Београдске општинске новине

288

ска законитост повраћаја Бесарабије добија обдик грубе свде и неправде, а нрави отац и творад румунске слободе и државз (Рус) »зглела као њен црни дужник и џелат. Ми не говоримо. јер нећемо овае истицати, колико је о \ оног другог, светскодруштвенога. угледа лзгубио горд \ коло15 севереи, вад се п мвсли, да данас и последње нула букарешка има орава, да и најбољем јунаку руском у очв рекне: ,.да није нас (Влахз) било, вас би (Русе) Турци тукли".... Ваистину! нема ногрешке к<»ја се и над најсилнијима тако гроззо ооветити може , као што је слабост у часу искушења, као штоје прајем туђе помоћи у овчком послу. Верујте, вишта на свету не изгледа тако јевтиио , и опет, ништа на свету није скуоље од такве пом ћи. То ј ; вечно онај исти јаук, који је ва В тер.гоу у Велингт новом устима гласио: „ Блихер или ноЛ\ — што звачи — „ђе си Швабо да соасеш Инглеза: е погибе од Наполеона." Т ј је вста несма Иам< за у вримски^ их искушењима еа адресу Фраецуна ; Аустрије данатњег ћесара Паскијевићевој Русији нре Вилагоша, Кавурове Италаје солФеринском јој исхуписцу и тако даље и тако даље. Ми смо се , код толиких других л.римера, нарочгито задржали т. беди певидовној најсилнијег међу силе; ма иред шанчевима Плевне — шат живи сувремениц!! и саборци бесмртна Скобељава буду долтојно појмили и оценили ону ногрешку у коју је званична Србија нала на Пирбту — погрешку — одузимања речи сриском војнику из два рата с Турцима , и уступања исте је јном туђем дииломати. „Е, али опет ко зна шта би бидо даније тога било?" Ми смо већ имали ирилике да констатујемо одговор саиих Вугара на то нитање. Ови су делом, сопственмм застанком и прибирањем на Пироту, показали: шта би било! Од св је стране, народна Србија је на то иитање одговорила моралним одзивом и материјалним напором, који, ако нвје надмашао а оно, није ни изостајао иза највећчх нодвига у орвоме јој рату с Турцима. „Али, док би те резерве (сриске) стигле на бојно ноље — зар не би Ватенберг чуда починио?" ј Ие би\ не за то што не би хтео, већ за то што не би могао. Сва чуда која је он кадар био почивити над оном шаком српске војске, он их је већ починио био — - нрочитајте још једном морал пиротске битке ■— али најгоре, велимо најгоре што би се и тој сливничкој војсци српској после Пирота могло десити, било би то: да се повуче тврдим, донде већ и утврђеним, положајима око Пиша — ка Плочи и Црвеној Реци — па, т к ако се и ту Ее би могла одржати, да се повуче у оикоие самога Ниша и ту чека иомоћ из Србије. Вугари би морали опда цернирати, опсадити, тај град онако исто као што су га Срби морали цернирати 1877 године у другоме рату с Турцима. или, нн * ослетку, као што је тимочка војсна сраска морала оасести њихов град Видин. Да се, иак, градови тако лако и пе опса ђују. а камо ли савлађују, носведочиће ,,искарска

војска" северне Вугарске, којаЈе 4 ог вовембра исте године на Кули-Адлији (и ед Видином) страдала горе но талијазска па Кустоци. иа опет није за то изгубила Видан, него је баш у њему за себе и северну јој Буг .рију сиаса нашла. Управо, Батеиберг је пре и саме.опсаде српског Ниша, имао преча посла, а на име : да диже оисаду са својега Ј/идина ! јер је тај град, при свом храбром држању гарнизона му врло зло ст1'јао, и свакогл часа пасти могао. Но, док б < оа, ка о шго се онда и говоричо, иреко Ењажевца чинио сбоје да повишти успех сриске тимочке војске, и епасавао вид н ки бедем северне Буг рске, сто хиљада сриских ветерама имали би времева да жељезницом стигну у Ниш, и ту иоједу не само бугарску Слив ницу већ и главу престол :, ој Софији. Ако хоћете да знкт-, ето како би било, да није Кевенхилера било — ето како би СрГш иронали да их нису „пријатељи" спасли. А, да не би ког- д номислио, да ми оваке рачуне правимо аосле догађаја сада, када је ратна опасност прошла, ево ћемо цитирати речи ко;е су потекле из ист г пера у овом истом званичн м органу београдске оиштине, на лан или боље рећи у саму ноћ, када је српекој престоници дош о глас о наду Пирота.*) „Није то ратна ерећа него сутодва лоша узела Пирот од Милоша. Пошлн емо и то комотно пошли са мало војске, и ушли у земљу непријатеља који је у очајном етраку дигао*На нас и мало и велико, направио шанчеве и редуте и у њима емело дочекао. Наша је војска одбијена, није разбијена, нотиенута а не ноништена; а, што је најгдавније, више од пола** наше убојне снаге тек има да етигне и на ратне теразије стане. Управо и камо среће да су оних сто хиљада ветерана, из другога и трећег позива — они која су се са ОсманЈвим и Сулејмановим халама умели носити — били ближе Сливници још 5, 6, или бар 7 овог месеца. Другаче би Батенберг пе вао. Али још није доцкан. У равној борби као што је ова, Картагена је пала тек пред капијама Рима, Париз нрсд огњиштем Москве. За што као да се то не може да десч једној Софији пред опкоиима Ниша? Верујте, веће је чуд') Сливмица — та паша „Плевница". Ни у ком случају не трсба клонути, ни главу губити, кпо што нв треба Н1 срчмни иримџрј'1 џристајати, него нека се што пре, клин клином тера. Бугари су врло наметно диглл масу и р*дов <у војску, и добровољце, и све евоје „онолченце". Њима треба сад на сусрет извести сав нрви и други и трећа позив са добровољцима на челу, или бар на боку — па нека се одма реиш : на коме ће турско останути царство "?.... Јест, ов > и овако см) ми мислиди и п^сади у најкритичнијем ччсу рат I с Бугарима — онд*. к-да је сва ,,Јевроп*", кр >з уста св-)јих Пилата, гут/ла све што г. Дилк данас, мосде двадесет мес ца, цинички ирежива. А, каа, исте речи овде ио нова ириказујемо и потписујемо, ми гдедамо араво у очи, и .,аобедиоце" и г ,избавиоце и ,,ирч]агеље ' и непријатеље Сриске\ *), Види 51 број Веогр. Општ, Нов од 17 нов. 1885 уводна чл-1нак дод наоловом: „ Реч у свлје време." ** У ствари је било више и од две трекине, јер онда ниеио анали. вд веровали, да је евега 40 000 војске мобллис но и на Бугаре отишло било. (Насгавиће св) _ охзд,.^е)

ВДАСНИК ОШНТИНА БЕОГРАДС А штампарија Задр ге штам раденика Добричина ул. бр. 1», Уредник ПИК. С. ЈОВАНОВкГК,