Београдске општинске новине

у тешком ропству, трлжећи помоћи од нае. Наши очеви притицали су у номоћ у тој невољној браћи својој. Они су гинули војујући да и они дођу до слободе, за којом тежи сваки свестан човек- Зар нису толики синови некадашње кнежевине Србије, војујући нод заставом свога јуначког војводе Стевана Книћанина, изгинули године 1848— 49. но равним иољима Вачке и Баната, помажући у витешкој борби своју браћу, Србе Војвођане? Зар није' малена кнезкевина Србија 1876. године нод витешким унуком славног кнеза Милоша, нашим дичним краљем Миланом I. огласила рат силној и великој царевини турској само за то, да ослободи српску браћу своју у Босни, Херцеговини, Старој Србији, Македонији и но крви браћу своју у ВугарскоЈ? Шест месеци одолева мала Србија големој царевини турск >ј и носле врло кратког мира диже се она нТаново да дође до Косова, тога старога разбојишта, на коме је требало потпупо залечити крваву рану, што је ту народ српски доби пре толико вскова. И сувише нам је у памети оно што се ту догађало; — а крај млогих гробова браће наше, што изгибошс у тим ратовима, дигоше се нови гробови оних јунака, нгго за част отаџбине своје изгибдше у последњем српек »-бугарскоме рату. Србија је гробница јуначких костију, Колико славних јунака леже нод зеленом и травом обласном ледином њеиом? Томе се незна броја... Векови су иротицали у борби. За онима што су изгинули, долажаху нови и одлучнији борци. Ко ће имни, наимттимеув ко ли их све исписати? У току значајних догађаја, све је то заборављано. Иа ипак, она браћа, што изгибоше овога столсћа у разним борбама за ослобођеше Србије, још се номишу, — још се памте. Још има стараца, који знају да им је отац ногинуо, кад ]с Београд јуришем освајан, или кад је Рајић на Љубићу шанчеве бранио. Још и данас спомиљу верне љубе своје мужеве, што оставише кости своје у Мађарс&ој — а другови верни, још се живо сећају оне браће своје, што изгибоше у ратовима што су вођени за ових последњих десет година. Њих би могли нобројати; њихова имена могли би изнаћи и исписати. И њихове гробове нокрива трава и бусен. Пролазе дани па носе у заборав имена њихна и оетане д' тако, брзо ће се и она заборавити. Али тако не треба да буде; тако несме бити, ако нам је мила ова слобода што је уживамо. Ми је љубимо, — ми је бранимо али несмемо заборавити, да смо је добили у наслеђе од оних који су гинули за то, да је ми уживамо. Слава им ! Хвала им!. Но, је ли то доста за толике жртве њихне ! Ми уживамо тековину њихну, ми смо им захвалили ; но да захвалност нашу покажемо још боље, дај да оставимо и деци, и унучадпма нашима видљив знак наше захвалности. Сложимо се, да дигнемо сноменик свима јунацима, што су изгинули у ратовима, које горе побројасмо, да се деца наша крај споменика тога сећају оних иредика својих, који су гинули, да буду слободни они, који ће носле много година у миру живећи, радом ову земљу и народ срнски узвисити и прославити. Крагујевачки округ, као срце Шумадије, дао је у свима борбама овога столећа много јуначки и одважени бо-

раца. Од њих су многи испраћени у бој љути да се кући више не врате ; многи су се вратили и рањени и слаби да у завичају своме умру и закопани буду. Имена њихова сиомиљу још дапас кућани и рођаци ; али њих треба да зна и цео парод српски. — Сложимо се дакле, да им дигнемо један заједнички споменик и да испишемо иа њему имена њихна, јер су они то и заслужили. Браћо Крагујевчани! Стари наши устали су с куком и мотиком да ослободе Србију од дахија — и ослободили су је; тврда одлука њихнл, била је јача од свих пренона. Слава иожртвовању њихном! Наша је одлука, да дигно^о за;еднички сноменик онима, који су у овом веку пали на бојном иољу, или који су усљед добивсних рана доцније ноумирали. Од њих се тражио живот — и опет су га радо давали, само да ми будемо сретни. Од нас се тражи матен ирипос у новцу и ништа више. И с тим малим ириносом, могли би да покажемо захвално срце наше. Крагујевчани ! Покажимо да поштујемо славне иредке наше, што гинушс за слободу и спас отаџбине и за славу имена српског; сложимо сз, и дигнимо им споменик, што ће потоњим унуцима нашим казивати, да је данашње нокољење било захвално оцевима и дедовима својима, који се за слободу ове земље, и за част имена српског жртвоваше. Крагујевчани! Приложите на ту цел колико ко може, а знајте, да ће и најмањи ирилог иојединца припомоћи да се ова лепа одлука изврши што скорије, још у току ове године. Да се ово изведе, састављен је одбор из доле потписаних лица, а усљед одлуке и изасланика крагујевачког округа. Одбор је тај заквучио, да се у свакој општини овога округа састави нододбор од три лица који ће: прикупљати за сиоменик прилоге и слати их са списком благајнику главног одбора г. Вожи В^ловићу — Мирковићу у Крагујевац. Сваки такав нододбор имаће да нрикупља још и имена погинулих, но следећим рубрикама: 1. Име и прсзиме. 2. Место рођења (ссло и срез). 3. Шта је у војсци био (редов или је имао ка кав чин). 4. Род војске (пешак, коњаник, тобџија и т. д). 5. Година и дан кад је погинуо. 6. Место где је ногинуо. За оне, који су умрло од рана. 7. Где и кад је рањен. 8. Где и кад је умро. Снискови ови слаће се главном одбору, који ће их испитати, у главну књигу увости и постарати се, да се испишу на општем споменику томе и да се сваке године у одређени дан на парастосу номпњу, који ће се код споменика држати. Сав рад свој изнашаће одбор у овдашњим општинским новинама, где ће се редовно штампати и списак приложника .