Београдске општинске новине

3 Н 7

осветлење 3, 6 дин. п. на сахат гореша, која остаје док делокупна потрошња за јавно и приватно осветлење не дође до 141.550 м. 3 или 46 9''4 дин. а одавде поступна опада док на послетку не остане на 2 див. п. а то бива <>нда, кад целокупна годишња потрошња дође до 254.799 м. 3 или С8796 дпн. (истина загребачке латерне сагоревају 127, 4 лигара гаса за сахат). У Панчеву је основна цепа за улично осв.тлсње 3,(5 дин п. на сахат горења. Лантерне сагоревају 141.5 литар гаса, дакле 1,5 литар више по што тражи „ Уетш^е Сга8\уегке" да наше сагорсвају. Ова цсна остаје само дотле док укупна потрошња гаса за јавно и нриватпо осветлење не порасте до 250.000 м. 3 или 76.800 дин. а од тада поступно опада док не дође на .! дин п. што бива онда, кад укупна иотрошња порасте до 450.000 м. 3 или 126.720 динара Приватнима даје за већу потрошњу рабат од 2,5 до 10%. Из овога може се сваки врло лако уверити да ће суседно Панчево добити гасно осветлење од истог друштва под много и много бољим условима него што оно нама пуди, п поред тога што ће се у Панчеву наместити само 250 лантерни. Њих ће да стаје годишње један пламен у почетку 54 дин а доцаје само 45 дин. Од нас пак тражи г. Мале за један иламен, годишње, за време целе концесије : 90 дин. а „УегеЈш^е бавуегке* у ночетку 66. а иосле недогледног времсна: 49,5 динара. Да ће г сом бити осветљена само једна половина Неограда, излази отуда, што нам се нуди 30 км. гасо водних .цеви а Бзоград има нреко (>0 км. улица. А да н<ће бити довољно 150 нетролејских Фењера (лантерни) за осиетљавање ове друге половине, може сваки увидети. Да београдска општина не може ослободити концесионаре од дажбина и царине, свакоме је познато. У остале детаље нисмо се упугатали што су и поменуте тачке довољно јаке да се по њима понуде оцене Напослетку додајемо : да и овде не може бити говора о релативно бољој понуди а још мање о томе, да ли се једна од њих може корисно примити, јер су обе рђаве и биле би овакве какве су, врло опасне и убитачне за оаштинске Финанције. Овде и у таблици изложене податке, нрикунили смо из уговора које су дотичпе вароши закључиле са њиховим предузимачима и из разних техничких листпва, тхт. 0 понуди за канализацију Ироучавањем понуде коју је -поднео за капализацију Веограда г. Мале из Париза, комисија је дошла до уверења: да би се примањем ове нон/де капалисала једна трећина Београда а терет око исплаћивања тог посла морао би поднети цео Веоград Г, Мале нам нуди око 20 км. уличних канала, и тражи да се донесе закон, но коме би Веограђани били обвезани да плате на име канализације око 3,000.000 дин у три рате (то јест за три године), Да је заиста овако најбоље ће се видети из онога што ћемо навести из г. Малеове понуде. Тако он вели : „Опгатива ће исцлаћивати радове на два начина :

,.1., Газдс кућа биће законом обвезани да нлате 600 динара од куће. Та ће се сума исплатити у три маха, то јест у три године. Прво иснлаћивање ночеће одма по промулгацији закон Из овога излази сам > двоје : или ће бит.1 обвезан сваки онај који има кућу ил I кућерак да плати 600 динара на име канализације, или ће кана г.изацију нлатити само они, чије су куће у улицама које ће се каналисати. Како у Београду има на 5000 кућа и кућерка (види онгат. послови књ I.) платиле би у првом случају све кућне газде равни 3,000 000 динара, а ако би био онај други случај, нлатило би највигае 1666 сопственика кућа, оних •гри милиона или сваки просечно, пајмање 1650 дчнара. Оеим тога, изгледа по г. Малеовој понуди, да није ово свс што би газде кућа имале плаћати, јер у понуди сгоји и ово : „Кућевни канали у свези са јавним каналима, смеС (иће се нод надзором управе за варошку канали ацију. Ове ће канале газде кућа платити." Оваквих канала има 42. 8 км. а г. Мале нам нуди свега канала 60 км. дакле, остаје јонг врло знатна сума коју би морали соиственици кућа платити Како је канализација са хигијенског гледигата скоро важнија и од водовода, јер је доказано да само добра вода не смањује заразе, ако нема поред тог и добре канализације — неможе бити ни говопа о примању једне нонуде за капалисање Београда, којом се иде на то : да се каналише само један део варогаи, будући се увек може појавити ио каква зараза у оним крајевима који нису каналисани. И поред свега што наведосмо и поред тога, што нема апсолутно никаквих техничких услова, и ш о је много што гата нејасно, не може се г. Малеова понуда примитл нарочито ни за т >, гато јој је Финапсијска основа за Београд по све рђава. С обзиром на све ово што смо овде рекли, нс можемо никако препоручити ни г. Малеову понуду за канализацију, но прецлажемо да се и она одбије.

Као што се из одељака овог извештаја н д I, II и Ш, види, комисија није нашла да јеиједнаод свију поднесених понуда добра. Према тако оцењеној им апсолутној вредности, отпала је и могућност : да се међусобним уноређењем одреди, која је од њих најбоља. те да се као таква нагаој општини препоручи. Уелед тога, опет, комисија није могла на нитања општ. нредседн/гатва онако одг. ворити, како су она била постављена, јер није нашла ни једну нонуду као релативно најбољу, погато су све рђаве. Подносећи пак овај свој извсштај овакав какав јс, комисија је сматрала за своју дужност да се упусти у у мало пространије расматрање појединих иитања која је претходно требало пречистити па да комисија може са пуним уверењем дати своје објективно мнење о свима понуДама. И као год гато је у течају овога свога извештаја исказада са највсћом објективношћу своје мњење о