Београдске општинске новине

114

конкурса лицитанти/увређени одстуаити — што често бива. Нисам за одлагање. Г. Д-р Леко. А(ећу озим накнадним пријавама може бити и врло озбиљнах, већ и стога што јеопштина до сад добила само 3 или 4 понуде. Држлм да би рок требало продужити и кеотварати о®ерте, који су до сад стигле. — Треба водиги рачуна и о томе да предузимачи у страним земљама нису можда на време, сазнали за стечај, који је општина расписала и нису могли на време да поднесу ОФерт. Форма је у главноме испуњена тиме, што су се меке Фирме писмом јавиле да желе да конкуришу. У интересу је општине да има што више понуђача и зато би требало рок продужити. Г. М. Крсти^. И ја држим да међу овим писменим, пријавама може бити врло озбиљних понуђача. Међу тим ваља имати на уму, да је сама ситуација јевропска учи иила да за време расписаног стечаја многај од јевроаских кућа, које оваке послове предузимају, нису на њих ни смеле помишљати. Међу тим та околност да се отварање добивенвх понуда одложи за десетак дана, неће понуђаче који су сгигли поднети понуде, ни у колико поколебаги, ако они збиља мисле издржати конкуренцију. Г. М. Клидис. За продужене нарочито сам с тога. што међу писменим пријавама видим и Фирму за коју знам да је врло јака. Исто тако и Фирма Дитрих је ]една од великих Фирми па држим да би због тога било корисно сачекати са отварањем који дан. Јак је разло^ оно што рече г. Крстић, ситуацији Европе, последњик месеца; И она је без сумње допринела томе даљуди нису могли на време да поднесу детаљне рачуне. Г. Ј. Дилбер. Ја мислим да се ми не обавезујемо, ако те оФерте отворимо, да их морамо призиати. Ми мо жемо ове ОФерте отворити али ипак рок не продужити. Ја нисам за продужење. Г. М. Степановић. Оно што рекоше г. Крстић и г Клидис кема места, јер и данашња ситуација политичка није Бог зна каква, утицајних промена нема. Зато сам за предлог г. Дилбера т. ј. да отворимо ове ОФерте, па ако видимо да нису за нас, онда можемо конкурс по ново да распишемо. Г. С. Добривојеви!. Рекао сам за што не треба одлагаги конкурс. Држим да ће ситуација бити запета и ноеле 10—15 дава а могућно и после 3 меееца. Друго ја сматрам да су озбвљнн предузимачи јјимали за размишљање 4 пуна месеца, хоће ли се примити понуде иии не. И ја оне, који су јавили, узимам 8а озбиљне, јер претпостављам да су послове прорачунали и решили се да их се приме. Све ове што су се доцније јавили, и то после два; дана, ја не рачунам да долазе са иајчистијим смеровима и ја због њих не бих одлагао ову ствар. Г. Коста Црногорац. Господо ! Наши стари другови, кад су одредили рок од 4 месеца, имали су за то разложеног оелонца. Нема сумље да је овај термин довољан био сва&оме оз^иљноме зредузимечу да направи детаљан предрачун за ову понуду. Кад је конкурс расписан не само у свима новннама, него г. предеедник рече да је и појединим страним министарствима саопштен нема сумње да су и та мннистарства у пријатељском узајмном односу учинила своје да конкурс буде објављен у потребноГ

мери. Време од четири месеца, понављам, било је довољно да свакога озбнљжог конкурента за нае ангажује. Онога дана када ее решавало о термину, без сумње, водио се рачун да ће за тај број мевеци стића понуде оних људи који би желели те послове да изврше. Ја мислим, да н!>с ситуација не може да емеге да приђемо овоме раду ; а кад имамо 4 понуде тим пре можемо Јто без одлагања учинити, и ја делим гледишге да св&ки други понуђач, који се доцаије јавља, значи није хтео довољно обратити пажљу. Ако учинимо противно овоме, онда ћемо учинити неправду онима који еу се на време јавили. А ми не смемо да заборавимо шта значи реноме Једнога друштва, те с тога, ја не дозвољавам одлагање ни за један дан. Г. С. Добривојевић. Држим даједебата исцрпљена, и молимо да ее стави на глаеање. Г. М. Павлови!. Доиста, времена није било мало за оне понуђаче који су имали прилике да те огласе читају, но ваља имати на уму, да те неко доцније дознао, и то баш онда кад су људи били у забуни услед политичке ситуације ; са тог једнога разлога већ ваљало би отварање понуда одложити. Но и сама важност етвари захтева, да ми овај посао радимо врло опрезно. Кад смо до сада могли чекати неће нам бити штете, ако још мало причекамо и стрпљења имамо. Да те две Фирме не мисже оз> биљно на посао, зар би имале потребе пријављивати да ће поднети понуде? тим аре, што могу унапред знати да њихове лакше услове, јевтиније цене, неће одбор запоставити тежзм и скупљим, баш да они доцније понуде учине. На против, баш би дошли у тежи положај са самом ствари, кад би сад отворили понуде па нашли да ни једна не даје* довољно добре уелове. Могућно је да би нам онда и ове двз Фирме нудиле услове теже од оних које би учиниле незнајући шта нуде друге куће. Г. Ј. СтевансвиБ. Понуде које стижу после рока, и ја не сматрам као озбиљне, баш за то, што се за разлог наводи краткоћа времена. Сама Факта казују иротивно, кад кмамо већ 4 понуде; јер, кад је за њих имало довољно времена, било би га и за друге да су мислили 08бвљно. Г. Председиик. Сгављам на глаеање: ко је за то да се понуде које су стигле отворе нека каже : за,.... Г. Е. ПетровиБ. Ја Јдржим да би редакпја питања згоднија била овако: „ко је за то да се не продужује рок примања понуда" итд. Г. М. Павлови!. Како би било да се седница претвора у конФеренцију. Мени се чини да треба још да се поразговарамо. (За овам је отворена конФеренција). После кон®еренције: Г. Председник. Стављам на гласање : ко је за то да се понуде које су стигле отворе нека каже „за" ко је противан „против". (Настаје глаеање) Оглашујем да је одбор изјгшио: са 14 противу 12 гласова, да се подвете понуде отчоре (жагор) Г. М. Симонови!.. Ја сам гласао „за" али у тол слу-