Београдске општинске новине

Јован Дилбер. За ту позицију имам ово да нриЈ ^етим. Први инжењер вуче две плате једну плату има за ниТГбловање Београда, а другу као онштински енжењер, Зар не би могао он једну плату да вуче, а не две. Преседнпк. Ја не знам онда ете уговор имали. Ст. Чађевиђ. Нивђловање је давно свршено, а сад ја радим општински посап. Изволте изнети уговор. Преседник. Дакле, госиодо,'ова нозицијаостаје? (Остаје). Код позиције о плати контролора касапских. На молбу г. Добрпвојевића и других г. председиик је нристао да по ново ирими у службу 4 отиуштена касанска контролора од 16 Јануара текуће године. Код познције о плати иисара и практиканата ово је је казано. Коста Црногорац. Ја се ангажујем за ову партију и сиротињу, и молим господина председника да дамо који динар више. Председник. Ја вам даЈем реч, даће се повиеити плата свима оним практикантима, који то заслужују. Они ће добити повишице колико буде могућно. Позиција нлате служитељима овим је говором пр_праћена: Коста Црногорац. Ја бих предложио, да се и служитељима повиси плата. (Чује се: врло добро\ Председник. Служитељи имају годишње до 840 дин. Мислим да они имају доста велику плату. Ст. ДобривојевиЛ. Ни у једном надлештву немају то ; лико служитељи посла као овде, и заиста треба да им повисимо плату. (Чује се: ирошле године само смо им дали 8 динара нрвишице па да им дамо и сад што год). Иредседник. Кад видим да сте тако галантни, онда ако будем идуће године на овоме месту, јаћу вам то учинити. За сад нек осгане стављена циФра. Код позиције.- „двојици момака за оправку водовода 1560 дин." ово је примећено. Марко Стеаановиб. Шта ради тај чесмеџија. Ја видим само свет на чесмама, а међу тим воде нема, док на Врачару имају по подрумима воде. Код чесме на ћошку до војене болнице пре некн дан није било воде. Тако исто није било воде и на другом и на трећем месту и кад се дигла ларма, онда се после нашло воде. Самуило Пијаде. Ја мислим да треба учинити пробу да овога чесмеџију отерамо, на онда да нађемо другога да видимо како ће да буде. Председник. Има изгледа да ћемо моћи са извесним ионуђачима за воду нешто ускоро учинити. Па да остане и ово питање за сада. Ст. ДобривојевиК. Сад је на реду да се одреде двојица који ће да се увере о тачности реФерата пореског оделења. Председник. Ја молим г. Добривојевића, г. Самујла Пијаде да се увере о томе. (Прима се). Молим вас господо има још једну ствар да свршимо Ја сам вам оно^ ад саопштио да је држана лицитација за концесију за изношење ђубрета, и даје остала на Светиславу Јовановићу за 3700 дин. Молио сам вас да могу преиначити да уговор вреди од 1, Новембра а не од 1 јануара И ви сте ми то одобрили. Кад сам еаопштио то преивачење г. Јован Божић ноднео ми је акт, у коме тражи, да му се нромени тај рок, па да да 4000 данара.

Кад сам му казао, да је одбор то одобрио, он је донео 4500 дин. Али је тражио да илаћа арепду по истеку сваког месеца, а у условима стоји, да се плаћа аренда за три месеца у нанред. Ја нисам хтео т.> да усвојим. Он је молио да изнесем пред одбор његову молбу. Изволте чути шта он тражи а за тим и попуду Светислава Јовановића и друга (Одбор је усвојио понуду Јовановића и тиме одобрио да се њему нраво изда). Г. Председник. Лебари моле за повишицу цене лебу. Акт су ноднели пре него је Фабрика ночела да ради. (Како је изнесено од гг. одборника да су лебари спустили цену сами — прешло се на дневни ред. Изволте чути некол;шо уверења. (Дате оцене). Састанак је трајао до 8 1 / 2 часова у вече. НЕСЈПГЖБЕНИ ДЕО

ПИСМА ИЗ БЕЧА (париском „Солеј"-у). У нариском листу „Бе 8о1еП" налазимо, под датумом од 17-ог јануара о. г. сљедеће, врло занимљиво, писмо из Беча о војним припремама Аусгрије: Ево већ шест недеља дана како се мутни облаци над овом земљом навукоше и после мало кратке ведрине у гшчетку нове године, још једнако вију. Више но икада ово стаље даје сеизразити у две речи: заиетост и забрииутост. Из депеша које сам вам слао могли сте видети какве спреме војне чини Русија, али овде се о њима проносе — лако је погодити за што — најопширније и најФаитастичнији гласови. Јер, ако би се гледало на оно шта бечка штампа, по полузваничним извешћима из дана у дан прича о покретима руске војске, а још пре ако би се свему томе озбиљно веровало, онда би се могло (на хартији) доказати: да 800.000 руских војника стоји већ на аустријској граници. Оно међутим, што вам телеграФ, усљед строге цензуре не може јавити, то су непрекидне смереме које чине сама Аустрија. Колико ирошле недеље пуче глас да две или три нове дивизије руске долазе у Нољску, и надвојвода Албрехт би, на врат на нос, нозват да учествује у војеним саветима налик на оне који беху сазивани после познатих изјава „Руског Инвалида". Засвотовреме држана је штампа у мраку и пуштена да забавља публику измишљеним вестимаиз Подолије, Волхиније и Бесарабије: Управо дана нема кад полузванични листови не истакну какав нанад с руске стране као неизбежан, и не драже јавно мњење ове земл>е противу Русије и њенога цара. За то време у министарству војном опажа се врло жива радња. У њ' једнако улазе и излазе ђенерали и виши ОФИцири војске позвани из Галиције и Моравије. Нити је присуство њихово без везе са оним огромним транспортима хране и џебане која се непрекидно шаље пут Кракова Пршемисла и Лавова. Пугници који долазе из Галиције причају како ови војени транснорти доводе у нај-