Београдске општинске новине

Се на ову цељ даДо употребити. По како намје иододбор дорћодских школа још из ранијс нод-ео нредлог да ми од државе иштемо онај плад регулацијоног Фонда што се нростире до Сакаиесме а једини је у томе крају, кој« би се за нотребу школску могао употребити. ја држимда ће најб (1Л >е бити ако нристанемо дати министру нривреде плац на врачару, али тако. да нама држава у размену зањ и други наш плац, који у јакшићевој улици регулацијом цео под улицу долази, уступн речени плац код Сакачесме; те овако и држава и опшгина да иодмнрс своје потребе. Г. Еоста Летровксћ. Нема сумње да ће та зам-ена по општину бити корисна; — али томе стоји на пут сам закон. Ви знате, да је закопом онштинским нарсђено да онштина ни најмање "парче земље несме отуђивати без одобрења збора. Према томе ми можемо донети одлукуда г. председник поради на томе са г. министром привреде односно те промене земаља, ал.и у исго време да се услови да то зависи од одобрења збора, јер иначе ако би овако без збора урадили наша би се радња косила са законом. Дакле да подмиримо и законско наређење и да учанимо оно, гато нам интерсск ошнтински налазку јамислпм да у том акту којим будемо одговорали г. министру условимо одобрење исте промене ношто и збор одобри. Међу тим ја још у иапред мислам да ће ово езо бити само празна Форма, а међутим да нико то иеће спорити нити замерити већ да ће свакр одобрити. А ово условлење нужно је само за то, да нам се ие бн пре'>ацило да смо ствар превидили. Г. Иредседник. Зар и кад учинимо нромеву треба да тражимо одобрење збора. Општина ту ништа не отуђује. Г. Стева Дчбривој-виЛ. Таква патања била су више пута пред оДбор и г. Коета је увек заступао такво мишлење, а ја сам томе са свим нротиван. Ја држим да се стаар ни најмање не мења па с тога није нужно одобреље збора јер нема овде отуђења него замене. Г. Лредседпик. М«на се чини да овде општина не еамо ништа не губи него шта више чини једну уелугу држави а у исто, време себи корист. Да рескирамо господо па да учинамо промепу без иитања збора, а ако буде ко противан овоме ;ја ћу бити на првом месту одговоран. Г. Марко СтеиановиЛ. Истииајеово стаар правничка, али ја би се опет ггридржавао онога мнења што га је изнео г. Добривојевић. Дакле одобравате ли господо да учинимо размену и да одговоримо г. министру дадајемо плац за плац и онај вишак на врачару. (Одобравамо), Сад имамо опет једну врло тугаљизу ствар, а то је од г. министра Ф .шансије. Тиче се иашег варошког суда. Од нас се тражи не само да дамо зграду. га вар. Суд него и кирију што је он био у државној кући до сада. Ја знам кад сам још пређе био нредседник да смо ми вазда расправљали ово питање лично са г. г. министрима и добијали одобрења да останемо у државној згради бесплатно докле не могнемо награднти кућу за варошки суд а одмах смо за тим искали за зграду, плац до варошке уираве , на коме је била Текија, н који је доцније добивен. Онда су били минкстри г. г. Радовић и Марин

ковић а ја миелим баш да затреба ени пе би Тадања одобрења оиштини порекли као што би и сам, као кмет, признавао сваки свој ранији поступак. Кад јавимо ово г. министру држим да нам и он иеће уекратити да останемо у гржавној згради докле нашу не иодигнемо. Изволте еа слушати акт. (Секретар нрочитао.) Г. Коста ПетротиИ. Ја мислим да одговоримо овако : да ошнтина није била у стању да раније нриђе грађењу куће за варошки суд, но ће то нрема сретсвима и могућностм у најкраћем року извршитн а што се тиче тражења кирије за досадање време, од тога се бранити ранијим одобрењима. (Чује сс: врло добро). Г. Лредседник. Дакле овако да се јави г. министру ? (Јеете) Гоеиодо, наш рачуновођа г. Станко тражио је, да му општина одреди место за подигнуће илиџе. Одређена комисија за ову ствар далајесвој извештај. Изволте чути тај извештај. (Секретар чита) Г. Стеван ДобривојевиЛ. Ја би имао да дам једну примедбу овде у одбору. И ја сам био у тој комисији. Ми смо разгледали сву обалу савеку и нашли смо да је то место најподесније најзгодзије и за публику иајудесније. Што се тиче саме конштрукције те илиџе, ја мислим да он треба да најпре направи план и ми да вндимо, на да сс онд тако намести да неће бити цо здравље штетно. Мени је причао један лађар ао имену Јаков, који о овој ствари врло добро разуме, како често вода, иоеи лешеве и цркогине, које кад дођу испод илиџе она се ту тако заглави да никад ие може вода да је однесе док сиа у парчад несагрули. Зато треба то условити, да се идиџа ако ностази да ово никад неможе бити. Истина ои нрича да ће се тако еве урадати, али је опет боље да га вежемо и за овај услов. Г. Лре,4седнил. Ја би господо само једно питање иоставио. Да ли постоји тамо каква илиџа ? Г. Стеван ДобривојевиИ. Иостоји само она Нееторова и он се сам ту настанио и неплаћа ни;:ом ништа. Г, Председник. Пређе јс било увек, да је комисија имала* и одређивала место гдс ће илиџа биш. Да не учинимо какву грешку. Ову нримедбу г. Добровојевића држим да можемо усвојити нарочито кад стручан човек као што је тај лађар тако прича. Усвајате ли извештај комисије са оким додатком да поднесе нлан и да се има у виду ово што каже г. Добривојевић ? (Усвајамо). Сад господо имам јои: једну ириметбу. Пошто нама црестоје велики радови на тој страни у бари венецији и како се удотичноме министаретву нарочита комисија бави нитањсм о подизању антроно магацина, чијем раду да црисуетвујем, иозван сам и ја као застушшк општине, добро би било да се недаје овоме илиџу искључно ираво, него да оставимо тај услов да ошнтина задржава право да може узети обалу узек натраг, а одредити му друго место. Г. Стеван ДобривојевиИ. Тај услов може се ставити. Г. Мчрчо СтеаановиЛ. Ја мислим да та илиџа неће више заузети од ;30 хвати, а неће нанети штете ни нашој трговини, на ма колико се трговина разаала, а међутим ће илиџа служити на корист грађанетву за његово здравље.