Београдске општинске новине

79

војску на свету, а, кад све своје снаге у покрет стави, она расп >лаже масом од четири и по, па и гаест милијуна људи. Има нх који мисле да овај број постоји само на хартији, и да сз не неће јавита кад затреба, али се не сме заборављати, да јеРусија учинила велики напредак од 1878 године на овамо. Њена артилерија равна је данас Ертилервји Немачке ил Француске, а кавалерија бројно претежвија и од немачке и Француске заједно, а свакако од немачке и аустријске укупно узете. При том, та је кавалерија првзната као најбоља, какве има за ону нарочиту улогу која кавалерији у модерном рату припада. Са мало памети, и взворне снаге Русије могу само расти, и опет расти јер је Русија у млогом погледу млада земља, а Сабирија, територијално узета, колико и друга Америка. Наслоњена на величанствени јој положај природни, као и на онај ненадмашни ланац од градова уз гравице Немачке, она увек може ову да умори. Не велим да је немогуће и оно што је гроФ Молтке казао а наиме: да 200.000 немачке војске на Висли, подуврте својим градовима, могу осујетити русаи уиад у Немачау; ави, у том случају бвло би 200 000 мање на граници Француске, чија је војска бројно јача од нсмачке. Русија би у таквом сдучајумогла (и на очвма оних 200.000 Немаца) сломити Аустрију, иди, у најмању руку, не дати јој ни на воју страву Од ово неколико година ми једнако слушамо о изјавама љубави између царева, руског и немачког, али као чудноват комевтар свему томе ваља забележвти ово: да је Кенисберг (на руској граници) претворен у један огроман утврђени стан; да су куле око града Торна гвозденим оклопима опасане и штитовима покривеве да су и Давциг и Познањ одавна и увелико утврђени , и да се сад тако исто утврђују Кострин и Глогова. С друге стране, снага Русије из дана у дан бива све већа, и то тако, да је Аустрија немоћна да поврати равнотежу. Управо, може се са поузданошћу тврдити, да је прошло време ка ! је Немачка могла ударати на само једвог по једног од својих непријатељл. За Немачку била би лудост, ако не и самоубиство на било пасти Русију било Француску; и за то ће она и даље обасипати Русају пријатељским уверавањвма — жудно ишчекујући дан, када ће се противу ове „Северне силе" скловити каквајевропска коалиција Прелазећи на источно, нарочито балкансзо питање исти пксац вели : Ту имамо Бугаре који су својим мудрим радом умели с једне стране и да се о д б р а н е, а с друге терајући политику уздржљивости да јако отежају страну окупацију. Ми смо знали да они ж<ле да буду незавиони, али су нас <-зпенадили свагом коју су показали у р«ту (оа Србима) и способношћу у руковању својвх Фкнавција. Руеија је мисдила да њих чека ра<тројство, кад она тргне своје ОФицире, али они одмах за тим изаржаше успешно једну о з б и љ н у борбу. При

свим изазивањима једног Каулбарса, и, ма да су, под монархијским системом, остали без главе, они су свуда у земљи умели одржати ред и порсдак .. До сада се гов©рило у руској војсци, да пут у Цариград води преко Беча, ли сад излази : да још већа препоиа стоји на путу Русији у непобедном чувству независности Влаха, Бугара и у опште Јужних Словена. Сваки насилви покушај еамо их трајније озлојеђује протвву руског самодрштва, а, кад се противна политика предузме и они сами себи оставе, не изгледа да се ови за то и вајмгње кају. Доиста ове самоеталне особине твх маленах народа и нагнале су млоге од нас да од вегог времена износимо на практичгго решавање мисао или упр; ?о сан балканске конфедерације. Од своје стране ја још не могу да полажем млого ва ту конФедерацију и то прво што не видим да ће се она тако скоро и остварвти, а друго, и кад се оствари , да ћз за дуго моћи задржати напор Русије Царигриду. Хтсли не хтели, морвмо дозволити да Аустрија буде та која ћв сузбијати Русе еа Балкана и не дати им. Маћедонску равницу. На жалост сама Аустрије није за такву улогу довољно снажна. Руси п Аустријанци још се нису огледапи на бојноме пољу, али како год ствар да обрнемо — излази : да ја Русија два и по, па и три, пута јача од Аустрије. Што се Цариграда тиче, Русија му може доћи и околним путем — преко Азије. Истина, да је тај пут дужи од оног преког, пута у Јевропи али је опет сигурнији. Нити је наша Инглеска, сама собом, кадра Турке одбранити. Она чак не може ни доћи до Русије у Јевропи. Управо, и тек у Азији ако се мегдан поделитн могнв. Истина да су нас и ту Руси нешто претекли, — јер су ближе Херату но ми — али са Хератом ће се коло и окренута. Кад пређе ту тачку — а прећи ће ју — и пође на Инђију, ова ће се, прво, удалити од центра своје снаге за тим од покрајине где се власт њена радо признаје, а навћи ће на тесне кланце и љуте горштаке... Ја знам да су на овом питању— питању руске навале на Ивђију — вајбољи и најкомтетентнији војници у Инглеској подељени. Већина их је песимиста. Готови сви верују у могућност великог руског упада у Инђију. С друге стране готово сви руски војени људи одричу практичну могућност таквог предувећа. Природна је дабогме, и једна и друга оцена. Страни и неутрални пизци, међу тим не налазе, тако велике тегобе руском продирању Инђнји. Оаи тврде, да би ее војске које би наступале са Оксуса и Кавказа могле спојити на Сараксу, да би могле овда лако заузети Херат, и положити жељезне шиве до Херата пре но би Инглези концентрисали 40 000 људи у Келату. Друга једна војска руска морала би изабрати тежи пут марширајући јужчо од Сибира на Балк. Од своје стране Инглеска би, по њима, тек три месеца после огласа рата могла стићи са нових 40.000 на инђијско бојиште — ако се, то јест, донде не ба извела реФорма ва брзу мобилизацију прва два корпуса на