Београдске општинске новине

132

Г. М. Клидис. Ја сам хтео да се вратим ва оно што сам мало пре казао: питање је како је он то право стекао, да ли је то право апсолутно његово јер он то ^ичим не доказује. Г. Милан А. Павлови!. Ствар је већ исцрпљеаа, јја сам хтео да приметим да се не удаљујемо од предмета већ треба да кажемо да ли је то општински каннл или Браће 3. Поповића. Према мнењу правника то је о ;штински капал, а међутим према тапији излази да га је он купио. Дакле у главноме треба расправити да лн ми можемо да кажемо да је то општински канал или нсГ. Ј. Дилбер. Ми о томе каналу не знамо к&ко је постао, али имамо случај гди је г. Марко Стојановић подигао још већи канал, па ако сад то ништа не { зшимо, онда ћемо имати много оваквнх спорова. Г. Дим. Миловановић. Хоћу да вам обратим пажшу на то: да, у колико се мени чини, ми смо погрешно разумели ово решење одбореко. Из решења се овог изводи као да су сви канали на општинском земљишту, општински док међугим из решења се јасно види: да је одбор само право сировођења канала задржао за се. У решешу стоји : „Сировођоње приватних канала у оишт. итд. араво ;'е оиштинско. Према томе о праву овојине ових канала није онда ни решавано. Г. К> ПетровиБ. То исто што је казао г. Миловановаћ, Фдносно разумевања ранијега одборског реп ења, и ја сам хтео да кажем. Кад је г. председник иставио из дизкусије и гдборског саветовања раније решење одборско, којим је, решењем, питање о каналими досга разложно рег^лисано; овда према томе, мени се чини да и н :ма потребе да се, поред онога, што је у одбраиу показаног решења речено, још што даље говори. Са тдаа обзира, ја ћу се задржати само на пасму пол.-ције које је )згред буди речено и могло битр, предмег данашњег одборског саветовања. Па да видимо, шта се тражи од општине тим писмом полиције? Тражи се одговор чија је својина онај канал исаред имања Браће 3. Поноввћа. Заустављајући се на пуноважној по закону танији коју је сад ноднео одбору г. Накола 3. Поиовић, и у којој се, танији, цитира и канал — мени се чини, да би свако садање суирогно тврђење одбора могло бити од штете по општинеке интересе. Јер ма да је улица, на којој се овај канал на лази, општивска својина, оиет само то неће, по мом ми шљењу, бити довољно да по закону поништи право Браће 3. Поповића, које право они имају и по тапији и ио толикогодкшњем држању у своје име тога канала. Одрицати Браћи 3. Поаовића право^властитости и располагања са каналом, о ком тапија гласи, значило би ограничавати их у њиховоме праву; значило би без нужде натурити општини парнлцу, која би у крајњим последицама својим била општини од штете. То би од прилике било тако исто, као кад би неко начинио, са знањем и одобрењем дотичних власти, за свој рачун водовод, па се још у том свом праву и код суда убаштннио, а неко који на паре у то предузеће нијеЈдао, хтео би да се ио неком општинском праву служи тим водоводом. Нема ваљда те сумње, да би се праву сопственика водовода указала законска заштита. Такав је случај и овде. И тако према томе 5 а и пгго општ.

одбор није суд, треба одговорити полицији: да тапијом стечено правЈ Браће 3. Поповића може бнти преиначено само пресудом надлежних судсва и да са тога одбор оп штински не може одговорити на постављено му пктање. На послоткујјоставимо на страну могуће одговорносте општинске; рецимо да по општину нема никакве опасности и да оспори право г. Поповићу и осталим лицима, која су својим новцима извесне канале подигнули — и у тој чак поставци: да ли (п било право да општина једном руком дајеј а другом да узима дато право^На том основу тим поглавитим обзирима руковођен ;е и раније одбор, приликом доношења напред споменутога решења о каналима- Т. ј. пошто немамо канализације одбор је хтео ту потребу да подмири оним путем, који је у решењу свом обележио. И тако према свему томе, ја бих био мишљења да се полицији одговори да одбор према тапији не н»лази оиравданог основа да у оцењивање права Браће 3. Поповића улази, и за то не може да да одговор на пи тање. У осталом да останемо при ранијем решењу одбора. Г. Председнии. Ја мислим да кад би другаче^пошли да би 28гледало да се општина меша у приватне парнице ; него, ако пристајете да останемо при старом решењу, да га само оснажимо. Г. Д' Наумовић. У тааији не стоји колики је тај каиал а то би требало да знамо. Г. Председник. Има ли још ко да говори (Нема) Дакле ја ћу да ставим нитање како га је Управа поставила (ЧуЈ Ј се; „Не може се на то питање даодговори." (Жагор) Г. Милан Д. ПавловиБ. Било би незгодно да донесемо такву одлуку да ми признамо, дајетај канал Браће 3. Поповића, или и да кажемо даје општински. јер би могли навући на општину какву парницу; него би мислим, била најбоља редакција да су Браћа 3. Поповићи назидали канал на оаштиннскол земљишгу, али да имају права службености. Г. Председник. Сад после оволике дебаге, у којој нам правници још замрсише ово иитање ја мислим, да би најбоље било да пређашње решење одборско просто оснажимо. Г. 0. Добривојеви!. Ја сам мишљења да се одложи то питање, јер се још не зна ко је зидао тај канал За то време да се у архиви пЈтраже податпи из којих се може видети, и иод каквим је условима тај канал зидан. Ако га је зидао г. Поиоваћ онда је јасно да је то његов канал. Г. Милан А. Павловић. И ја сам за то, да се ово питање одложи, тим пре што онај воји је први тај ванал подигао, морао је опшгини послати неки акт у коме је изложен услов подизања. Г. Јоца Огевановић. Ако се под одлагањем разуме то да се ова ствар донесе само у идућој седници онда сам противан одлигању. Ако ли се под одлагањем разуме то, да се за то време извиди, чији је канал,^ на ком је земљишту, да ли на чисто приватном или не, онда сам за одлагање. Тек после тога моћи ћемо казати, има ли општина права да и другоме дозволи спровођење. Г, Председник. Ми имамо реферат цагдег правоштуцника и на осаову тога можемо донети решење.