Београдске општинске новине

176

И поред енергичних мера приватним и путем јавних конкурса, ипак општина ни до данас није могла нопунити свих шест квартова чисто онштинским лекарима. Још и данас долазе не само у општинску него и у државну нашу службу лекари са стране. Кад пак имају да бирају од два положаја бољи, предпостављају државну општинској служби, пошто из ове — било је случаја — прелазе брзо у државну службу. Факат да општина у два кварта држи хонорарне лекаре и да и после толиких стецишта није могла добити сталне — говори да је нужно створити услове под којима ће се то моћи учинити па било да се то постигне уговором, који би гарантовао сталност службе, или повећањем награде према квантитету службе (данас лекари имају по 2000 дин. годишње.) јНема сумње да је не само корисно него и у интересу саме службе врло потребно да општина има у свима квартовима своје лекаре, јер код хонорарних не лежи — а не можо се ни тражити — обавеза да не смеју напустити општинску кад захте потреба да се крену на другу иречу, лржавну службу. Лекар врачарског кварта био је у другој половини прошле године изјавио да не може остати у сзужби са 2000 дин. награде. С погледом на раштрканост тога и палнлулскога кварта, приликом грађења буџета дод&то јв лекарима тих двају квартова по 500 дин. на подвоз. Тек при крају прошле године општина је добма сталног марвеног лекара I. Петра Петровића б.в. лекара. Пре тога више од две године држала је општина само хонорарног, која је за 'општинске послове марвеног санитета само у толико доспевао, да је једва могао уредно и на време вршити преглед оне стоке, која се на клавици Еоље. Чим је нови марвени лекар примио своју дужност, њему је било наложено да приступи студији свега оног што општина може и треба да уради, како да се за израну коље у варогаи здрава не; саме и крупна него ситна стока. Према томе он јеприступио изради нових потаункјих правила о клању, која ће се вама изнети на одобрење ускоро. Тада ћемо имати најзгоднију прилику да се посаветујемо и о начину за увођење прегледа и ситно стске која се по домовима коље, а и о остоломе што буде у вези. Једну само непријатну случајност морам да вам поменем. Наш марвсни лекар г. Петровић, није одслужао у војној струци онај број годиаа, који је обвезан да служе и он као бив. питомац. Кад сте га изабрали за општин. мар. лекара ни ви о томе нисте знали. Тек нам је доцније преко г. министра унутрашњих дела, који је избор у своје време одобрио и сам незнајући на обавезу г. Пет тровића то јављено. Према захтеву г. министра ун}траш. дела нама је требало да г. Петровићу одкажемо службу; али како би општина баш у најнезгодније време остала без марвеиог лекара и тиме била оштећена, молили смо г. министра војног и он је изјавио аристанак да г. Петровић у новцу измири оно што је држава потрошила на његово школовање. Према томе општина би морала припомоћи г. Иетровића да положи ту суму. Иначе, и ако г. министар не би дао де®инитивии пристанак, ми би на случај да останемо без марвена лекара, морали слати варочитог питомца с уговором да по свршетку студија служи у нашој општини известан број година. Међу тим сума. коју би г. Петровић имао положити, није Бог зна

како велика, ако г. министар и деФитнвно пристане да г. Петровић измири само додатак , који му је поред чиновничне плате текао за време школогања на страни. Као социјалне и државне јединице, надлежност је општине најпре, да се брине о свима оним јавним и здравственим пословима и мерамз, које оеигуравају што више услова за здравље становништва. Међу такве спада : одржаеање чистоИе (куда иде чишћење пијаца, улица, насипа, извожња ђубрета и друге нечистоће: нужничке и помијарске и т. д.) ио изсте и пеговање иаркова и шеталишта, снабдевање чароши здравом водом и т. д. и т. д. Да се забавимо мало некима од тих послова. * У августу месецу 1884-те, када је питаае о укла њању узрока који прете епидемичнам болестима — било предмет дневнога реда, оибор је одлучио да општинапредузме у своје руке извожњу ђубрета из варошких зграда и станова, и да за то преко сопственика имаља на име таксе од сваке партије кирајџија наплаћује само по 30 дин. пар. месечно. Одлука ова, која се у првмеви брзо показала као врло практична, изазвана је и материјалном и здраветвеном потребом. Јер ко зна како је д^тле ишло врло тешко са извожењем ђубрета; како то и при нај бољој вољи није било могуће свакоме да редовно чиии а увек га скупо коштало, и н&јзад, ко не губи из вида как* ввм последицама р»ђа нагомилавање органеке трулежи и у опште сваке нечистоће у авлијама наших кућа и станова — тај неће нити је одрицао да се овим кораком тежило приступити ближе озбиљном и подпуном регулисању питања: какве су мере лајаодесније, које треба једном за свагда увести, да би се редовно и за времена уклењали од нас сви узроци, што прете на првом месту редовном а на другом и крајњом оаасношћу по здравље становниттва. Но и ако се с правом могло очекивати да ће сваки радо хтети пригрлити ову мисао и драговољно одговарати ономе што се од свакога само у корист свакога тражи, ипак тако се у ствари није показало. Јер, докле се с једне стране чинило све да се свачијој потреба одговори и да се у колико је могуће олакша свакоме појединце ова радња, дотле се с друге стране није налазило нл толико драговољног одзива колико сама ствар заслужује; а у погледу наплаћивања таксе ма да ова износи, тако рећи, багателу, место олакшица, често су биле нужне — као што сам поменуо раније — егаекутивне мере. Предузимањем овога посла у своје руке, општина није ишла на шпекулисање, дакле није тражила себи какву корист, а то се види већ и по самој, тако незаатној тскси. Међутвм она је морала набавити ва сваки кварт нарочита кола, купила је 7. пари волова, узела у службу још 15 слугу, организирајући тиме нарочиту службу, која ју је коштала годишње 17878 динара. Спискови и књиге општине показују да је 7626 породица служило се користима ове уетанове. Али у исто време књиге показују да је само за годину дана остало ст а дугу (ненаплаћене таксе) 15812 од које суме, као што је напред поменутои данас још ниЈе наплаћено преко 4000 динара. Немогући, ирема томе, допустити, да се општина и на даље излаже очевидној штети, општински је одбор решио те смо по