Београдске општинске новине

ПОДЛИСТАК

С РВШД У ДЕВЕТНАЈЕСТОМ ВЕКУ НАПИСАО О е ене Таљандије ПЕТИ ДЕО Пад кнеза Милоша. П. Ласиља Милошева. — Завера бра&е СимиАа. — Крутевачке свет■ ковине, — Буна у појој су умешани и министри кнежеви (јануара 1835) — Она бива побе/јена у часу кад изгледа да је иобедила. — Триумфални улазак Милоше« у Крагујевац — Он обеИава земљи устав. (Наставак.) Тешкоћа је б*ла договорити се, јер агенти Милошеви беау на опрезу, и састајаве овакнх личности изгледало би ин подозриво. Још је оиасније било в^дити пре писку или радити преко најмљених људи — но што нико никоие вије смео веровати под будним оком Мвлошевим. Најзад, укаже се једна згодна прилика, на коју се, као на наравну ствар, могло и сачекати. На изм»ку 1834 гоДине жен« Стојана Симвћа породи се, а сгн кнежев, по праву венчавог кумства, имао је дете да крсти. Стотн Симић живео је тада у Крушевцу, на свом огромаом нмању. У свако друго време, мајка би отишла вуму у кнежевски му ковак али јој Мааош хтеде уштедити тај пут, и пошље у Крушевац кнеги&у Љубицу са младим квежевићем. Само светковање било је сјајно. Под изговором прављења пријатна друштва внегињи, Симић позове све личности у завериваоАврама првог*миннстра Мнлошевог па Ђорђа Протића па Милету Радојковића па Ресавца и најзад кап. Милутина, брата оног страшног Хајдук Вељка што поглбе на кули неготвнској послед бих дана Кар#ђорђеве владе. За пуним столом пило се, наравно, у здравље кнежево, али у вече, кад кнегиња и пратња јој одоше на одмор, завереници се скупе у је^ан буџак куће да тамо склопе свој план. Најжешћи међу завереницима, Стојан Самић и^Борђе Про тла, смедоше предлагати и само убиство кнеза; али остали се томе одлучно одупреше. Милета Рааојковић нарочвто, — а то је један од оних ко,и су се противу Ми лошева деспотизма најенергичније борили — дотле је чак ишао да је казао: „ко год дигне руку на Милоша, или само покуша да га тера, нека зна да ће и мене наћи на свом путу" Дакле, реши се да се једиа великадемонстрација спреми за скуишгину која се има сасгати првога •ебруара, или после пет или шест недеља. Донде, сваки је дужан био да задобије скупштинаре који се још колебају, и добави потписе на једну оштру молбеницу. На краткс, скупштина ће из гласа тражити устав који ће учинити крај владајућој самовољи. Вавереници су знали да ииају за се оне чији је углед Милош умалио и полет задржао, — кав што беху војводе и сеоски прваци, — али су внали и то, даЈје сељак добро расположен према влади. Да би, пак, задобили и масу, они унесу у свој програм и вешто демагоштва, извесна, опасна јер претерана

о бећања, која су напред били решени да забораве кад им посао за руком изађе. Тако, на пример, они не само да су обећавали, да ће укинути кулухе и извозну царину на стоку, него, да ће свако моћи сећи шуме без обзира на стечена права. На тај начин и прост народ ће пристати, и онда ће се моћи сложно диктирати гослодару. Тек, ако би се^Милош успротивио, прибећи ће се оружју; и сваки од завереника обвеже се да ће подићи свој округ. По свршеном восељу, кнегиња опет узме пут Крагујевца — и не сањајући да се тако страховита једна за вера сксвала на њенвм очима, и у сред здравица и усклика. Тек, двојица из њене пратње, — неки Анасгас бу љук-баша и Иекета татарин, — могоше нешто намирисати, Њвма су се млоге ствари учвниле подозриве По што су, јахајући поред кнегиње на неком остојању мање више један с другим шаиутали, то једног од завереника капетана Милутина узнемири њихово држање. Кад год им је прилазио — а то је било више пута — њихов св разговор с места прекидао. Њему се тада учини да је све откривено и изгубљено. И онда, кидајући ствар, рећи ће им: „шта ту ваздаа тајите ? Зар ја незнам о чему ви разговарате ? али ако сам се и умешао то је само за то да ствар књазу откријем." Може се мислити да су Настас и Пекетаједва дочекали да дође кааетан у ову ватру, те да од њега извуку праве тајае. Они се напр»више као да еве знају, док, у иетини, тек тада за све дознадоше. Чим стигну у Крагујевац, они и?весте кнеза и о завери и о томе како су 1у прокљувили. Милутин понова првзна и дода још неке појединоета, као на пример, да су Ђорђе Протић и Стојан Симић били решени да га убију. Јадник је био свестан бруке коју чини, па по што је издао својв другове, ишао је да их избави. Чам дође кући он нааишеЈЈСимићу да је Милош све дознао. Ова вест мораде убрзати догађаје. У место да чекају на скупштину, завереници одмах прегну да побуне округе на које су рачунали. Тако, док су Милосав Ресавац, Милета и Стојан Симвћ скуољали око себе своје верне, чланови врховног Суда, којн беху учесници у овојзавери, поимевце Ђорђе Протић и Мајсторовић, издаду у име кнежево, наредбу свима командирима народне војске, да све што могу крену на Крагујевац, гди зе има сакупити војска српска да одбије упадај Турака Већина људи који тада маршираше на Крагујевац није, дабогме, ни знада шта ће тамо. Јануара б-тог 1835 Симић, Милета и Аврам Петронијевић, примичући се са разних крајева Ср1ије, саставе се у околини Крагујевца, на челу неколико хиљада људи. И ту, пред војском, први министар Милошев, Аврам Петронијевић, изађе са најжешћом оптужбом противу киеза, свога господара. Он је нападао и његов јавни рад и његов приватни живот. „Ова слобода Србије (рећи ће он) зарад које је толико породица српских у црно завијено, је ли то својина целога народа или је спахилук једнога Милоша? Како ствари сад стоје, Србија је само тиране променила: добила је, на место паше београдског, Милоша који ва њу товари намет за наметом, баш као да је ова земља његова градина а овај народ његов роб Па онда, каква чуда и покори! Има ли тога чија је жена или ћерка си,гурна од његових ћеФова? И гди су нам црквени закони?