Београдске општинске новине

375

СЛУЖЕЕНИ ДЕО САСТ&НАК одбзра спитинв беогрздске 22 августа 1887 године (ао стенографским белешкама) почетак у 6 чаоова по пОдне. Били: Нредседник општине: г. Свет. Николајев-ћ, члан суда: г. Јанаћ М. Јанковић, одборници и замен^ци г. г. Стево Добривојевић, В. Дучић, М. Валожић, Н. 3. Поповић, К. Петровић, Ј. Дилбер, Н. М. Боди, Сам Пијаде, Св. Јанковић, Ф. Розелт, П. Матић, Д. Наумовић, А. Богатинчевић, Д. Ђ. Миловановић. Ј. Констандиновић, С ЈоеиФовић, М. Вељковић, Н. Д. Кики, М. Степановић, М. Ј. Марковић, М. Сгевановић Др. М. Т. Леко, К Црного рац и Ј. Милановић. Г. ИредсеАник. Господо, једва после дугог времена има сада довољан број одборника, да можемо радити. На дневном је реду извешгај велике комисије изабране још 11 марта ове године, да проучи понуде за водоводе осветлеше и канализацију Она је тај посао сврншла и свој извештај поднела. Желите ли да прочитамо вечерас цео извештај па да донесемо своје решен е о целом, или да читамо поједине одломке из извештаја, нпр. прво о водоводима, после о канализацији и после о осветлењу и то сада о водоводима а у другој седници о канализацији и т д. (Чује се : читајте само о водоводима). Ако би пристали да читамо само о водоводима, онда би вечерас могли посвршавати још неке послове (чује се : Сем овога већемо више ништа). Ја ћу да ставим на гласање. Г. Коста Петровић. Као шго сте господо, из комисијског извештаја влдели, ја сам као члан комисије одвојио своје мишлење Ја имам да дам реч на цео комисијски извештај ; и за то бих желио да се извештај прочита у целини. Ово би желио још и зато, што мој говор износи један нов предлог, по коме мислим, да ће се моћи ствар регулисати. Г. Марко СтеиановиЧ. Ја би био за то, да се извештај прочита у целини. Истина да ће нам задати доста времена, али опет нужно је да се чита у целини, па да о свему решавамо, нарочито и за то што има и о војепо мишлење које целу ствар обухвата. Иначе не знам, како можемо једно без друго читати и решавати. Г. Стеван ДобривојевиИ. Ја држим да не би требало читати у целини за то, што је и сама комисија извештај свој у одломке поделила Канали .ацију за себе, осветлење за себе, а водоводе за себе, и кад је она тако учинила, за што не би на одломке читали, па онда говорили само о томе, а не у једанпут за све. Наштоуцелини читати, а после говорити о појединости Ја држим да је корисннје да се чита сваки одломак за себе, па за то тако и предлажем (Чујо се: врло добро). Г. Димитрије МиловановиК. Ја сам за то, да се сада чита извештај у целини, па да о свему решавамо. Цео извештај сад читати боље је и с тога, што се видл, да се врл« тешко у оволиком броју састајемо у одборске седнице. На што остављати за другу седницу, па опдада

се за осветлење и канализацију продужава по месец и два, кад се све то може и сад решити. Г. ПјЈедседник. Ја ћу ово ставити на гласање. Ко је за то, да се чита цео извзштај, тај нека каже „за" а ко је против, нека каже „против" (настаје гласање) После гл сања. Гласало је 10. одборника за, а 12 против, и тако је већином гласова решено, да се и вегнтај чита иосебице. Изволте чути извештај о водоводима. (деловођа чита) Про читано. Сад сте чули извоштај комисије о водоводима. Један члан те комисије г. Коста Петровић одвојио је мишлење. Држим да треба да чујемо и његово мишлење. (Чује се : да чујемо) Г. К. Петр)виЛ Господо.' Чулиете извештај комисије, м лим вас да чујете и мојих неколико речи, којима сам рад објаснити : зашто сам се, као члан комисије одвојио од већине, за што сам на извештају написао да се не слажем са извештајем, који вам је сад прочитан. На првоме месту ваља ми епомепути : да се ја не одвајам од већине комисијске с тога што налазим да су добивсне понуде апсолутно добре, и да ихс тога не треба од^ацивати, као што то одбору предлаже комисија. Не, други је разлог, други су о^зири, г:оји су ме руководили и руководе те се са мишљењем већине комисијске не могу да сложим. Ма да и сам налазим да се ни једна од добивених понуда не би могла у целини са коришћу примити; ма да дакле и сам у неколико делим мишљење већине комисијске — при свем том ја нисам опет за то, да се попуде овако на пречац одбацују. Ја ћу покушати да вам изнесем разлоге, по којима мислим да понуде не треба засад, не треба овако напречац одбацивати ; а ваше је поеле да процените и пресудите : да ли су разлози моји умесни и јаки, да ли је мишлење моје исправно. Само вае једно, господо молим процењујте и судите овај мој говор пажљиво и хладно, јер то од вас тражи колико озбиљност и важност самога питања, толико и још више то од вас тражи и углед општине наше. Да пређем на ствар. Као што знате, општински је одбор предајући изабраној комисији ДЈбивене понуде за водоводе, осветлење и канализацију, замолио комисију да му она одговори: 1, која је од поднесених п шуда најбоља, и 2 , да ли је и та најбоља понуда таква да је општина с' к< ригпћу може примити \ У колико је мени бар п знато, општински одбор, упућујући комисији добивене понуде, био је тиме намеран : да, користећи се мишљењем својих стручњака, приђе већ једном сасвим одсудно и "озбиљно к' остварењу ових великих послова општ нских. Доносећи ову одлуку своју, одбор је њоме тежио да од својих стручњака добије мишљење и суд о путу, којимму ваља поћи, о оспови, на којој му ваља са ттредузимачима по општину корисне преговоре водити Упућујући добивене понуде комисији, одбор је очекивао од комисије да ће му она, нроценив која је оддобивених понуда релативно најбоља, казати услове, под којима би ее најбољем од пријављених понуђача могли ови послови у концесију уступити, — разуме се ако би