Београдске општинске новине

431

риског ,,Фигара а доказали да ни мало не познају Руеију, књаз Галицин је исто тако доказао, да ни у колико не познаје Француску, Истина је цела да смо ми Руси често нокуаавали да "подражавамо Фравцузвма. Али, зар смо за то били на кривоме путу ? Зар није цивилизацвја Француска старија од наше, и зар је требало утећи од благодетног утвцаја тако нросвећене једве земље као што је Франпуска ? Не велимо да је то подражавање увек било сретне руке. Поред поштовања чувених вештака, славних научњака и велпккх државника Фравцуске, ми смо показивали пажн.е и кројачима и куларима па чак и свакојаким дамама париским. Али ко је еа то грив? — ако не ми сами. Није ли сваки народ сам дужан да избаци оне нечисте елементе из своје средине које му доноси страна цивилвзација ? Што се Француз; тиче, то, ако су нас они некада зло судизи, или нам се к ругали, треба признати да ту вма и нешто наше заслуге. Било је времена кад емо и ми сами себе презирали. Данас, пак, можемо, са истипским задовољством констатовати; да се у Француској о Русији и нраведније мисли и топлгје осећа. Сетимо се само изјава реиубликанске јој штампе иа гробу нашега Каткова".... Сматрао сам за дужиост да вас упознам са овим, колико енергичвим толико и узвишенвм, тоном н&јвећег листа петроградског. Чланак служи на част ономе ко га је иаиисао, а ооказује и данашње расиоложење руског народа према Француекој Ја сам вам о том расноложењу одавна сведочио. Факт је констатовао и књаз Галицин само што је он по својски додао : ,.да се не треба освртати на мњење Фукаре". У осталом, не треба заборављати да Француска броји у Русији још по ког црот;!вника. Једна малена али богата и титулисана група нарочито се сад окомила прохиву Фј аицуске и Француза. Јако се сумња в на кнеза Бизмарка да не издржава неколико рептила у овој земљи. Природњаци су већ давпо приметили, да се ов-з опасне животиње могу прилагодити и најладнијем поднебљу .... На послетку и овде ; као у свима престоницама па асе се особењаци, којих је једипа цељ : да светле са истицањем развих парадокса, и да ударају са свом жестином на вл&дајућа мњења. У ову последњу категорију улази ш књаз Мешчерски, човек, чији карактер свако уважава, али чијим се претераностима петроградска публика нма често нрилика да смеје. Ја сам вам ту скоро гово-ио о .Гражда-

пину " кога уређује исти г. Мешчерски. Тај лист имао је врло скрокан почетак и излазио је свега два пута недељно. Са ове реткости излажпва као и са маленкости свога Формата, и сиромаштва. својих инФормација, тај је лист одавна стао био на јевтину улогу ,,дворничког" журнала. Али ево где га књаз Мешчерски претвори у прави убојии орган. „Тражданин" ће излазкти од сада сваки дан, а нрограм ће му битв : да у спољној нолктици свима средсвима сузбија утицај Француски и проповеда савез немачки; унутра, тражиће укгшуће свију установа од ово четврт века, свију слобода, и објаву рата с-има верама осим православне. Занимљвво ће бита вид< ти, какав ћо утисак учинити на руску публику овај чудновати нолиткчко-религвјозни сг?стем књаза Мешчерског. Он, сам, увек је ужввао кредит човека занешењака. Његови први напади — увек бесомучни — били су најпре управљени противу друштва руског. Њему је опо тада изгледзло покварено, безбожно и револуцијонарно. И данас оп једнако нонавља, како је либерална струја упропастила еловенски свет, Њему и најконсервативнији и најзианичнији листови изгледају окужеии иревратним духом. Никаква класа ни партија не налази пархона код њега. И судови, и војска, иа чак и свештенство. изгубили су но њему чувство монархијско. Што се неправославних секата тиче, ои њих мрзи више и од самог ислама. Да су крстоносне војпе могуће у паше време, он би про^ао да новеде једну противу протестаната, али нарочито нротиву католика. Дакле, као што видите, и Русија ина своје „неаомирливце". Оии не наличе, до душе, на ваше у Француској, али — јесу ли они за то и практичнија вера ? Помислите само, да су најватренији нрвјатељи Немачке у Петрогразу, у исто време и најжешћи руекФикатори балтичких провинција, људи, који па сва уста траже да се Немци протерају и лутерани збришу. Измирите, ако можете <ад, овако противуречне тенденције. По мом мњењу, државник који буде тај проблем решио, решиће и проблем квадратуре круга. Међу тим, све нам сведочгз да ће ово страшно питање балтичкзх ировинција једнога дана довеста до сукоба између Петрограда и Берлипа. Недеља која вас оетави обедежзна је ; норед осталог, и једном врло значајном франкофилском маниФестацијом од стране петроградске општине. Главни кмет ирестонице г. Љихачев, у одборској седници, захвалио се са узбуђењем, иа лепу и