Београдске општинске новине

5

бесно расвпају б «го које је отац њ*»хов с муком стекао, оно (колено) жчвисд дааас до сутра—ем^уживајући плодове великих р? форвма воследње владе, ем се ругајући онима који су их створилз, Јеег, пре тридесет додина, неке племените утопије заносиле су сваку главу и загревале свачије срце. Данас, нов Нкрататај живи без и„еала; а, без вдеала, нигде, па ви у Руеији, не могу се иеии ! ати славни листови историј •. У осталом, шта да вам кажем о свечаностама, новога лета? Ви нећете од мене тр жити да се упустим у набрајања аванкчнвх светковина, баналвих церемонија, ирим&ња бе з ве ереса и п; здрава без боје. Н во лето и није управо, вародни празвир; тај латинсби об?.чај јошније нродро у ову масу, Васока арастокрациј је једина која се еуревњев) иоказује наклона овој Фра цуској моди в разашиље оне карте, честитке, које о новој година доводе парвске разносаче у очајање. Овде у петроград. вксоком ј.руш. ирешл^ се већ и } а укиј»ање традицвјовалнвх посета ва дат 1 Јануара. На место њих се чине подарци сиротињи, к ји се у новинама < бјављују. Овоје једанкулукмањеи један глас више. Пон&вљ&м нико па чак ни дец* из школе не маре млого за нову годину; јер, прво, донде већ имају дес т дава расиуста, а др^го, њима је Взжић (тај „чича са белом брадом") доеео све досуђене повлоне и ока чио IX за бадњак осветљен са хиљаду свећа- Божић је, даклр, нрави народни и верозаконски ноазник — када густе масе света напуне дубком и Казанску и И »кову и Свего-Аедрејску цркву и када се побожно одужују ватријотску сномену Божића од 1812, ;јер су у том месецу и години руске војске Нап лсона из Русвје истерале и прехо граница Литваније нребацилеЈедани 061 чај (пролазан као и свакв друглј нодсећа народ, или, боље рећи,младе девојке на дан 1 јавуара. Таконоћу 31-ог Декембра в мало препо ноћи, д&ју се ове видети по ул>цам& — већином добро завијезе да се неби нозеале , а неких пута и у иратњи својих матера — где ће вас мимопролазсћи задржати и страшљиввм гласом запшати: ,,како вам је ирво име"? Ва ћете, смешећи се, одговорити: Иван или Васшшје или Диматрије или Петар или Павле — како већ б3 де — а оне ће вам заблагодарити и утећи смејући се за вама, пстпуно уверене, да је такво име њихова суђена Али, аређимо у веколико потеза догађаје од поснедње недеље. Јрдини међу свима који, сад о прззницима покаове д бвше јеоу: филантроаи ! Пре шест дана, , Правитељствени Вјесник"- свсчано објави да је са вевник и штићенвк Русије у Туркестану, емрр од Бокзре укинуо ропство у својој земљи. Давно и јесте, од кад наа се ова велика реФорма ( бећавз. Још првих дана 1873 ноаојн«? ем» р, Сеед-Муз ?.Фзр, обвезбо се према кетроградској влади да ће уквнутн трговиву с робљем. Јавве пијацв (с робљем) биле

су одаах затворене, али тајдо т А г >вање с људским ме ом остаде и даље, по^ржвг&но од Турко^ана Мерва и Акал-Теке. Присајгдињење ова два краја, победом нгпрежаљена Саобељева, пресече пљачка шк; унаде ових номада у персијске насеобкне Корасана. Међу тим, остало је у Бокара веколико хаљада робова, подељених у три категорије: увојнике^лица употребљ<на у државној служби и приватае роб ве. Стање војнипа било је прзлачно, оних у државшј служби чеото и зависти достојно, али никакво перо није м^гло опвсати јаде кућевног робља, с којам се тамо поступали онако, гли готово онако, као с Црвцима иа плант цијама Амераке. Садањн ем?р је још 1883 год. узео на се об&везу о коначном укида у ропстеа. лли је ево требало неколико година нреговаркња с њиме да се вајзад дође до резултата С»ма и велика ре*ормн ова приб^виће мира и безбедности Персији, а подићи ће углед Русије у средњој Аз*ји. Туркестан је већ у добитку са руским завојевањем , ј«р сад има и жељезнвце и јавни порсдак и скгурност за своје к*раване. Вид|! се доиета, ;а је напредовање Ру сије ва Истоку од користи и за цивилазацију и зд ствар човечанства. У осталпм, кзгледи с "Ј да година што ш члње неће ">ити без?лодна за азијску Русију. Познато је да садањи цар ваклоним оком глгда на шнрење словеш тва на том, Истоку; а он је сада позвао себи ђенерала Комар ва , патријота, који за едно са Черњајеввм и Игњатијевим, представ-ља странку освајања у Азији. Комаров је и аутор пл «на, врло добро примљеног у нашим звани чним круговима, који се састоји у образовању једне нове области — Закасаије — ^змеђу Аралск* г и Касиијског мора и персијске гранвце. Жељезвица већ пролази кроз целу д^жину оеог недавно освојенсг краја, а она има у скоро одв сти ■ојску руску Херату и међама Инђи^е. До данас политички вевбнн за блминистрацију Ковкава, ова ће сс покра ин у буд} ће од ње одвојити и имаће свога гегерал губернатора и своју самоуправу. Сама мера је птна значаја. Она т;ежи на проширење у правцу Инђаје. Руско на ступање азијском Истоку је споро али стурно , и о томе требало би да промнсле вице крвљева уКалкути. Аго смо добро извештени , овом напретку с поља одговорвће се прввх дана идуће године и увођењем неких великмх реФорама законодавних унутра. Ја счм вам »ећ говорио о руском ваконику, који, ако је у млого грађанских одредаба (као на пример оној о браку и наследству) древан и чудноват, а он, је на нротиау кршвничномпоступку ве ома благ. Познато је на прилкку. да у Русији и не постојн смртва казна (за грађчнске преступе), а сад једна к^мксија правничка ради на пројвкту који ће ј^ш ниж? гвести меру и онако мале казаи кривичне одредбе. Тасо, кр ђа лрквен^х угвара и фондога неће од снда долазити под нарочити парагр «ф и обесвећец»е сматраће се цо закону као и свакв