Београдске општинске новине

71

Ми смо већ говорили о мајци Ђурђа Вашингтона као о једној нзврсвој дпмаћици; али такво једно благо нвје само сагласно са правим женским позивом, већ је у неау руку неопходно срећи и вапретку сиаке честито уређене Фамилије. Рачунсве навике не траже се само у трговини већ и на сваком пољу практачна живота — свуда гди има шта да се уреда п ур,%ди. Са те стране, кућа и Фамилија је толико исто једна радња колако и какав дућан ил магацин. Ту треба тако исто имати и методе, и реда и начива; а бити вред«н, чуваран, тактачан и свестан свега за шта је што. Дакле, и жене које хоће да успеју у животу — а нод усиехом ми разумемо ако хоће своју кућу срећом да испуее — морају е&учити да буду жене од рачуна. Међу тим^ мишљење које је до с?да владало, као да се у токе састојало , да такве (рачунске) ствари вису за жене, већ да су рачуви и радње мушке и само мушке бриге. Г. Брајт је у евоје време нвчеино разбио ову заблуду кад је казао; „добро науча дете рачуници, па си га направио човеком." А како то? Тако, што си га онда научио и методи, и тачноети, и врздности, и размерима и одеосима у опште. Ну, колико девојака има које рачуници учимо? Врло мало, доиста. Па шта бива? Бнва то, да кад се девојка уда, и постане газдарицом, она не уме ни двз циФре да помлож^, — викада не може да ухвати рачуна кожико колико прима ни колико троши — што, дабогме, излаза на погрешке и штете 5 па, сљедствено, и на домаће војне и несреће. Метода је душа сваке радње, а од битае је важности за сваку кућу. Нати се икакав еосао може урадити без методе, која условљује једну чисто рачунску врлнну, а тоје: тачност. Ако жена није тачва — што значи аад јој ништа на време нијеготово ни урађено — она ће при свој доброј вољи да угоди, нагаати мужа да мисли противно- А шта из такве једне погрешке може да изађе — и суваше је вознато. Нонављамо, женској страни потребни су рачуни и рачунске навике колико год ш мушкој. У кући и Фамилија то је таква и толика потреба да ју ни сама брачна љубав не може да замени. Гола љубив је, као и нагон нешго о чему вико не треба сарочито да се брине , и за шта никоме н каква школл не треба. Не сто.ји тако и са памећу,, која в«ља кућом једном да уоравља 9 и без које куће не може ни бити. Здра !! ље дечије на нрилику, благо је које је Бог м&јци поверис ; по самој физичкој природа умне и душевве сваге су једно у друго уткане. Сад ако мајци нису познати природни завови, она их не може ни прмменити на здр&вље своје деце; а гди тога нема ту је и најнежнијој материнској љубави награда дечији гро^. Управо, како се и даје објаснати оно страшно умирање наше деце (у Ингдеској)

испод пет година — које износи трекину *) — ако не познатим незнањем и неумењем наших жена у свему што се тиче примене ориродних закона на људско здравље. — Нати ћемо ми што друго до сушту истину изрећи, ако овде још додамо да је Бог и жени памети дао: е да би се од ње вајде видело- Она није намењена да буде бесловесна машина, као што није позвана да буде лепа лутка човечије доколице. Она је на овом свету и себе ради колико и другог ради; а велике и озбиљне дужности, које њу у жввоту чекају, граже од ње и мудру главу као год и топло срце. Не велвмо да оне лепе вешти' е на чије се усаврш&вање данас толико драгоцена времена троши — не стоје лепо женској младости и лепоти, али то наје највиша, јер није најреалнија задаћа еи мајке нидомаћице. Ахо ишта, ова је (задаћа^) далеко пре изражена у оној взреци старих Римљана којом су се они служаликад су коју жену хтели највише да похвале : „то је благородна домаћица, која чува кућу са пресзицом у руци." (Бошиш шапбИ;, 1апаш ГесИ;)- У наше време чује се изрека: „оаолико хемије колико лонац да проври, и геограФије колико да се зна гди је која соба а џаба та сва друга наука." Бајрон, чије су симпатије према женској страви биле веома незгодне врсте — чак је исповедао, „да жену ваља ограничити просто н& кујну и библнју." Наравно, да је овакав поглед на женски карактер и образовање глуп , као што је тесногруд; ®ли није боља ви она друга крајност која управо, од женскога хоће да еаправи мушко, и тражи да се жене надмећу с људма и у бесној и бездушној борби за власт, положај и новац. (Наставвће се).

ПОДЛИСТАК I Ж .4. ■»■ А А ■*■ X ± Љ. Љ. Љ>.Љ. Љ. Љ. Љ. Љ Љ. Љ. Љ. Љ.Љ.Љ.Љ.ЖЉ.Љ.,Љ^^.Љ^Љ.Љ.Љ.Љ.Љ.Љ.Љ.Љ.Љ.Љ.Љ.Љ.Љ.ЉЈ СГРЕХгТ-А. У ДЕВЕТНАЈЕСТОМ ВЕКУ НАПИСАО С е х!-! 3 © кс е Таљандвје ПЕТИ ДЕО Пад кнеза Мнлоша. 1. Династи)а ОбреновиИа оснива се у паточ Русиуи и иостаје подозрива у Петрограду. —• Руске интрше у Србији. — Сиор око београдскиж утврђења. — Позван да иресуди, цар Никола осуђује Милоша и одржава турске ерлије у сриској ирестоници. — Улога Милошева у богињачкој буни. — Срби иотурчењаци и Срби ХришКани. — Политика киеза сриског изме/ју руског цара и турског султана. п Ви сада имате наследнога кнеза — честитам вам и ! Са овим речма примио је цар Никола депутате Милошеве *) На жалост веки проценат но и код животиаа, чији се млади одрже у животу мдого боље. — Смајде. —