Београдске општинске новине

339

Члан IX. Форму штемпла и знака на олову прописиваће прсдседник олитине и иарсђиватн мењањс истих. Члан X Да би се клала добра стока и месо било до^ро и З-раво, ностављсн је сталпи марвепи лскар иа општинској кланици, који )> е пј егледати стоку која сс доводе на клање и одобрити ако је добра и здрава а ако није олбацити. Но и после клања марвени лекер мора извршити наново нреглед заклане стоке, и том приликом уништићс или иоједпне делове, који су нсздрави и који се нрема томе не смеју уиотребити за храну, а искључиће од продаје и уништлти и читаво ма; винче у случају, када се болеет дотичног марвшчета могла тск после клања констатоваги. У елучају када се на нотпуну штету клача читаво марвинче уништи врати ће се дотичноме клачу такса иоложена за клање догичног комада сгоке. Дајестока здрава или месо здраволекар ће ударити с.вој жиг. Лекар је дужс а валазлти се на кланици за све време оно у коме се стока дотерује на нланицу и коље. Ситна стса клаће се одма чим јс лекар огласи за добру и злраву; а крупна: волови. кравс, биволи, биволице и т. д. клаће се тсле 24. сахати од кад их лекар огласи за добру и здраву. Члан XI. Круина стока клаће се од 1. Аирила до 1. О.ггобра од б сахати до 8 по подпе а од 1. Октбра до 1 Априла од 2. до 6. сахати пссле подне. Ситна стока клаће се лети од 1 Аирила до 1. Октобра изјутра од 4 до 8 еахати; тако ће се клати и свиње од 4 до 8 сахати изјугра, а од 1 Октобра до 1 Априла клаће се и ситна стока и свиње носле подне од 2 до (1 сахати. Члан XII. На сваком страЖњем череку од ситне стоке оставиће сб Иарче с' вуном те да се види дали је месо јагњеће или јареће, овче или козије. Члаи XIII Сваки О^ај који без 1лријаве и надлсжне упутнМие аакоЉб Ма коју врсту стокСј а тако исто каД би заклао ван општинске кланице па маћар то биЛо V с упутницом, да се сматра за кријумчара и као такав да нлати Четворо дуплу таксу општинској каси. А »сто тако илатиће Четвородуилутаксу ако се нађе у дућану месо без прописних знакова или цубок, по што се овај сме продавати само у цубоканама. Члан XIV. Приватни за своју потребу могу заклати без аренде само јагњад, јарад и прасад стару до три месеца, но број ових не може прећи више од 3 комада, иначе подлежи аренди.

0 дужиостима клача: Члан ХУ. Сви клачи у опште нодлеже овим дужностима : а.) Сваки мора имати стално место на коме продаје месо, било" еирово, или зготовљено у јелу или прерађено јер ее улицама несме носити и продавати. б.) Сваки мора на својој продавници метути Фирму с именом а презименом онога чија је продавница.

в.) Сваки мора ова правила наштампана метути у рам под стаклом и изложити их на угле тако да их може сваки читатв. г ) у продавницама мора бити највећа чисгота, как:> таван, дуварови, патос тако и сви астали, те радње а нарочито момци морају бити обучсни у чисто одело и са белим кецељпма. Одбор онштински нрописаће доцније нарочите услове зарад одржавања чистоте за све локале, који служе за прода^у меса и свију нрерађевина од меса д) за доношење меса сн кланице у продавницу сваки мора имати нарочито (а то начињена к^ла, на којама ће бнти ФИИО израђепи ти.шлерски сандук, којн изнутра треба д.1 је рендиеан и гладак, на ир.том удешен канак обложен с мушемом тако да се не може месо видети ни најмање а еав сандук мора бити сноља затворен црвеном Фарбом обојадисан. Сандук се мора изнутра сваки дан врућом водом опрати а и споља несмо бити не чист ; на е н.хуку л е једне и друге стране мора бити записана Фирма чија су кола Кад се тако месо донесе у дућан мора се извешати одма на куке и опистити од нрљотине ако је буде било. е.) Сваки је дужг.и да цену месну напише на је ну таблу и обеси је па видно мссто пред дућапом како може свак видети цену; а тако исто кад се цена м ња износиће се на углед, а јавиће ее и општ. суду ж) Месо мора бити добро, свеже и дебело а тако исто мера мора бити подиуна. з.) сваки мора имаги у својој иродавници контролне мере са потребним теговима, утврђене нечатом оннггинеког суда и те морају бити тако намештене да су свакоме приступне да куиљено меео прегледа и контролише меру и.) сваки је дужан дати меса грађанин/ онолико колико овај затражи да куни. ј) Начињена кола за преаос меса са кланице морају се заједно са стоком догерати на кланицу, како би лекар могао да и чистоћу кола контролише. На овим колима не сме се ништс друго ноеити до само ч-сто месо. к.) сопствеиик радње дужан је месо одвојено метути за иродавање и па истом прилепити артију и на њој написатд да је биволско меео, како би се разликовало од говеђрг, Члан XVI. Ва таЧно врше&е обик Ираћила Ноетоје општиВскИ контролори, који воде непосредан надзор, а као виша коатролна власт постчји општински суд, који је одгово ран за свако небрижљив > коптрошсање И за свакушт туј коју би општинска к,аса Претрпила збој пеправилног Иадзора. Овим није искЉучено и гфаво ^рађана да могу доставити суду неправилно вршење ових правила ма у КоМ погледу било, коју ће доетаву суд дужан извидити и ре шити. Члан ХУП. За сваку новреду горњих дужности сматраће се дело засебно и тако колико је дужности повређено толико је дела извршено и за свако то дело ошптински суд осудиће сопственика Фирме — радње — по 20. дин. на име из држања општинеке контроле, на макар та дела и не извршио сам лично сопственик Фирме већ његови мдађи или ма ко други у његовој радњи. Решење којим општински суд осуђује сопственика Фирме — радње — на горњу накнаду одма је извршно нрема самом закону. Питања о овој накнади суд ће свакад решавати за свако дело посебице. Овај се члан не односи на криумчарење ношто за то постоји особено наређење.