Београдске општинске новине

378

Г. 72р ед&днпк. Ја опет мс.рам узети у заштиту код мисију. Ви знате, да је комисија изабрана и састављена уз првих стручаака натих и оних људи, који управ највише знају о тој ствари и говорити и мислити и нредложити. У тој комисији било је и 10. наших одборника и сви су они били противни овим нонудама сем г. Косте Петровића. Та је комисија добро сватила оно, штојењој уцућено и она је сасвим јаено одговорила, како треба да се одговори. Сад господо ви хоћете да се опет упути тој комисији и да се она замоли да изради иројект и услове, које је Општина требала да изради нре, но што је расписала конкурс за понуде аа што је сама одговорила што је овако радила без основа и по мраку. Ако би се хтело да се замоли иста комисија да напише услове за објаву нова конкурса за водоводе, може бити да би се она могла и хтела при' ити да учини и ту услугу општини ; али ако мислите да јој вратите понуде па да она на основу коЈе од њих пропише услозе за погодбу, мислим, да би то било увреда, коју одбор не треба да донесе толикој комисији и тако одлично састављењу као пгго је она била. Што г. г. Петровић, Црногорац и Добривојевић на поменуше, да је та комисија требала да избере једну оподнетих п нуда као најбољу па да се оиштина на основу те понуде погађа са њеним ОФертантом, ја мислим, да то не само комисија није била обвезна према одбору, него да ни одбор није могао у том смислу упутити комисији речене понуде. Законјеирописао начин како општинемогу ступити у погодбе за нодизање својих гр&ђевина и подмирење својиз потреба. Тај начив јесте начин јавног к н курса. Погађање Ше а Ше (у двоје) коси се са тим законом и начином. Јз би желио да знам на основу кога закона да предлажете ово, и који би тај био. који би се погађао. Г. Стеван ДобривојевиЛ. Господо, сав говор гос;>. нредседника циља на то да не би ова стручна комисија увређена била. Ми на то неидемо. Ја држим у оваквим важним гштањима не треба се обазирати, хоће ли комисија, бити увређена или неће. Намаје овде главна ствар да се умоли комисија, да она од оних понуда избере једну, која ће најкориснија бити и да донесе своје мишлење а и услове како би могди доћи до тога да се варош снабде водом. А ово што кажа г. нредседник како ћемо се погађати, ми заиста морамо се лицитацијоним путем погађати. Прво дакле да изведемо услове под којим се можемо погађати, па онда долази лицитација ако се баш морамо парагра®а држати. Дакле господо сва је ствар у овоме и за општину ће најкорисније бити да овако урадимо да се умоли велика кочисија да вд понуда избере која је најкориснија и да нам каже како треба да радимо да што пре до воде дођемо а да за општину корисно буде (Чује се : Тако је). Г. Коста ПетровиК. Г. председник врло је добро погодио дух и смисао одборског решења. Ако доиста не стоји у одборском решењу, да се понуде упућују комисији с тим, да се она изјасни : која је од понуда релативно најбоља, г. председник је за свој рачун, сам радећи погодио тежњу и смисао решења одборског. Не би имало смиела упућивати комисији понуде а

не казати јој да одбор од ње очекује чути : која је оД поднесених понуда релативно најбоља. Слажући се с г. Добривојевкћем, да је извештај комискје само критика нонуда, а не и основа и упуство, ио коме би ошнтина ову ствар што нре и са коришћу могла извести — ја ипак остајем при томе да комисија треба да допуни свој извештај, — баш и ако стоји то да одлуком одборском није од ње тражено да каже: која је од ноднесених понуда релати::но најбоља. Ако се је раније погрешилне треба и сад грешити. Но није се пи раније погрешило, нити ће мо се и сад ма о што огрешити, ако замолимо комисију за допуну њенога извештаја. Ииаче ако примимо извештај комисије, т. ј. ако ноднесене нонуде сад одбац».мо, биће ни више ни мање до то : да ствар овако преку и веома нотребну оставимо нерешену још неколико месеци, а можда и неколико година. Јер, господо извесно је ваљда да оиштина у својој режији није кадра да изгрши овај посао ; дакле да јој остаје концесија једини пут, Водећи дакле о томе рачуна и предпостављајући при т«-м да општина узмора онет прићи новоме конкурсу, питам вас, господо, ко ће се јавити од понуђача да с општином преговара, крд се са овима, с којима су толико вођени преговори, тако на пречац свршава. Даље, имвм да одговорим г. иредседнику на оно шго рече : по коме би закону могли преговапати са овим нонуђачима и ко ће да преговара с њима Од^ор ће и даљи посао са јављеним предузимачима водити и радити, но оном итгом закоиу, по коме је комисија изабрана ; по оном истом закону по коме и вечерас о овој ствари реч водимо. А иреко кога ће се преговори водити и то је такође закоиом наређено. Морам напоменути да ми, будући далеко од сваке увреде, нити вређамо комисију, нити багателишемо њен рад, кад је молимо да свој извештај донуни ; кад се ане лујући на патриотизам чланова комисије, на наше стручњаке, обраћамо молбом : да нам кажу под којим условима да примимо понуду, те да Београд један пут дође до срећног остварења и подмирења ових данашњих преких потреба. Ја вам, госаодо, као нравник кажем, да се нећемо огрешити ни о какав закон, ако комисији на ново упутимо ствар и ако под условима, које нам буде комисија ирошкала, стуиимо у преговоре с извесним иредузимачима. Ја остајем при томе, да се ова ствар врата комисији и да се комисија најучтизије замоли, да нам да мишљење, која је понуда релативно најбоља, да нам нропише услове, под којима би могли примити понуду, наравно ако понуђач пристане. Не иристапе ли пак понуђач, и не могнемо ли закључити с њиме уговор ; озда не остаје ништа друго него расписати нов конкурс на оној основи и са оним условима, које нам комисија про писала буде. Г. председник споменуо је да је се приликом расписивааа конкурса радило у магли Ми смо имали 17 попонуда из саме Француске ; ми смо знали шта треба да иропишемо и могли емо то учинити. Али смо овако урадили по нредлогу г. Мих. Вујића садаш. министра Финав сије, јер смо рачунали да ћемо на овај начин добити по-