Београдске општинске новине

275

коме је гроФ Еевеихилер (са личним сазнањем или не тек) послулшо у П«роту ? Ако је барон Хенгелмилер п, е рата лорду Солзберију истину казао, онда одговор мора гласити : Бугарима! — јер није ли одржање њиховог Батенберга, кога би српска иобеда оборила „ иајбоља гаринција ио интересе Аустрије на балканском полуото*у ?" и колико ли та политика предпоставља друшх, тајинх, Србима непознатих заслуга за Бугаре?.. .. Ако ли је нак гроФ Кев Нхилер само усаветовао (а не претњ м, које није ии било, угоашио) Бугаре да се нрођу даљег ратовања — јер то ст^.је ,,огромнах жртава," а и ова ,,војска сриска није иотучена ве/Гсамо нешто деморалисана " — онда, мо.?имо, у чему се састоји то вајно ,, избављење '• Србије, о коме гу стријска штампа, и после Гукареш"ог мира, има образа да говори ? * Што се самога кнеза Батеберга тиче, он је за себеи својеБугаре у Пироту, доиста, н јпаметније п >ступио—јер је за славу бугарског оружја највише учииио онда, кад га је у корице врагио ! Берујте, тавна је с ивпичка звезда бугарска нред с нтлошћу пиротс ог „ иримирја" ! Лично, Батенберг, иама бар, взгледа овде као далеко опаснпји политик него ли мандир На иример\ Он је и ире Кевенхилера знао ил' могао 8нати да је рат најнеизвеснија игра на свету, као што је срећа ?ојничка најневернија друга на свету. Он је и без Кеванхилера морао увиђати, ио гито је продирање на срнском земљишту. Сведок му је могао бити први рат Србије с Турцима, а жив доказ сам Пирот , око кога се он, с целом Бугаријом и Румелијом, два дана мучио и једва га с' огромним жртвама од сливничие војске српске одчупао. Не, какав особити дар, већ најобичнији здрав разум, могао му је диктирати: да, код толиких резерава Србије. које се у крајњој нуждв дају иопети на двеста хиљада — од којих сто хиљада чиста ветерана — а све које се на њега осветнички диже и креће — Срби неће итале ,кати ни један Ниш, а камо ли што више. То је исти народ, па а ибти нарашт&ј српски, који је колико јучесаједном војничком даре -ином частан мегдан поделио!.. „ Што ја да дајем извесно за неизвесно ? могао је и мсрао је он рећи сам у својој души — „кад ми, хвала богу, иогретака Србије а пријатељство Аустрије тако славпу прилику иружа — да сваком и свагда м гу * Внди поЛ^ље цинизме Ш (врценбергових потомака — оних што, као и Бугари, умедоше „задивити свет својом небласодарношћу" — у „Новој Слободној Преси", о некаквом „избалљен.у'' Србије интервенцсјом Аустрије, — као да је Србија, или баш и она њена војска, била у каквој непосредној оиасности од Бугара,

рећи : „ето! ја сам непријатеља победип, и ја бих дошао и у Београд; али дође представнпк је ;н^ велике силе, са којом ја не могу ни да мислим да се бо: им, и — заустави ме"! „Е али то су можда само ваше (српске) комбинације и кон ектуре — Па не морају оне за то биги мање оправдане, на тврдим Фактима и крупним делима оспоране. На, против све што је предходило и све тато је сљедовало пиротском састанку кнеза бугарског са ср' ФОМ аустријским, најочитије сведочи: да је овај последњи био првоме добродошли а не злослутни госг, да ,је његлв ирпјатељски савет , силом претвореи у непријатељску „претњу", био најласкавији новод, а никако прави стварни узрок и виновник обустави непрнјатељства. Јер , узмимо случај да је мпс-ија гроФа Кеванхилера њега затекла у б* јном маршу и наступању а не, као што /е, у тактичком застанку и прибирању на Пироту, и да он ни;е пикако био склон да стане, — то — он је врло лако мог-о избећи састанак с аустријским носиоцем мира ил' п< имирја. Зчр он умеде ире Пирота, и крваве д одпевне му битке, сакрити се чак и од деиеша које су му от с^пствене владе иреко Софије долаз ?ле, и за пристанак Србије на примирје, које тра Силе предлажу, јављале*) — а пеиаде пуга и начина да утече од гроФа Кеванхилера? који је имао да се прогура кроз дупле страже, и српске и бугарске линије, те да до шатора његова допре и ћесарев иоздрав му изручи ! Та да је он ( ио тако близу Нишу, као што се (за себе *-рло иаметно у осталом) правио да је, зар не би он удесио да ирими грофа, Ееванхилера у Нишу а не у ПиротуУ То је, б«р, очевидно а толико се лукавства и даје представити код чо века који умеде читавих година играти се са целом дипломацвјом јевропск'>м, коме исиаде за руком да за ноћ макне једну велику и важну провипцију на Балкану, и векажњепо н >гом згази један велики међународни уговор. У осталом сво држање кнеза Бизуарка и целе Бугарске одмах носле Пирота доказује ннјнеоспорније, да је гроФ Кевенхилер у Пироту учинио услугу, али не Србији, која је усљед тога остала под сливничком љаг м, него Бугарској која се као победитељка" после толико бојала обнове рата са „побеђеном" Србијом да је дала да јој ова издиктира, за себе часни а за иобедиоца срамни букарешки мир! — и то још — поред и поврх гаранција које је добила впјничком конвениијом са Султаном, и по *) Онда, пре Пирота, се казало: даје књаз код војске, и да не мсу телеграФисте да га нађу, да му депеше предаду."!!!