Београдске општинске новине

29

радио, и држим да не треба да ее ја обиђем. Иредседник. Оно не би се данас могла ова ствар ни решити, пошто је то нов иредмет, и још сада, када иредговорник примећује, ја ћу позвати све одборнике, па нека оба дела и технички и нравни сви потппшу , те онда да га изнесемо и окончамо. Заиста није нраво, да неки грађани и ако су нсшто криви већ две годнне не могу до наплате да дођу, Молим вас имамо још да издамо неколико уверења. (Секретар их нрочита. Одбор је дао своје оцене о њима). Молим вас, господо, после свршевог дневног реда још за једну напомену. У нашим дневним листовима врло ћете чеето читати, да се критикује умесно или не и радња општинске управе. Ја сам уобичајио , да на та писања но листовима не одговарам. Али сам молио у нашим новинама , да њима шаље сваки грађанин што има да цримети и ту ћу но дужности давати редовно обавештења, или усвајати усмене примедбе. У одзиву тога, добили смо један предлог дасеувећа казна за криво мерење, и општина узме то у своје руке. Допустите да вас овде известим да сам пре тога још у томе погледу био нредузео један корак. Молили смо владу Његовог Величанства да издејствује код законодавног тела , да се нама уступи контролисање мерења по нијацаиа и нродавницама, иа дакле и по месарницама. Новој влади Његовога Величанства ја сам лично молбу поновио и добио обећање да ће нам молба бити узета У оцену. Ја сам предлог учинио но саветовању са г.г. правнидима из одбора. Мислим да ће нам се влада одазвати, јер на нослетку овде није онштини стало до некога прихода, него за тим, да се заштите наши грађани, да им се криво не мери. Што сам вечерас о овоме овде узео реч, било је тога ради што ја мислим да је најприличније да вама и нреко вас дадем обавештење јавности. Ст. ДобривојевиК. Ја бих предложио, да одбор избере једну комисију под предссдништвом г. Председника на да чланови те комисије иду лично госиодин Министру унутрашњих дела, и о томс се с њим разговоре. Председник. Користићемо се тиме ако устреба, кад се састане скупштина. Састанак је трајао до 7. часова у вече.

део

(по Смајлсу) IX. Друаеба у браку. Доброта, а не лепота, женска освојиКе с| де моје. Шекспир. Мужу цристоји мудрост, а жени нежност. Џорџ Херберт. Да је бог хтео да жена буде госа чоиеку, он би ју створио из његове гдаве; да је хтео да му она буде роб, он би ју саградно од његових ногу; али , ио што је он хтео да ома буде љему •раван друг, то ју је он п8вадио иа ребра, из недра , н.егова! Свети Августин. (Наотавак) Али, и ако се ни један човек неће заљубити у саму женску памет, опет за то није мање нужно развијати у жене и умне способности. Ту може бити

разлике у карактеру, али хармоније у мислима и осећајима мора бити , а све како би се ностигао онај ноетски идеал: ,,два тела једна дугаа. ' Међу људима од науке мало их је који су писали мудрије о женидби од Хенрија Телора. И оно што он вели о утицају сретног брака на уснешно државништо, вреди и за све друге позиве у животу. „Права жена вели он, треба да има особина које ће начинити од кућн.ег крова, утопиште душевног одмора. Тога ради она мора бити и довољно свесна и довољно вредна да уштеди своме мужу све могуће бриге домаће, а нарочито да га чува од дуга Она ваља да је мила и његову оку и укусу , јер је укус један дубоки захтев л^удске природе и јесте готово нераздвојан од самог оеећаја љубави. У самој борби и муци живота , она кућа која није дом љубави, не може бити ни кров крепљења, јер и глава и душа налазе одмора тек у нежном загрљају љубећих срдаца. Од своје стране , човек ће нре тражити, код жене, рпзборитости, расположености и оштроумља, него ли какву брилијангност и весељаштво: пре ће га оевојити нежна но етрасна природа њена. За уморна човека сјајни таленти су у 1<ући раздражљиве, а страсти и пореметне силе. Брак ће неке и разочарати, али то је за то, што не уносе у заједницу и свој део добра расположења. трпељивости и здрава разума. Њима је можда уображење њихово дало слику стања које не постоји с ову страну раја; па, кад прави живот наступи, кад навале муке и невоље, а они као да се из-а сна тржу. Или траже у своме изабраном другу неки облик савршенства, па налазе но искуству: да и најлепши карактери имају своје мане и слабости. Заборавља, се управо, и често, да само несавршенство људске природе, — ире но еавршенство јој — има и то најачег, права на наше стрпљење и саучешће, као и да оно (несавршепство) код осетљивих и нежних нарави и ствара најгешње заједнице. Златно правило у брачну животу јесте: „трии и отрии\ и јер је брак, као и власт , низа погодаба. Ту се мора и давати као год примати, и уздржавати као год зауздавати, и трнети и стрнен бити. Ако и није могуће очи затварати иред недостатцима друге стране, ипак их можемо, бар добродушно, подносити. Од свију дарова добра нарив најдуже траје као што најбоље успева у браку. Удружена са самоконтролом, она нам даје страљења, — што значи — снаге да саслушамо нешто без одговора, и да се уздржимо док тренутак гњева прође. Права је истина да је у браку: „благ одго■ вор најбољи лек од љутине!" Наш песник Бернс, говорећи о особинама добре жене, поцелио их је у десет глава: Четири је досудио доброј нарави, две здравом разуму, једну досетљивости, и једну лепоти — на пример — леиом лицу, чарном оку, витом стасу и ноносном ходу. У остале две главе урачунао је сва друга блага кад што су: иаре , везе, васпитање (више образовање нарочито) Фамилијарно порекло и т. д. Али је