Београдске општинске новине

БГ>ОЈГ 19

V БЕ0ГРАД7 БЕДЕЉА 10 МАЈА 1887 ГОДИЕЕ.

ГОД. VI

БЕОГРАДСКЕ ОПШТИНСНЕ Н0Н1НЕ

ИЗЛАЗВ НЕДЕЉНО ЈЕДАНПУТ НА ТАВАКУ ЦЕНА ЗА СРБИЈУ : НА ГОДИНУ 6 дин. НА ПОЛА ГОДИНЕ 3 „ 8А СТРАНЕ ЗЕМЉЕ НА ГОДИНУ . . 9 ДИН.

УРЕДНИШТВО И АДМИНИСТРАЦИЈА ЈЕ У ЗДАЊУ ОПШТИНСКОГ СУДА

Цена је огласима 6 дин. пара од врсте. ; Претплату ваља слати уаутницом иа оиштин■ Ј 1 ски суд а све коресионденццје на уредника. РУКОПИСИ НВ ВРАЋАЈУ св. Неплаћеиа писма не примају се

СЛУЖБЕНИ ДЕО РЕД0ВН1 слстлнлв: одбора општиге београдске држан 27 априла 1887 године (ао стенографским белешкама) (еастанак отворен у 6 сах) Присутни На саетгГнку 27-ог анрила о. г. били : Председник општине Свет. Николајевић, одборниди и замсвици Алекса Богатинчевић, Вучко Д. Стојановић, Милаи А. Павловић, Др. М. Т. Леко, Никола Д. Киви. Мијајло Стевановић, Димитрије Наумовић, Илија Антоновић, Марко Степановић, Милан Вељковић, Св. Јанковић, Стеван ЈосиФовић, Самуил Пијаде, Стево Добривојеввћ, Фердинанд Розелт и Никола Ђорђевић. Г. Председник. Да почнемо господо. Изволте саслушати протокол прошлог састанка. (Делово^а чита) Има ли ко да примети штогод на овај протокол ? (Нема). Онда ћемо прећи на друге ман.е ствари, које су више; иута биле на дневном реду, али које ннсу могле досиети на решење. Прво је молба Димитрија Ђорђевића бив. овд. трговпа, ко|и моли општину београдску, да му опрости из вестан интерес по јамству за М. С. Начића. Изволте чути његову молбу. (Прочитана) Нека господа изволе казати, шта мисле по овој ствари. Г. Пијаде. Мислим гос одо, да треба опростити овоме човеку тај интерес. Ои је био добар грађанин ове општине, па је тако осиромашио, да је са сввм пропао, и сад служи. Ја сам био у Нишу, и тамо сам Га вицио, и уверио се потпуно, да је сасвкм сирома, ва с тога држим, да би праведно од наше стране било, да му тај интерес опростимо. Г. Стева Добровојеви!. Ја господо знам врло добро молиоца Димитирја. Он је био одличан грађанвн ове општине, и био је врло доброг стања. Сад, кадјеса онаког положаЈа дошао до тога, да моли општину, да му као сиромаху тај интерес опрости, онда му га треба и опростити с тим, да се одмах позове његов брат Ђока, те да рест главнице положи. Г. Председник. Има ли још ко да говори? (Нема) Пристаје ли одбор, да се Диматрију овај интерес опрости ? (Пристаје).

Сад изволте чути молбу Младена Матића овд. за каФанско право. (Чита). Хоће ли му се дати ово право ? Г. Стеван Добровојеви!. Не треба му дати. Шта је то, св»ки сокач ^ћ хсће да има к &Фану ? Г. Марко СтенановиЈ. Кад је, господо, тај молиоц Младен убеђен, да може да ради на том месту ка®анску радњу, држим да неће бити од штете ако му се дозволи. Не треба ми да му сметамо, кад човек хоћв да ради. Општиви и држави је у интересу да један њен члан има рзда, а после тога, за то се право плаћа 600 динара па и с тога треба му ту радњу ка®анску одобрити : а он, ако имадне рада, он ће радити, а ако нема, и сам ће је затворити, и онда бар неће жалити на општину. Г. Стеван Добровојевић. Ако би ми усвојили тај принцип, да дајемо месно каФанско право и на таквим местима, као што је то сокаче молиочево, где нема свега ни 15 кућа, онда би свави којцгод има какву зграду имао права, да тражи да му се дозволи каФанско право. Дакле, ја из самог принцапа ни сам зато, да му се на том месту даје каФанско право. Да ли му то треба дати зависи и од тога, ако је у том крају потреба за каФану, и по што ја држим да те сотребе нема, то сам мнења, да му се не дозволи. Г. Марко Стенановиб. Ја би се слсжио са г. Стевом што се тиче самог учестаног давања и отварања ка®ана. Али пошто је мени то месго познато, и заиста знам, да у близини нема ка®ане, за овај случај био би мнења, да се молиоцу дозволи. И, на послетку, кад се даЈе другоме, нека св да и њему, кад општина у томе ништа не губи; јер }наче учинили би човеку грдну неправду. Г. Стеван Добровојевић. Ја опет кажем да не треба дати, јер ка®ане нису нвкакве корксне установе, него су тта више штетне. — Гди год је у таквом сокачићу каФана, ту се и деца деморалишу. Тамо додазе свакојаки људи и од најнвжега ле. а, ту се чује псовка и свашта, и деца, која то чују кваре се. Може бити да би та каФзница за молиоцо била корисиа, али за околину билаби штетна и за то сам да му се не дозволи. — Тај молиоц је истина мој лична пријатељ, али ипак не могу да му дозволим из начетш (Чује се : „Нек се стави на гласање".) Г. Председник. Онда, ко је за то, да се молиоцу дозволи каФанско право, нека устане, а ко је протиа нека седи ? (Већина седи). Дакле решено је, да му се не дозволи. Е сад има јелна ствар, којаније изнешена на дневни ред, али је хитна и морамо је одмах решити. Ви знате господо, да је нзабранз комисија, која ће нриступити