Београдске општинске новине

551

да им оДреди и дијурну, коју ће нлатити онај, који ^а пију вади, и то није противно ниједном закону. Г Председник. Ми не смемо отежавати људима, да дођу до свога нрава ; а с друге стране да одборници по ред своје дужности врше и овај иосао бесплатно, и то кије право, јер ово је за њвх нова служба, нова дужност. Ја не бих био нротиван, али неће се моћи извршити, Г. К. Петрови!. Господо, дужности се намећу или «илом или законом ; никакав други извор дужностима не може да буде. Ако сонственици пристану да плате, онда ће та њихова воља створити дужност ; али да ми ства рамо закон, да ми кога наморамо и силом неке власти натерамо сонственике, да шгаћају неку дијурну одборни цима, кад те нема у закону — ми би радили иротив закпна. И за то сам мигаљења да се ово не усвоји, и да остане 110 старом. Г. Марко Степзновић. Ја остајем при томе, као што је казао г. Стева ко неће да нлати дијурну олборницима, да му се не изда танија. Како се, господо, једном енжењеру нлаћа да изађе на лице места, тако исто и с:борницима треба да се плати. Ако се буд-у издавале тапије без контроле одборске, ја скидам одговорност са себе а ви решите како хоћете. И кад се без контроле одборске не могу издавати таније, онда .ја мислим треба да плате одборницима дијурну они, који тапију траже. Г. Ст. Добривојевић. Кад хоће неки да задужи своје имање, он зове 5 — 6 процевиоца, који му имање процењују. Они траже да им се за тај посао плати, и неће да дођу, ако „ м се не плати. Тако је исто и ово. (Чује се : то је добра воља). Што кажу да неће илатити дијурну овим одборницима, то не стоји ; сваки ће да плати, јер тај који вади тапију, тај има имања, има и новаца. Овако се, господо, глоби сто пута више, Сопственик дође и моли да му се иремери земљиште, а онај први енжењер и писар изговарају се да немају кад него сутра, па тако то буде и даље, и посао не буде свршен. Али кад му соп. ственик каже па ево ти, господине, дукат, онда енжењер каже могу, и тако се сврши посао А овако нека нозове одборнике и нека им нлати 5 динара дијурне, и одмах ће бити посао сиртпен, и онда не тиче га се уцена писара и енжењера. Г. Коота Петровић. Баш и кад би стојало да се процениоцима плаћа, — мени се чини данестоји, то јзствар добре воље — ипак општина сама х> ће ту сигурност; оиа се боји да се не заузима њено земљиште, и за што онда — по ком праву онштина ради осигурања евојих интереса може некоме наметати неку дужност, натеривати некога да плаћа одборницима дијурну. Ја остајем при мом говору ранијем. и мишљења сам да се ово не усвоји, Г. Председник. Дакле, господо, усвојено је, да при премеравању земљишта од стране општине ирисуствују два одборника, али је сад питање о томе, усвајате ли предлог г. Добривојевића да одборници имају дујурну: Ја ћу да ставим на гласање. Ко је за дијурну, нека каже, „за" ; а ко је против века каже „против". (Настаје гласање). Давле, остаје да г. г. одборници иду без дијурне.

■ 1 4 I Молим вас, господо, имамо једВу врло важну сГвар Имамо госнодо, излаз једнога канала код жељезничке станице. Он прави смрад и плави имања и просто етвара једну бару. Дужност је општине да се то уклони. Поли» ција је наредила, да се то уклони, и општина мора учинити нешто, да се то излечи. Прави се један пропуст, и тпј су заГ)ранили, кроз чија је имања ишао. Другога лека нема, него да општина продужи тај канал до канала жељезничког и да тако спасе људе и варош од загушљивог ваздуха. Ја сам дао да се начини предрачун, пошто сам претходно добио одобрење од г. министра грађевине, да можемо упести овај канал у жељезнички. Предрачун је начињен и сума износи доста велику цифру — 7БЗЗ дин •Свакојако ја мислим, да под тога канала мора бити јако бетон ^ван. Може бити да ће изаћи и јеФтиније. Г. Мих. Крстић. Ко се служи с тим каналом ? Г. Предоедник. Ту има више приватних канала, али то ^е онштински канал од Теразија. У тај главни канал општински спроведени су нужници и помијаре, и г. ми нистар грађевина одобрио је да можемо спровести овај канал у железнички под тим уеловом, ако забранимо спро • вођење помијара и нужника у овај главни канал општински, и молио је да се изда распис да се то забрани. Г. Марко Отепановић. То се не може забранити. Г. Председник. Ту другог лека нема, јер тај канал прави смрад и прави баруштину. Г. Коста Петровић. Колико је мени о овој ствари познато, становници око тога места изјавили су жељу, да би дали прилога за подизање тога канала. За то ја мислим да би од њих требало узети изјаву колико дају, јер ако дају знатан приход, тиме би стекли право, да се могу служити тим каналом. Г. Председник. Јест истина, они су обећали, али то су само обећања, а кад дође да се испуни, онда од тога не буде ништа. Г. Васа Дучић. Ја сам мишљења, да се рашчисти прво питање, хоће ли управа вироши Београда да забрани спровођење нужника и помијара у овај главни канал општински, а не да општина сагради канал, а приватни да спроводе у њега нужнике и помијаре, па да канал затварају- Г. Мих. Крстић. Не могу се служити приватни са овим главним каналом општинсвим, који је одређен само кишницу да спроводи. И ако би ми допустили спровођење ириватних канала, куд би то спровели? У овај жељезнички канал не би влада одобрила да се спроводе приватни канали, а да се спроведе овај канал у Саву код илиџе, то општина и кад би хтела не сме да ради донде, док се питање о канализацији не би решило. Дакле, на сваки начин најумесније је, да нолиција забрани приватнима спровођење нужника и помијара у овај главни канал општински, па као што се и други људи муче, нека се тако служе и они, а општина нека направи свој канал и нека га спроведе у железнички. Г. Мих. Павловић. И становници, који се служе тим главним каналом општинским, ја мислим, господо, нису ништа радили самовласно, јер сви су добили одобрење, за које се нека такса плаћа. Општина је дужна да спроведе