Београдске општинске новине

353

По извршеној кандидацији изабранЕс : »а саборну цркву: главни Милија Карастој; новић, помоћни Јован Тадић, Коста Ризнић, Јован Петровић и Пера Јовановић ; за палилулску : главни Илија, Ђорђевић, иомоћни К. Шуменковић, Сава Крављ^нац, Милош Трпковић и Алвкса Стојановић ; за вазнесенску : главни Иера Лазаревић, номоћни Вучко Илић, Милорад Јанкоиић и Милић Тодоровић; за невску : главни Никола Трумић, помоћни Ђорђе Васиљевић и Тодор Милишић бак. Бр. Г. Пр-дседник. На дневноме реду имамо госиодо буџст за ову насталу нову рачунску годину. Ошитпнски суд је склопио иројект и мсни је част да вам га изнесем и предам са ошиирним реФератом у објасњење сваке партије и позиције. Молим да будете добри прегледати га онако, како налаже општински закон. Налазећи да би било немогуће оцењивати у општој седници нартИј) по партију, одбор решава: д» нарочита комисија проучи пројект и ре®ерат суда о њему и према томе дададе мишљење одбору. У комисију изабрани: г г, Ј. Ј. Милановић, Др. М. Вујић. Вуч. Сто* јановић, Ст. Добривојевиђ, К. Петровић, Мнлан ВељковићКоста Црногорац, Михаило Крстић, Атан^с Кумануди. Бр. Г. Предсв А ник. Једно белгијско друштво поднело ми јс ту скоро понуду да нам сагради 4 зграде за осповне школе онако како ирописују педагошка и хигијенска иравила дакле са свима потребним локалима па и са етановима за учитеље. Ја немам потребе да иомињем од колике би среће ио нашу онштину био ус;;ех да добијемо удесне школске зграде, и за то, што знам како сте и ви сви напојени уверењем да су школске зградЈ једна од најиречих иот■ џеби наше оиштине , ја вас молим да ироучите ову ионуду, која )е у осталом ноднета у врло општим цргама за сада. Доиустите ми да одмах овде додам још то, да онштини није нем;/гућно приступити овоме иослу, ношто се већ данас на карије закупљених школских зграда и станове учитеља издаје годишње скоро толико колико ће ^асећи ануиает каиитала који се уложи. Главно би онда било само да добијемо јевтине понуде и саградимо ваљане зграде. Г. Е. Цуногорац. Ја, као наставник, нарочито сам позван да о овоме питању узмем реч ; но резервишући се да доцније, кад сеупознамо са понудом, дадем своју ширу и опредељенију реч ; не могу а да овог пута не заблагодарим г. иредседнику што јс и умео и хтео већ данас скренути нашу иажњу на ово доиста прешно нитање општине наше а нре тога заинтересовао оне нрсдузимаче, који са стране амо долазе да уложе капитал, заинтересовао их за овакав и велики и благодаран посао, у који рацијонално уложен капитал осигурава извесне користи ц и оном друштву служи на част, којс се таквог красног носла лати. Доиста нигде неће лепше бити уложен капитал да донесе користи,.сопственицима ; но у овакомјед ном подузећу.

Шго се нас самих тиче, не могу да прећугим : ми смо ј ш увек сувише немарни и за најосетније потребе своје. Храмове за нас још и дижемо, још их и одржавамо, али школе за децу ; куће у којима највеће време и најлепше доба нроводе — тих кућа, тих домова немамо, нити за њих хајемо, на грдну штету нашу и нашег подмлагка. Ни пред киме не можемо данас да се ми, који поверењем грађапа седимо овде да пословима наше заједнице руководимо, ни пред киме велим не можемо да се правдамо за грдан нехат. за небригу нашу. На нама свима лежи огроман прекор ! Ја сам за то да најозбиљније прихватимо и ироучимо ову ствар. Г. г. II. ЂорђевиЛ и Ст. ДобривојевиЛ слажу се са г. Црногорцем и предлажу да се нонуда упути одмах стручној комисији. Г. Е. ВегровиГ\. Ствар, која нам данас занима нажњу, врло је крунна а гледиште г. Црногорца гледиште је нас свију — бар ја тако мисли«. Али баш зато што нам треба озбиљно и свесрдио прихватити саму ту сгвар, грађење кућа за подесне основне школе, баш за то ја бих био за нешто више од простог упућавања нонуде комисији. Ствар је чиста. Нама школе требају а ми их пла ћамо већ даилс. Главно је да се само погодимо новољно и да плановима осигурамо све оне услове, које хигијенсхи и педагошки обзири, као и материјални интереси општине, изиснују. Ирема томе, кад дакле ансолутно немамо разлога да оваку једну ионуду одбацимо, ја сам за то да је начелно примимо и онда тек комислји упутимо. — То ће бити најочитија сведоџба да је нама озбиљно стало до посла ; а при том ни чим не везујемо себи руке, ношто ће до свих оних многих детаљних услова зависити хоћемо ли и деФинитивно ову пону >у примити или настати да их још више а међу таквима и бољих добијемо. Г. Ник. ЂорђевиК хтсо би да се до ре®ерата комисије обиђе израз „начелно усваја ; ' Г. Сј \ Добривој>'ви& на против, мисли да са тога не треба имати икакве бојазни. После међусобног договора г. г. одборника - једногласно решено : да се начелно усваја предлог за неодлоасним грађењем зграда за основне београдске школе, а добивена понуда (браће ФишФе -а из Белгије) унућује се на реФерат комиеији, у коју су изабрани : г. г. Др. М. Вујић, Ђ. Козарац, К Црногорац, Миша Михаиловић (прг-Ф), Мих. Крстић инспект* р, Др. Марко Леко, Др. Лаза Пачу, Др. ЂокаДимитријевић, Благоје Недић уч , Коста Петровић учитсљ. Пик. Стојановић уч., Јован Илкић енжењер, Мик. Ђорђе вић, Димитрије Миловановић, Јов. Антула, Александер Бугарски и Михаил Валтровић. Против начелног усвајања били: Ј. Милановић, А. Богатипчевић, Димитр. Миловаповић, Јов. Барловац и Н. Ђорђевић Бр. Г. Председник. ЛиФерант канцелариског материјала, г, Марко Марковић, с киме оншгина има уговор, иште да