Београдске општинске новине

403

треба и наши грађани у тој улици да нас номогну, а у ствари они и треба да плате, јер они нису на ималикалдрме, и морали би по 3 хвата калдрме. да нанраве иред својим зградама, јер је то њихова улида. Дакле, гоеиодо, усвајате ли да правимо сад лривремено обичну калдрму, а доцније коцкасту? (Усвајамо).

Молим вас господо, сад имамо још један хитак предлог, Ви сте решили да се код теразијске мугикв школе долида једна соба и предсобље. Држана је лицитецнја, која је одобрена и лмцитант је предузео носао. Но сад при копању твмеља наилази се на неке насипе, па не може даље да се иде. Инжењер г. Смедеревац каже, да би бдо велики трмнак, ако би даље продужио, и он предлаже, да се други темељ прави. Пошто је хатна ствар, ја сам му казао, да одмах узме одборника г. Розелта као стручњака и да с њим на лицу места извиди стиар. Г. Розелт је био и донео је нацрт и прорачун, шга ће коштати додатак за копање земљишта и шта ће коштати балвани, који ће се меткути онде, где је слабо земљиште, и на тим балваивма продужиће се зидање. Он је нанравио рачун, да ће то све коштати 640 дин. Ја се надам, да ћу неколико динара м^ћи одбити, па да дам да се одмах ради. Ја вас молим да одобрите ову ;-уму и да ме овластите да могу наредити да се даље ради. (Овлашћу јемо вас). Молим вас изволте чути још неколико уверења. (Одбор јс дао евоје мишљење о њима). Састанак је трајао до 7'/ 4 часова по подне. НЕСЛУЖБЕНИ ЈЈ 8 ЕО ПИСМА МЗ РУСИЈЕ (париском ,,Солвј".зг) Петроград 15 Севтембра 1877 год. Политичко стање се од ово неколико даиа «.'11 .тпо избистрило. Руска дииломација, иодунрта киеаом Висмарком, иросов« рила је влослутиим тоиом у Цнриграду. Иагледа да је припрећеио Порти, да ће у скојо доћи Флота у походе — њеном БосФору и Дарданемма ; и, овако заповедничком раз логу, она је брзо и попустила. Пристала је да, на свој рачун, изведе нредлоге руске, а на име: да абаци кнеза Кобурга и пошље у СоФпју једног 1)ен -рала руског са провизориим нуномоћпјем, а неограниченом влашћу. — Од своје стране, Русија тврДи да је овај предаог строго саобразан уговору берлинском. И доиста, члан шес-,и уговора од 1878 буквално гласи : „ Привремена уирава Ђугарске , до довршења органског уређења, биКе иоеерена једном

нарочитом комесару руском. Један царско -отоМаИски комесар, као и консули аб ћос осталих сила иотписница, имаће да врше конгролу над Фукцијонисањем ове привремене владе". Дакле, руски дипломати тумаче горњу тачку овако : стање у коме се данас находи кнежевина Бугарска јесте савршено провизорно. Регенство, постављеао од Батемберга, било је незаконито и берлкнском уговору нротивно. Сви чинови регената према томе су иезаконати, па сљедствено : и избор кнеза Кобурга од Собр»нија. Бугарска је, ио истој логици, пала у оно стање анархије у каквоме је била „до ^овршења органска јој урвђења". Отуда н потреба за једног нарочитог комесара руског" као год у години 1868. Оно, истина, да члан седми истог у. г овора савршено обескажава ово гаедиште нетроградских државнкка, јер вели : „да се гореозначена влада провизорна не може протегнутн више од девет месеца, носле измене ратнФикација потписана Јтовора". Међу тим, дев&т година је протекло одто доба.... Друга једна, или управо тре&а, алинеја седмог члана гласи ; „Кнеза бугарског бираће слободно бугарски народ, а потврђиваће га Влистателна Порта са пристанком осталнх сила нотниеница". За случа] да се кнежевски аресто уиразни, избор новога кнеза извршиЛе се иод истим условима и ио истом реду." Очевидно, ова посљедња реченица односи се иа претходећу, односно, на избор кнеза народажм собранијем и потзрду истог од сузерене Порте, Али руски кабинет не схваћа тако ту ствар. На протнв, он истиче, да се та несретна речеаица не односи на седми већ на шести члан уговора, — на онај што говори о „ нарочитом комесару руском и . Дакле, ево нам два разиа тумачења једног истог уговора, на коме су колико јуче радили први дипломати Јевропе. Да ли је, доиета, и вредно било сакупити за један сто толико иолитичких вел«чнна да се дође до овако нејасне редакције ? Што се Аустрије, Инглеске, Италије, па и саме Турске, тиче, лако је појмити осећања која буди у њима овако, у најмању ру *у, саорно тумачење уговора. Турска попушта — иретњама ; но хоће ли иопустнта и Инглеска? Без сумње, не. И онда, на шта ће изаћи сва ова дипломатска трзавица ? Нл нулу. Наћи ћемо се сутра на оном истом месту на коме смо бшш јуче. Докста, Русија треба једном да се реши : да се поклони свршеноме чину — што она у осталом учинити неће — или да потрже мача без икаква овлашћења Јевропе. Него, ко зна да ли