Београдске општинске новине

307

Мијајловић је одговорио и иредложио, на секције ; и сад може бити питање о томе, да ли да се штудира у секције или у пленуму. То треба прво да раснравимо, и ако нађемо, да се у секције штудира, онда да кажемо на колико ћемо секција нпр. да ли на Финансијску, правну, текничку и санитетску. А што се тиче онога, што г. Др. Пачу напомену, да би се могле свестрано ове понуде изучити, треба да имамо дата, да их можемо сравнити са радњама извршеним по другим европским варошима; — таквих дата ми имамо доста нпр. из Темишвара, Панчева и т. д. или из Француске и других земаља и стоје вам на услузи. Кад г. нредседник затражи ја ћу му их дати. Г. Кијајло П. Мнјајловић То исто ја еам хтео да ка жем. Што се тиче питања о гаранцији, оно долази, да се доцније расправи. Сад има да се расправ:: прво питање : на који начин, да се изврши штудија ових понуда, а после ће се прећи на друга питања. Г. Ђо^а Ђор^евић. Предлог г. Мише Мијајловића врло је подесан. Не можемо ми сад решавати, која је нонуда најбоља, јер за то сада немамо основице нрема којој би то ценили. Оно н1то ]е г. Гл.авинић прочитао већ би могло нешто користити, а г. г. Финансисте би нам казале за колико година то треба да се ради и плаћа и према томе би тек могли да о свима понудама решавамо, кад би се исте у еекцијама проштудирале но предлогу г. Мијајловића. Г. Мијајло Вуји! Поводом предлога г. Мијајлозића и г. Пачуа могу да кажем, да се мл не можемо уоуштати у претрес овога. Што се мене тиче, мени се чини, да Финансијско питање није за сад најпрече,јјнего је текничка страна, и држим да се Фииансијско испитивање неможе одвојити од текничког. Ми морамо имати ирво података о потрошњк воде, на тек онда долази иитање о гаранцији. Без тих нодатака не може се ништа пи решавати и за то би ја био да се не делимо у секције, него да радимо сви чаједно овако у пленуму. Г. Др. Лаза Пачу. Ја ћу бити кратак, Остајем опет при томе, да је Финансијска страна најважнија. Пема сумње, да је важна и техничка страна, ала тек на лру гом месту, јер кад хоћу да наиравим кућу, онда долаза прво оно, што је главно : „СопсНМсш бше (Јиа шш" — новац. Немојте госиодо заборааити, да ми ансолутно пикаквих података не можемо имати, о томе, колико ће се воде трошити. Оно што дају сакаџије данас, то невреди ништа, јер не може да веже никога да бар мора из саграђеног водовода воду узим&ти. Требало би да иостоје законека наређења да сваки мора да веже своју кућу са водоводом. Кад то буде, онда ћемо знати, која ће се количина воде уносити у вароши и знали би колико би те воде прошло кроз канале ; знали би и количину нечистоће, која неминовно мора да се проивзеде и кроз канале да се спроведе, Кад би таква законом утврђена наређења имали, онда бн имали података за ову велику ствар ; а иначе, ако ово не буде, онда нам је сав рачуа узалудан.

Ја не видим на који начин ћемо ми да гарантујемб људима 150.000 дин. годишње ; а кад бн имали о томе нарочито законско наређење које би свакога обвезало да своју воду веже са водов^дом, онда би у самој тој обвези имали гаранције, и не би нико тражио какву другу гаранцију. Дакле ја би био мишљења да ми предходно у пленуму радзмо, и држш, да је то одговор на гштање г. нредседника комисије. Г. Мијајловић предлаже да се поделимо у секције, а ја предлажем да прво радимо у пленуму, иа ћемо после видити, да ли (1е нам нужно бити то делење или неКе. Г. Миј^јло П. Мијзјловић. Ја ћу господо да објасним мој нредлог, и да одговордм оној господи, која кажу да нам не требају секције. Мојим нредлогом да се поделимо у секцнје, ја нисам искључио решавање у пленуму, но на против њим се иде на то, да се све снреми што треба у секцијама за што боље решавање у плеиуму. Секције ће скупити све податке за воду и све нужне ствари и поднеће их пле нуму и тада ће сваки човек био он стручан или прост грађанин моћи да реши ово питање са далеко већом свешћу па ма та питања била и текнична. Дакле са овога узрока ја мислим и остајем при томе да се поделимо у еекције, само то делење да не буде сувишн ■•?. Сад да одговорим г. Пачуу на оно, што каже, да Финансијско нитање долази на прво место и да текничка питања немају велика уплива. Он сам даје материјала да се противно мисли. Он нам каже да треба знати количину воде и т. д. дакле све оно што зависи од текничне стране, јер пре него се реши хоћемо ли да платимо толико воде и толику суму, треба прво да знамо : колико ће требати водб па онда да ли треба толико да платимо, — дакле баш из тога истог разлога преча је текнична страна од финансијске и ја са свим увиђам да је говор г. Мише Вујића као човека од заната сасвим коректан у томе, да Финансијско питање није на првом месту. Г. Председник општине. Из говора г. Пачуа излази ако се не варам, да би ове понуде требало оцењивати по гаранцијама, које су оне тражиле и разуме се то би била најлакша страна, за оцену, јер се да скоро опипати и види се јасно, шта једна, а шта друга тражи ; — и даље г. Пачу полази и с тога убеђења, да општина није у стању дати гаранције, дакле да се према томе не може примити ни једна понуда, која тражи гаранције. Ако је заиста збиља то мишљење г. Пачуа, ја би у име општине казао, да општина, кад је пронисала овај начин концесије за нодмирење својих потреба није сметала са ума да се може тражити и гаранција општинска и држим да не би требало говорити да општина није у стању датн гаранције. Ошптини је главно да тс нотребе подмири, па ако буде потребно и жрт.= ва за подмнрење ист.пс она ће их наћи и принуђена ће бити да их тражи док их] нађе. Дакде лржим да не би требдло оцешивати ионуде ио