Београдске општинске новине

Б23

да вас и дареви служе."! Паиа Лав III. гтретио је еа искључењем свакоме ко би гатамиао ил' продавао иесме Ариостове без дозволе иишчеве. Истииапа лебдио је пад самртном постељом РаФашшвом нао год Фрапцис I. пад Леонардо-да Винчијем. Као нт о смо в.:1| по ведочили, мали људ« могу бити завидљиви према својнм еснафлијама али нрави вешкани се узајамно траже и љубе. Тако, славни музичар Хаудн не само да се клањао дару својих врликих предходннка, него је одавао погату и својим млађим сувременицима, као Мозарту и Бетховену. Од своје стране и Мозарт се топло одазивао за лугама Хајдиновим. ,,Господине" — рећи ће он једеом критичару у једпој нрилпци — и ви и ја да се претогшмо па не би укупно дали колико треба метала да се салије један Хајдин. <к А кад је и ти (Мо арт) црви пут ч;уо Бетховена, он је узвикнуо: сл\шајте то а младог човека, и да знате да ће он велико име етећи у е: ету.*' Бифон је с ; вљао Њутона над свнма друг»м фило офн .ма и обожавао га тако ватрено, да је увек имао. пред-а се његову слику кад је рад отпочињао. Исто тако се н Шилер угледао на Шекспира, изучавао га ревносио и п божно годинама, све докле и сам ш ! јс успео да уђе у тајне нриродне, а тадаје његово обожавање Шекспзра било јога јаче. Канингов учитељ и јуннк био је Пит, коме је он сљедовао са ретком љубављу и преданошћу. ,,Ако вма човека — говорио је он — коме сам ја био одан и душом и срцем, то је био Пнт. Од кад њега нема, ја не признајем ник: квог војводу, и -моје политичко поданство лежп сарањено у његову гробу." Једнога дапа (у Паризу) чувени Франпуски физио."ог г, Ру, држао ]е предавање својнм ђацама кад ето ти на нр та Сер Чарлса Бела, чији Су прогаласци у науци били, зар, боље и познати и оцењени на страни но на дому. Чим познаде свога госта нрОФесор пресече предавање речнма: ,,госиодо! за данас нека је доста — што сте видели Сер Чарлса Бвм! Прво познанство са каквим великвм производом вештачким бивало је по који нут и полазна тачка у животу млогога вештака. Тако Еореџијо кад је први пут бленуо у РаФаилову п Свнт Сесилију" < сетио је у себи сличну жпвописачку снагу, и узчикнуо је: и ја могу тако.' Прво иознанство Констебла са Клаудовом еликом , Х«гар" учинило је е оху у животу му; а Сер Џорџ Бомон толико се истој слици дивио да ју је и носио уза се каз год се на пут кретао.

Примери великих и добрих људи не само да не умиру него живе и гласно говоре свима потољим колеаимз. У томе и јесте велпки наук бпограФије, што нас она упознаје са човеком какав може да буде, и ш га може данајбоље учини. Она приказује пример који свакоме може да улије и вере и снаге — е и најбеднпј ц син рода људског може нред највећим да стање, и дадивећи му се, за себе иаде и куражи поцрпе. Ваистину, ова велвка браћа наша по крви и пореклу, говоре нам и из самих гробова својих. Зраци који из тих тавпих жилишта њихових до иас допиру то су иримери који нам ираве иутове осветљују, по њима нас воде и мети доводе. Племенитост ка рактера то је оно вечно благо и наеледство чоје прелази с колена на колено и до века тежи да себи равне одгаји. Понављамо, златне речи које добри људи изусте, и примере које оии дају живе за сва I ремееа. Они прелазе у душу и срце потомства, служе му двојако: као потпора у животу и као утега на самртну часу. ,,И најжалпснија и најболнија смрт — вели Хигра Мартин Кромвеловац што у тагв хци душу испусти — и таква смрт није нишга прзма успомени часно ироведена живота. И само су они прави великани коди су стекли пуно славе ираво да свој наук пример и потомству оставе." (Наставиће се)

ПОДЛИСТАК у ДЕВЕТНАЈЕСТОМ ВЕЕУ НАПИОАО С е жс-ЗРе ке ПЕТИ ДЕО Пад 1&ИЛ0Ш&« Ш. Окуишина 14 фебруара 1835. — Киежева бесеДа. — Латријар•» халне финанцијв, — Читање уставног акта- — Дани радости. — Нвзгоде и оиасности устава — Сиште незадовољвтво у Србији. — Сиољнв оиасности, — Протести Турске, Русије и Аустрије иротиву Милошева устава. — Руска и срисна дииломација. — Милош и изасланик цара руског. (Наставак) Огромна гомила света беше притисла поље скупштинско, и посела околие тачке и углове. Осим четири хиљаде народних представника љубопитна. маеа беше дошла са свију крајева Србије. Чак и из Турске беше их који се потрудили да виде Милоша, тог страшног Милоша, како даје устава својој земљи, Срби, жоји су и онако својски уживали у својој победи, имадоше еад рачуна да даду израза и великој им вери у будућност. Дакле, кад Милош сврши свој говор, народ га громко поздрави, дигне и г пуке