Београдске општинске новине

66

јжзабрао г.г. В. Дучића, М..Симоновића, Д. Миловановића, П. Матића и општинског ивжињера у комисију, која ће да иввидв да ли )е регулација ове улице потребна и да ли ће се моћи просећи без трошкова. Бр. 37. Г. Председник. На дневаомреду је рсФерат нашег правозаступника односно заузимања земљишта на Лаудановом шанцу" Он гласа : „Питање о својинл Лаудановог шанца, који је обележавао и граничну линају између ошптине Београдске с једне стране и општине миријевске, мокролушке с друге стране, — покрснуто је у 1884 год. каа се мислило, да тај шавац буде трошаринска линија. Покренуто је онда, кад је тај шавац већ био иорушен, заравњен, и заузет нешто од наших становника, а нешто од становника поменутих општина, који су се тим шанцем граничили. На молбу обштинског суда Управи вароши Београда, да закаже свима, који су што од исгог шанца заузела, да заузето земљиште напусте. како би општина с' њим као са својом својином могла располагати, позвани од полицајске власти, они који су шанац заузели, изјавили су, да је земљиште оц |шанца у њиховој државиаи од више година, а већина њих да има и тапије од тог земљишта, и по томе порекли су оиштини право на шанац. Иввиђајем пак на лицу места, увидидо се, да сс шавац иа ввше места никако и не познаје; да је бедем скоро свуда порушен и поравњен; да је само ва невии местима остало по неко цело парче земљишта, које је трњем обрасло, и које само личи на шанац; и да већина оптужених за заузимање, има тапије које су им издате од 1863 до 1884. год. И према оваком стању ствари, полицијска власт није могл» дати општини задоволвња, него ју је упутила на грађанску парницу. Полицијска власт и наје имала законог основа, да од отужених одузимље 'заузето земљвште, које је од толико година у њиховој држав^на, и на које већина њих има и тапије, па да општини у шеву својину враћа, пошто је то питање чисто грађанске природе: и с тога се противу решења полициске власти и нема шта при метити. И сад би општини предстајало да путем парнице трзжа повраћај земљишта од оних, којз су га заузели. Ја не налавим да би и парнице довеле општиви повољне резулт&те. За ово моје мишљсње разлози су ови : Пре свега треба начелно расправити питање о праву општинском на земљишге Лаудановог шанца, па онда ула и и у иитање о могућностн повраћаја тога земљишта. И ако Ладаунов гаанац није викако ааиисиван у инвентар оиштинске имовине, ипак је природво да Је и он то исто што и остала опшгинска утрина. Других доказа немамо до једкно те предпоставке. И с гледишта тога мо гло би се узети да је Лауданов шанац опшгинска својина. По да ли ће то глсди вте бити меродавно и за наше судовс, то је још пиган,е, јер се за оваког рода предмете траже само нисмени докази,

Но и да узмемо да ће и Суд усвојити горње гЛеДиште, — ми немамо доказа о количини простора шанца, нити тај доказ можемо прибавити, јер шанца нема, и немајући тога, ми незнамо ни како ћемо на крај изаћи са онима, који имају тапије, од којих има и таквих тааија, које је издао општински суд, и које тааије могу послужити за доказ, да општина нема права на тражење. Свакојако је дакле врло сумњиво да би општина путем парницемогла успеги да поврати заузета земљишта. Узимајући све ово у обзир, ја би мишљења био, да се не само ништа по овој стаари ве ради но да се онима који још нису убаштињени, не стаје на пут убаштињењу ако би к ји од њих то тражио." Г. Црногсрац. Ја бих био^томе противан. Кад је већ доказано да су та општинска имања захватана како је ко хтео, као што стоји у акту правозаступника, онда не треба дозволити у будуће да се општанско имање тако одузима, него треба све до онда, док се не добије план целокупнсг општинсаог имања, са издавањнм тапија причекати. Г. Ј. Дилбер. Пигам г. пре^седниаа да ли је г. За рић готов са ре®ератом комнсијским ? Преседник. Он је поднео комлсијско извешће, но оно није потпуно готово; још само неколико дана и г. Зарић биће с последним извештајем готов. Г. Ј. Дилбер. Онда би могли да усвојпмо оно што вели г. Црногорац. Г. Е. Петрови! Као што сте чули из ре®ерата, та су имања з»узета још 1863 године дакле пре 20 година а неки имају тапије кчје су потврђеае и од општивског и од стране варошког суда. Али рецимо да те таијпе нису ттврђене варошким судом, оп».т потврђењем општинског суда призиата је саојина онима који имају земљвште у државини. За сажаљевање је што пређашње општ *јНСке управе нису на то пажњу обратиле. Сад пак ја би био за то да се потпуно усвоји предлог г. правозаступпика; јер, према овоме што је у ре®ерату казано, јасно је да ни парница неће донети општини корисги. Г. М. СтепановиБ. Геч је о имањима која су заузета од Лаудановог шанца. Ја држим да су та имања по одавна заузета, и они који су их заузели а немају тапије они ће се користиги тапијама које други имају, и према томе ја би био за то: да се она земљишта, која су зауззта уступе, и да се на иста издаду тапије; она пак, која се у будуће буду заузимала, да се" не издају тапије. Ми имамо пример убашгинења једвог имања Арсе Јелића који је то имање продао г. Вукашину за 850 дук. а међу тим тапија не показује никакве тачне границе. Држим да би у будуће погрешно било допустиги да се тако граби општинско имање. Хоћемо ли допустити то, онда треба да сви међусобво поделимо општинско имање. Г. К. Петрови4. Ја не делим мишлење г. Степановића, да општина не издаје тапије, јер ако општина не хтедне да потврдн тапије доћи ће до парнице; и општина ће бити осуђена; јер они држе то имање већ 20 год. Г. К. Црногсрац. Ја се слажем са целим актом гиравозастуоника до последњег пасуса, у коме се вели да се и од сад не стаје на пут издавању тапија за заузето кмаае. То је тако изј _ечено као да ћемо ми и од сад