Београдске новине

Broj 1W».

Srljcđa

iod ono romantike, koja j« svakoni čoveku Brodjena, to pobudjnj« nvka n -rofc't« 05 • Kiajija i onome rcalisii, koji no voli da Bilcva, kao i sanjaliri, n e'.anln liku, bokesiiomo itd. I 'rhilja, Covek se n ' mole u> držati da se'ne baci u neka naročila o:e. ftanja pri poglodu -na ona p’ava brila, na one kose, na ono povijarke, a< oue proptrcuie njive putte žita koju zrtt. Kada pada veče i zapadnc sunce za gaben plahinski, proslro se jcdno ogromno more karnrina na tamo, do malo pre p’avo i, nlira nrarinsko rrebo, zaspe svu poztdinrr crvcnilorn i zarumeni vrbovc. Tada se sve Jlnijc stope, od ovih b.e 0 oyo, u jeda r Ir . peravi tanki plavctni tenid, ko,i odskače 0(1 crnoga podno/.ja pl in na. Tada umorni seljak pogteđa u okntglu kuglu sunca, koja liči na otiaj poljski’knTpni, žuti cvet, slo ga deca zovu: „volovsko oko“- i r koe: ,,za takat ću biti kUti". On timc boće da kaže, da za, još za jcdati lakat od ouc teriidnc prugc, kada padne suuce, ou ćo biti pr«id svojinr viljikoma. 1 on stigue, sunce polako zadje; svc pruge postaju markantnije kao kada t© trzvija loto* gtafska ploča, zatinr sc lagauo zam igljujo i jnrak a sa njiria, noć pada na c, 1 t p<> vriinu horizonta... . Eto to mi jo sećatij« iz rnog p sl'-ditjeg boravljcnja iz selu pi san žorio da ohnovim, da pouo.o vidirn Iu sl ku. i’ošao satn u p-t s.li pc«podt.c B.la jc ncdclja; Šabac kao da je epavao, <la je snio sav uiriorau, posustco. zamoun. Keki nalaze ziuiimljivosti u t<>j mdak-, salosli, kako ).i r<kli nii leogtadja i, učmvloSti, a koja j<> jc-diia oil'ika sviju ka-.aba. Jer iskteno jeej, Sahac tni izgleda kao piava kasaba, kasaha iz oriih p. ipav.duka, koje sam čitao iz bog t - pita kojc knjigu i kada, a od koj« mi je ostalo. još s<> ćanje na crvene korice. — Kiisaba, kasaba pomistio snn izlazcći iz Sabca. S desne strane pored đnrma stoj. ta je sva raztni.ena kasarna u lc'ojoj negda (veČerom svirula uvek (ruha povežoijc. St« đa satno crni ogoreli zidovi i v *1 ik l trava. Mi smo zamakli; pukraj nas promi» oahu njivepunežila, aud< lini ma'e šunie. S<djaci su promicali i HimaH smo j-dan drugom glavorn ćmećki u z-ak pozd r : ya. S obo stiaue poccrskoga diuma je ravan svo do sela Jcvremovea. Odattn dalje nastajc hrdovito. Put jc nasip o! ičan kolski i Uosta zapušten. Najviša jo sejano žito kog.i su poč'di da vrše. Ove godiue jr dohro jo iito kao j kukuruz, kuji jc la':c hio sl b. Prvo vcće solo poređ dtuma j<ste •Vartia. Ono ja udaljono 2 sata od S tpca. Još itna staii šanac iz 1.80-J. god. Škol.r, sudnica i crkva su dosta. stradalo 101-J. god. lu su hilc veliko borLe. J dau parui jnlitt takodje srušen. Od \arnc rrastiju Ijztlnaiice i ii,i te p' iijcmo. Drugo selo pored samoga puta jo Itolnić. On ima i dan danas kafanu i m’in oilmlhh na drumu. 'Varujanski su vino. gradi vrlo đobro iodili. f primoćujo sc da što se višo jde Ceru e je vcći broj vinograda. I Dobrić jo nurogo stradao usle<I hilaka. Iđući poietl puta đalje srihtnro na jnuogo mcsta kamcnc krstove i zipisc. To su gtobovi sve iz o.og kobnog ratti. N> rođ je vrlo pobožan. Gledao jc d) sa« čuva te užasue spon.ene. S d-sno strane Dobrišk« crkvo ukopan je Miloij S!o.;ićević-Poceiai-, vojvođa, a odmnh do njcga Marko Štitarac. Minuvši Dobtić ja so sclih Pacctca i Stitarca kojr ležahu sk iro zaboravijeni pod zapuštcniin grobovima. ŽiJosni je zi nas, za šabački okrug k ik.i s t nvha lj « vošću zauomaniju ono što bi stranci uz. digli. Interesatrtno đa u Š p u ima mnogo bogataša a nijcdanjro odvoji svota da so

podigne ovim Ijudinra dostojan spomeuik. Naša su kolu išla lagano. Umorni brdski konjićt tcgli'i su polako u kaljav druni od kišc što Irešc ranije padala. Nogdc u daljini iza j<-<}no}' š'jivara sviiala jc lokdmobikv vršalica. Vi<bo se ltik, beo dim iz odžaka. Pok'raj nas. SU prolazila ncka cigar. ska sela. Drum s« pco i vijugio m r dju (K-m i.ati i l a kroz j-dnu dolinu. ’J < zag cdah sa*aki krov kraj puta, svako drvo, džbun, svaku kolcbu, i svo m.e je pdds^ćulo na prošltr godinu. Sv« je bilo is'o, staro i plavo nebo pteko svih bregova i povija. r^I<a. Padc nri napamet kada sam jc:e a< otpotovao odavdc, knda stm ostavio sve požutelo, zahidjalo, i ove šmne, i obronci, i vinogradi. Onda, kađu j; vaz lub bio bi« slar kao staklo, loč.m, kada sn granc od slanc jn.-cnjc d:h!afe, orula kada sn ž'Iralovi prcletaji begajući. Sada je sve bi!o drugo Meslo žute đo. ; Ia jc zel t a boju i svcžina letnjeg^ veceja. Jidnako s.nn lrrojio ki'o. metre i glcdao prema ('eiu g<te je snnco naginjalo. Minusmo puteve za Nakuč mc, Sinošević, Volujac, Metlić: Naiztul ukaza sc riaš sco ki puL To je inali put za jedna kola; odvaja sc levo <«I gtavnog nasina. (iko njega su vrj'ko, zabrani i ogradc o<l kupina. On j<> sada suv a n zimu pun blata i n prohodan. On se vijuga kući kojoj ido-.n i večeras vodi mene pod taj topli dorn. Ja još malo gleđam na ta polja, na tu pšenicn. vino. giađe, šun e i inaic krovove. Najzađ, i dr. vcna. dUgaČkn vrnta sc otvaraju a suuce i pada z:t lnkat. ,Ta sanr prispoo... V. J. IC—ć.

Vijesti iz unutrašnjosti Lcd ti Jadru. 7. o. mj. poslije podnc pao jc lcd preko cijelog Živkopolja-Jclove, LjeŠnićkc opšttnc i sela Sora n lozničkom srezu. Na njivama je pričinio lcd dosla štcte, i to u zeletnom ktiknrirzu. Voće i povrće nijc stradalo. Sanioubijstvo. Pišn nam iz Sa pca: Jclcna V c* s c i i n o v i ć, 40-godišnja udova u Metliću, nadjeua jc 27. pr. inj. u staji obješena. Ona je obično spavala zajedno sa svojim sinovima, dječacima oct 13. odno?no 10 godina. Kad su te : noći djeca zaspala, ona sc neopaženo ; izvukia i izvršila samoubijstvo. Uzrok ovom očajnoni činn nije poznat. Provaina kradia. Noču 8.-—9. o. mj. provalila su 3 oružana čovjeka u kuću Jovana Manojiovića u Mctkoviču. te odnijeli gotovine i raznili stvari u vrijednosti od K 3644. Raspitivanjcm se doznalo, da je to bio ili razbojnik' Gojković, iii družina Svctisiava Matića. Za njima ,ie poslata i potjera. | Lažna prijava. Iz Valj'cva nam javljaju: Protiv Mar. i ka Atarića iz Jovanja Žandarmetjja je | pođitij'’. piijavu zbog kl voto i obniaim j vlasti. Marić j«> ljaiii 1 © bio prijavio, da su i ga najjutu u povmtku iz Tubr viću kvrći | u Jovauje napala tri n„’eg< va selj'ka: Vo» ! jrslav Babnvac, Vukajlo Marink'ović. i Mij iaji Srešić, i da gu mu oteJ 800 krima go. I lovine. Istragom ovO' slučaja je žandar. nierija utvrđila, da jo ova prij.iv.i la/.na. i Marić jo krijuirifaiio duvan, i di bi bio sigumiji, on so latio sredstva kkvcian a. Marić ćo bili zliog toga stroco kažnjon. Hoće đa živi na laki način, Pišu natn iz Zavlake: Cveta Stojanović iz, Cvctulje, opštinc Zavlaka. jedna je prosia skitnica i skroz pokva-

BEOGRADSKE NOVINE —f . rena ženska. Svaki se dan niože vidjeti, sad u Krupnju. kod talijanskih zarobljenika sad u Zavlaki, Loznici, Sapcu i tako redom, dpk kod kuče no će ništa da radi. U posijednje se vrijeme Cveta vrtila oko zatrudnjelili žptia, koie bi htjele svoju sraniotn sakriti i govorila im, da ona kod ovakovih slučajcva znade i možc pomoči. N’abavila je više maiih flašica, nakuhala u njih neke tekućine i tako ju pod dobru plaću prodavala trudnim ženama, No stvar je došla tia javnost. Oružništvo je kod Cvete preduzelo kučnu premctačinu 1 pronašlo jedan mali sclpctič pun raznili flašlca sa tim ,,lijekoviina“. Protiv njc je podnešena kaznena prijava.

P a b i r c i TAJANSTVENI MAČAK. Tcobald Korner ispričao je u svo| joj zbirci o jedtnom tajaiustvenom rnačj ku i ta priča mnogo podseča na priI povetku Edgara Po-a „Crna mačka“, „Jcdnoga dana — tako priča Korner — donese grof Aleksandar Wurtcmberg mome ocu jcldnu sliku d običnom okviru. Slrka je preJstavljala divljeg mačka u prirodnoj veličini. Bila je izradjena crnom kredorn na plavkastoj hartiji. Mačkove oči bile su iste, plavkaste boje, dok je mačak bio sav orji. Što je ditže Čovek posmatrao tu sJaku, tsve imi se više činilo da je slika kao živa, a naročito sti oči u maeka imalc strašan izglDd, tako da je ceJa slika izgledala vrlo tajanstvena. Za tu slikn je grof Aleksandar rekao ovo: — Evo, đoneo sam ti ovu sliku, koja je tako lepo izradjena, da jc nisani hteo spaliti, ali višot no inogti da je trpim kod sebe, jer me je štrali. da ! ču poluđeti. Kod jednog lovca, koji je bio kod mene n službi, video sam je na duvaru, i nisam mogao da jc zaboravini. Pre dva nreseca taj se lovac ubio iz puške i ako je živoo kao bubreg u loju. Ja sain od njegove ženc kupio ovu sliku, pa s<un je obesio na duvaru ti sobi gde radirn, a gdc su inj i ostalc iovačke slike. Ali prosto nq mogu da od toga mačka skincm oči. pa dok đruge slikc i nc pogltedam, moram n mačka da piljim po ceo dan. Osečatn da sam zbog toga pao kao u nejku melankoliju, pa da ne biii prošao kao moj grešni lovac, ja sam ti je đoneo, jer si ti gospodar duhova i na tebe nikakvi čini jiemaju dejstva. MačMc je visio u sobi, gde jc otac radio, i mi smo nwi nadctauli ime: „Aleksandrov mačak". Ali su mačkovc oči izgledale 'tako strašne i jarosjie, da ili čovek nije mogao dugo gledati. j 0.tae je prema toj siici oscćao veSkrt j odvratnost, ali jc nc litcdc ukloniti. ijer | mti je to bila uspomena na več pokojnog prijatelja. Ali jcdstog jutra <3n rni jc 'doncsc i reče: — Uzmi ti Aleksandrovog mačka; ja više ne ntogu da izđržirn njegov pogled. — Šta ti svc nećc učiniti uobraženie! — pomislio sam, pa sam obesio sliku i! svojoj sobi vrše stola za pisanje. — Da Aleksatidar inije rekao, da ta siika baca u melankoliju, ni otac to ne bi oscćao! Dugo nisaim obraćao pažnju na tu sliktt, ali jcdnoga dana bešo mi zbog tog mačka vrlo neugodno i hladno oko srca. Bio stun tt sobi i osećao sam se u nckakvotn strašnom i nepojmljivom raspoloženju. Cinilo mi še, kao da tne

24. ]uta 1918. nešto neobično obuzima. Neznam ni sam kako, tek se mojei oči sukobiše s mačkovitn. Od toga doba njegovc su me oči neprijateljski gonile. Što je najžalosnije, njegovi su pogledi ispijali moju životnu snagtt i sve moje misli kretale su se stalno oko tih čudnih i strašuih očljtt. Nistvm mogao ništa da radim, ali me je bilo sramota, da priznam. .. v u Jednoga dana rečiće mi otac: — Ne ' mogu da pojinirn. kako možeš da držiš tog mačka u sobi. Na mene on denionski utiče. — Kad je tako, uklonieit |ga — o’dgovotHi, sav radostan, što sarn našao povoda da se oprosttm njegovih čini. Sliku sam ix>k!onio jednom čoveku fvrlo vesc’e naravi, inačc velikom prijatdju životinja. On mi je zahvalio i obesio je tt hodnikn. Posle pola godine taj je čovek bez razloga postao sumorati i izvršio sarmHibistvo. Jedan rodjak njegov, ne! sluteći ništa, uzeo jc inačka sebi. Posle uekoliko meseca nadjcn je mrtav u postcđji, a nijc sc mogio utvrditi, da li jet umro od svoje ili od tudje ruke. Šta je dalje bilo s tom slikom, nijc mi poznato. M—. LJUB.4V KOD ŽIVOTINJA. Jedaji poučan, a u isto vremc dirljiv pritner materiu&kc ljubavi kod pantcra, ali i pritner preziranja smrti u borbi za svoje mladunce, posmatrao je jcdan poljoprivrednik u Kanadi, koji je stanovao sa jednim svojim prijateljem u prašttmi blizu Liločeka u Britanskoj Kolumbiji. O tomc evo šta je ispričao tt jednont engleskom časopistt: Jednorn prilikom, krveći, naišao je na Icgaio jedne panterske porodice, pa kako ni mužjnk ni ženka ne beiiu doma, on je dohvatio jedno lepo kudravo panterče i đoveo ga kući. Premđa je brižljivo krio trag gazcći barc i idući potoeiina, ipak mu je tnužjak ušao u trag i on ga je ubio iz puške. Ali ženke nigde ni od korova. On i njcgov prijatelj zanoćili su te noči u strahu, jer su poznavali navike tih grabijivih životinja i materinska Ijubav panterice doteraće tu strašnu izvcr pred njihovu kolebu. I zaista tek što pade mrak, začu se blizu kolebe strašuo urlanje pantcriee. koja je dozivala svoje mladimče. A panterče, koje je ležalo u kolebi uznemirilo se i odzivalo. Posle ponoći oba prijatelja, koji ne mogahtt zaspati, spazc na prozorn čupavu glavu straštte žrvotinje, čije oči sevahu kao žeraviea. Kao kakva sablast giava se neko vreme zadrža na prozoru, pa je onda nestade isto onako nečujno, kao i kad je došla. Jedan od njih dvojice otvori vrata, misleči da ćc rnoči uvrcbati životinju, pa da je obori iz puškc. l’dc što je bio otškrinuo vrata, nešto silno Iupi ispred vrata, tako da se sva koleba potresla. Nisu znali otkud taj silan udar, ali stt odmah videli tt čemu je stvar. Panterica se bila popela na kolebin krov. pa je tu čučala iznad sarnlli vrata i čekala da sc kogod pojavl iz kolebe, pa da ga smoždi svojom snažnom šapom. Prijateiji ne smedošc izaći iz kolcbe. A!i se ix)kaza, da je panterica lukavija od otimača njenog deteta. U zoru je ncstade, ali sc ti šipragu čulo njeno urlanje. Namamljivala je lovec, da podju u potcru za njom. pa i!i je vodila okolišnim putevima, dok im nijc iziavarala trag i usput šapom umlatite kera. Kad ilt je odvukla u šumu, paaterica se vratila kolcbi i pokušala da silom prodre imutra, a.li atije uspela. Lovci sc vratc u kolcini, a panterica umače. Lovci iznesu panterčc

Strana đ. g pred kolebu i zatvore ga u bnre, a saJl mi se sakriju u šipragu s namerom <$ sačekaju panterlcu i da Ie ubiju. Znafl su. đa će mladunčevo maukanje prfviM ći majltu. Ali se panterica za to v r retfie Ijuto sVetila. Iza kolebe bila Je štaTa I prijateUf odjednom začušc otuda neko stenjanje i mumlanje. Potrče tamo i nadju ti štali mrtvu jcdinu kravu svoju. Panterica ju je zubima zaklala, pa se rzgi£ bila n šumi. Potrčali su odmah u po« teru za njom, ali kad su se oprezivč pTimakli buretu, ovo je bilo razvaljeni(>; i mati je odneia sv ,| oje mladunče. M.’

PAŽNJA PUTNICIMA. U vlastitom intcresu obraća so pažnj# pulujućcm srijetu, da u budućo prlmanikakva pismaradiprcnO' sa ti tako isto da ni vlastita pi. sma za 'druga 1 ica n« nosi sobont. Ko buđe protiv'no postnpio, bića kaž. njeti kao krijumrar pisama I oduzećc mu s« p a s O š. v /

Odgovori uredništva. \ G-ea C. T., K. — Nije za nas. Je'd.2 na od najnježnijih Lamartinovih pje« sama ispala je u prevodu potputio sakata. Stvari u prozi bile bi možda bor lje, pošto bi se mogle barcm — isprav> Ijati. Kod pjesništva je sasvim druga stvar. Pozdrav! • J |

S a 1 a. Uvijck geograf. v Ljekar: „Gdjc imate bolove?,? P r o f c s o r: ,,U nozi, sjevento oi pete “ <f

Posljednle brzojavne vijesti. PUTOVANJE NJIHOVIH VELlCANSTAVA PO UGARSKO.I. Budimpcšta, 23. jula. Listovi javljaju, da }e vlada izvjeb stila velikog župaua. i gradonačeluika' grada S e g e d i n a. da će v 1 a d a 1 a Čki supružnici posjctiti u mjesectii oktobru nekolrko gradova na Tisi i dai sc za doček visokih supružnika čine velike pripreme. Isti listovi javljaju, da će Njihova Veličanstva posjetiti i đrnge neke gradove u Ugarskoj, medju ostalima i Dcbrecin i Pečuj. BOLJSEVIKI PROTIV OP0Z1CI.I0NE STAMPE. Kb. Moskva, 23. jula. U Moskvi je ponovo zabranjeno rzlaženjc svima listovima I Časopisima, koji nisu boljševičkog pravca. Kb. Moskva, 23. jula. :■ Zabranjcn je list „Novaja Žiznj”, DANAK U KRVI FRANCUSKIH v KOLONIJA. Kb. Bern, 23. jula.\ Kako tvrđi jedan ovdašnji list, Franeuzi su iz svojih kolonija do sada u/eli 680.000 vojnika i 230.000 radnika. DRŽAN.IE FRANCUSKE ŠTAMPE. žoneva, 23. jula. ' Iz sadašiijcg pisarija ftaacusk'c š a nj)© možo sc raspoziat', da j© .poslij-> prvobiG nog odušcvljenja zltog fia'.icu-k)-> protiv. ofcnzivo na zapadu nasta > predkr< t- Muc. gi listovi proponičuju najveću obazrivost vojnoj npravi i zaziru od novog nj> niaćkog izncnadjenja na drugom ka’.vom odsjcku. SocijalisliČki li.tovi upomo tia.žc da sc pristupi diplo.nat koj akc ji t

Ovim izvještavamo našu rodbinu, kao i sve prijatclje i poznanike, da će u nedjelju 28. o. mj., u 10 sati prije podnc tt sinagozi „Bet lzrael“, Car Uroševn ulica 20, vjenčati m °i 3 klil Samuil Simha Matilđa trgov. ovd. sa Matildom Eškenazi

sa

kćerkom Sare pok. Isaka Eškcna/i biv. bankara ovd.

Samuilom Simhom trgov. ovd. Skup svatova: u 9 x j 2 sati prije podnc u našoj kući Riga od Fere ulica broj 4. Naroćitih pozivnica ne <fc biti, a čestitanja ćenio primati u Sinagozi. Sara Eškenazi Samuil Simha udova. trgovac.

t 38470

Adresa za telegrame: ESKENAZI, Rigo od Ferc 4.

1100

RASPORED™

C. l hr. vojni hino od 24. do 26. jula 1918. Moj život

za tvoj...

drama u 1 predigri i u 3 čina. Glavna ulogu igra Marija C arm i. Vjenćanje za nužiiu

C. i Kr. iraidonshi iiino od 24. do 26. iula 1913. Fabrikacsja papira :: u Maineu. ::

AVENARIUSOVA OSVETA.

ii ii

vesela igra u 3 čina. = ULAZNICE VAZE KAO PROPUSNICE (PASSIF^SCHEIN).

II il

PRASAK - ZA UTAMAISJWAH.BE -

STJENICA i BUHA ssara roba == najboijes kvaliteta. ^ može se csobili u radnji R. J. ANAFA (3EOG53AD Knjai Kihajlcva ulica 47. 3840S ■ eaaa»BHmBHHIHDII9iaSEIKHil»IDK iiHiHiniMaininHHHniHBniiii Oglašujte u Beegrad. Novinama! EBSRKSBEaaneTeaBH^B.caisBaaiiBiuiaBBBSHHic BBBBBaaBBSBBBBBBBBBBBBBBBBBBBBBBBBBflBB

Tužna porodioi Badžak, izvještava rodjake i prijatelje, da će svome dragom

T

Ljubi J. Badžaku

Industrijalcu

davati godišnji pomen, u nedjelju 28. ovog mjeseca u 11 sati, u Miadenovačkoj kapeli. Mladenovac, jula 1918. 38468

Hozikdlije za klavlr, vloltnu, tlautu i drugo, mogu sc dobili u Knjilari „NAPREDAK" Beograd, Knjaz Mihajlova ul. 9. 1116-X

Hajbotji befki

1157

zaved za odgoj djevojaka Karola v. Kastaly, Excefenc Jihn v. Solwegen u savoru sa llcejem, teiajem za daijnju izobrazdu, ze Jezike, glazbu I pjevanje. fnfcrnat, petuiniernat, eksternat. Bogata izvr.sna opskrba. Upulc sc ćstJ'j oti II—I sata prljc pođne I od 3—5 satl po podnc. Wten VIII., Langegasse G5., Tel. interurb. 5Z99 8.

Pretplaćujte se na „Beogr. Novine“.

Našem ponosu, diki našoj, našem neprežaIjenom milom sinu

učeniku 1F. razreda gimnazije davaćemo u nedjelju 28. o. mj., u 10 sati prije podne u ovd. crkvi cara Lazara, četrdesetodnevni pomen. Molimo sve naše srodnike, prijateije i’ poznanike, da izvoie prisustvovati ovom tužnom pomemi. . Kru^cvnc, 22. jula 1918. Do groba ožalošćenl rodileljl: Zaha i Dimitrije Dunda, sa porodicom i mnogobrojnom familijom.