Београдске општинске новине

део престоничког становништва , које се тренутно узбунило беше пред страшним гласовина са Запада, садаопет нашло своје стар > место безбрижно. Зимска сезона у пуном је јеку. Свуда, сами балова и светковине, и то, у пркос жестокој кризи економној, коју стагистика довољно истиче ала на коју нико ни главе не окреће- На уво хоће да се шане, да се можемо надати нихилизму, али после онога што смо виделћ од 1878 до 1881, ни то не може заталасати нашу изветшалу генерацију. Кажу, да су и неке комнромитујуће хартије нађене у гардијско мрнарској школи, и да је више њих официра и академаца из гарде ухапшено. Неке несимисте прете пам чак и са радничком буном у Москви , — по што тамо међу раднвцима влада крајна беда, али мени се чини да су ова пророштва у најмању руку прерана. У Петрограду, за овај пар, имамо велика догађај у одбијаљу, од страие царског савета, реФорама које је пројектовало министарство правде. Либераии , западшаци," с правом честитају себи овај неочекивани успех. Вама ће већ бити нознато да се ствар тиче укидања, или бар , поткресавања једног од оаих биљака које највише на част служе расадничком духу Александра П-гог. Фанатички обожаваоци старине тражили су да се укине порота, и поврате самовол>ви < удови које је власт пређе постављала. Од ово три године то крупно питање страсно је занимало и штампу и публику, нарочито, у унутрашњости. Ну, ма колико да се по лагало на савршено укинуће пороте, министарство иоак није имало куражи да тражи прост, бруталан, поврат«к старим, народу мрским, уставовама. Оно се задовољило да Тгредложи само две реФорме, прву, по којој се с\ђење државним чиновницима за дела незаконитости ил наеиља одузима поротницима, и поверава судској комисији од власти постављеној у коју би имали ући представикциразнвх друштвених редова." То је другим речма, она стара чиновничка неодговореоет, ^која доста наличи на оно што се у Франпуско! зове ,,75 ти члан устава од год. УШ." Као другу 'реФорму ,мвнистарство јетражило, да се јавност судских претреса , &ко не укине а оно бар, добро ограничи. Приступ у судске сале имао би се премн томе строго забранити, и то 1-во миварима (што се даје разумети) 2 го ђ^цима без ра злике, и 3-ће женскама, То је, дакле била она дво струка реФорма о којима је царски савет од ово три дана имао да већа. Са већином, пак , од неке двтјестине гласова предлог је одбијен или б?р тгко измењен, да се норота не може ук'нутн, ни јав ност суђења прекратити ни ограничити без претхо дне нароч^то мотивисане одлуке совета , а по саслушању свију одсека његоввх. Очевидно овако решење је колико и чисто и јасно сарањивање ноднесеног предлога Поводом горњег предмета нека ми је слободно рећи коју и о растућем утвцлју овог великог др-

жавног тела под садањом владом. Оно је мало познато у иностранству, и овде носи име „царског совета". Њега чешће упоређују са Француским „државним саветом" али у самој ствари ту никакве сличности нема. Француски , ? државни еавет" пре би нас могао подсетити на овдашњи ,,правитељ ствени сенат" — но који у истина врло мало правитељствује, и све што чини то је, да даје савете нашим министрима у спорним питањима. На против, сасвим друго је нешто ,,царски совет" који улази у бигни механизам и организам владе. Царски совет може прилично да нас потсети на тело које је у Риму под Августом носило име ,,цареке конзисторије;" а личи у млогоме и на оне ,,велике еовете" старвх краљева Француске, које је завео илибоље рећи, преустројио Карло Седми у време ослобођења од Инглеза. Чланове руског „царског совета," бира и поставља лично сам цар. Они су непокретни или готово непокретни, освм у (више но ретким) случајевима каквог преступа. Они се регрутују из редова најоданијих слугу државних, као високих управних личности, старих мивистара, најсоавнијих ђенерала и главних нотабилитета провинције. Њихов број, и онако неогравичен, само је растао од доласка на владу сад&њега цара То је, дакле, једна врста званичне скунштине чкја се већања држе у тајности, али чије одлуке пробијају у јавноет. Кад је оно пре шест година несретни цар покојни Александар П-ги, помишљао на увођење парламентарнвх уставова у Русаји, он је хтео да чланови доњег д ма излазе из губернијск« х „земстава 1 ' (скупштиаа) а аравитељствени сенат да узме улогу горњег дома Д нас је сав уткцај сената прешао на царски совет, ту праву скупштинуЈпрвака, која ево тежи да постане и нека врста парламента по сили царска укава. У осталом, тај руеки царски совет у скоро ће бити псзван да даде своје мњење о реФорми казненог поступка, која је задахнута са свим противним духом од онога који вејаше у горепоменутој реФорми судској Нов законик као да ћ с се оснивати на оном ултра-либералном начелу, које често истичу руски правници, а имено: даје историја казни у исто време и иовеспица њеног ирогресивног ублажавања. Већ, законик од 1845, и то ма дајеизрађен под строгим царем Николом, осетно је умекшао кору законика од 1832. Тако на пример, у њему је сведен број година тешке робије, а друга војничка служба укинута као вазнено сретство. Најзад закон од 1884 свео је и онако ретке случајеве осуђивања на тешку робију, док је у иста пар укинуо и робијашнице а смањио и број заточења. У новом (садањем) законику налазимо, као за примену искључиво означене, сљедеће казни: 1-во смрт, 2-го тешка робија, 3-ће заточење. 4-то де портација. 5.то затвор, 6-то притвор, 7-мо гиобаСмртна казна остаЈе тек иривремено и искључиво за науоиасниуе иолитичке кривце. пао за атентате на цара. Дотични правници дају ту израза и нади да