Београдске општинске новине

РЕДОБНИ ОАСТАНДК одбора општине београдске држан 23 Јануара 1888 г. почет у 6 часова по поднв. (по стенограФскпм белешкама) Присуствали : Председник г. Ж. Карабиберовић, члан суда: г, Јанаћ М. Јакковић, чланови одбора г.г. Св. Јанковић, К. Црногорац, Др. М. Т. Леко, Стеван ЈосиФовић, Павле Матић, Ферд. Розелт, В. Дучић, Дим. Ђ. Миловановић, Ст. Добривојевић, Самуил Пиаде, Илија Антоновић и Дим Наумовић. ПрвАседник. Молим вас господо. Састанак је огворен. Изволте чути протокол последњег састанка. (Прочитав и примљен.) Молим вас, господо, да вам једну ствар саопштим, па ћемо после црећи на друге предмете, који су на дневном реду. Вама ће бити познато, да сте ми у седници од 20. Новембра прошле године поверили, да могу покушати да се изравнам са Фабриком у Гриабергу односно рачуна за ону трибину, која је набављена у 1885 години, и коју нам је лиферовао г. Рајхмут б. заступник поменуте Фабрике. Ја сам био срећан. да изравнаше ностигнем у толико корисно Ш10 нам је Фабрика сконтирала 650 динара те примила свега 2000 динара. (Чује се: „ хвала вам и Ћ изврсно и . Господа, која се старају о приходима касапским нарочито контролор г. Димитрије Атанасијевић , изнели су ми предлог о измени правила о клању , у колико се тиче таксе за јаганце. Тамо у правилима стоји, да се плаћа са једно јагње 4. динара. Г. Димитрије чредлаже да се измепи то и да се усвоји, да се плаћа Г50 дин. Треба ову измену у правилима одобрити ако хоће да има прихода, иначе, учинићемо да се јагањци продају на живо, и оиптина ће ивгубити приход, који би од те таксе имала. Ја сам се сложио с овим мишљењсм. Пошто до сад заиста нисмо имали никаквог нрмхода од те таксе, пробао сам да ту измену уведем, и могу вам казати, да се та мера ноказала веома црактична, и до данас имамо 50 и неколико пријављених Јагањаца, а тога до сада није било. Ја вас молим да одобрите овај поступак, који иде у корист општине. На питање за што је овако велика такса до ђурђева дана за јагањце у правила стављена добио сам одговор: да је разлог био тај. да се предупреди, да се млада јагњад не кољу. И ја бих био за то, али та би се цељ могла постићи само онда кад би било ћерма а кад ђерма немамо, онда нема смисла тако велику таксу проиисати јер сваки може купити јагње, а да не илати ниЈедне наре таксе. Јагањци се норед тако велике таксе продају на живо, и ми би само добили 4 динара, за оно јагње , које се на касапници закољс. С тога ја вас молим да ми одобрите, да такса буде 17 2 динар. Коста Црногорац. Комисија која је она правила саставила и у којој сам ја имао част бити члан, имала је друго гледиште. Гледиште које г. председник заступа више је материјалво. Ја сам дужан као члан те комисије да објаеним. шта нас је руководило, да тако велику таксу за јагањце ставимо. Ја сам заступао економско гледиште, пошто се зна да млада јагњад тек после извесног времена.

могу да се оцене да ли су добра за расплод — да ли ће дати добру расу То се код младих јагањаца не може да оцени. С тога су се и чланови комисије, у којој сам био ја. г. Ст. Добривојевић, г. Никола Ђорђевић и марвени лекар, сагласили у томе, да треба норед материјалног глсништа заступати мало и економско гледиште И с тога гледишта полазећи ми смо ставили у правилима за клање стоке већу таксу за јагњад, да би сиречили у великом степену клање јагањаца, докле су још сасма мали. Сад ако превалира ово гледиште — добитак оиштински, ја нисам иротиван да се та измсна у превилима учини , само сам сматрао за дужност да кажеш шта нас је руководило те смо толику таксу иронисали. Председник. На првом месту ја заступам материјално гледиште, а да вам кажем и разлог, који га онравдава. Факт је да смо изгубили приход од те таксе, а нисмо постигли цељ, коју смо имали у виду. Нема сумње да би нрестоница жртвовала приходе од ове таксе, кад би била сигурна, да би се та цељ постигла. Ја држим да би требала државна власт да изда наредбу у томе смислу, а ми да је у тој цељи потпомогнемо. Али кад тога нема од стране државне власти и поред таксе 4 дин. која је у правилима нрописана опет би ових 52 јагњета, за која вам поменух, да су до сада пријављена, били продати у Београду на живо, а ми не би добили ниједног динара за њих. Ст. ДобривојевиК. И ја сам био члан оне комисије, која је правила саставила. Комиеија је заступала ова два гледишта: прво, да св заштити добра раса јагањаца и друго, да се заштите млада јагњад, да се нродају, када буду јача и зрелија. Заиста из разлога које јег. предсееник навео, види се, да се та заштита не може постићи. Шта више овом су заштитом оштећени продавци јагањаца, јер сваки може отићи на пијацу и купити јагње пошто хоће, а да не плати ниједне паре таксе. Ова би се цељ — заштнта — постигла само онда, када би ностојао ђерам, али сад пошто то немамо, и ја држим, да је и у интересу оних који производе стоку и у интересу саме општинске касе, да усвојимо ову таксу , коју је г. председник сад предложио. Председник. Ми смо вршили наплаћивање таксе по оној тачки, која је у нравилима стављени, али кад ме је човек уверио, да би општина изгубила 10—15.000 дин. до ђурђев-дана, ако се ова тачка у нравилима не би изменила, онда ја нисам могао прећутати, а да вам ту ствар не саоиштим Изменом ове тачке у нравилима за наплаћивање таксе за јагањце ностићи ћемо и то, да ће и сиромашнији сталеж моћи купити на касапницама черег јагњета, а и наш приход биће осигуран. Светозар ЈанковиК. Ја мислим да и ово треба имати у виду. Сад су јагањци мчого скупљи, 12— 20 динара, С тога ја мислим не треба таксу мењати; до ђурђева дана треба да јс много већа такса а доцније, кад јагањци буду јефтинији онда да буде такса 1.50 дин. Председник. Немојте, госнодо, нека буде такса и сад Г50 дин., ако хоћемо да продавци буду солидви, иначе, ако оставимо сад већу таксу, онет нећемо имати нрихода ! од те таксе. Према пријављеном броју јагањаца види се да су људи задовољни па да когу таксу од ГГ0 дин. да I нлаћају.