Београдске општинске новине

490

Фору, сво тежиште њезиног главног рада потиснуло у Средњу Азију. На овом би се месту сукобила два велика источна дива, да се, на живот и смрт, огледају; а то би била оријашка борба, која би превагу једне или друге, у Азији, коначно срушила. Може ли се, дакле, замислити да би Енглеска довела у питање свој животни интерес у Азији, дозволивши да се Русији у Европском источном питању руке са свим вежу ? То не! За то се она по свој прнлици, и резервисала у четворном савезу, као сила без савезничких обавеза, указујући тиме да ову борбу не жели до крајности водиди, и да имаде многих тачака на којима би се са Русијом могла договорно зауставити, те тиме учинити услугу Русији а своје животне интересе јаче заштитити. Једном речи: Енглеска је овом ириликом, моАан покретач у питању сталног сиоразума између Германије и Русије и од ње, у многоме, зависи хоАе ли се, ао тто јефтинију цену интереси Русије на балкану васаостивити. У овако хаотичној ситуацији, кад се, ма и иривидно, руше стари и стварају нови савези ; кад три велесиле, на међусобним границама, гомилају ратничку снагу; кад две суседне монархије оглашују једна друго] економски рат, показујући тиме на могуће озбиљне последице у наступајућој ситуацији; у данима кад се, у политичким круговима, две суседне државе, Аустрије и Русије, огледају јасни знаци незадовољства, ми неможемо а да не обратимо наш поглед на најближу будућност. Тога ради и показасмо наше мишлење, које није без довољних

ТРН СУСРШ ОД ЕС. С. ТУРГЕ1ЂЕВД. превео ЈеФта Угричић (Наставак) Шумарак у^који зађох, беше густ и непробојан, да сам једва нашао убијену птицу; бејах близу пута, по коме јахаху једно поред другог моја незнанка и онај јахач што синоћ мимо мене промаче; познао сам га по лепим брковима. Јахали су лагано, и ћутећки се држали за руке; њихови коњи, опруживши дуге вратове, једва се мицаху, тромо дижући ногу за ногом. Просто се запрепастих кад

разлога. Па задржавајући право да, згодном приликом, ово мишлење опширније разложимо, ми резул тат свега тога сводимо, за сада, на ово: цео неспоразум завршиће се тиме, да се пре чисте међусобни рачуни Аустро-руски, те да се види, колико је која сила, од ових двеју, на балкану више заузела и у колико ће која од њих морати да нопусти. Дакле, главно тежиште нашег питања лежи у томе: хоАе ли и даље Аусшро-угарска иревага у Бугарској остати; или Ае, можда, изгнањем каквога Кобурга да се на ново васаостави иоремеАени ирестиж Руских интереса у Вугарској? Драгутин Ј. ИлијЋ ВЕСЕЛИ ИЗГЛЕДИ „Пушти, Г> же, јесенске ветрове, „С ветровима пролетае громове, „Да разбију кулу од кремена, „И пенџере од мермер камена, „Да ја видим: оно лудо младо. „Да ли шета, ко што ј ' шетало, „Да л се Б'Оси, кб тто се носило, „Да ли игра,'к6 што је играло, „Да ли поје, ко што је појало." (Нстребовг. П г ћони ТурецкихЂ Сербовг.) Мачији врисак, што нам, од некуда, из комшилука долази, са свим нас јенемило дирнуо. С почетка смо мислили, кб обично да врече деца; кад оно, показа се, да нису. сам их видео; кац сам дошао мало к себи, станем их, тако рећи, гутати очима. 0, како беше дивна! Како је, сред ове красне зелени, изгледао чаробно њезин лик! Перо није у стању да опише ону бујност, онај живот, оно обилато страсно задовољство, које ти казиваше свака њезина црта! Неодређени, млађани осмех — осмех иотпуне радости лебдијаше на њезиним уснама; изгледа, да је нревелика срећа саФима и лому, као што пуна цветна круна, по катшто, прелама своје њежно стабло; рукама је пустила на вољу, те јој једна лежаше у груди њезине друга, а друга се држаше коњу за гриву. Могао сам их лепо посматрати И морам признати завидео сам му!.... Међу тим они ме опазише мој нас изненада излети на нут и залаја Незванка се прену, ошину корбачем коња по врату. Коњ скочи, пропне се, и нолети трком.... И њезин пратилац ободе коња, те, кад сам кроз неколико минути ишао путем, видео сам их, како у даљини