Београдске општинске новине

42

уговор са њега пренесе на г. Ђирија и комп под оним истим условима под којима се је и он прим»:о овога посла. Г. Ђирио је саслушаи и изјавио је, да пристаје на све обавезе којих се је Тонито примио, а осим тога положио је још 2600 дии. кауције поред Тонитове од 1200, те тако цела кауција извоси 3800 дин. Г. М Маркова!. Односно тачке 8 уговораја би имао Да приметим да се у њој дода, да је предузимач дужан за време од 3 године поправљати калдрму ако би са 1 од њом земља угнула, Усвајајући примстбу г. М. Марковића општивсаи је одбор једногласно ОДОбрИО: да се уговор за кблдрмисвње књаз Михајлове ул це од Тонита и друга пренссе на Ћирија и комианију; а тачка 3 уговора да се рвзуме тако: да су предузимачи дјжни за рреме уговором иредаиђено поправљати изр&ђену калдрму, ако би се због хрђаве израде — у шта улази и угпуће земљитта ако би ее на таквом земљкшгу калдрма ооставила па доцвије п кварила. Бр. 222 Г. Председник. Г. Љубомир Марковић инжињер министарства грађевина који је такођер бко у комиеији која је прегледала извршене радове на новом гробљу, м.лн д му се за то одреди награда. По прочитању молбе епштинскнје одбор једногласно решис да се г. Љуби Марковићу изда на-рада од две стотиее— 20 0— динлра из општинске васе и партије непред виђене трошкове. Бр. 223 Г. Председник. Телали овдашњи ноднели су молбу да вм се одобри да могу са дућанима остати на меетима где се сада налазе. По тто је полицијеко санитетска власт наредила да се телали морају из вароши иселити, то је огп тивсаи олбор. 1хрегпа,о преко молбе на дневни ред. Бр. 224 Г. Председник. Петар Р. Јованозгћ бив. општ. кон_ тролор подчео је молбу да се оцет прими у службу. Одбор хгрелазза: ва днсвни рсд. Бр. 225 Г. Пј:едседниг.. Ј«рос:ав Безука ливац овд. поднео је молбу да му ее уступи општ. пла« који је опгатавадала п«1Д »акуп Ламберту Кљузачеку димњачару за 62 дш. го диање а Безуха даје 120 дин. ако се њему уету::и ЛамберТ је призват и изјавио је да ће одустати од угозора пошто му тзј плац иије више потребан. По прочитању понуде општиаски је одбор једно 1 л«« сно решио да С6 упита Ламберт Кљусачек да ли он одступа од уговора и свог права које има према опттини; на ако одустлје

да се одреди лицктвција почев од понуде Безухине (од 120 дин.) са условом да општина задржава себа право да на случај какве њене потребе може и пре иетека уговора расканути не давајући за то некаве накнаде заку пцу. Бр. 226 Г. Председник. Према одлуци сдбора од 9 ог. ов. м. нар-дио сам општинском правобрани ,цу и он ми је поднео овакав рсФграт. „У сед!!ици 9 ов г месеца, општински је одбор одлучио, да ее поради на надлежном м сту, да кажњавање ва криву меру иређе опет у руке оигативеке власти, која га вије требала ни да изпушта из руку. Наредбом господнна Преседника Онљтане од 10 ов, ме еца А 1633 дат ми је овај предмет на поступак. Пре не. о што би поступио ио овојЈваредби, нужно би ми бкло ва знам : из којих разлога т ( .еба тражити кажњбвања за криву меру, да ли т. ј за то, гато сва општане у Србија имг;ју ту влает; или за то што 1е криви мера на К4сапницама, узела толики размер, да полкцајска влает није у сташу томе 31у да стане на пут; илиЈ за то шго је Фаванцијско стање оиштене ваше тавво да јој је нужао Д1 и отуда доЧије једау грану прихода ваше за подмарсњо својих потреба, У осталом нуж го је да се зва, да оигатиаа ова није ни има а власт кажњавања за криву меру, вити је ту власт уаражњавала. Ола је осЈђивала касапе на накнаду за криву меру и остале неурсдности ? на (евову правилз о касаиницака, а не на к?зне. На накнаду их је осуђквма колико да би што више спречала криву меру на касагнипама, толико и да би одтуда подмирала лздатке, које чине на плату контрозора касапница." Г. Е. Ђор^еви!. Кад општина по иравилима има пр Јво да кажњава за криво мерење, онда не треба да то право вапушта. Г. К. ПетровиЈ. Ја нисам био у седници кад је покренуто питање о кр^вим мерама. Сада пак видим да г. озшт, прав застуаник има ирав 1 , јер докле год Је општина под туторзтвом полиције оаа не може то вршити. Криво мерење то је кревична стзар које нолиција извиђа и кажв ава а не оцттш.а. Г. Ст. Добривпјевић. Општана је имала и нре права да важњава криве мераче и осуђује нанакнаду зашто да ве би то и сада чинила. Г. Ј. Дилбар. Прачилима која као и уговор важе општива може и има право краве мераче осуђивати на накнаду. Г. Н. Ђор^еви!. Оиштина је дужна своје грађане штитити од вривих касапских мера и има право од касапа наплаћивати накнаду. Г. Ст. ДобривојевиБ. Ја мислем да ба добро било да се изабере комисија која ба правила прегледала и одбору реФериса а. Г. 2. Петрови!. Ако|зааста постоје нравила о клању која су касатш потписали онда нема смисла обраћати се вашој власти за дозволу да.се казне над њама могу вршити, већ просго треба кажњавање за криво мерење ир дужитн. Г. Н. ХорЈеви!. Ако ностојо правила онда би најоље било да г. председаик поради да се но њима по-