Београдске општинске новине

359

СЛУЖБЕНИ ДЕО ОАСТАНАК одбора општине београдске 11 авгуота 1887 године (ао стенографским белешкама) почетак у 6 ча ова по пОдсте. Били: Председник ошитине г. Свет. Николајевић, члан суда г. Јанаћ М. Јанковић, одборници и >аменици г. г. М. Симоновић, К. Петровић, Мих. Иавловић, М. Стеиа новић, Д Ђ. Миловановић, Др. М. Т. Леко, Н, 3 Ноповић, Ст Добравојевић, В. Дучић, Јов. Дилбер, Ј. Милаиовић, П. Матић, Јанаћ Констандиновић. [Ф. Розелт, Н. М. Боди, И. Антоновић: Г. Пред:едник. Да почнемо господо Изволте чути протокол прошлог састанка. (Секретар чита) Има ли ко да примети што на иротокол? (Нема). На прошлом нашем састанку спустили смо цену хлебу на 20 пар. дин. Онда је просечна цена брашна била П'50. Ја сам покупио поново ценовнике одглавнијих овд. браш нара и налазим да је сад нросечна цена жита и брашна по извештајима Бајлонија, Тоболара Ђеловића и друг, 1640 д. Према овој, садањој цени жита и брашна може се спустити онет и цена хлеба ; и ако налазите д& треба задржати ону сразмеру цена која је на прошлом састанку усвојена, онда би смо сад могли таксирати хлсб 17'/ 2 дин. нара кило Морам вам напоменути, да има мишљења у нашој општини, да би цену хлебу, данас требало свести на 15 пар дин. У том смислу имам и једну молбу грађана коју ћу вам прочитати. (Чита) Кад је снала била цена ж ту и брашну на 17. дин. ми смј смањили цену хлебу на 20 п. дин. а сад кад је цена спала на 16 дин. можемо и цену хлебу спустити са неколико пара нуж-\ Шта ви мислите ? (чује се : са 2'/. 2 п ниже). Ја држим, да би могли спустити на 17'/ 2 пара динарских. Одобравате Ли овако ? (Одобравамо). Г Милош Симоно )и!.. Ја мислим ако би било могуће, да би до'ро било, да поделимо цену хлебу по брашну, па бељи лебац да се продаје по 17 1 / 2 п - Дин а лебац од обичног брашна по 15. п. дии. Тим би се олакшица учинила сиромашном свету, а и у опште би добро и праведно било. Г. Предоадни . На другим местима у страном свету, обично цепа је хлебу нижа од цене брашна са неколико нара. Код нас је често доказивано, да цена хлебу треба да је иста, која и брашну. Тако тражи и ова молба грађ"па, и с тога и своде цену на 15 п. динарских По њиховом рачуну ипак Фурунџије имају добити по 3%. Г. Еоота П-етровић. Можемо спустити на 35 п чар. кило, Кад је жито стотина 10 40 д. онда може да се смањи на 32 II. цар. јер се рачуна процент на воду око 20°/ 0 . — Дакле може Пити јевтиније. Г. Председник Према данашњ< ј цени брашна да спустимо цену хлеба на 17 1 / 2 п. д. Пристајете ли ? (ГТристајем ). Молим вас госнодо, ја сам раније у јсдној седпици изнео решење главног школског о бора, да се дозида још једну слушаоница у теразијској гаколи. Могу вам казати, да је г. министар поделио тај разред, алп на молбу моју г. минио1ар неће постављати учитоља док се ми не по брииемо за смештишс тих ђака. Дакле ми морамо или да дозидамо једну собу, или да узмемо онде негде у близини једпа собу под кирију. 11о предрачуну четврти разред коштао би да се дозида 5347 дин Г. Мгјајло Павлови!. Кад ће то дозиђивање да буде готово? Сад је д цкан.

Г. Марко Степановн!. Хоће ли се у том ргзреду учити ђаци ? (председник. Хоће) Онда ће то бити влажно. У садање време почети доцкан је, и не може се лако осушити. Ту ће бити испарења од зидова и биће врло шкодљиво за децу Ја сам да се за зимус узме једна соба под кирију, а после да се усвоје време направи. Г. Димитрије Милованови*. Ми треба да дозидамо шта се тражи а комисија кад нађе да је сува и да могу у њој деца учити, онда нека се у њу и уђе. Г. Марко Степановаћ. Штета је велика да та деца дангубе. Међутим никако неваља децу пустити у нову зграду, јер ако то учлнимо сва ће деца бити болесна. Г. Ередседник. Сгвар је таква и у томе. Ако се не ј може подићи, онда треба узети кућу под кирију. Г. Марко Степановић. Ако не може да се нађе кућа удесна у околини, ја би био мишљеиа, пре, да се нанрави једна Формална барака по новом садањем начину са дуплим дуварима, него да се зида нова соба и у њој деца смештају. Поп Милош Симонови!. Кад *су лане у једној соби смештена била сва деца у једној соби нек се претрпе и сада у истој соби, док се нова не сазида. Г. Марко Леко. Ја сам против тога да се зида. Мишлења сам да се узме за сад под кирију. За што би ми сада издавали паре на 'дозиђивање, кад се у општини мисли, да, се оабиљније граде све школе. Сем тога у дозиданој соби не могу се ђаци ни уселити, јер је то опасно по здравље дечије. Г. Марко Степнови!. Може бити да смо намерни да подижемо све школе, но ипак требало би дозидати нешто. Остајем ипак при том, да се направи једна барака, која би се доцније могла на нешто друго одредити и употребити. Таква барака не би коштала вишеод50—60 дуката. Г. Мијајло Павловић Ствар о којој ми овде говоримо природе је такве да не треба много говорити, него је треба одмах решити. Ми како видим много се удаљавамо и о једној ствари по неки говори више пута једно исто. Ми нисмо дошли овде да изноеимо на видик своју красноречивост, него да решавамо и радимо опшгинске послове. Ми немамо овде други излаз, него или узети кућу под кнрију, или дозидати, а на што сто пута повторавати 1"едан исти говор, и у томе излишном говору губити врем е То јс досадно већ и слушати. Што се тиче тога, да ће се присгунити озбиљнијем грађењу п кола, на то имам да приметим, да се много што шта решава, нак се инак не израђује. Сад треба у овој ствари да се номогнемо. Ако може бити та барака тако јевтина, како се вели 50 — 60 дук. а да деца не трпе зиму, онда нек се нанрави, а ако не може, нек се дозида једна еоба и донесе ћумур и добро осуши, а дсца дотлс нек се претрпе. Г. Председник Дакле као гато видим два су мишљсња за ову ствар. Једни мисле, да се узмс једна со'а под кирију, а други да се дозида. Ко јс за дозиђивање иека каже за, а ко је против нека каже против, (чује се: већипа је да се дозлда. Је ли тако ? (Јесте) Дакле дозидаће се. Господо, за коње пожарне чете треба да се набави по већа количина сена, јечма и сламе. За ову набавку на-