Београдске општинске новине

218

8.) Члан ХП. треба попунити овим: На варошкој линвји треба сваких 15. минута по један путнички воз да еаобраћава. Ред вожње за Топчвдер и ново гребље утврђлваће концесионар у споразуму са општипом. 9.) За тим је комиеија приступила скжапашу пројекта за уговор са коцееионаром, и после свестраног оба вештеаа дошла је до споразума са концесионаром по ком би угевор овај требао по пројекту, који се у прилогу општини подноси, закључити, У члану VI онштвх услова уговора обавезује се општина, д» ће радити на томе код Краљевске Владе, да се предузвмач ослободи од неносредрих пореза, и ма да постоји решење госп. министра народне пржвреде по ком се он не може ослободити од пореза; но по што предузимач није никако хтео на то пристати, да се овај члан изостави, јер се нада да ће му се можда доцније та олакшица учинити ; етога смо овај члан у уговору задржали. 4, Маја, 1887 год. у Београду чланови комисије: М. Маркови&, с. р. Влад! Маркови!, с. р. Светозар Зсри!, с. р. Милан М. Павловић От. Добровојевић с. р. Г. Дим. Милованови!, Пре него што се почне читање уговора, ја имам да учиним један предлог. Сви ћете господо признати, да је ова ствар, о којој имамо да већамо, веома важеа. Баш та важност њена, налаже нам као преставницима ове општине, да строго павимо на све могуће прилике и на ноједине ситница да не дође ошптина у незгодан положај. С тога ја предлажем, да се како извештај, тако и уговор штампа, и сваком одборнику по један екземплар преда, те да све тачке у њему взжожено пажљивије проштудирамо како нам се не би што поткрало и да се не би доциије кајали. (Чује се врло добро) Г. Мих&јло ПавловиЈ. У колико је мени нознат концесвонар, који хоће ово да извршн не тражи од општине никакве гар&вцвје. Ми сад имамо ш њим да се договоримо, којвм линијама треба да иде трамвај и једино о чему може бити гоаора, то је што се у говору тражи да га општина ослободи од плаћања порезе. То можемо сад одмах решавати и решити, а није нам нужно да уговор штамп^мо, и да нам због тога пролази време у залуд. Што се тиче тражења његсвог, да се ослободи од плаћања иорезе, то држвм да општина не може примити, на себе, а нжја ни право, нити ће то држава одобрити, Р Милан А. Павлови!. Ради објаснења те тачге односво пореза, ја би молио да се прочнта уквор, па ће се онда вздити колико се он обвезује; и шта тража. Цео уговор је направљен на оенову услова, који су предузимачу дати. Дакле молим да се прво прочита уговор, па ће се уверити, да не треба да се гатампа. Г. Проседнак. Ја миелим да ће и господа, која мисле, да треба да ее штампа, кад се уговор прочита, видити, или бар са већим убеђењем говорити, "да ли ће требати да се штампа нли не треба.

Г. Јован Дилбер. Молим Одкуд се трамвај претвори из парног у коњска? (Жагор.) Г. Председник Молим вае да прочитамо уговор (чита) Ето, то је господо уговор. Сад изволте. Г. Диматрије Милованоаи^ Шта је с мојам предлогом. Није нужно да хитамо. Сгвар је за озбиљнлје штудирање. Г. Манојло Клидис. Ја у кодако сам сад чуо тај у говор, ми сад немамо шта да приметимо. Једино само ако би хталш по предлогу г. Маловановића да штампањем и е тога развлачимо стаар. Оно што се у уговору помиње, да га ослободимо од плаћаша пореза, не разуме се, да га ми ослободамо, јер он зна, да то у нашој руца не стоји, него он каже да порадимо код владв, ; а се од плаћања порезе. осло боди. Све што се нмало приметати на уговор, то је [што се не одређујз у исти дан, кад ће тај посао огпочстии али то је ствар таква, да се овде без штампања, можемо решити. Г. Јсв- Дилбер. Да ли ми имамо права да одобравамо линију око соларе о том треба да се добро размиелимо Па једно ово а имало би се је још о чему промаслити за то треба да се уговор штампа и да се што боље прзштудира. Г. Михајло Павловић. Као што сам мало пре напоменуо, тако и сада напомињем, да нико од стране спштинв несме да се обвежо, кли да узме на себе да поради, да се ослободи тај предувимач од приреза и пореза. То је нешто, што задире у овај уговор, јер не зна се, како ће то држава схватитити, Ово је једно спекулативно предузеће, којим се иде, дв се нешхо згради, па према томе и држим, да ће га тешко*биги да га држава од плаћања пореза ослободи, јер би се тим отворила ширимице врата, да и друге вароши исха предузећа чине, и да траже да св од пореза ослободе. Ово није предузеће индуетријално, него шпекулативно, и по мом мишљењу, није ни право да се ослободи од порезе. Онштина га може ослободнти еамо од својих приреза, а иначе, од порезе то не треба ни покушавати. Одноено уговора не би имао много шта да нриметим до само што бн приметио о неким иоправкама, која се ниеу имале у виду при одређивању линије. На пр. каже се: од железничке станзце вћи ће се оним новим путом поред Саве. Та) пут је отворен за општу комуиикацију, Овде ће ићи и та линија. Ја држим, да и држава сама треба да се постара да пружи један железничви крак до на савску обалу. На ж&лост то она није учинила и то шкоди много нашој трговиви. Ја сам разумео, да један вагон жита док се превуче до еавске обале кошта 6 динара, и општина наша, ако води рачува о себи, мора тражати од државе, да она спроведе један крак, или ако држава то неће, онштива ће морати сама то учинити. Дакле ту треба само видити, да ли се пролазом трамваја неби стеснио пут и да ли може осгати довољно нростора за службевост. Г. Председнив. Молвм вас гоенодине не би желео, да вас прекидам у речи, али држнм, да је практичније да решимо прво онај предлог г. Миловановића о штам,