Београдске општинске новине

дабогме, и сва неоцнњива блага од женских „емавцицапија", али за нас, који се не можемо опширно претресање самог питања, упуштати довољно је ако кажемо: да је власт коју жена има у приватну животу млого већа од власти коју јој политика може дати Јер није ли она та која решава на коме ће свет да остане? Још радикални Бевтам је рвкао: да жена већ има власт у рукама, и да јој ју 9 ми не можемо отети баш и кад би хтеаи. Та она ве само да управља него јсш и управља свом силом десцота — само штб се та си^а неЈ зове сила него м)бав! л Још нешто. Желимо да обратимо пажњу свију еминцинатора женсквх, на једно, необјашњивим узроцима заборављено осље женског рада. Ту ми разумемо : економвсање и готовљење људске хране јер данашње неумење и растурање наших жена прелази у скандал. Ако је истина ,да је одо прави патријота који је умео допринети да два класа-кукуруза порасту онда где је пре растао само један зар би мање благо била она дом&ћица која би из исте количине брашна два аеба умесила* Такав ^апредак учиншј би да унраво, њива наша дуже буде 5 о здрављу и домаћој срећи и да не говорџмо. Доиста кад би реФорматори наши хт|јњ маао озбиљнијезагле-'' дати у модерну кујну, и наћи шта тамо треба, опи би стекли нрава да Се рматрају каб највећи, јер би били вајпречи добротвори рода људсрог. $

..'•Ду

ПОДЛИСТАК

Шм

Тп.

сз=дз:сз;з-^ч «»■>,> -у ' п Г/.

''>Гг

ДЕВ^ТНАЈЕд^ОМ ЈЗЕ

^ 1|Д'Ш1»рАО С е к-Д? е Т а, ,У>

»■ог Г 1Р . &,ЈХЛ И ] |

9/г

■Њш, "■> ^ 3.9,1

V«!

* ' "»» л %/, *■

"Ч

" V,

•%

ПЕТИ ДКО'•?. Пад кнеза Милоша. II. " М Ој, г Насиља Милошева. — Завера браИе ОимиЧа. — Лрушевачк свет• ковине. — Буна у нојој су умешани и министри кнежеви (јануара 1835) — Она бива иобе/јена у часу кад изгледа да је^иобеди.га. — Триумфални улазак Милошев у Крагујевац. — Он обеКава земљи устав Спољна политика кнеза Милоша била је екоро увек безорекорна; алв унутарња подитика његова била је врло чеето грешна. У односима са руским царем и турдким султаном, па, као што ћемо мало час видети и у одкосима са Аустријом в Инглеском Милош добро види и мудро ради; али према своме народу, он упорно скачо вз иогрешке у погрешку и најзад неизбежно пада.

Да неби овде у појединости улазили, рећи ћемо одмах: да је зла срећа Милошева била у томе, што је хтео да влада еам. Чл. б-ћи хатишерифа од 1830 створи^ је аакон, п<* коме „кнез управља пословвма Србије у договору еа екупштином од првака српских." Да се Милош држао овога програМа оа би учинио нешто што би понајпре отргло Србију од оТодоанског царства и осигурало њену самосталн^бт, Овако ми 'иМ«9Ш пред собом јецау чудновату појаћу! Цар'Вградсби ^Ј^^аи је тај који учи Милоша либерализму, Јракле неч^му су чим би се Срби могла кори.;тити па штеуу Ту^ЧГ кнез српеки је тај

који.се и милом и оилом уи$

турски систем. Више

К од то^а, у Мб!1оша немагни јеДног „Дивана," нема ни-

каквог' вишег тела ни 'савета

•'/

обавештањем при руциабЈ»ло — УЂе

је би своме владаоцу са Милош хоће да је еам. Несрећ^је већ Кбла^а мд&ду кнежевину и то што је она народна сгеутхштима/ која је #«8Еада таквога гласа и тако славнога удела у ^удбпаи земљ^имала, да је та скупштина сад била омаловажена, десе^&Овина и не незнатан број сведена па и ђсаво немђћа^ да,$емшак уливала довољно неаозерења да се чак и9 д^^ека 'Ш/џо као по некој милости звале велидоо —Аи то Јб било велико вло, али је још црње било ©ао,,уобичајено понашање каеза према чиновницимадржавц^м. „Код вас^-г вели г. Леополд Ранке — а г. ЈРанке

ту може^говорауЈ! И у име сваке цавилизоване земље као го! у име*' св©ј^ ]?&иачке — у нас је пошта према јавним .^Мзњима и^енима^-који та места заузимају' једна од друштвени! срага; "&ах треба свако да решиекгује — а вла гдалац %г.о Ј год"'# варод." Милош није хтео да зна за ово начелв',,,^, д&^и што боље показао даљину која га раздб&јв/,^ н^вр^вих старих другова, овај кнез -сељак навал&ц^ је пбв-фкавбо своје најверније слуге. * Па^«, ли је то код њега био систем? или проста и ''нр^ка којом неје умео владати? Било је и једно и '*? .^уг&^јЈрновнак се морао као роб покоравати свима ће / . л'Ц. : вовјјма/осзодара. Он је био зло плаћен и ш њиме св > зло ^ступало — час је без икаква мотива унапређивач^ до^ајвишег звања, а после, |са истом самовољом, стро %фдтаван на најнижи степен — тако — да је изглед^ло ^ да му господар завиди и на оном парчвнцету власти * л I т ? • 9 ^који има и хоће да му га отме. ^За наЈмању пог^ешку, ^ <1&овника је стизала срамотна казна — одмах се ту ја^вала силаибатина, а по који пут и кнез је личнр узвм^о Шитап да кривца удари 1 ).

Друштвена последица тога етања била је и тађђ да чиновник, ако је имао ћерку, волео ју јз дати ИЗР^кв&г

ј) А ко је ту и било овбиљних кривица, то је само могао биги један раздог више да кнев крише суду предаје да им он суди. Једнога дана секретар самог суда г. Ђорђе Протић буде повван да дође кнезу да му нешто каже. Овај то учинн — кад ал на неколико корака од судниде, и у ходнику где цео свет види. њега дочекаЈедан Милошев слуга. обори га на вемљу, веже му ноге и руке, и по чае батинати. На вику несретника дотрче његови другвви; и у интересу и свога гесподапа и кажњенога, Давидовић почие преклин.ати кљава да стане. Ћути — гљевно му одговори Мзлош — ја впам па што ја то радии", па осуди з Давидовића ва неколикв дана хапсе што се мешао у ствар које га се не тиче- Доцније се дов ало да ]е Ђорђе Протић који се оже ио био ћерком неког Топаловића интимног пријатеља каежевог, обешчастио своју свастжку јвдну сасвии младу девојку, радост и дику родитељеку.