Београдске општинске новине

116

јавио. Пред нама стоји једеа нова нихилистичка завера , изведена са ладнокрвном смелошћу од шаке усијанвх глава. Ту нити треба тражити прст славенофила — као што чане инглески новинари ни руку уставоваца као што подмећу листови немачки и аустријски. СлавеноФили су од ово шест година добили и сувише корисних уступака да би с лаким срцем хтели довести у питање тако леп положај. Уставовци, опет, припадају махом највишој класи друштвено), и јесу у исто време и сувише нежни и човечни да би првбегли овом „гаослвдњем разлогу ", експлозивној бомби. Пре три дана имадох прилвке да вам кажем, да је нобеда полиције била непотпуна, те да јеколовођама завере испало за руком да умакну. Овај се Факт данас потврђује. Из доброг извора дозна јем, да су завереници били подељени у три подједнака одреда, од којих се једаз налазио код „ Вознесенсног кросиекта" други око „ Аничкове иалате^ и трећи у Великој Морској улици. Од ових, само овај последњи (у Морској) ухваћен је, а она друга, два, — међу којима се држи да је био и главни вођа завере — умакли су. Претресања кућа, која су чињена на Вознесенском и Невском, изнела су на видик читав арсенал, или бољерећи радионицу, експлозивнвх машина које су завереници у бегству за собом оставилћ. Кажујош, да је слично откривење учињено данас и у виборшком кварту. Мисли се да су завзреници на Воззесенском, з&узев бу сију на проаору од угла Катаринског канала, хтели бомбардати отуда царски спровод. Као највеће чудо, пак, може се рећи да је то, што се на неколико корака од Авичкове палате, на Невском, налазио главни магацин завереника. Овај један Факат довољан је да покаже тешку недораслост руске полиције. Од куће у којој су се бавили завереаици, изглед се отвара на башту царевића, која није ни сто метара удвљева, и која је пре шест година свуд у наоколо за неколико метара у дубину била прекопавана, да би се на тај начин осујетило свако подилажење с подземаим минама. Ту одмах нала зио се био и онај чувеви цветни дућан Кобоцева, ксаод кога је копана једна страшна мина противу покојног Александра П-ог. Глас се проноси, — премда не знам са колико вероватноће, — да је прави вођ ове завере онај тајанствени Дегајев што пре три године дође главе иуковлгку Судејкину, једном од првих шеФОва русае колитачке пвлвције. Ја сам вам говорио 'да се ?ај убилац од *о доба једнако налазио у Петрограду, и то, ма да сад јављају д« је затворен у Кијеву.

Изгледа, доиста, да се исти Дегајев дао намерно представити од нексг другог у Украјини под истим именом, а оа сам вешто се користио том диверсијом да овде у Петрограду организује нову и по следњу заверу. Ца, шта је сада са похватаним завереницима ? Гласови сз проносе.да ће сутра, или најдаље преко сутра, сви бити повешани на бедемима грала Петропавловског. Ма да су с њима жандари сурово посгупали кажу, да им је држање најпоносније, као и да дв)јица међу њима нису уста хтели отворити да кажу ка су и од куд су. На овај начин биће обешени непознати људз. Друга ч творица су ђаци ила стари посетиоци петроградског универзитета. За њих кажу да су сви пореклом с југа, то јеот, од Кајева, Одесе и Ростова. Страшан је био упечахак који је откриће ове завере учинило на двору. Царица, чије је здравље и онако поремећено, добила је јаку нервну грозницу. Велики књаз Владимир, који је позшат са својом енергијом и одлучношћу, узео ј» сам у своје руке врховау управу полиције, исгштивао јелично сумњчва лзца, и наредио да ге млоги позатварају. Од своје стсане, полиција као да је хтела уп -Јтребити ову прилику да бац« с ону страну катанца и људе, који су иначе безопацни, али који су позн».тд са својил шатчнско-уставвим и теоријско либералвим правцем. Прама томе, нико данас, осим страваца, у Петрограду не може бити сигуран ако где омркае да ће ту и осванути — е да му то јест око поноћи — ка^а се обичао апшења врше,неће доћи нека седморица или осморица жандарма да га пробуде и у град одведу. За цара кажу да је такође дубоко потресен — што се д»је лако и појмити, Шта ће бати са његовом децом ? а шта ли и са самом царевином ? Ја сам вам често говорио, — » не могу сувише и напонављати—да је нихилизам с вемоћан за рушење, али исто тако немоћан за подизање. Ни најглаввије вође његове немају ниааква програма. С друге стране, иекуство сведочи, да у Русији атен• ГТ1 • тати нису никад ус мљене поЈзве. ј. о је, управо, низа покушаја на цароубијство која опет долази на ред посже шест година. Лето уће зар и проћи које како »ла — будим^ нд опрезу под јесен ? Зима ће вр&тити цара Петрограду, а нихилисте њиховим п дземвим лаборат фијама. И шта се ту све може догодити до сљедећег нролећа ? Као најблвжа последица овог садањег и промашеног атентата биће, без сумње, промена у ми-