Београдске општинске новине

ДОДАТлК БРОЈУ 4-ОМ „ОПШТИНСКИХ НОВИНА."

да је извоз руски, за орвих једавајест месеца, годиве, 43 мшшјуна превазишао увоз. Признајући и < ам оштрину економске кризе у Русији, он наводи како је за неких де ет мессд 1 само на мгвозу хране изгубљено око 66 мклвјуна рубаља или 165 милијуна динара. За увоз памука и чаја , вели , да је знатно скочио, (9 малајуна на памуку, 8 милијуна на чају) ала за 3 малијуна мање -е увезено Фа бриката, 3 и по милијуна мање вина и за 2 милијуна угљева. Што се тиче руско-китајске царинарнице на Иркутску, она једнако представља чудновату несразмеру између увоза китајских и нзвоза руских производа. Тако, за једанајест прошлих месеца Китајца су нам нродалв 26 милијуна својвх производа а купилш од нао свега за 2 милијуиа. Китај остаје, дакле, у пркос свему вервн старој му тактици економској: вечно продавати, никада не куповати. 0 увозу из Азије, може се још рећи, да доноси нгшто што би боље било да не доносл, а то је оаијум који као да се све вкше шири међу мусломанвма Кавказа. Изгнеда, доиста, да се овај проклјти артикал продвје нотајно муштеријама у крчмама и чајџиницама. Ми смо већ заали, да се наши суграђани у Туркестану јако интересују за колоњску воду, и да се њихове крчме хоће да претворе у мирисаве дућане бекријске; па се зато са грозом (тарља питање; какво ли ће чудно колено изаћн из становништва којепоказујетако мало јевропскаукуса. Него, за сва ога питања слабо мари маса петроградске публике која се, при свој крвза скопомској и при сеим опесностима од рата страсно одаје позоришном уживању. Никада , доиста , нису наши театри били пунији. Тако је „Новоје Времја" у јучерањем броју свом взрачунало, да је број посетнкка у Александровском театру достигао цифру од 74.000; Марија-театру (оперв) 70.000; у Михајловском (за Фравцуске и немачке комаде) 40.000, и у свима осталим укупно 180.000. Ви видите ез овога да ми доста весело подносимо кризу. Кадав философ би рекао да играмо на вулкану; али, да ли је то добро или зло остављам моралистама дз. оцене.

К А Р А К Т Е Р (х!о Смајлозт - ) VIII. Доаљаћ-е васпитање. Потодима што окрећу водениде света врела еу па усамљеним висинама. Хелпс. У разговору са госпођом Кампан, Наподеон I. иримети: „како стари систем наставе ништа не ваља" па упата: „шта би још требало па да се народ може честито васпитати ?•' „Мајке" (треЗају) — одговори госпођа Кампан. Цагу паде у очи овај одговор и он се одавва са: „тако је! у тој једној речи лежи цео систем васпитања. Амавет вам, дакле, госпођо, васпитаде будућих матера !" Еме Мартен. ;11аста?ак) Демајстр у његовим нксмима и списима говори о својој мајци са највећом поштом и љубављу. Њен

благородни карактер дејствова« је на њега толи<о г да су му се све жене на свету чивиле обож&вааа достојне. Називајући ју „узвашеном родитељком" и „анђелом од Бога послатом," он је њој приписивао у заслугу све што се доброга у њему и његову карактеру налазило. Нити је он и доцније у зрелим годинвма, кад је доспео до положаја британског посланика у Петрограду, престао управљати се по племенитим примерима и правилама које је од своје мајке научио Ђурђу Вашин1тону било је само једанајест година — као најстаријем од петоро деце — кад му је отац умро и мајка удовицом остала, Но она беше ретка жена, и по талентима и по врлинама својим јер беше и вредна домаћаца и изврсна управница и карактерна учитељка своје деце. Свима тим огромним задатцима она се најуспешнија одужила. Њен здрав разум, њена вредноћа, нежност, посвећеност и њено будно око, номогло јој је да све препоне савлада. Она се сматрала за сретну и еалазила је највећу награду за своје муке и борбе кад је могла спокојно иогледати у г >удућноет свог порода, кад је с правом себи представити могла, да њена деца ступају у живот потпуно спремна да послуже на част и себи и својим родитељима и својој земљи.... И Кромвелов бијограФ говори врло мало о оцу „Протектора" нвглеске републаке, али нас за то накнађа описујући карактер његове мајк«. „То беше жена" — вели он — р^тке морвлне снаге и одваге. Она је имала он»ј сјајни дар самоноуздања који спасава и онда кад све друго изда. Њено јуваштво и у најнесретнијим приликама бвло је само равно њеној материвској кежности и трпељивости; јер она би кадра да са своје две руке стече мираза за петоро кћери и удоми их богатије но што је њена кућа била. Она се једино понссила својим поштењем, и њева једива страст беше материнска љубав. Она је и у сјајној палати престонице остала иста скромна памнчанка, и у сред свега блеска власти њена је једива брлга и жеља била: да може лебдити над синсм кога толике опасности окружују." Ми смо већ говорили о мајци Наполеоиа I ог као жени од моћна карактера али исто се може рећи и о мајци војводе Веииштона на којујеонличио и душом и телом, док му се отац одликовао само као музичар и глумбц. *) Чудо је само ; и то велико да га мајка није Одмах познала и оценила — те га није толико ни волела колико осталу децу своју , — а то је тако трајало све док ју његови каснији подвози ниеу нагнали да се с њиме дичи и поноси. За одлвку од осталих, Њпијери су били сретни и у оцу и у мајци, али нарочито у мајци (Леди Сари Леноксовој) која је из рана умела да улије сво.ЈЕм синовима узвишене м&ели, поштовање племенвтих нанора, и онај витешки дух који се после оличио у њихову животу и до смрти их одржавво на путу дужности и части.

*) Впди Форстерову „Историју британских вел -кана."