mnogo su se savjOtbvali o jiotrebi, 'da cijeiu vojsku po;, Vuku do Seane, to 'da napusto i Paria i ’Cahiis, samo 'đa )>i so spasli od Hindcn’i burgovo premoćj. Ali posto n'iko ne čo da; za to preuzmb odgovornost, odlučeno j*< da se Paris po svaku cijenu brani. Za organizovanje otpora več su obrazovanl odlx»ri u Parisu. Socijalistička stranka za< stupa mišljenje, da se svi radnici u pari-, ,skim tvornicama naoružaju. Alf nacijoC nalisti.se protiVe ovorn planu. v Echo de Baris" upućuje na tb, da bi naoru. žarije radnika tnoglo izazvati poiitičko vrijenje, i da bi radnici mogli zabljevatf obustavljanje proganjanja sinđikali-ta. Paris d a j c osim' t og a v e ć da n a s s 1 iku opsjednutog grada. Ozlijedjeni so đesetinania biljada daju u bolnicff, gdje im se daje prva pomoć, a onđa so šalju u unutrasnjost. Obusfavljen je dolazak bjegunaca. Karakteristično je, šta pišc H er v ž u svom listu ,,H u m a n i t e*‘: Iz naše duše sc strah no da otjeira t i. N i j em ci i tna j u j o š n e d i r n uti h 90 d i vi zi j a. Paris se ni u kom slučaju ne srnije napustiti. On jc centr'um našeg nacijonalnog živ'ota, te se nrora braniti pomoću Engleza pod' svaku c'jenll Boinbadrovanje Parisa. Kb. Koln, 11. jona. • ,,K 61 n i s ch e V o 1 k s zei t u n g ! * do ztiajo iz pouzdanog izvora, da su granate iz njcmačlđh daiekosežuih topova pričiniie štc-to na poj-dinim objekt ma od vojničke vrijeilnosti u Parisu. Granate suuda riio u zgraile želj-zriičke rstočne štanice I U St. Lazaire. Bornbe su pa!e takoije na Q u a i 'd’O r s a y, u palatu mimStarstva pravde l ua irg sloge. Engfesko pouzdavanje u — Cieuienceau-a. Kb. London, 11. jana. Vcčernji listovi zadržali su za novu ofcnziv'u N j -rnaca mirno jiovjcrenje. Oni upozoravaju, da Nijemcima nije uspjc’o noprijatelja iznenaditi. ,,Globo‘‘ izjavljuj -, da jc opravdano uzeti položuj ol iko. Alt čak, da neprijatelju podje za rukom dovc« sti Paris u donrašaj svojih topov r a, on bi primjetio, da se no može pobjediti Prancuska, koja sad ima ua Čeiu jednog čovjcka, kao što jc Plčmenceau.

Demisija belgijske vlade. Kralj ]e uiie prihvatio. Kb. Rottordanr, 11. juna. „Niouvve Courant" javlja iz Ha, vra: Prcma „Moniteur beigiijuo" deraisionirali su sa tninistrom predsjeđ-'' nikoi.iBrouquevTlleom ujoTuid T svi ostali nrinistri. Kraij nijo primio deinisij u.

RATNI IZVJESTAJI. Izvještaj austro-ugarskog glavnog stožera. Kb. Bcč, 11. juna. Na utoku Piave ponovo su osujećena dva talijanska napada. Isto su tako suzbijena neprijateliska izvidjačka odjelenja i u provialiji Freuze 1 a. Sjeverozapadno od K o r i c c, u Arbaniji, Francttzi su opet zanočeli sa svojini navalatna. Načelnik g'avuog stožera. Izvještaj njemačkog vojnog vodjstva. I<b. Berlln. 11. juna. Zapadrto boiište: Vojna skupina prljostolonasljednlka Rupprechtc: Untjerena borbena djelatnost, koja Je trajala tečajem dana, oživjela je samo s obiju strana Somme. Poslije iakog pojačavanja vatrom napao je nepriiatelj uveče izmedju Ancre I Soinme. Mjesni neprijateljski prođcr na drumu Corble-Bray zaustavIjen je protiv napadom. Na ostalom se frontu iieprijatefjsk] napad krvavo siomio. Vojua skupiua njcmačkog prijestolonasljednika: U dva borbeua dana urodio je napad vojske generala pl. Hu tlera žeIjenim uspjehom i dovco nas je u posjed visinskog područja jugozapadno od N o y o n a. Udarac je pogodio iia naš napad spremnog dtiboko nanizanog neprija* telja u n a j j a č e m p o I o ž a j u; fraitcuske divizije tiisu u prkos toga mogle da odole žestokoj napadačkoj snazi naših trupa. U ogorčenlm su borbanta svladaito juče i divizije francus* k'e vojne pričuve. koje su doveđene u svrhu jedinstvenlh protiv napada. Na đesnom napadačkom krilu održale su trupe generala pl. O e 11 i n g e n a protlv žestokih protiv napada zauzete neprijateljske linlje južno od A s s a i n(Villersa. Trupe generala pl. Web e r a stoje u borbl ko«đ C o u r r e I * 1 e s-a I M e r y-a. S obje strane vellkog druma R o y e-E s t r e es—S t. D e n 1 s osvojili stno planinshi vijenac Istočno od M e r y*a, p r o b 11] č etvrtl neprijateljskl položaj Ibacili neprijatelja natrag n a A r o n d e. Uprkos žilave neprijateljske odbrane izvojevale su sebi trup© gonerala pl. S c h o e 11 o r a prijelaz preko Matze; poslije što su na juriš zauzeti visovl oko MarauegHse-a 1 brdo Vigenomt prodrle su te trupe unesuzdržljivom napadu do Anthoull-a. Vojni zbor generala H o f tn a n n a u neprestanoj je borbl problo poremećenl neprljateljski položajnavisovima južno od Thfercourta. Na kosama, ko-

PODLISTAK Komordžiske vesti. Vest o podignuću radiotelegrafskc stanice na Taštnajdami, proizvela je veliku sc-nzaciju u krugovima pove'ćeg broja ovdašnjih gospođja, koje se stalno bave saopštenjima vesti, dobl.venih od „najautentičnijih" ličnosti sa strane. Jedina iin jc teškoća u tome što te svoje vesti dobijaju maJo zaobilazutm putevima, te i ako uvek „slgurne 1 * pne uvek po malo zaćocne. Da bi tu jedinu nezgodu odklonile, one su na svoin onomadašnjem žuru jednoglasno rešile, da osnuju akcionarsko društvo radt podrzauja jedne radiotelegrafske stanicc, koja bi služila (sključivo n/ihovint svrhama. Akcije js.it svc ,npisane i o-clmah uplaćene, samo se dugo nisu ntogle složitl o mestu na kotne bi se ta stanica imala po'dići. Jedne sti bile za to, da bude kod „Rospi Ćuprije", ali jc taj predlog odbijen sa ogro'mnom većinom zbog samog naziva mesta, pošto bi sc zli jezlci neosporno sprdali s tim, na štetu njihovog dobrog glasa, koga sad uživaju. Tako isto odbijen Je 1 predlog, da (o Eude na „Ćuburi’* zbog tamošnjih ntuzlkalnih obitavaocc, pošto bi njihoo'C žene, više nego sigurno, zbog stvorene int konkurencije i preotetog zanata, tu stanlcu demcJirale. Najzad su se složile za ,,Jaliju“ I ovlastilo g-dju Jecu da fzbere najpogođniic mesto l ućinJ ostale Dripremie.

Toga radi bila je g-dja Jeca juče kod nas i u isto nas je vreme uvcravala na svoju reč, da nema mkakve veze sa Srezojem, posilniin našeg izveštača Maksima. „Meni bl“ — reče ona dostojanstv-eno, — „bilo iKmiženje da stupatn u bliže odnose sa trećepozivclma. Ja i moje prijateljice imamo dosta „aktivnHi“ na raspoloženju. Ono biva, da so po neka od nas po nekad zaboravi pa i zaluta malo dalje, ali opet nikada dalje od drugog-poviva zaključno. Ali, sa trepm pozivom, pa još uz to komordžijama, verujte. nemamo ve*ze“. „Tako isto molim vas. da me ne indcntifikujetc sa onom „Alapačom" Jecotn, i ako se ona hvaJl sa vezama iz visokift krugova. — Ako se ne var ram, nju vaš izveštač Maksini nije nl spomenuo, nego se od nje ograidio. U ostalom vi i saani vidite da ja nisam alapača i da moje kretanje pruža dokaz moje inteligencije“. Ml ovu izjavu puštaimo bez tkakva komentara, da nebi zaprentali prostor lista izlišnim polemikama. — (PriineiJba Uredn.). * Do ovdg časa imaino od našcg izveštača sledcće izveštaje. i. ; Trt. 1. jutro. ZahValjujući zauzirnanju D-ra Gur-Gur-a kod Vilsona ovaj mi je uputio svog ličnog lekara, specljalistu za bolest prstiju na nogama. Njegovim bogatim iskustvom (jer on VHsotiU lično uperlra žuljeve). \ njego-

vom energijom, život mi je van sva/ke opasnosti, i mogu po malo da radim timno. Stanje je na bojišiu „ođilično 1 *. Akd ovtako još malo potraje, mi Če tno, u štne Boga saterati Nemce u Paris. Za • sada smo s jedne strane preterali Soason, a s druge gtiramo preko Marne, Maksan. i II. Trt, 1. veče. Na poziv Fošov ovog časa prlspeo sa flattdrijskog fronta u francuski glavni stan srpskl vojskovodja M. (ostala slova izbrisaJa cenztira), da sastarvl plan po konno bi se zarobio bar nemački prcstolonaslednik', kao ono što je onaj netnački prhic. Maksitn. III. Trt, 2. jutro. Vilson .držao sjajan govor na banketu, i u istome se dotakao i nas. ,,Nocta.mo ml“, rckao je lzmedju ostalog, ,,da Srbija izgubl svoju slobodu. U sporaizumu sa Englezlma. daćemo ml njima slobodu, kao što su ie dobill Buri, saono neka nas slušaju". SaopštHo ovu „radosnti" vest tnojim konknrentkinjama., Maksim. IV. Trt, 2. veče. Plan gotov l saopšten vladatna u Vaštngtonu ! L'ondonu. Vojskovodja M. .preporučio Im da za njiiiovu vojsku nabave od Zivka travara onu poznatu travu S. Cpstala slo\'a b.brisala cenrura), “ ..j

Obe vlade saglasno sa ptanom i izvršiile poručbinu trave. Sent toga obećale Frattcuskoj pomoć od 5 do 6 milijona vojnika. Englezi je šadju najdaJje do Kukovog leta, a Amerika d-o 30. februara po srednje-cvropskonn kalcndant. Maksim. V. • • f Trt, 3. jutro. Poručena trava očekuje se sa nestrplenjeiti. Kad je Klemattso-u saop(šteno ltjeno dcjstvo čisto se podmladio. Maksim. VI. Trt, 3. veče. Da se nebl moj sbtočnji trt i>ogrešno shvatio objašnjavam, da „Kukovo leto" nije ono našc. već Je to englesko vrento, prozvatto po onom Kuku koji je išao do Scvcmog Pola. Do toga vremena tspunjavaju Engiczl svako svoje obećanje. Makshn. " VII. ' Trt, 5. u podtie. Jttče i danas sve po starom. Zivko travar javio da je poslao poručenu travit, Maksirn. VIII. Trt, 6. veče. Trava prispcla, — Vilson, Lojd Džordž i Klcmanso proball da se uvere o dejstvii. ; - Maksim "„*• IX " tu. Trt, 7. Jutro. Jtf; Zivko (ravaf napravlo pačariz. U

mesto tražene trave poslao travu za nerotkinje. — Bog jodini zna, šta mcže nastupiti posle 9 mescci. a.ko se katastrofa za vremena ne spreči. Maksim. , X. * Pritnlo sam k znanju dostavljeno m! pismo „jedne Srpkrnje" koje je vaana uputila. Ne buni se ta „Srpkinja" zbog srpskc šajkače, jer sam ja o njoj mnogo tttanje kazao nego što su, kao što smo mi ovde čuli, po svoj prilici ona, ill njene drugarice, po žurovitrvai pričale. Oua je se uzbunila I zajaukala što stt sad dobile u meni ozbiljnog konkurenta. » i Ali ako jc ona i u Istini prava Srpkinja, onda molimo da u imo moje posavetujete i nju i njcne koleginice, da se okanu konkurencije titeni, jer od nvek je bilo isključlvo naše, komordžisko pravo, za „obaveštenja" sa bo’jišta. Za njih Je plctivo i varjača u šake i vaspitanje podmlatka da budu čcstlti ljudi. A ako ih baš kad i zagoiica jezik za razgovore. neka se vrate svom starom zanatu ogovaranju. Za taj !>osao imajtt baiš sada i suviše materijala, jer smo mi ovde pozitivno izveštenl đa medju njima ima priličan broj, koje su u Istinl osramotili i sramote ne samo srpsku šajkaču, nego na žalost ugled i obrazmnogih i mnogihčestltlh i u istinl pravih Srpkinja. 1 ; Maksitn.