Београдске општинске новине

ДОДАТАК 1 БРОЈА (ВЕОГР АДС пођу. Подељени између себе тесногрудом суревњивошћу, ти Словени сви се слагаше у једвој тачци, и сви се на један глас дозиваше: „живела Руси.ја и њен цар." А данас? данас је цео тај санишчезао, и сва та нонуаарност пропала. „Јужни Словени" не маре данас за Русију више но за Аус.трију. Они су чак дотле дошли да се, мање више отворено, бацају у наручја Инглеске, која, бат и кад би имала воље, не би имала снаге да их уЈљетава. Јест, они се данас радије друже и са душманом Немцем но са братом Русом. Да је ианславизам доиста скончао, то почињу да првзвају и сами пријатељи Аксакова и Каткови. Или, бар, ако се икада оствави велико јединство словепско, то неће бцтм по драгој вољи самих народа, већ сил м и завојевањем — Ево дакле, у потпуној искрености, резулгата диоломатскога похода у 18<96 години. Сгвар се осећа мшво у Петрограду а још живље у Москви и уаутраш њости; јер, и овом приликом ваља повторити, Петроград је космополитска варош, више јевропска но руска, и где, ако само има доста празника, мало је бриге и о Ивђији и о Цариграду. Није, међу тим, тако и у Москви, Кијеву, Харкову илп Одеси. Твмо влада мисао панславизма, мржња на Турчина и жеђ за освајањем. Ако Русија ког>1 дана мора метути руку на Ивђ«ју, Персију или Дарданеле, очевидно је, да ће Москва преузети своју велику историјску уло^у на штету Петро градз. У осталом, свакоме ]е позвата и она јака накловост садањта цара старој престонипи (Москви); те, ако Руеија успе дл увуче у своју < <т>еру и Јужне Словене, онда ће и премешта! владе у дворе Крем1.а бг ти чин неопходно нуждан Али, ево где стара година удали од нас те С»овене. Пр иродно је, дакле, ако незадовољство влада и у Моекви и у Кијеву и Харкову. Што се унутарње пелриике ткче, баланс за 1886 годиву није пч маао посољнији. У редовима оних који су водили бригу о народвом благостдњу наићи ћете свмо на р?стуж<:на лица. Реч која у себи садржи цео прошлогодкшњи рачун, то је : разочарапе. Нико , до душе , ч о не сме да отворено изусти — јер у Русији отвореност није пут цвећем посут — ала зебња и жалост ту су на дневноме реду. Очекивало се даћеб»ти млогих и млогих реФорама; али ево где наши ашнистри тврде пред сваким ко хоће да чује, да «.ве иде да не може бити боље V најбољој од царевина. Повављам, очекивало се извођење оног величанственог плана о воме је сањао још покојни и несретни пар Александар П, имено: установлење једне велике вародне скупштзне, коју би састављали изабрааици свију губернијских „земстав&". Међу тим, садањијецар толико пута гордо и куражно објавио: потребу вековечног одржањавласти самодржачке. Са враја на крај паревиие енергвчно се тражило, да се савршено измени еадања пореска система, која је штетна и за појединце и за државну касу. Али ова је реФорма од-

ШХ О ПШТИНС КИХ НОВИНА.) ложена. Молило се да се увину оне хиљаде малих тирана провивцајо, који су онако исто сервилни као што су грабљиви, и многобројни као што су излишни — чиноввици. Али ова каста не само да је јача но икада, него је и неодговораија но икада Ишчекивало се на преобр.^жај школског система који је и невародан и непрактичан ; али г. Толстој, подупрт од пријатеља Катковљевих, устаде и задржа ову реФорму. Обећавала нам се, најчад, измена грађанских закона, који су често древни и варварски, док неки доведе своје порекло чак из времена Алексија Михајловића, и живело се у нади: да ће се бар укинути овај неправичви и бесмиолени закон о васлеђу. — по коме кћери имају прага на само четрнауести део своје очевине али, у место тога као да ће се увинути порота и вратити стара правда самовода. Ово је, доиста, леп прогрес — у назад. Па може ли озда бити чуда ако туга обузме и најбоља срца патријотска, и ако се неки немир и зебња појави у средини омладине, к јо.ј будућност изгледа као затворена, и чијим ]е и најплеменитијим утопијама суђено да се угасе. Може ли, велим, бити чуда ако нерасудно^т и слепи гњев освоје вњижевни свет — и ђаке и проФесоре, и правнике и лекаре и сву ону киасу која се једним општим именом зове: интелугеиција. Може ли, вајзад, б^ти чудо ако су на дневноме реду и бурне маниФестације, уз брза полицијска гушења, и плакати по угловима улица, и ноћн« састанци бунтавника, и завере. . Оно, ила се ја јако варам, или нам година што иде спрема сви р зпе потресе. Сад, д >дајте томе да је ов де „законита опозиција" (као што ее па запзду зове) ствар немогућа. Шт мпа ]е св» зауздана, и то жешће но икада од времена цара Николе. Новине не смеју ни зуба помолити да што прокритикију, осам ако желе да буду с ме та узапћеае, или и сасвим забрањеве. Нити се ту дај^чугии најнепристрасаији глас. На против, реч воде и свете ее сада они стари млнистри који су као окорели представнаци старог самодрштва морали ћутати под владом Александра П ог. Она се једини слуша у, а савет је њихов цару, ла се врати старом добром времену.... Понавдам, разочарање је велико и у либералном и у књвжевном свету. Будућност се приказује у најмрачнијвм бојама, јер ван указа цгрева, еема друга сп&сења. Нико не сумњн да су на реду нове завере, атентати и губилишта. Ади баш нена нихилисте млогог ког и прободу, а они на вешала оду, то, зар ће нама после лакше бити ? Нихилизам не може ни најмање илузије себи правити о правој снази с којом располаже. Факт је да је огромна већина народа протвву њега (нихилизмз). УРусији не да се ни замислити каква зааадна револуција или државни удар, а напредак може само доћи озго. Сад, ако су ваши господари противаи свакој реФорми, — од реФорама и неће ништа бити. Завере и убиства могу сам ) огорчити владу, и нагонити ју на још гору реакпију.,.. Ево, дагале, у